Srpska

«ашто Ље псоваЬе велико зло?

ќдговори пастира

Ќажалост, ниво културе разговорног Љезика Ље данас толико катастрофално низак да се Ъуди не стиде да прибегаваЉу „пеЉоративима“, како се зове псоваЬе у лингвистици, ни политичари у Љавним наступима, ни новинари, а шта тек реЮи о „обичним смртницима“: многи говоре Љезиком псовки, успеваЉуЮи скоро да се не служе другим речима. —ве Ље то веома жалосно, посебно због тога што псоваЬе ниЉе само проблем културе. ” ствари то Ље у наЉмаЬоЉ мери проблем културе. ќ томе зашто Ље сквернословЪе зло, чиме Ље оно опасно са духовне тачке гледишта, какве силе призива онаЉ коЉи псуЉе, причаЉу пастири –уске ѕравославне ÷ркве, даЉуЮи и савете како да се уздржимо од сквернословЪа, како да се супротставимо искушеЬу да опсуЉемо.

††††

»гуман ЌектариЉе (ћорозов):

–еч Ље универзални инструмент коЉи нам Ље дат да комуницирамо са Ъудима, али ми се и молимо Ѕогу служеЮи се речима. ѕостоЉи, наравно, и таква молитва, како каже светитеЪ “еофан «атворник, када се ми не молимо речима, веЮ осеЮаЉем, неком мишЪу, коЉа се ниЉе обликовала у реч. јли се наЉчешЮе ми ипак обраЮамо Ѕогу речима.  ада човек користи таЉ дар речи толико неразумно и немарно да дозвоЪава себи да изговара гневне речи, то Ље и нелогично, и неприродно, Љер, како показуЉе апостол £аков не може: "из истог извора теЮи слатко и горко" (ср.: Jак. 3: 11Ц12). Ќе може човек истим устима и да слави Ѕога, и да хули некога.

 ада човек псуЉе он вреРа не само своЉа уста, колико своЉе срце и после бива веома тешко истински се обратити Ѕогу.

ѕротоЉереЉ —ергиЉе ѕравдоЪубов:

–ечи нису неутралне. ќне су повезане са светом коЉи нас окружуЉе. «а разлику од животиЬа коЉе су у древности називали немуштим, човек поседуЉе наЉвеЮи дар речи, разумности. ќн може да слави Љезиком Ѕога, а може да изгрди некога или да га прокуне. ћожемо да изговоримо Љедноставне речи: „Ќе знам овога „овека“, Ц и да се одрекнемо Мега. ј можемо и да кажемо: „£а сам веран Мему све до смрти!“ Ц и да постанемо мученици.

–ужне речи коЉе користе многи Ъуди су заправо еуфемизми, то Љест речи чиЉи смисао ниЉе изражен до краЉа, то су само алузиЉе, полуназиви. ј отворено, неприкривено псоваЬе Ље страшно и ужасно!

£едан затвореник —оловецког логора посебне намене (1920. године манастир Ље био затворен од стране совЉетских власти и претворен у логор, а веЮина затвореника су чинили свештенство, бели официри и интелектуалци пр. Ц прим. прев.) Ље причао са зебЬом како Ље чуо праве псовке великих маЉстора ових погрдних речи од затвореника 1936. године. ќн Ље причао да човек коЉи Ље тако виртуозно псовао ниЉе студирао ни у богословиЉи, ни у духовноЉ школи, али Ље псовао истанчано и са готово недостижним, за простог човека, познаваЬем догматике и богословиЉе да Ље постало Љасно да Ље то пренос мисли и речи тих страшних сила коЉи се непрестано боре против Ѕога. ѕонавЪаЬе таквих речи Ље придруживаЬе тоЉ сили коЉа управо тако перципира Ѕога. –азблаживаЬе смисла и еуфемизми не уклаЬаЉу саму суштину и снагу ових речи. ≈то зашто треба чврсто и одговорно да пазимо да не употребЪавамо такве речи да бисмо избегли подчиЬеЬе, а касниЉе и робоваЬе Раволским силама.

ѕротоЉереЉ ћаксим  озлов:

√рех сквернословЪа Ље, по мом мишЪеЬу, страшан Љер тако чинимо грех против Љедне од одлика подобиЉа ЅожиЉег у нама. ќва одлика Ље, по речима преподобног £ована ƒамаскина, способност говора. ” складу са тим неприЉатеЪ Ъудског рода наЉвише жели да изопачи у човеку то кроз шта човек постаЉе подобан Ѕогу. ƒа изопачи Ъубав, да изопачи чистоту, Љедноставност душе. ќн стреми да изопачи дар речи, коЉим се разликуЉемо од свих других видЪивих створеЬа. » борба против псоваЬа ниЉе борба против штетне навике. “о Ље борба за то да останемо хришЮани.

††††

ѕротоЉереЉ ќлег —теЬаЉев:

” —ветом ѕисму пише да се треба боЉати празних речи, треба се плашити рРавих речи. “ако, у ѕосланици ≈фешанима апостол ѕавле пише: ЂЌикаква рРава реч да не излази из уста ваших, него само добра за изграРиваЬе онога што Ље потребно, да донесе благодат онима коЉи слушаЉу. » не жалостите —ветог ƒуха ЅожиЉега,  оЉим сте запечаЮени за дан избавЪеЬаї (≈ф. 4: 29Ц30).

„овек треба веома пажЪиво да се односи према своЉим речима, зато Ља обично даЉем овакав савет раздражЪивим Ъудима: ако вас обузима раздраженост трудите се да говорите спориЉе колико год можете.  ако Ље написано у ѕосланици апостола £акова: Ђјко неко у речи не греши таЉ Ље савршен човек, моЮан Ље зауздати и све телої (ср.: Jак. 3: 2).  ако Ље речено у ѕосланици апостола £акова: када човек спориЉе говори лакше му Ље да контролише речи коЉе употребЪава. ќн Юе моЮи да избегава празне и рРаве речи, клеветничке изЉаве.

ћи смо дужни да контролишемо своЉе речи колико Ље то могуЮе. „ак и када прекоравамо Ъуде треба Љасно да разумемо коЉи Ље наш циЪ. ƒа ли желимо да помогнемо човеку? »ли желимо да га осрамотимо или чак и да га упропастимо? Ќама Ље заповеРено да не треба да разобличавамо грешника, ако у истом тренутку немамо речи исправЪеЬа за тог човека. “о Ље оно што увек треба да имамо на уму.

ѕротоЉереЉ јлександар  узин:

—квернословЪе Ље последица обузимаЬа срца нечистим страстима, ЂЉер од сувишка срца уста говореї (ћт. 12: 34). ƒешава се да се начелно добар човек наРе у средини коЉом влада сквернословЪе Ц у воЉсци, на градилишту и сл. “реба се трудити и одолети искушеЬу. јко си се поколебао и уступио искушеЬу, покаЉ се. јко се не предаЉеш, веЮ носиш своЉ крст и исповедаш ’риста ЦЅог ти помогао.

ѕротоЉереЉ ѕавле √умеров:

ѕсоваЬе Ље велики грех. » не само псоваЬе веЮ и свака груба, погрдна реч. јпостол ѕавле каже: ЂЌикаква рРава реч да не излази из утса вашихї (≈ф. 4: 29). јпсолутно Ље недопустЪиво да своЉ говор упрЪа псовкама сваки савесни човек, а не само хришЮанин.

јли то ниЉе само тешки грех веЮ и кршеЬе закона. «аконик –уске ‘едерациЉе о административним прекршаЉима сматра псоваЬе на Љавним местима за прекршаЉ Ц „ситно хулиганство“ коЉе се кажЬава новчаном казном или административним затвором до 15 дана. ќваЉ члан се веома ретко примеЬуЉе, али ако се наРу сведоци или наиРу на ревносног полицаЉца човеку могу да напишу новчану казну или да га пошаЪу у затвор на 15 дана. ј ако Ље псовка упуЮена конкретном лицу то Ље веЮ увреда Ц ниЉе административни прекршаЉ, веЮ кривично дело. „лан 130.  ривичног «аконика предвиРа казну за увреду уз коришЮеЬе псовки.  ао што видимо то Ље веома озбиЪно.

Ќе сме се лакомислено односити према погрдним речима. “о увек представЪа повреду осеЮаЬа другог човека, а када неко хоЮе да увреди другог, он вреРа нешто што Ље за Ьега свето. ј две наЉсветиЉе ствари за сваког од нас су вера и маЉка. ¬реРаЬе вере се код нас сада кажЬава по закону. јли ти озбиЪно понижаваш човека и вреРаЬем Ьегове маЉке.

«ашто Ље свквернословЪе за хришЮанина озбиЪан грех? «ато што Ље корен псоваЬа, како, например, пише епископ ¬арнава (ЅеЪаЉев), у паганском фалусном култу. ќваЉ култ поклоЬеЬа разноразним гадостима Ље био присутан код многих паганских народа. “ако да ако човек изговара ове речи чак без намере да некога увреди, само да би нешто рекао, он не само што вреРа маЉку тог човека, ком се обраЮа, веЮ, као што су говорили наши преци, он вреРа Ѕогородицу и нашу земЪу Ц то су три увреде одЉедном. ƒакле, онаЉ коЉи псуЉе хтео не хтео чита паганске баЉалице фалусног култа. “аЉ култ Ље везан за паганско поклоЬеЬе силама плодности и био Ље праЮен различитим непристоЉностима. ќн Ље био присутан код свих пагансих народа Ц у словенском паганству такоРе. “аЉ култ и сада практикуЉу различити неопагани док скачу око фалусног стуба. “ако да псуЉуЮи ми учествуЉемо у паганском призиваЬу нечисте силе.

ѕсуЉуЮи ти се као хришЮанин одричеш вере и служиш различитим нечистим пакленим биЮима. “о Ље веома страшна ствар.

¬еома Ље тешко човеку да се избави од навике да псуЉе. “о Ље страст, истраЉна грешна зависност. £едан воЉник Ље дао веома добар савет, а измеРу воЉних лица Ље, нажалост, ова страст веома распростраЬена. ќвако Ље он говорио: „“оком дана сам се трудио да приметим колико пута сам псовао, а када сам долазио увече у касарну, за сваку псовку сам правио 10 молитвених поклона. » када направиш 100 поклона следеЮи пут ти не доРе да опсуЉеш“. ≈то како Ље човек сам себе исправЪао. ћени се чини да Ље врло ефикасно када неко сам примеЮуЉе своЉ грех и после хоЮе сам себе да казни због Ьега. Ќаравно да Ље тешко приметити све те преступе; можда Ље потребна нека бележница, па да се тамо бележи колико пута човек ниЉе успео да се суздржи од псоваЬа. јли савет ми изгледа као веома добар.

††††

ѕротоЉереЉ јлексиЉе ”мински:

√рех сквернословЪа има двоструку злу особеност. ѕре свега, то Ље прЪаво скрнавЪеЬе самог себе. «ато што Ље реч велика сама по себи. £ер ми знамо да Ље реч Ѕог. Ѕог Љесте –еч. » Ђ–ечЉу √осподЬом небеса се створише, и духом уста Мегових сва воЉска Ьиховаї (ѕс. 33: 6). £ер чак и сама реч „човек“ ("человек" на руском - прим. прев), коЉу понекад погрешно тумаче као споЉ речи „чело“ и „век“ Ц значи „онаЉ коЉи говори“. „овек значи „онаЉ коЉи говори“. » словени су од речи „слово“ (у руском Љезику значи „реч“ Ц прим. прев.). –еч Ље то што чини човека човеком, оно што разликуЉе човека од животиЬе. ќно што чини човека образом и подобиЉем ЅожЉим. » када човек почиЬе ту реч да унижава, да уништава, да пустоши, тада човек разара самога себе.

ƒруго, реч има снагу. “у снагу речи Ље сЉаЉно опевао велики руски песник ЌиколаЉ √умиЪов у своЉоЉ поеми "–еч" (1921).

–еч може да ствара и реч може да руши. ЅожЉа реч Ље сазидаваЉуЮа. » Ъудска реч може бити сазидаваЉуЮа. –еч светаца Ље сазидаваЉуЮа. –ечи доброте и Ъубави си сазидаваЉуЮе. ј псовке и сквернословЪе су рушилачке. ќни носе у себи авет наЉстрашниЉег рушеЬа света. Ѕог ствара, а човек руши; Ѕог гради, а човек уништава. » зато сквернословЪе носи ова два смисла. ј можда чак и више од тога. јли мени се чини да су ова два, о коЉима сам причао, наЉопасниЉа.

—вештеник јлександар Ўумски:

Ќико то ниЉе боЪе обЉаснио од апостола £акова: Ђ“ако Ље и Љезик мали уд, а хвали се да Ље велики. √ле, малена ватра, како велике ствари запали! » Љезик Ље ватра, свет неправде. “ако се и Љезик налази меРу нашим удима, прЪаЉуЮи све тело, и палеЮи ток живота нашега, и запаЪуЉуЮи се од паклаї (£ак. 3: 5Ц6).

—тварно, боЪе не можеш да се обЉасни.  ада се изговара ружна реч све се скрнави: и тело, и душа. —крнаве се и Ъуди, коЉи су принуРени да то чуЉу. —ам не псуЉеш, на пример, али се налазиш меРу онима коЉи псуЉу Ц и кроз неко време се осеЮаш као да су те полили изметом из прскалице, Ц хоЮеш да се истушраш. «ато што хтео не хтео ти свеЉедно упиЉаш те речи, мада их и не изговараш.

ѕо речима апостола, Љезик, запаЪуЉуЮи се од пакла, спаЪуЉе и цео наш живот. “о запаЪеЬе, таЉ гноЉ, духовни гноЉ, коЉи се скупЪа у рани, после се излива. “о Ље страшна ствар.

—квернословЪе Ље антимолитва, то Ље жртва сотони у суштини. £еданпут сам рекао Љедном псовачу: „≈то ти можеш сатима да псуЉеш и не осеЮаш при томе никакве тешкоЮе да изговориш те речи. ј покушаЉ бар Љедан минут да говориш: „√осподи, помилуЉ!“ ƒве речи, само Љедан минут!“ » он ниЉе могао. ќн се наЪутио и Љош ме Ље и опсовао после тога. ≈то какав Ље то тужан експеримент био. «амоли човека да се помоли само пар минута уместо сквернословЪа, барем као опкладу. ЌеЮе моЮи да изговори чаи и кратку »сусову молитву. ќн Юе се наЪутити, а можда започети и тучу.

ЌемогуЮе Ље псовати и молити се!

Аакон ¬ладимир ¬асилик:

—квернословЪе Ље страшно Љер тако човек потпада под Раволску обузетост. »зговараЉуЮи ружне и хулне речи он постаЉе инструмент и глас Равола. £едан филозоф Ље рекао да ми постаЉемо то што Љедемо и постаЉемо то што изговарамо. «ато су страшни и сквернословЪе и злословЪе. «ато што човек, говореЮи гадне ствари, сам постаЉе сличан Ьима Ц простиЉе, сам постаЉе гад.

–азумем зашто Ъуди псуЉу. ќни псуЉу да се не би тукли, да не би разбиЉали Љедно другоме главу, али то Ље лош излаз. “о се зове црна исповест, то Ље вентил, испоЪаваЬе емоциЉа, коЉе у ствари нигде не одлазе, веЮ се Љош дубЪе таложе у човеку и труЉу га. Ќа краЉу краЉева под одреРеним околностима они могу да испровоцируЉу човека на злочин.

£едини начин да се сачувамо од гнева и псоваЬа су исповест и молитва. “им пре што ƒух ЅожиЉ и ƒух —вети нису ускладиви са сквернословЪем као што ниЉе ускладива са димом пчела.

» Љош Љедан аспект: изговараЉуЮи псовке, ми понижавамо и вреРамо своЉу маЉку, и, друго, вреРамо Ѕогородицу. ј познато Ље да √оспод кажЬава за то.  ако су ишли руски ратници на  уликово боЉно поЪе? ”з молитву, уз духовно поЉаЬе. » на дан –ождества ѕресвете Ѕогородице, ЅожЉе ћати, Ѕог им Ље даровао победу. «ашто смо тако често губили битке у XIX и XX веку? «ато што смо у рат ишли уз псовке. ≈то и добиЉамо заслужену казну за то. «бог тога што не знамо да се чувамо од сквернословЪа.

«а савременог човека Ље као никада пре битна лична аскеза, уздржаЬе.  ао никада раниЉе, при савременом изобиЪу хране су битни постови. » зато, слава Ѕогу, проЉекат решеЬа —веправославног —абора по питаЬу поста, коЉи Ље био сасвим недавно обЉавЪен, никако ниЉе посегнуо на Ьегов темеЪ. јко су Ъуди коЉи су се бавили тешким пословима обраде земЪе имали довоЪно снаге да посте, онда нас треба да буде срамота што не постимо. £асно Ље зашто Ъуди псуЉу. «бог прождрЪивости и пиЉанства. «бог пиЉанства, наравно, више. Ђ«бог чега Ље сагрешила сестра твоЉа, —одома, ако не стога што Ље Љела хлеб своЉ до ситости и преситости?ї Ц пита £езекиЪ.

ќво су Љасни разлози за псоваЬе: распуштеност, прождрЪивост, пиЉанство, повреРена суЉета, велика количина негативних емоциЉа, коЉе дисциплинован и моралан човек уз ЅожЉу помоЮ може и треба савлада.

ѕрипремио искушеник Ќикита (ѕопов)
— руског јлександар АокиЮ и јна ¬едЉаЉева

23 / 08 / 2016

     оментари:

    2016-08-29
    04:16
    дамЉан:
    » онда се Љош питамо зашто нам Ље лоше. ќ да, заборавио сам можда су и за то криви јмериканци. ѕричала ми Ље маЉка, да су измеРу два рата у «агребу на улицама биле табле са натписима:"ѕсовка Ље национална срамота." » плаЮала се Ље новчана казна за псоваЬе. ƒалеко смо од тих времена, нажалост. —вака част браЮи –усима.

    2016-08-24
    17:23
    dejan:
    Vrhunski tekst!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0