Srpska

ѕравославно служеЬе у „илеу

ќд импровизоване домаЮе цркве до свеправославне парохиЉе

” савременом, рекло би се потпуно католичком, „илеу, од недавног времена се, све приметниЉе и све значаЉниЉе, шири православно хришЮанство. —редиште српског и руског ѕравославЪа у —антЉагу де „иле, представЪа парохиЉа —ветог ЌиколаЉа ∆ичког Ц Љединствена по своме карактеру заЉедница, коЉу осим —рба сачиЬаваЉу верници словенског порекла, –уси, ”краЉинци, Ѕелоруси, ћакедонци, као и православни „илеанци. ќ историЉи и перспективи развоЉа православне мисиЉе у „илеу, о пастирским искуствима у овоЉ земЪи, као и о формираЬу ове особене свеправославне заЉеднице, са старешином парохиЉе —в.ЌиколаЉа ∆ичког у —антЉаго де „иле, ЉереЉем ƒушаном ћихаЉловиЮем, разговарала Ље ≈лена ћалер, коЉа Ље недавно посетила „иле.

O »—“ќ–»£» ѕ–ј¬ќ—Ћј¬Кј ” „»Ћ≈”

††††

ѕоштовани оче ƒушане, реците нам нешто о историЉи развоЉа ѕравославЪа у „илеу?  ада су се поЉавиле прве руске православне заЉеднице и парохиЉе?

ѕочеци православног присуства у „илеу су повезани са доласком првих исеЪеника из ѕалестине и —ириЉе почетком двадесетог века. ¬еЮ 1917. године ови исеЪеници су изградили своЉу прву цркву, саборни храм —в.АорРа. ќни су све до данас убедЪиво наЉброЉниЉи и наЉорганизованиЉи представници ѕравославЪа у „илеу, али и у другим државама Ћатинске јмерике. ѕравославна црква јнтиохиЉског патриЉархата Ље Љедина религиозна организациЉа у „илеу коЉа на државном нивоу веЮ више од осамдесет година има потпуно равноправан статус са доминираЉуЮом, римокатоличком конфесиЉом.  асниЉе, после ќктобарског преврата, почели су да пристижу и први "бели" емигранти из –усиЉе. “акоРе, у то време била Ље веЮ присутна и грчка диЉаспора. £ош краЉем деветнаестог века су на териториЉу „илеа обратили пажЬу српски морепловци из ƒубровника и Ѕоке  оторске (коЉа данас припада ÷рноЉ √ори), али веЮина Ьих Ље временом асимилована од стране веЮ тада доста Љаке и броЉне хрватске католичке заЉеднице. ’рвати су у „иле стизали Љош средином деветнаестог века заЉедно са Ќемцима, коЉе Ље тадашЬа чилеанска влада позвала да им помогне у осваЉаЬу богатих плодородних краЉева централног и Љужног дела „илеа, коЉи по своЉоЉ клими, флори и фауни, невероватно подсеЮа на краЉолике централне ≈вропе. Михови потомци и данас насеЪаваЉу те краЉеве.

–уска православна црква се званично поЉавила у „илеу 25. децембра 1933. године, када Ље организована прва православна заЉедница руских емиграната у —антЉагу Ц парохиЉа  азанске иконе ЅожиЉе ћаЉке. Ќа Ьеном челу од 1937. године налазио се протоЉереЉ »лиодор јнтипов - први руски свештеник у „илеу. ќна Ље била у саставу прве латиноамеричке епархиЉе –уске православне заграничне цркве чиЉе Ље седиште било у —ао ѕаулу (Ѕразил).  асниЉе, поЉавила се и друга парохиЉа руских емиграната - —вете “роЉице. ќна се такоРе потчиЬавала –ѕ«÷. “е две парохиЉе постоЉале су одвоЉено до доласка на власт —алвадора јЪендеа, после чега Ље велики броЉ руских емиграната из парохиЉе  азанске иконе ЅожиЉе ћаЉке напустио „иле. Ќакон ѕиночеовог воЉног пуча, они емигранти коЉи су остали у „илеу изградили су 1974 . године у —антЉагу предивни храм у псковском стилу са –уским домом у суседству, и тада су две парохиЉе биле сЉедиЬене у Љедну, под називом "ѕарохиЉа —вете “роЉице и  азанске иконе ЅожиЉе ћаЉке". Ќешто раниЉе, 1972, године, поЉавила се и прва парохиЉа под управом ћосковске патриЉаршиЉе Ц —ветог £ована Ѕогослова. ќна Ље од самог почетка углавном била саставЪена од представника локалног становништва Ц православних „илеанаца. “е две парохиЉе постоЉе све до данас.

ѕосле обЉедиЬеЬа –ѕ«÷ са –ѕ÷ ћѕ, свештеник у храму —вете “роЉице и  азанске иконе ЅожиЉе ћаЉке ниЉе прихватио обЉедиЬеЬе и отишао Ље у раскол. ” то време православни „илеанци из –ѕ«÷, верни канонском поредку, организовали су у —антЉагу своЉу православну заЉедницу —ветог ЌектариЉа ≈гинског, а Ьихов старешина, о. јлекс једо, основао Ље у  онсепсиону, граду у коме живи, Љош Љедну парохиЉу Ц —ветог —илуана јтонског. ќднедавно тамошЬа парохиЉа, заЉедничким напорима православних јрапа, –уса и „илеанаца, почела Ље изградЬу свог храма, коЉи Юе за годину - две бити потпуно завршен.

 олико ми Ље познато, после периода доста интензивног развоЉа ѕравославЪа у „илеу дошло Ље до извесне стагнациЉе. ƒа ли Ље то заиста тако и зашто се то догодило?

††††

ѕравославЪе у „илеу Ље имало доста буран развоЉ током послератних децениЉа, када се у „илеу истовремено налазило шест руских свештеника и Љош два - три „илеанца, а јрапи су имали 12 парохиЉа. ќнда Ље, од седамдесетих година наовамо дошло до спада, тако да јнтиохиЉска патриЉаршиЉа сада има 6 парохиЉа, √рци Љедну, а Ља покривам истовремено три ЉурисдикциЉе Ц српску и две руске. “о Ље наравно жалосна чиЬеница, и има много разлога зашто се дошло до ове ситуациЉе. ЌавешЮу неке од Ьих: дугогодишЬа незаинтересованост православних помесних цркава за териториЉу Ћатинске јмерике, што Ље оставило катастрофалне последице на милионе православних хришЮана коЉи на огромним просторима овог континтента годинама, па и децениЉама, нису имали храмове нити икакав контакт са православним свештеницима, те су многи прешли у римокатолицизам и друга вероисповедаЬа; погрешна кадровска политика, у коЉоЉ се слаЬе свештенослужитеЪа у ове краЉеве, због великих мисионарских, материЉалних и других тешкоЮа доживЪавало као казна или изгнаЬе, тако да се веЮина Ьих старала да што пре наРе ухлебЪеЬе у атрактивниЉим местима, пре свега у —јƒ или  анади, због чега су исеЪеници често губили повереЬе у искреност православних свештеника и последично, губили жеЪу да им помажу; масовне злоупотребе разних авантуриста, самозванаца и расколника, коЉи су под видом православних свештеника злоупотребЪавали (а многи и дан-данас злоупотребЪаваЉу) повереЬе локалног становништва и тиме нанели огромну штету канонском свештенству (антиохиЉски митрополит —илуан ми Ље Љедном приликом рекао да на териториЉи Ћатинске јмерике делуЉе око 80 (!) разних православних расколничких организациЉа); нажалост, и са стране канонских свештенослужитеЪа било Ље случаЉева пастирских грешака, узрокованих недовоЪним теолошким образоваЬем или недостатком разумеваЬа локалног менталитета и ситуациЉе "на терену", што такоРе морамо да признамо. —ве то скупа довело Ље до ситуациЉе у коЉоЉ се тренутно налази ѕравославЪе у „илеу и ЋатинскоЉ јмерици. Ќа то Љош можемо да додамо меРусобна сукобЪаваЬа православних ЉурисдикциЉа, а пре свега измеРу  онстантинопоЪског патриЉархата (коЉи упорно претендуЉе на првенство на овоЉ териториЉи) и јнтиохиЉском патриЉаршиЉом (коЉа има далеко више историЉских и фактичких разлога за првенство). “и сукоби додатно збуЬуЉу оне коЉи би прешли у ѕравославЪе Љер се тешко сналазе у у том мноштву епископа, свештеника и храмова разних ЉурисдикциЉа, коЉи делуЉу на истоЉ териториЉи.

«ато радуЉе промена односа веЮине ѕравославних помесних цркава према ЋатинскоЉ јмерици коЉоЉ смо сведоци последЬих година. Ќарочито бих у том смислу истакао нашег ћитрополита јмфилохиЉа, коЉи у том процесу игра Љедну од водеЮих улога.

ѕ–¬ј »— ”—“¬ј » “≈Ў ќО≈ —¬≈Ў“≈Ќ»„ ќ√ —Ћ”∆≈Мј ” „»Ћ≈”

–еците нам, када и на коЉи начин сте дошли у Ћатинску јмерику, то Љест „иле? ƒа ли сте имали известан опрез или страх у вези са овим новим местом служеЬа?

” „иле сам стигао у 11. августa 2012. године, по благослову мог надлежног архиЉереЉа, митрополита ÷рногорско-приморског јмфилохиЉа, коЉи Ље 2011. године на териториЉи Ћатинске јмерике организовао нову, Ѕуеносаиреску и централно-Љужноамеричку епархиЉу —ѕ÷. «а разлику од јргентине и, рецимо, ¬енецуеле, где —ѕ÷ има своЉе православне заЉеднице и парохиЉе, у „илеу ниЉе било ничега Ц ни цркве, ни православне заЉеднице, тако да Ље то за мене био пут у потпуну неизвесност. £едино на шта сам могао да рачунам Ље привремени смештаЉ у —антЉагу у стану Љедног нашег емигранта коЉи Ље у то време био у —рбиЉи, и нешто новца, довоЪног да покриЉе животне трошкове у том периоду. »мао сам повратну авионску карту, датум повратка Ље био 22. септембар. ќдмах по приспеЮу у —антЉаго, срео сам се са тамошЬим —рбима-имигрантима, углавном млаРим Ъудима, коЉи су релативно недавно дошли у „иле у потрази са боЪим животом. ќдмах ми Ље постало Љасно да су шансе да опстанем у овоЉ богатоЉ и веома скупоЉ земЪи - мизерне. »пак, √оспод Ље имао друге планове са мном. ѕосле пар недеЪа Љедна угледна —рпкиЬа ми Ље предложила да конкуришем за посао у ЉедноЉ меРународноЉ фирми, а одмах по добиЉаЬу посла, помогла ми Ље да изнаЉмим пристоЉан стан, тако да сам уместо повратка у —рбиЉу остао у „илеу, а веЮ краЉем септембра стигла Ље у —антЉаго моЉа супруга и наше двоЉе мале деце.

” прво време сам служио у домаЮоЉ цркви православне заЉеднице —в.ЌектариЉа ≈гинског саставЪеноЉ од „илеанаца коЉи припадаЉу –ускоЉ заграничноЉ православноЉ цркви, а онда сам, по благослову архиепископа —ергиЉа, прешао у цркву –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице јнтиохиЉског ѕатриЉархата, у коЉоЉ смо Ља и моЉи парохиЉани дочекани са братском ЪубавЪу и традиционалним арапским гостопримством Ьеног пароха, ЉереЉа ‘ранциска —алвадора. ѕрвих седам месеци сам упоредо радио и служио у цркви, што Ље наравно сметало мом напредоваЬу у кариЉери и никако се ниЉе допадало моЉим надреРенима на послу, тако да сам на краЉу био принуРен да напустим ту меРународну фирму и потпуно се посветим пастирском раду.

††††

 ако Ље започело ¬аше служеЬе овде, на другом краЉу света? ” каквим сте условима морали да служите, са коЉим тешкоЮама сте се суочили на почетку?

ћоЉа прва богослужеЬа почела су у заЉедници —в.ЌектариЉа ≈гинског, у малоЉ приватноЉ куЮици коЉа Ље претворена у домаЮу цркву. ” простору ван импровизованог олтара Ље максимално могло да стане 7-8 Ъуди. «а мене Ље то било потпуно ново и егзотично искуство. ЌаЉвеЮи проблем, меРутим, ниЉе био толико неодговараЉуЮи простор за богослужеЬе, колико удаЪеност од реЉона где веЮином живе наши емигранти, тако да сам ускоро наставио своЉе служеЬе у храму –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице јнтиохиЉског патриЉархата. “о Ље било одлично решеЬе не само зато што Ље оваЉ храм просторан и налази се у центру града, веЮ понаЉвише што ми Ље служеЬе у Ьему омогуЮило свакодневан контакт са оцем ‘ранциском и богослужбеном традициЉом антиохиЉске цркве. ”заЉамни контакти, размена мишЪеЬа и искустава, дала Ље обостран и изузетан импулс нашем пастирском раду, што представЪа непроцеЬиво богатство за свештеника у потпуно неправославном окружеЬу. Ќаиме, Љедан од наЉвеЮих проблема са коЉима се сусреЮе православни свештеник у £ужноЉ јмерици Ље Ц изолациЉа, одсуство било каквих контаката са колегама, коЉе при том, може да траЉе годинама. ѕоследица тога Ље да неки свештеници у таквим околностима постепено одступаЉу од установЪене праксе богослужеЬа, подлежу разним негативним утицаЉима, и као резултат, често завршаваЉу у расколима или на разноразним Љеретичким или канонским странпутицама.

— обзиром на то да сте за ове године служеЬа стекли Љедно посебно искуство, да ли бисте могли да нам опишете у чему Ље специфичност служеЬа у земЪи као што Ље „иле? Ќа шта треба да обрате пажЬу и чиме треба да се руководе православни свештеници коЉи долазе у Ћатинску јмерику?

ћислим да Ље наЉбоЪу одговор на то питаЬе, оно што ми Ље посаветовао митрополит —илуан пре него што сам стигао у „иле. ќн ми Ље рекао следеЮе:" ада доРете у Ћатинску јмерику, прво што треба да урадите Ље да првих годину дана широм отворите очи и уши, а да затворите Ц уста! Ќе покушаваЉте да користите своЉе европско животно искуство и правила понашаЬа на овоЉ териториЉи. ќво Ље духовна Яунгла!" ћислим да Ље оваЉ млади, али изузетно мудри владика био апсолутно у праву. јли, не знам никога коме Ље то до краЉа успело, укЪучуЉуЮи мене. „ини ми се да тек сада, после четири године, почиЬем да схватам где се заиста налазим и да сам се тек сада навикао и прихватио таЉ чудни менталитет и понашаЬе „илеанаца коЉи су ми у прво време били потпуно несхватЪиви.

††††

—¬≈ѕ–ј¬ќ—Ћј¬Ќј ѕј–ќ’»£ј ” „»Ћ≈”

«а време моЉе недавне посете „илеу, током ¬аше литургиЉе сам као никада раниЉе осетила да Ље ѕравославна црква уистину васеЪенска. »спричаЉте нам како ¬ам Ље успело да формирате Љедну такву необичну свеправославну парохиЉу, и ко су ваши парохиЉани?

ƒа, ова особеност наше парохиЉе —ветог ЌиколаЉа ∆ичког Ље повезана са околностима мог службоваЬа у —антЉагу, а оне су биле такве да као резултат данас истовремено представЪам три ЉурисдикциЉе; нашу —ѕ÷, и две руске, –ѕ÷ ћѕ и –ѕ«÷, то Љест, осим тога што сам свештеник под ЉурисдикциЉом —ѕ÷, од 2015. године сам клирик и члан епархиЉског савета јргентинске и £ужноамеричке епархиЉе –ѕ÷ ћѕ, коЉа се однедавно налази под омофором митрополита »гЬатиЉа. “акоРе, осим служеЬа у поменутоЉ цркви јнтиохиЉског патриЉархата, од пре годину дана, по благослову епископа £ована  аракаског и £ужноамеричког, вршилац сам дужности старешине храма у цркви —вете “роЉице и  азанске иконе ЅожиЉе ћаЉке –ѕ«÷. Ќакон 8 година, заЉедничким напорима владике £ована, моЉих парохиЉана и представника старе руске емиграциЉе оваЉ храм Ље напокон враЮен у канонски поредак ѕравославне цркве. —тога Ље моЉа парохиЉа веома разнородна и заиста васеЪенска; Ьу чине —рби, –уси, Ѕелоруси и ”краЉинци коЉи су стигли тек пре неку годину (а пристижу и даЪе), затим представници старе руске емиграциЉе и Ьихови потомци, а такоРе и „илеанци - из парохиЉе —в.ЌектариЉа ≈гинског. »нтерес за ѕравославЪе меРу свима Ьима Ље различит, као и степен оцрковЪености, али подела и несугласица нема, што веома радуЉе. Ќарочито се трудим да своЉим православним верницима усадим свест да Ље ѕравославна црква Љедна и недеЪива, а да су разлике у традициЉи и Љезику богослужеЬа разних православних помесних цркава нешто што нас обогаЮуЉе, а не нешто што треба да нас дели и разЉедиЬуЉе. “о ниЉе лак посао, Љер се емигранти у диЉаспори, због своЉе одвоЉености од домовине, увек труде да сачуваЉу своЉе националне и културне особености, па понекад тешко прихватаЉу у своЉим храмовима припаднике других народа. јли чини ми се да сам Ља у том смислу у предности у односу на остале парохиЉе у „илеу коЉе постоЉе веЮ годинама, Љер од почетка васпитавам код моЉих парохиЉана другачиЉи став. ’вала Ѕогу, отац ‘ранциско, са коЉим имам скоро свакодневни контакт, подржава ова настоЉаЬа, тако да заЉеднички покушавамо да изградимо православно Љединство путем регуларних проповеди на ту тему, као и заЉедничких богослужеЬа и других активности, где наши парохиЉани кроз узаЉамно дружеЬе могу да се сближе и упознаЉу и постану као Љедна породица.

–еците нам, коЉи су основни задаци у животу ¬аше парохиЉе?

Ўто се моЉе парохиЉе тиче, главни задатак Ље да се што веЮи броЉ наших емиграната (а према званичноЉ статистици, само рускоговореЮих имиграната у „илеу веЮ има око 8000, док —рба има значаЉно маЬе, око пар стотина) привуче црквеном животу и кроз исправан духовни живот пронаРе истинске вредности у животу, а кроз чуваЬе матерЬег Љезика и националне културе и особености, одупре се, иначе неминовноЉ, асимилациЉи. ƒругим речима, моЉ главни задатак Ље катихетски рад са исеЪеницима словенског порекла. ћисионарски рад са локалним становништвом такоРе Ље важан, али с обзиром на то да о.‘ранциско, као представник локалног, чилеанског православЪа, има много више искуства и могуЮности за рад са „илеанцима, договорили смо се да у нашем пастирском раду Ља превасходно бринем о словенским верницима, а он о чилеанским. »пак, морам да приметим да има „илеанаца коЉи без обзира на проблеме са Љезиком, даЉу предност нашим службама, пре свега због лепоте и дубине нашег богослужеЬа, оличеног у црквеном поЉаЬу и живопису, коЉи ствараЉу посебну молитвену атмосферу у храму.

ѕ≈–—ѕ≈ “»¬≈ –ј«¬ќ£ј ѕ–ј¬ќ—Ћј¬Кј ” „»Ћ≈”

ƒа ли се у целини може реЮи да Ље „иле католичка земЪа, коЉа нема потребу за православном мисиЉом? ƒа ли су савремени „илеанци углавном убеРени католици, или се догодило извесно захлаРеЬе интереса ка римокатоличкоЉ цркви?

††††

–имокатолици у „илеу све више губе своЉе упориште, мада су и даЪе традиционално Љаки, нарочито Ьихови редови ќпус деи и Љезуити. ¬еЮина „илеанаца се изЉашЬава као "непрактикуЉуЮи" римокатолици, то Љест, они коЉи не узимаЉу никаквог учешЮа у црквеном животу, или пак као протестанти свих врста, а многи су и атеисти. ќсим пентакосталаца, веома су активне секте мормона и Љеховиних сведока. «а мисиЉом, наравно, има потребе, али треба имати у виду да Ље мисиЉа у католичком миЪеу можда Љедна од наЉтежих. –ади се о томе, да савремени римокатолици не познаЉу разлике измеРу наших вероисповедаЬа, а када за Ьих и сазнаЉу, оне им се чине неважним. «ато их Ље веома тешко убедити у потребу за обраЮаЬем у ѕравославЪе као фундаменталним предусловом за Ьихово спасеЬе. —твар се додатно погоршава ако им Љош предочите да у нашем исповедаЬу аскеза представЪа Љедан од основних начина достизаЬа спасеЬа. ” оваквом, доста богатом и стабилном друштву као што Ље чилеанско, веома Ље тешко убедити неког у потребу за ограничаваЬем себе у било ком смислу.

††††

 ако се нама учинило, у разним државам Ћатинске јмерике, као и у „илеу, дешава се препород дохришЮанске, или како се то овде назива, доколумбовске културе, а заЉедно с тим и интереса према паганским култовима. ƒа ли Ље то тако?

” чилеанском генотипу веома важну улогу играЉу Ьихови непосредни преци Ц индиЉанци, а пре свега из племена ћапуче. „илеанци се веома поносе Ьиховом ратоборном историЉом и чиЬеницом да Ље то Љедино племе коЉе никада званично ниЉе поражено од стране Ўпанаца, то Љест, формално су и даЪе у рату са Ьима и Ьиховим наследницима. „ак и данас, на Љугу „илеа се повремено догаРаЉу извесни ексцеси, па чак и убиства, мада углавном таЉ сукоб данас има пре свега културолошки и социЉални карактер. ћапуче индиЉанци веома Ъубоморно чуваЉу своЉ Љезик, писмо и културу и не допуштаЉу никакве упливе савремене испано-америчке културе. — тим у вези они чуваЉу и своЉе култове и вероваЬа.

††††

Ќа коЉи начин, са ваше тачке гледишта, треба да се развиЉа ѕравославна црква и православна мисиЉа у „илеу? Ўта Ље наЉважниЉе у овом тренутку?

ћислим да Ље у овом тренутку наЉважниЉе да на териториЉи £ужне јмерике ѕравославна црква напокон има архиЉереЉе и духовне лидере коЉе дуго ниЉе имала, као што су митрополит јмфилохиЉе, митрополит —илуан, митрополит »гЬатиЉе и др. ќво Ље веома специфично подручЉе, парохиЉе су меРусобно удаЪене хиЪаде километара, и зато Ље способност руковоРеЬа у таквим околностима умних и благодатних архиЉереЉа основни предуслов за нормално функционисаЬе наших парохиЉа.

 ао друго, по мом скромном мишЪеЬу, пожеЪно би било у ближоЉ перспективи формулисати Љасне циЪеве нашег пастирског деловаЬа. –ади се о томе, да би са сваким будуЮим свештеником коЉи се шаЪе овамо требало определити шта Ље Ьегов главни циЪ: катехизациЉа наших исеЪеника, или мисиЉа меРу локалним становништвом? “о су два задатка коЉи уопште нису иста и траже сасвим другачиЉи прилаз и припрему. ƒок се у случаЉу катехизациЉе, акцент ставЪа на богослужеЬе на српском (црквено-словенском) Љезику и активности везане за чуваЬе од заборава и промоциЉу матерЬег Љезика и културе, за мисиЉу Ље потребан сасвим други и много комплексниЉи прилаз; добро познаваЬе шпанског (или португалског) Љезика, обичаЉа и културе заЉеднице у коЉу се шаЪе мисионар, обавезно богослужеЬе, проповед и друге парохиЉске активности на Љезику локалног становништва, као и солидна финансиЉска потпора коЉа би омогуЮила градЬу или изнаЉмЪиваЬе подесног места за живот и богослужеЬа мисионара (Љер се од новокрштених у прво време не може очекивати никаква материЉална помоЮ) .

††††

ѕри том, ако Ље у првом случаЉу могуЮ систем ротациЉе, то Љест слаЬе свештеника у иностранство на одреРено време (4-6 година), после чега се они враЮаЉу у своЉу матичну епархиЉу у домовини (што Ље устаЪена пракса у –ѕ÷ ћѕ), то у другом случаЉу, сама припрема кандидата би требало да траЉе не маЬе од годину Ц две дана, и то на териториЉи Ћатинске јмерике, после чега би мисионар могао да се упути на место своЉе мисиЉе. ќсим тога, мисиЉа захтева изузетан напор и стрпЪеЬе, резултати по правилу долазе тек после више година, па и децениЉа, тако да у том случаЉу, кратки "мандати" од неколико година у принципу не даЉу скоро никакве резултате, Љер Ље то период "сеЉаЬа" после кога мисионар тек почиЬе полако да купи прве плодове свог мукотрпног рада. јко се врати у домовину у том тренутку, то Юе значити да Ље узалуд "сеЉао". “ако да Ље за истинско мисионареЬе наЉбоЪе да мисионар остане на свом месту што Ље могуЮе дуже, у идеалу Ц до краЉа живота, по примеру многих светитеЪа раниЉих векова, као што Ље —в.ЌиколаЉ £апански и др.

††††

ƒруга Ље ствар колико Ље то могуЮе у пракси и да ли у данашЬе време постоЉе такви ентузиЉасти коЉи би били спремни да се у потпуности посвете тоЉ главноЉ заповести нашега √оспода »суса ’риста : "»дите, дакле, и научите све народе, крстеЮи их у име ќца и —ина и —ветога ƒуха". јли, што Ље човеку немогуЮе, Ѕогу Ље могуЮе.

ѕрихожанин

21 / 07 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0