Srpska

—вети –авноапостолни ¬ладимир крститеЪ –усиjе

††††

¬елики кнез  иЉевски и све –уске земЪе самодржац ¬ладимир беше син —вЉатослава, унук »гора и свете ќлге, а праунук –урика кога ¬арЉази позваше на кнезоваЬе –усиЉом. –урик имаРаше престо свога кнежевства у ¬еликом Ќовгороду; а »гор –урикович после смрти свога оца пренесе престо у  иЉев, и ту му света ќлга роди сина —вЉатослава. —вЉатослав »горович имаРаше три сина: £арополка, ќлега и ¬ладимира, не од Љедне жене. ƒелеЮи троЉици синова велику кнежевину –уску, —вЉатослав даде наЉстариЉем сину £арополку  иЉев, средЬем ќлегу ƒревЪане, а наЉмлаРем ¬ладимиру ¬елики Ќовгород. ѕосле смрти великога кнеза —вЉатослава £арополк удари на брата свога кнеза древЪанског ќлега, уби га и Ьегову кнежевину узе себи. ƒознавши за ово, великоновгородски кнез ¬ладимир се уплаши да Ьегов наЉстариЉи брат £арополк не учини и са Ьим то исто, и побеже преко мора к ¬арЉазима. £арополк онда узе под своЉу власт и великоновгородску кнежевину.

††††

Ќакон не много времена ¬ладимир сабра велику воЉну силу, делом од ¬арЉага, делом од других покраЉина руских, па крену на £арополка, погуби га и узе кнежевину киЉевску, и братовЪу жену пореклом √ркиЬу, и постаде самодржац целе земЪе –уске. ќн постави идоле у  иЉеву на узвишеним местима, приношаше им жртве, и сав народ привоРаше к идолопоклоЬеЬу. ќне пак коЉи нису хтели да се клаЬаЉу идолима, он нареди да се предаЉу на смрт. “ада и би убиЉен блажени “еодор хришЮанин са сином своЉим £ованом, Љер не хте да се придружи идолопоклоницима, нити да сина свог да на жртву демонима. ќстали хришЮани, коЉи од свете ќлге беху просвеЮени, и ради коЉих она и цркву подиже на јсколдовоЉ могили, неки се из страха криЉаху и бежаху, неки се таЉно држаху свете вере, а неки се опет вратише своме преРашЬем незнабожЉу. » где беше хришЮанских цркава, идолопоклоници их порушише. ”  иЉеву беху понамештани од ¬ладимира ови одабрани идоли: врховни идол ѕерун, за кога вероваху да Ље бог грома, муЬа и кишних облака; други Ц ¬олос, бог стоке; треЮи Ц ѕозвизд или ¬ихор, бог ваздуха; четврти Ц Ћадо, бог весеЪа; пети Ц  упало, бог земаЪских плодова; шести Ц  оЪада, бог коЉи се празновао зими; и многи други маЬи богови. ѕо нареРеЬу овог великог кнеза, такви богови беху понамештани не само у  иЉеву него и по свима осталим краЉевима руске државе, и незнабошци им се клаЬаху и приношаху жртве. “акво исто идолослужеЬе вршаше и у ¬еликом Ќовгороду, Љер ¬ладимир посла тамо да управЪа уЉака свог воЉводу ƒобриЬу, брата матере своЉе. ѕо угледу на ¬ладимира, он исте идоле постави, наденувши им иста имена.

††††

ѕоред идолопоклонства ¬ладимир паЮаше и од другога зла: неуздржЪиво се ваЪаше у телесним пожудама као у блату, Љер беше као и древни —оломон веома женоЪубив, и ненасит у телесном сладострашЮу, и имаРаше много жена и врло много наложница, и живЪаше погано налазеЮи се у идолопоклоничкоЉ заблуди.

Ќо када преблаги Ѕог, коЉи не жели смрти грешницима, по превеликом и неисказаном милосрРу —вом благоволе –уску земЪу, помрачену тамом идолобесЉа, просветити светлошЮу свете вере и на пут спасеЬа упутити, ќн им за руководиоца изабра овог великог кнеза ¬ладимира, као некада –имЪанима и √рцима цара  онстантина ¬еликог, а пре тога свима народима светог апостола ѕавла. £ер ќн коЉи Ље наредио да из таме засиЉа светлост, запали у ¬ладимировом срцу зору таЉанствене светлости, и разбуди у Ьему жеЪу за познаЬем истине и претвори га из незнабожног идолопоклоника у побожног хришЮанина, и од гонитеЪа Ц у новог апостола и учитеЪа –усима; и он толики руски народ оте из чеЪусти ада и вечне смрти, и приведе поновном роРеЬу у живот вечни светим крштеЬем.

ЌиЉе неумесно да овде споменемо у коЉа су се времена –уси пре ¬ладимира делимично крштавали. ЌаЉпре се —лавеноруски народ крсти од светог апостола јндреЉа ѕрвозваног. ќваЉ свети апостол стигавши до  иЉевских гора, благослови их, и побивши крст на високом брегу прорече да Юе се ту подиЮи град и да Юе на тим местима засиЉати благодат ЅожиЉа. » Ъуде коЉе тада наРе тамо он научи светоЉ вери и крсти их. «атим свети апостол поРе и у остале краЉеве руске, где Ље сада ¬елики Ќовгород, и где су други знаменити градови, и свуда коЉе год ка ’ристу могаде обратити, просвети их светим крштеЬем.

ќпет се крсти –усиЉа у време грчкога цара ¬асилиЉа ћакедонца и светог патриЉарха ‘отиЉа, коЉи упутише у –усиЉу архиЉереЉа ћихаила. ” то време кнез »гор –урикович беше малолетан и кнежевином управЪаше Ьегов роРак и васпитач ќлег.  ада грчки архиЉереЉ стиже из ÷ариграда у –уску земЪу, да незнабожни народ научи светоЉ вери, Ъуди жеЪаху да наЉпре виде неко чудо од Ьега. јрхиЉереЉ их упита:  акво чудо захтевате? Ц ќни му рекоше:  Ьига коЉа учи вашоЉ хришЮанскоЉ вери, нека буде бачена у огаЬ, па ако не изгори, по томе Юемо познати да Ље ваша вера добра и истинита и Ѕог кога проповедаш велики. Ц јрхиЉереЉ, уздаЉуЮи се у Ѕога, нареди да се наложи велики огаЬ пред свима, па подигавши руке к небу помоли се говореЮи: ѕрослави име —воЉе, ’ристе Ѕоже! Ц » рекавши то, метну у огаЬ кЬигу —вето ≈ванРеЪе, и кЬига не изгоре. £ер када сва дрва изгореше и огаЬ се угаси, ≈ванРеЪе се обрете цело, ни наЉмаЬе неповреРено од огЬа. ¬идеЮи то чудо, многи Ъуди вероваше у ’риста и крстише се.

—вета –авноапостолна ќлга —вета –авноапостолна ќлга
£ош се –усиЉа крсти у дане велике кнегиЬе ќлге, жене великог кнеза руског »гора –уриковича, маЉке —вЉатославове, а бабе ¬ладимирове. ќна, као што пише у Ьеном житиЉу, отишавши у ÷ариград, прими свету хришЮанску веру и доби на светом крштеЬу име £елена. ѕо повратку отуда, она у  иЉеву и осталим руским градовима многе приведе к вери и светом крштеЬу, али не могаде све просветити, Љер и сина свог —вЉатослава не могаше никако усаветовати да прими хришЮанство.

ќвим крштеЬем у –усиЉи, коЉе беше пре ¬ладимира, не могаде се раширити и утврдити света вера, Љедно због честих ратова, а друго због кнезова, оданих незнабожном идолопоклонству.  оначно се сва –усиЉа просвети у дане великога кнеза ¬ладимира, пошто се наЉпре он сам просвети и познаде прави пут спасеЬа, и све изведе на Ьега, било примером своЉе побожности, било своЉим владалачким нареРеЬем. ј то просвеЮиваЬе отпоче овако:

 ада ¬ладимир постаде чувен због храбрости, самодржавности и величине свога царства, стадоше долазити к Ьему представници разних народа хвалеЮи му своЉу веру. ЌаЉпре доРоше мухамеданци, и ¬ладимир их упита:  аква Ље вера ваша? Ц ќни му одговорише: ¬еруЉемо у Ѕога коЉи Ље на небу, а имамо пророка ЅожЉег ћухамеда; он нам дозвоЪава да имамо жена колико ко хоЮе и да уживамо све телесне сласти, само нареРуЉе да се обрезуЉемо, и да свиЬског меса не Љедемо, и да вина не пиЉемо. ѕоред тога мухамеданци причаху о своЉоЉ вери и друге ствари неславне и стидне, о коЉима не доликуЉе писати. ¬ладимир са насладом слушаше о женама, пошто беше женоЪубив, али му се не допаде обрезаЬе и непиЉеЬе вина. » рече им: ћи не можемо да живимо без вина, пошто у –усиЉи свако весеЪе и приЉатност бива уз поднапиЉаЬе.

ƒолажаху к ¬ладимиру изасланици и од Ќемаца, и од римског папе, и од Юесара западног, и од осталих кнезова; и сваки говораше за своЉу веру да Ље добра, али се ниЉедна од Ьих не допаде ¬ладимиру. £ош и £евреЉи доРоше к ¬ладимиру и говораху да Ље Ьихова старозаветна вера боЪа од свих вера. ¬ладимир их упита: √де Ље земЪа и царство ваше? Ц ќни му одговорише: Ќаша земЪа Ље £ерусалим и ѕалестина, и Ьена околина. јли пошто гресима своЉим разгневисмо Ѕога, Ѕог нас расеЉа по целоме свету, а земЪу нашу даде хришЮанима. Ц ¬ладимир им на то рече:  ако ви друге учите вашоЉ вери, а сами сте одбачени од Ѕога вашег? £ер кад би вас Ѕог Ъубио, ќн вас не би расеЉао по туРим земЪама. «ар и нама желите такво расеЉаЬе? Ц –екавши то, он их отера са очиЉу своЉих.

ѕосле свиЉу ових к ¬ладимиру доРе од грчких царева ¬асилиЉа и  онстантина и од патриЉарха цариградског изасланик са даровима,  ирил философ, муж изврстан, образован и богонадахнут. ќваЉ философ  ирил дуго говори ¬ладимиру о хришЮанскоЉ вери, почевши са ствараЬем света, па преко свих пророштава све до оваплоЮеЬа ’ристова, и Меговог добровоЪног страдаЬа и крсне смрти ради спасеЬа Ъудског, и Меговог тродневног васкрсеЬа, и вазнесеЬа на небо. «атим му изложи учеЬе о другом доласку ’ристовом, о васкрсеЬу мртвих, о —трашном суду, о бесконачним мукама спремЪеним за грешнике, и о награди праведницима у небеском царству. ќнда му предаде послати дар: велику златоткану завесу, на коЉоЉ беше уметничким ткаЬем изображен —трашни суд ЅожЉи, и одваЉаЬе грешних од праведних: праведници стаЉаху с десне стране —удиЉи, и на тоЉ десноЉ страни беше изображен раЉ и царство небеско; а грешници стаЉаху с леве стране, на коЉоЉ беху изображени геена огЬена, страшни ликови демона и разне муке у паклу.

ѕажЪиво разгледаЉуЮи све то, ¬ладимир распитиваше философа за сваку ствар. ‘илософ му о свему говораше подробно; и рече му:  ада ’ристос Ѕог наш доРе у слави —воЉоЉ с неба на земЪу да суди живима и мртвима и да свакоме да по делима Ьеговим, тада Юе праведнике поставити с десне стране —еби и послати их у —воЉе небеско царство на вечно весеЪе, а грешнике Юе поставити с леве стране —еби и послати их у геену огЬену неугасиву, у бесконачне муке.

—лушаЉуЮи то, ¬ладимир уздахну и рече: Ѕлаго онима коЉи стану с десне стране, а тешко онима коЉи буду с леве! Ц ‘илософ му рече: јко и ти, царе, престанеш са злим делима и примиш свето крштеЬе, удостоЉиЮеш се стаЉаЬа с десне стране; ако пак останеш у незнабожЉу, онда Юе и твоЉе место бити с леве стране. Ц ѕажЪиво слушаЉуЮи философово разлагаЬе и размишЪаЉуЮи, ¬ладимир рече: ѕочекаЮу Љош мало, док тачниЉе испитам о свима верама. Ц » пошто обдари философа и Ьегову пратЬу, он их с чешЮу отпусти у ÷ариград.

 ада грчки философ отпутова, ¬ладимир сазва све своЉе боЉаре и старешине и рече им: ≈то, к мени долазише мудраци од разних народа: од мухамеданаца, од Ќемаца, од –имЪана, од £евреЉа, и од других народа; и сваки од Ьих хваЪаше своЉу веру. ѕосле свиЉу доРоше и √рци, и испричаше више од других многе дивне ствари у своЉоЉ вери, казуЉуЮи све од почетка света до сада; они веле да постоЉи други свет и други живот, и да Юе после смрти сви Ъуди васкрснути, и ако Ље ко учинио што добро у овом веку, таЉ Юе се у будуЮем радовати живеЮи бесмртним животом; а грешници Юе се вечито мучити.

» рекоше му боЉари и старешине: Ќико никада не куди ништа своЉе, него хвали. “и пак, велики кнеже, имаш мноштво мудрих Ъуди, па ако хоЮеш да тачниЉе познаш истину, пошЪи наЉбоЪе измеРу Ьих у разне земЪе и народе, да виде и испитаЉу сваку веру и како ко служи Ѕогу своме, и када се врате, они Юе и теби и нама као очевици испричати све подробно и тачно.

¬ладимир послуша оваЉ савет и посла Ъуде разумне и паметне у разне земЪе, да размотре вере и богослужеЬа сваког народа и Љезика. ќни пропутоваше многе земЪе и царства, па наЉпосле доРоше и у ÷ариград, и казаше грчким царевима, ¬асилиЉу и  онстантину, због чега су дошли. ÷ареви се обрадоваше, и одмах обавестише о Ьима свЉатЉеЉшег патриЉарха. ѕатриЉарх нареди да се украси црква празнично; он се обуче у наЉскупоцениЉе архиЉереЉске одежде са многим епископима и свештеницима за служеЬе божанствене литургиЉе. Ќа литургиЉу доРоше цареви са ¬ладимировим изасланицима; увевши их у цркву изасланицима дадоше такво место, са кога се лако могло видети и чути све. ј они, видеЮи неисказану красоту славе ЅожиЉе какву нигде никада не видеше, и слушаЉуЮи преслатко црквено поЉаЬе какво никада не чуше, дивЪаху се веома и држаху да се налазе не на земЪи него на небу; у то време обасЉа их небеска светлост, и они постадоше као ван себе од радости духовне, коЉом се тада срца Ьихова испунише. ѕо завршетку божанствене литургиЉе цареви и патриЉарх приредише руским изасланицима велики приЉем и гозбу, обдарише их многим даровима, па отпустише.

 ада се изасланици вратише к ¬ладимиру, ¬ладимир опет сазва своЉе боЉаре и старешине, и нареди изасланицима да пред свима испричаЉу шта су видели и чули. ќни онда стадоше причати све по реду о вери свакога народа и о Ьиховим богослужеЬима, али се слушаоцима не допадоше те вере. «атим почеше причати шта видеше код √рка.  ада доРосмо у ÷ариград, казиваху они, √рци нас уведоше у своЉу цркву где они Ѕогу своме служе, и тамо видесмо такву красоту и славу, да наш Љезик то не може исказати: одежде Ьихових ЉереЉа беху наЉчудесниЉе, богослужеЬа веома дивна, држаЬа свих Ъуди побожно, поЉаЬе толико слатко, какво нигде не чусмо; и нас обузе нека радост, и ми не осеЮасмо себе, нити знаРасмо да ли смо на земЪи или на небу. » нема у целом поднебесЉу такве лепоте и преславног богославЪа као што Ље код √рка. «бог тога веруЉемо да Ље вера Ьихова истинита, и само са тим Ъудима живи Ѕог истинити.

» рекоше боЉари ¬ладимиру: ƒа грчка вера ниЉе добра и истинита, твоЉа баба ќлга не би примила ту веру, Љер она беше жена веома мудра. Ц “ада ¬ладимир, по деЉству у Ьему благодати —ветога ƒуха, стаде се по мало просвеЮивати у уму свом и познавати праву хришЮанску веру, и желети Ље. јли пошто поред Ьега не беше таквог човека коЉи би га брзо привео оствареЬу Ьегове намере, Љер сви боЉари и саветници беху помрачени тамом незнабоштва, стога се одложи Ьегово примаЬе хришЮанске вере и крштеЬе. Ўтавише, код Ьега се поЉави замисао да крене у рат на √рчку земЪу, да освоЉи неке градове и добиЉе хришЮанске учитеЪе коЉи би га научили вери.

††††

—купивши воЉску, ¬ладимир крену на “аврикиЉу и заузе прво град  афу. «атим доРе под ’ерсонес, престони град те земЪе, коЉи се налажаше на обали ≈вксинског ѕонта и имаРаше изврсно пристаниште. » опседе град таЉ, и силно ратоваше на Ьега не мало времена, и не могаше га освоЉити, Љер град беше утврРен и грчка воЉска што беше у Ьему Љуначки се бораше. » поручиваше ¬ладимир ’ерсоЬанима да му се драговоЪно покоре ако желе да има милости према Ьима; ако пак то не учине, онда Юе Ьихов град држати под опсадом макар три године, док га не узме, али онда неЮе имати милости према Ьима. ћеРутим ’ерсоЬани не придаваху важност ¬ладимировим порукама, иако трпЪаху оскудицу у граду, Љер шест месеци веЮ беху под опсадом. Ќо неисказано промишЪаЬе ЅожЉе не само о √рцима него и у целом руском роду удеси да се град ’ерсонес преда ¬ладимиру на следеЮи начин. ’ерсонски протопоп јнастас написа ¬ладимиру на стрели ово: „÷аре ¬ладимире! ако хоЮеш да заузмеш град, потражи на источноЉ страни у земЪи водоводне цеви кроз коЉе тече у град вода за пиЮе; пресеци их, и на таЉ начин лиши град воде, па Юе ти се граРани приморани жеРу предати“. Ќаписавши тако на стрели, протопоп натеже лук и пусти стрелу ка ¬ладимировом шатору. —трела паде пред шатор; а кад Ље узеше и видеше на ЬоЉ грчко писмо, одмах Ље однеше ¬ладимиру. ¬ладимир дозва тумача за грчки Љезик; оваЉ му преведе поруку, и ¬ладимир нареди да се брижЪиво потраже на источноЉ страни те цеви.  ад их пронаРоше, пресекоше их, те град лишише воде, и граРани изнемогоше од жеРи. ѕритешЬени жеРу они се и против своЉе воЪе предадоше ¬ладимиру. ¬ладимир свечано уРе у град, али никоме не учини ни зла ни неправде.

ѕо заузеЮу ’ерсонеса и целе “аврикиЉе ¬ладимир упути грчким царевима овако писмо: „≈во, заузео сам ваш славни град ’ерсонес и сву земЪу “аврикиЉу. Ќо чуЉем да имате сестру, дивну девоЉку, даЉте ми Ље за жену. Ќе хтеднете ли ми Ље дати, Ља Юу са вашим ÷ариградом учинити што учиних са ’ерсонесом“. Ц ѕримивши овакво писмо од ¬ладимира, грчки цареви се ожалостише не мало, Љер Ьихова сестра јна ниЉе хтела да поРе за незнабошца. јли се √рци боЉаху воЉне силе руске и храбрости ¬ладимирове. » цареви отписаше ¬ладимиру овако: „Ќама хришЮанима не доликуЉе да своЉу сестру дамо за незнабошца. јко хоЮеш да Ље добиЉеш ти се онда одреци своЉих идола и веруЉ у ’риста истинитог Ѕога, као што и ми веруЉемо, и прими свето крштеЬе, па Юеш без препрека узети себи за супругу сестру нашу, и биЮеш с нама у Ъубави као истоверац, и Љош Юеш царство небеско наследити“.
ƒобивши такав одговор од грчких царева, ¬ладимир им понова упути овакво писмо: „£а заволех вашу веру од онога времена када се моЉи изасланици, коЉе беЉах послао да испитаЉу разне вере, вратише и подробно испричаше како Ље ваша вера боЪа од свих осталих вера, и ваша богослужеЬа коЉима служите Ѕогу вашем дивниЉа него код других народа. —тога хоЮу да примим вашу веру, а ви ми пошаЪите епископа да ме крсти, и сами са сестром своЉом доРите к нама, или ми сестру своЉу пошЪите за супругу, па Юу вам вратити ’ерсонес са целом “аврикиЉом“.

ƒобивши овако добру вест, грчки цареви се обрадоваше великом радошЮу и стадоше сестру своЉу саветовати и молити да поРе за ¬ладимира. » говораху ЉоЉ: —милуЉ се на хришЮанско царство! Љер не поРеш ли за Ьега, он неЮе престати да пустоши земЪу нашу, и боЉати Ље се да и ÷ариграду не учини што и ’ерсонесу. јко се пак ¬ладимир због тебе крсти, и √оспод преко тебе обрати к себи земЪу –уску а √рчку ослободи тешких и честих ратова и наЉезда руских, ти Юеш задобити вечну славу и наследити вечно блаженство.

ѕринцеза јна, иако не жеЪаше, ипак пристаде на савет и молбу своЉе браЮе, и са сузама рече: Ќека буде воЪа √осподЬа! Ц » послаше Ље цареви морем у лаРама са архиЉереЉем ћихаилом, и са свештеницима, и са угледним великашима.  ада стигоше у ’ерсонес, свечано их дочекаше и у царски двор уведоше. Ќо на неколико дана пред долазак принцезе јне, ¬ладимир се разболе од очиЉу и ослепе. » поче сумЬати у хришЮанску веру и у крштеЬе, и смуЮен говораше себи: Ѕогови руски се разЪутише на мене што хоЮу да их оставим и другу веру примим, због тога ме и казнише слепилом. Ц ѕринцеза пак јна посла му овакву поруку: јко хоЮеш да оздравиш и прогледаш, прими што пре свето крштеЬе, Љер се друкчиЉе неЮеш избавити од слепила свог.  рстиш ли се, ти Юеш се ослободити не само телесног слепила него уЉедно и духовног.

—аслушавши овакву поруку, ¬ладимир одговори принцези: јко се твоЉа реч обистини, онда Юу по томе познати да Ље хришЮански Ѕог велик. Ц » одмах дозва епископа, молеЮи га за свето крштеЬе. ≈пископ га наЉпре огласи и добро поучи о светоЉ вери. «атим га крсти у цркви —вете —офиЉе, коЉа се налажаше усред града, и надену му име ¬асилиЉе. ѕри крштеЬу пак догоди се чудо, слично чуду са —авлом на путу за ƒамаск: Љер када ослепели ¬ладимир уРе у свету крстионицу, и епископ по чину крштеЬа метну на Ьега руку, одмах отпаде од очиЉу Ьегових слепило као крЪушт, и он прогледа; и прослави Ѕога што га приведе у истиниту веру; и благодараше ’риста √оспода, радуЉуЮи се и веселеЮи се.

¬идевши ово чудо, крстише се ¬ладимирови боЉари и воЉска. » би радост велика –усима и √рцима, а нарочито светим анРелима на небу: Љер када се анРели радуЉу за Љедног грешника коЉи се каЉе, они се несравЬено више обрадоваше тако великом броЉу душа коЉе Ѕога познаше, и запеваше: —лава на висини Ѕогу!

††††

ќво крштеЬе ¬ладимира, Ьегових боЉара и воЉске изврши се у години 988. ѕосле крштеЬа би приведена ¬ладимиру принцеза јна ради обручеЬа; а након не много дана они се венчаше у законити брак. » кнез ¬ладимир поврати √рцима ’ерсонес са целом “аврикиЉом; и утврдивши с Ьима мир, он се врати у своЉу земЪу. ѕоведе са собом и архиЉереЉа ћихаила коЉи беше дошао из ÷ариграда са принцезом јном. » он би први митрополит целе –усиЉе[7]. —а архиЉереЉем ћихаилом ¬ладимир поведе из ’ерсонеса и многе свештенике, клирике и монахе. ј узе отуда и мошти светог свештеномученика  лимента, папе римског, и Ьеговог ученика ‘ива, и свете иконе, и кЬиге, и сваку ствар црквену. ѕоведе са собом и оног протопопа јнастаса, коЉи га стрелом научи како да заузме град ’ерсонес. » доРе ¬ладимир у  иЉев с радошЮу великом, славеЮи ’риста Ѕога.

’ерсонес ’ерсонес
††††

» одмах се ¬ладимир с ревношЮу даде на просвеЮиваЬе престоног града свог  иЉева и целе руске државе своЉе. ЌаЉпре ¬ладимир нареди да се крсте дванаест синова Ьегових, коЉе имаРаше од разних жена: »зЉаслава, ћстислава, £арослава и ¬севолода од –охмиде, кнегиЬе ѕолтеске; —вЉатополка Ц од √ркиЬе, жене братовЪе; ¬ишеслава Ц од кнегиЬе „ехиЬе; —вЉатослава и —танислава Ц од друге „ехиЬе; Ѕориса и √Ъеба Ц од Ѕугарке; ЅрЉачислава и —удислава Ц од неке друте. » крсти их митрополит ћихаил на Љедном извору, коЉи се налажаше у гори над ƒЬепром. “аЉ се извор од онога времена па до сада назива  решчатик. «атим ¬ладимир посла гласнике по целоме граду, нареРуЉуЮи да се сутрадан изЉутра саберу на реку ѕочаЉЬу сви: стари и млади, велики и мали, богати и сиромаси, мушкиЬе и женскиЬе. јко се пак ко у то време не наРе на реци, сматраЮе се за противника Ѕогу и великоме кнезу.

††††

—утрадан изЉутра доРе на реку сам кнез са боЉарима, и са архиЉереЉем, и са свима свештеницима. » слеже се сав град на реку, безброЉно мноштво мушкиЬа и женскиЬа, свакога зваЬа и узраста, и то на место где се сада налази црква светих страдалника Ѕориса и √Ъеба. » би им нареРено да се свуку и уРу у воду, мушкиЬе одвоЉено и женскиЬе одвоЉено, одрасли где Ље дубЪе, мали где Ље плиЮе; и стаЉаху по групама у води, Љедни до гуше, други до поЉаса. —вештеници пак у свештеничким одеждама стаЉаху краЉ обале на даскама, нарочито за то спремЪеним, и читаху над народом молитве прописане за крштеЬе, и даваху им имена, свакоЉ групи посебно Љедно име, и нареРиваху им да се три пута погруже у воду, сами призиваЉуЮи над Ьима име —вете “роЉице, по чину крштеЬа.

» тако се сав народ  иЉевски крсти у години 989, друге године након ¬ладимирова крштеЬа. ѕосматраЉуЮи крштеЬе толиког народа, свети ¬ладимир се радоваше духом; и подигавши очи и руке к небу, рече: √осподе Ѕоже, коЉи си створио небо и земЪу, погледаЉ на новокрштене Ъуде “воЉе, и подаЉ им да стварно познаду “ебе, Ѕога истинитога, и утврди их у православноЉ вери, и мени помози против видЪивих и невидЪивих неприЉатеЪа, и прослави у –ускоЉ земЪи пресвето име —воЉе!

††††

ѕо крштеЬу народа ¬ладимир одмах нареди да се идоли поразбиЉаЉу и храмови идолски до темеЪа поруше. ќн нареди да главног идола ѕеруна вежу коЬу за реп и вуку са горе ка ƒЬепру, а постави дванаесторицу Ъуди да вученог идола моткама биЉу. ј то он учини не да би идол осетио неке болове, Љер Ље од дрвета, без душе и без осеЮаЬа, него да би демону нанео што више срамоте. » довукавши идола ѕеруна до обале, бацише га у ƒЬепар, и вода га однесе далеко и притера уз Љедну високу гору коЉа се и сада назива ѕерунова.
—тари казуЉу и ово: верни узеше неког другог идола и одвукоше на ƒЬепар да га потопе, а неки га немилице удараху тоЉагама; и бацише га у ƒЬепар; када пловЪаше низ воду, за Ьим плакаху Ъуди, Љош помрачени неверЉем, коЉи иРаху обалом и нарицаху за идолом: „¬идибаЉ, господару наш боже, видибаЉ! Ц тоЉест, испливаЉ и на обалу изаРи! Ц идол, покретан Ьеговим демоном, изаРе на обалу онде где Ље сада манастир ¬идубицки. Ќо када неверни хтедоше да узму идола, верни притрчаше, привезаше му камен, па понова бацише у реку и потопише, а место где беше изишао идол назива се од тога времена ¬идубичи.

††††

» сви остали идоли, по нареРеЬу великога кнеза, бише поразбиЉани, и Љедни у воду а други у огаЬ побацани.  иЉевЪани пак коЉи Љош беху неразумни, видеЮи уништаваЬе и пропаст своЉих старих богова, плакаху за Ьима и кукаху, а разумни  иЉевЪани говораху: ѕаметан Ље кнез и Ьегови боЉари, и они знаЉу коЉи Ље Ѕог боЪи. £ер да су стари богови били добри, они не би наредили да се униште, нити би изабрали другу веру: боЪе изабраше, горе одбацише.

ѕосле уништеЬа идола и разрушеЬа идолских храмова, ¬ладимир нареди да се на тим местима граде свете цркве. ” почетку он сагради цркву светога —паса на оном месту где се налазио идол ѕерун; затим подиже цркву у име светог ¬асилиЉа ¬еликог, пошто и сам на светом крштеЬу доби име ¬асилиЉе; и мноштво других цркава он подиже свуда. Ќо нарочито много труда уложи око подизаЬа цркве од камена у име ѕречисте Ѕогородице, коЉа доцниЉе би прозвана ƒесЉатинаЉа, коЉа за време ЅатиЉа би порушена и остаде само Љедан део од Ье. “а црква беше веЮа и лепша од свих цркава у  иЉеву, подигнутих у време кнеза ¬ладимира; Ьу саградише премудри неимари грчки, и сваком лепотом украсише.  ада ова црква би довршена, при освеЮеЬу уРе у Ьу кнез ¬ладимир и, као некада —оломон у своме храму, помоли се Ѕогу, говореЮи: √осподе Ѕоже, погледаЉ с неба и види, и посети виноград оваЉ и усаврши, Љер га засади десница “воЉа! ѕогледаЉ на ове нове Ъуде “воЉе, чиЉа си срца уразумио да познаду “ебе, истинитога Ѕога! ѕогледаЉ и на цркву ову, коЉу подигох Ља, недостоЉан слуга “воЉ, у име свебеспрекорне ћатере “воЉе ѕриснодЉеве Ѕогородице. » ко се са вером и усрРем помоли у овоЉ цркви, услиши молитву Ьегову, отпусти му сваки грех, и све што Ље корисно подаЉ му молитвама ѕречисте Ѕогоматере.

††††

ѕосле такве дуге молитве, ¬ладимир рече: ≈во, од свега имаЬа мог и од свих градова моЉих даЉем десети део за ову цркву ѕречисте Ѕогородице. Ц –екавши то, он то и писменом потврди, и клетву изрече на оне коЉи би се усудили одузети оно што Ље дато светоЉ цркви. ќд тога доба та црква би названа ƒесЉатинаЉа. » ту цркву кнез повери гореспоменутом протопопу јнастасу, кога доведе из ’ерсонеса, и унесе у Ьу мошти светога  лимента, папе римскога, и подари ЉоЉ све скупоцене утвари што из ’ерсонеса беше донео.
 нез ¬ладимир посвети велику бригу и кЬижном образоваЬу: он нареди да се Ьегови синови и мноштво боЉарске деце уче грчком писмену, а и за руско писмо одреди им искусне учитеЪе. ѕоред тога он нареди да се у школу узимаЉу и деца простих родитеЪа; а многе глупе маЉке плакаху за децом своЉом као да су помрла.

∆елеЮи да светлошЮу свете вере просвети не само  иЉев него и сву државу своЉу, кнез ¬ладимир посла по свима градовима руским да се крсти народ; на оне пак коЉи се нису хтели крстити, он налагаше велики данак. » живЪаше ¬ладимир богоугодно и праведно, изменивши своЉе древне незнабожачке обичаЉе. » би на сваку врлину упуЮен чесном супругом своЉом принцезом јном, са коЉом живЪаше по хришЮанском закону. ј остале преРашЬе жене своЉе, коЉе имаРаше пре крштеЬа, он богато обдари па отпусти, оставивши свакоЉ на воЪу да се, ако хоЮе, уда за другога мужа. ѕрвоЉ пак жени своЉоЉ –охмиди, кЮери кнеза полтецког –огволда, коЉа му беше милиЉа од осталих, при повратку свом из ’ерсонеса кнез ¬ладимир посла овакву поруку: £а примих хришЮанску веру и закон, и треба да имам Љедну жену, коЉу сада и узех меРу хришЮанима; а ти изабери себи измеРу моЉих велможа кога хоЮеш, и удаЉ се за Ьега. Ц ќна му одговори: ≈да ли Ље Љедино теби потребно небеско царство, а не и мени? —ем тога, како Ља кнегиЬа могу поднети да будем слушкиЬа у слуге твога? —тога неЮу да се удаЉем за другога мужа, него те молим, уневести ме ’ристу твоме. Ц  ада она ово говораше, поред Ье сеРаше Ьен син £арослав, коЉи беше хром од роРеЬа. „увши овакве речи од матере своЉе, он заблагодари Ѕогу за благоразумност и добру одлуку Ьену, и одмах оздрави и стаде ходити, иако дотле ниЉе ходао. ¬ладимир се двоструко обрадова поводом –охмиде: што она узревнова за ’риста, и што се сину £арославу исцелише ноге. ѕошто прими крштеЬе, –охмида се постриже у свети анРелски лик монашки, и доби име јнастасиЉа.

ѕосле тога ¬ладимир посла молбу у ÷ариград тадашЬем свЉатЉеЉшем патриЉарху —ергиЉу, да му пошаЪе архиЉереЉе и ЉереЉе, пошто Ље жетве много а посленика мало. £ер многим градовима руским беше потребна просвета, а руских Ъуди спремних за духовни чин Љош не беше довоЪно, пошто школоваЬе меРу Ьима беше недавно почело. Ќа ту молбу кнеза ¬ладимира свЉатЉеЉши патриЉарх —ергиЉе посла од √рка епископа £оакима ’ероонца, и друге епископе с Ьим, и не мало презвитера.

”зевши онда дошавше к Ьему епископе, ¬ладимир оде у област –остовску и —уждаЪску, и основа град изнад реке  Ъазме, и надену му своЉе прво име ¬ладимир; и подиже у Ьему цркву ѕречисте Ѕогородице; и нареди да се свуда Ъуди крсте и цркве граде, и даде им епископа. ќтишавши одатле у –остов, он подиже цркву дрвену, и даде епископа. ѕотом отпутова у ¬елики Ќовгород, и тамо остави за архиепископа £оакима ’ерсонесца. ќваЉ архиепископ разруши тамо идола ѕеруна, сличног оном киЉевском, и нареди да га Љедни вуку на реку ¬олхов а други да га моткама биЉу на велику поругу демону. ј демон коЉи у идолу обитаваше, стаде громко као од болова запомагати: „јваЉ, аваЉ! тешко мени, тешко мени! Љер упадох у руке ових немилосрдних Ъуди, коЉи ме Ључе као бога поштоваху, а сада ми толика зла причинише! Ћеле, леле!“ Ц ј Ъуди, довукавши га на мост биЉена, бацише га у реку ¬олхов, и одмах потону на дно, па мало затим исплива на површину и заплови уз реку. £едан се човек баци на Ьега мотком, а идол дохвати ту исту мотку и баци Ље на мост и удари неке од оних што у безумЪу свом жаЪаху за Ьим, па опет повикавши потону и погибе са шумом. —вети ¬ладимир обиРе и остале знатниЉе градове своЉе државе, свуда крштаваЉуРи народ, подижуРи цркве и оставЪаЉуЮи епископе и презвитере. » тако, учинивши велику корист своЉ земЪи –ускоЉ, он се врати у своЉ престони град  иЉев. » тада свети ¬ладимир раздели земЪу –уску на дванаест кнежевина према броЉу синова своЉих. ЌаЉстариЉег сина свог ¬ишеслава он посади у ¬еликом Ќовгороду, »зЉаслава у ѕолоцку, —вЉатополка у “урови, £арослава у –остову. ј кад ¬ишеслав умре у ¬еликом Ќовгороду, он на Ьегово место доведе £арослава из –остова, а у –остову посади Ѕориса, у ћурому √Ъеба, у ƒревЪану —вЉатослава, у ¬ладимиру ¬севолода, у “муторокани ћстислава, у —моленску —танислава, у Ћуцку на ¬олини ЅрЉачислава, у ѕскову —удислава. » строго им заповеди да живе у Ъубави и слози и да не вреРаЉу Љедан другога, нити да повреРуЉу границе Љедан другоме, него сваки да буде задовоЪан своЉом кнежевином. Ќе маЬе заповеди им и то, да сваки у своЉоЉ кнежевини умножава славу ’риста Ѕога и иште спасеЬе душа Ъудских, неверне у веру приводеЮи и цркве зидаЉуЮи. “ога ради он свакоме сину даде епископа и презвитере.

”редивши их тако и разаславши их у Ьихове кнежевине, сам кнез ¬ладимир живЪаше у  иЉеву, сада веЮ стар. » ревноваше свети кнез у добрим делима, цркве и манастире подизаше и украшаваше, изобилну милостиЬу свима даваше, богате трпезе често приреРиваше сиромасима у своме двору. ј болесницима коЉи не беху у стаЬу долазити двору Ьеговом он колима шиЪаше сваковрсне намирнице. —а суседним државама: поЪском, угарском, и чешком, он имаРаше мир и Ъубав; Љедино са ѕечеЬезима ратове воРаше, али их силом ’ристовом побеРиваше.

††††

—вети ¬ладимир беше толико милостив и милосрдан, да не хиташе са кажЬаваЬем и окорелих злочинаца. «бог тога се умножише разбоЉници, лопови и остали разноврсни злотвори. » упита митрополит са старцима кнеза ¬ладимира: «ашто, кнеже, не кажЬаваш зле? Ц ќн одговори: ЅоЉим се греха. Ц Ќа то му митрополит и старци рекоше: “и си од Ѕога поставЪен владар да кажЬаваш зле а милуЉеш добре; зато треба да извиРаш кривице злих и кажЬаваш их. £ер ако не кажЬаваш зле, знаЉ, ти зло чиниш добрима, пошто се због твог нареРеЬа умножаваЉу зли на зло добрима. Ќо ти кажЬаваЉ зле, да би добри живели у миру.

«а време светог кнеза ¬ладимира доРе из —вете √оре јтонске преподобни отац наш јнтониЉе и настани се у варЉашскоЉ пештери над ƒЬепром близу Ѕерестова. ѕотом се стаде приближавати блажена кончина светог ¬ладимира. јли на три године пре Ьегове кончине наЉпре се престави ка √осподу Ьегова супруга, велика кнегиЬа јна, принцеза грчка, виновница просвеЮеЬа целе земЪе –уске и спасеЬа безброЉних душа Ъудских. Ќа кратко време пред своЉ одлазак к Ѕогу, свети ¬ладимир позва к себи сина свог Ѕориса, Љер му он беше наЉмилиЉи. ј догоди се да у то исто време доРе у  иЉев и —вЉатополк. ”том стиже ¬ладимиру извештаЉ да ѕечеЬези иду на –усиЉу. ѕошто ¬ладимир беше болестан и не могаше сам изиЮи противу ѕечеЬега, то он посла сина свог Ѕориса са целом воЉном силом. » стаде свети ¬ладимир с дана на дан изнемогавати телом; а —вЉатополк не одлажаше из  иЉева очекуЉуЮи, или боЪе Ц желеЮи очеву смрт. » пошто кнез ¬ладимир болова доста дана, учинивши све што Ље потребно за хришЮанску кончину, он у добром исповедаЬу предаде праведну душу своЉу у руке ЅожиЉе, у петнаести дан месеца Љула 1015 године.

“ако се упокоЉи свети велики кнез ¬ладимир, назван у светом крштеЬу ¬асилиЉе, пошто проведе на престолу великог кнежевства  иЉевског тридесет пет година. ¬ластоЪубиви пак —вЉатополк обрадова се смрти свога оца, жеЪан да се дочепа великокнежевског престола. » испрва он таЉаше смрт Ьегову; али пошто не могаде утаЉити, он пренесе чесно тело Ьегово у цркву ѕречисте Ѕогородице, ƒесЉатинуЉу. » слегоше се к чесном телу светога ¬ладимира сви  иЉевЪани и околни житеЪи, духовници и световЬаци, плачуЮи и ридаЉуЮи као за оцем своЉим и посредником спасеЬа. » приредише му свечан погреб, и положише га у мраморну гробницу у тоЉ истоЉ цркви коЉу он подиже. «атим одредише да се и спомен Ьегов празнуЉе као светог и равног апостолима, Љер сву земЪу –уску он просвети светим крштеЬем. –ечено Ље √осподом:  о Љеднога грешника обрати од заблуде и одвоЉи драгоцено од рРавога, биЮе као уста ЅожиЉа (£ерем. 15, 19; £ак. 5, 20). ”толико пре онаЉ, коЉи Ље толике грешнике незнабожног народа обратио к Ѕогу од пагубне преваре идолске и од недостоЉних начинио их достоЉне Ѕогу, обрете се као уста ЅожиЉа и би увршЮен меРу свете у царству ’риста Ѕога нашег, коме са ќцем и —ветим ƒухом част, слава, благодарност и поклоЬеЬе, сада и увек и кроза све векове. јмин.

—ветосавЪе.орг

28 / 07 / 2017

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0