Srpska

ѕлод светости на рускоЉ грани атонског подвижништва

Ќове приче о преподобном ѕаЉсиЉу —ветогорцу

††††

√овори сабрат манастира  утлумуш, иконописац, уметник и писац, коЉи Ље лично познавао преподобног ѕаЉсиЉа —ветогорца и коЉи се 20 година исповедао код Ьега Ц схиархимандрит јнастасиЉе (“опозиус).

—ветост Ље увек нешто чудно. Кудске очи не могу увек да разликуЉу деловаЬе Ѕожанства и ове различитости. ћеРутим, светлост сиЉа у свецу управо како би се ти просветлио! » како би твоЉе око постало чисто (в.: Ћк. 11: 34). ƒа за тебе гледаЬе —ветлости Ѕлагодати не би било болно (као што Љарка светлост после боравка у тами Ђбодеї очи), веЮ природно и пожеЪно. “ада Юеш открити да идеш у истом правцу у коЉем иде светац.

 о Ље био старац ѕаЉсиЉе?

—хиархимандрит јнастасиЉе (“опозиус) —хиархимандрит јнастасиЉе (“опозиус)
††††

 ако се попети на Ќебо? » где Ље ѕариз?

¬и, наравно, знате да Ље он био плод светости на рускоЉ грани атонског подвижништва. Мегов старац Ц отац “ихон Ц Ље био –ус. » оваЉ плод Ље сладак. —тарац се тако и обраЮао свом Љедином послушнику коЉи Ље дошао код Ьега кад Ље старац веЮ био у позним годинама: ЂћоЉ слатки ѕаЉсиЉе.ї

—ачувано Ље врло лепо писмо коЉе Ље старац “ихон послао свом духовном сину ѕаЉсиЉу док Ље оваЉ живео у  еросу, постоЉи такав краЉ на јтону. ќва посланица Ље написана са свим грешкама коЉе су за старца биле карактеристичне.  ао што Ље познато, он Ље говорио мешаЉуЮи руски, грчки, а можда и Љош неке друге Љезике. “о Ље био Ьегов посебан Ђесперантої. јли се ипак могао разумети. “о ниЉе било тешко. —ве Ље покривала Ьегова Ъубав. ќна Ље откривала срце.

» ево шта пише оцу ѕаЉсиЉу: Ђ—инко моЉ ѕаЉсиЉе, молим те, доРи и живи са мном да се заЉедно попнемо на Ќебо.ї

ќни су и овде били као на Ќебу. —тарац “ихон Ље служио бесконачно много сати. —вета литургиЉа Ље, кад Ље он стаЉао пред ѕрестолом траЉала и траЉала... ѕонекад преко 5-6 сати. ѕомиЬао Ље огроман броЉ имена. „ак ниЉе знао ни да ли су ови Ъуди живи или нису, али Ље стално помиЬао на хиЪаде имена. ј тако Ље служио сваког дана. »стина, нама Ље све то чудно.  о од нас Юе толико сати стаЉати на ногама? » да не размишЪа о томе да Ље време да Љеде, како Ље мало спавао, да ли Юе све стиЮи. ј старац “ихон Ље почиЬао —вету литругиЉу и понекад Ље заборавЪао да Ље заврши. ∆ивео Ље у овом литургиЉском времену! —веци коЉи су се удостоЉили да виде вечни живот кажу да Юе тамо бити литургиЉа! » Љедном Ље преподобни ѕаЉсиЉе, коЉи Ље веЮ живео са своЉим старцем прислуживао на богослужеЬу. —тарац “ихон Ље отишао у олтар, а отац ѕаЉсиЉе Ље поЉао за певницом, поЉао Ље и поЉао... ¬еЮ Ље било краЉЬе време да свештеник изаРе из олтара, а отац ѕаЉсиЉе Ље певао и певао, осеЮаЉуЮи да Ьеговог аве заправо овде више нема... ”скоро се поЉавио потпуно изненада Ц с кадионицом у рукама Ц и упитао Ље свог послушника:

Ц ѕаЉсиЉе, где Ље ѕариз?

Ц “амо, - климнуо Ље отац коЉи Ље певао ’ерувимску. ќтац “ихон Ље окадио оваЉ правац и ушао Ље у олтар. —ад се Ьегово присуство поново могло осетити.

≈то то су свеци! «аЉедничари у литургиЉском вечном времену и васеЪенском биЮу!

ћанастир  утлумуш јтон ћанастир  утлумуш јтон
††††

ќптика светаца

 од вас се поштуЉе преподобни ѕаЉсиЉе. ” √рчкоЉ преподобни —ерафим —аровски. —веци, где год да се поштуЉу, не меЬаЉу своЉу земаЪску домовину. јли се одазиваЉу на молитве верника у целом свету. ƒок смо Љош увек овде заиста нам Ље стално потребно заступништво светих. » то толико да желимо да видимо да су нам блиски као да Ље светац члан наше породице. „ак и ако Ље живео у ’ристово време. ћи, хришЮани смо Љедна велика породица и у ѕричешЮу се не ороРуЉемо само са свецима, веЮ и са —амим √осподом нашим »сусом ’ристом.

»мам 67 година и 67 пута са ишао да се поклоним светом £овану –усу, Љер Ље он наш роРак. £а сам √рк, он Ље био –ус.  ако то? ”право то Ље благословено ÷арство ќца и —ина и —ветога ƒуха, коЉе нас диже из трулежи и коЉе нас од смрти изводи у живот. “о Ље оно што стално поЉемо: Ђ’ристос воскресе!ї

ѕаЉсиЉе —ветогорац с цедуЪицом ѕаЉсиЉе —ветогорац с цедуЪицом
††††

јко ово сродство са ’ристом и у ’ристу ставимо изнад свега —ветлост ’ристове Ѕлагодати Юе деловати и у нама.

Ѕожанска Ѕлагодат Ље управо оно што нам омогуЮава да видимо Ѕога у другима. »з ѕатерика Ље до нас дошла прича о томе како су троЉица монаха из године у годину долазила код јнтониЉа ¬еликог. ЌаЉстариЉи Ље поставЪао много питаЬа, средЬи два-три, а наЉмлаРи Ље сваки пут Юутао. “ада Ље веЮ свети јнтониЉе треЮе године упитао ЮутЪивца:

Ц «ар ништа не желиш да питаш?
Ц ƒовоЪно ми Ље да те видим, аво, - одговорио Ље он.

£едноставно га Ље радовало лице свеца. —ва питаЬа су се решавала сама од себе, као да се мрак нашег незнаЬа у присуству ове Ѕожанске —ветлости расеЉава. »сто се може реЮи и за сусрете са старцем ѕаЉсиЉем. јли оно што Ље наЉчудниЉе Љесте то што и свеци чистим оком (в.: Ћк. 11: 34) виде веЮ очишЮени образ ЅожиЉи у нама.

ЌаЉбоЪа молитва

Ќа првом свеноЮном бдениЉу на спомен старца ѕаЉсиЉа коЉи Ље био прославЪен управо те 2015. године, главни уредник часописа Ђѕокровї игуман  иприЉан (£ашченко) и Ља били смо у манастиру  утлумуш. Ќаравно, и тада Ље, као и сада, било речи о томе да Ље канонизациЉа старца ѕаЉсиЉа била обавЪена прилично брзо. јли знате, ушли смо у капелицу поред храма кутлумушког манастира. ” ЬоЉ Ље —традална икона ћаЉке ЅожиЉе. ѕонекад неки радозналац упита:

Ц «ашто Ље тако раширено поштоваЬе ћаЉке ЅожиЉе с Ѕогомладенцем? ќн Ље Љош сасвим мали, а дело нашег спасеЬа Юе извршити тек у зрелим годинама.

ј то Ље икона где јнРели Ѕогомладенцу веЮ показуЉу оно што ћу предстоЉи Ц оруРе Мегове крсне смрти. ѕоред ове иконе се ту, у капелици, често у стасидиЉи старац ѕаЉсиЉе молио сатима. ЌаЉбоЪа молитва Ље кад Ље човек веЮ сасвим тамо, и кад га више ништа у овом свету не мучи и не заокупЪа.

 ад смо ушли у капелу упитао сам игумана  иприЉана:

Ц Ќа коЉоЉ стасидиЉи Ље седео старац ѕаЉсиЉе?

Ѕило Ље немогуЮе погрешити. £една од стасидиЉа Ље светлела... Ќикаквих других извора светлости у том тренутку у капели ниЉе било. јли се блага светлост ширила од овог места молитве новопрославЪеног свеца. “о Ље за мене био одговор на питаЬе коЉе сам често поставЪао старцу:

Ц Ўта Ље блаженство?

Ѕлаженство Ље управо то Ц знати само Ѕога.

ЌаЉбоЪа молитва коЉу сам по благослову старца изговарао гласи: Ђ£а сам црв, а не човек.ї  ад Ље старац ѕаЉсиЉе желео да уразуми нас, младе искушенике, коЉи смо лебдели у помислима, говорио Ље:

ѕреподобни ѕаЉсиЉе ѕреподобни ѕаЉсиЉе
††††

Ц «наш ли како Ље добро црву коЉи живи у Љабуци?

“ако нас Ље подсеЮао на блаженство смиреЬа.

«амршен задатак

—авремени човек у свему тражи тешкоЮе и сам не може да издржи оваЉ пресинг. “ако Ље млади сликар £анис из —олуна Љедном решио да се убиЉе. ¬езао Ље камен за ноге и скочио Ље у море. ћислио Ље да Юе потонути. јли се то ниЉе десило: одЉедном се нашао на обали. —тарац ѕаЉсиЉе му Ље пришао као да се ништа ниЉе десило, погледао га Ље, приЉатеЪски потапшао по рамену и почео да се распитуЉе:

Ц £анисе, зашто то радиш?

ћожете ли да замислите шта се десило у души овог неуспешног утопЪеника?

»ако се заправо отац ѕаЉсиЉе у том тренутку налазио на —ветоЉ гори јтон. ј како се притом обрео у близини —олуна и како Ље извукао овог савременика коЉи се копрцао у мору, како Ље сазнао како се зове и почео с Ьим искрено да разговара?!

ѕосле овог догаРаЉа £анис Ље више пута долазио код старца, неколико пута годишЬе. ƒосаРивао Ље старцу своЉим ЂхиЪаду и Љедно заштої, али ниЉедно ниЉе успео да изговори. „им би угледао старца оваЉ би одмах сам почиЬао да одговара на оно што Ље било у глави човека коЉи Ље дошао, као да се нису ни растаЉали и као да Ље старац био присутан у ЬеговоЉ фабрици мисли приликом производЬе ових Ђзаштої.

Ђ—ледеЮи пут сигурно неЮе погодити!ї - Љедном се £анис кладио сам са собом и одлучио Ље да следеЮи пут кад види старца у принципу не размишЪа ни о чему. ” свету Ъуди стално о нечему размишЪаЉу. «а јтонце Ље заиста важниЉе умеЮе да искЪуче ову траку са вестима у сопственом мозгу. јли пошто човек у свету ниЉе у великоЉ мери усвоЉио ову навику £анис Ље ипак морао да испуни своЉ ум и у мислима Ље нацртао у своЉоЉ глави сложену геометриЉску фигуру. Ѕила Ље врло сложеног облика! ”згред речено, и то Ље скоро аскетска вежба на коЉу Ље оваЉ сликар случаЉно набасао: замислите неку сложену фигуру и то покушаЉте да Ље замислите у свим детаЪима и виЉугама Ц ако вас Ље мучила бура помисли све помисли Юе нестати! » £анис се с овом компликованом громадом нацртане конструкциЉе у глави приближава старцу ѕаЉсиЉу...  орак по корак... ќваЉ Ље први пут стаЉао окренувши се. јха! јли кад му се £анис приближио видео Ље да замишЪено црта штапом у земЪи... » то шта? £анис само што ниЉе поскочио кад Ље бацио поглед преко старчевих рамена. »споставило се да Ље усредсреРено цртао геометриЉску фигуру коЉу Ље смислио творац загонетке: цртицу по цртицу! »сту онакву каква Ље била у £анисовоЉ глави.

≈то, такав Ље старац ѕаЉсиЉе: и са морског дна Юе те извуЮи, и све смеЮе из твоЉе главе Юе избацити и подиЮи Юе те очишЮеног на Ќебо ќца и —ина и —ветога ƒуха. јмин. “амо, где су се попели он и старац “ихон.

—уштина монаха

£а сад живим у манастиру  утлумуш Ц у ЉедноЉ од колиба коЉе припадаЉу овоЉ обитеЪи. –аниЉе Ље близу нас живео старац ѕаЉсиЉе. £едном смо отац —илуан и Ља добили благослов да одемо код Ьега. “ада сам био на послушаЬу у башти, одговарао сам за поЪопривредне радове манастира.

Ц ’оЮемо ли понети нешто за оце-пустиЬаке? Ц упитао ме Ље отац —илуан кад смо почели да се спремамо.

Ц ’оЮемо, Ц кажем.

» одмах Ље набацио торбу с Љедне стране, а с друге Ље окачио корпице. —ве то Ље напунио патлиЯанима, парадаЉзом и другим плодовима коЉи су у то време сазрели на нашем имаЬу. “ако смо кренули. ”спут смо свуда где бисмо на извесноЉ удаЪености од главних путева наишли на колибе стараца, оставЪали ову храну.  од оца ѕаЉсиЉа смо дошли скоро без ичега. ѕоседели смо и попричали, веЮ Ље требало да идемо кад се старац ѕаЉсиЉе изненада обратио оцу —илуану.

Ц ƒобиЉам много писама, - почео Ље издалека. Ц ” Ьима Ъуди пишу о своЉим болестима, невоЪама и проблемима. ≈во, на пример, сад сам добио писмо из Ћарисе (град у √рчкоЉ, административни центар “есалиЉске области Ц –ед.). “амо веЮ осам месеци нема кише! „ас прете губици: пшеница не може да сазри... ƒакле, овако: оставиЮу себи болеснике, а ти стани данас на молитву и моли се док не почне киша у Ћариси.

¬ратили смо се у манастир и заиста сам видео како Ље отац —илуан узео велике дугачке броЉанице...

—ледеЮег Љутра сам се враЮао са послушаЬа у башти Ц у ЬоЉ треба радити врло рано Ц пре него што сване. » веЮ Ље излазило сунце, а Ља сам сео код манастирске капиЉе. “у Ље био отац ’ристодул, вратар. —кувао ми Ље кафу. —витаЬе Ље било дивно. ѕрви посетиоци су почели да се пеЬу стазицом ка обитеЪи.

Ц ќдакле сте? Ц упитао сам их.

Ц »з Ћарисе смо, - одговараЉу они.

Ц Ѕаш невоЪа! Ц почех да кукам. Ц ¬еЮ осам месеци нема кише! Ўта да се ради! Ц као човек коЉи одговара за поЪопривредне радове знао сам каква Ље то напаст.

Ц ќче, Ључе Ље пала таква киша да Ље цела “есалиЉа поплавЪена!

Ц ќче ѕаЉсиЉе, - нисам се уздржао и повикао сам, - како си нам отворио Ќебо?!

ѕосле извесног времена позвао сам оца —илуана и рекао му:

Ц ’аЉдемо код старца ѕаЉсиЉа!

 ад смо дошли старац Ље зауставио оца —илуана:

Ц «ар ти нисам рекао да не смеш овде да крочиш док не почне да пада киша у Ћариси?

Ц —тарче! Ц реферише оваЉ. Ц —иноЮ Ље веЮ падала киша! ћного влаге Ље пало!

Ц —илуане! ј шта си ти мислио, да Ље монах нешто ето тако? Ќосач патлиЯана и парадаЉза?! ѕомоли се и сви амбари потребитих биЮе пуни летине! ¬идиш, твоЉе броЉанице* нису биле узалудне.

—хиархимандрит јнастасиЉе (“опоузис)
«аписала: ќлга ќрлова
—а руског ћарина “одиЮ

„асопис Ђѕокровї

02 / 08 / 2016

     оментари:

    2016-08-11
    01:13
    дамЉан:
    » Ъуди £ќЎ траже неки доказ да Ѕог постоЉи...... ƒодаЉ нам Љош вере, √осподе!

    2016-08-07
    12:34
    RUZICA PAVLOVIC:
    —Ћј¬ј Ѕќ√”!
    —¬≈“» ќ„≈ ѕј£—»£≈ ћќЋ» Ѕќ√ј «ј ћ≈Ќ≈ , ¬≈Ћ» ” √–≈ЎЌ»÷”!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0