Srpska

Д—вети £ован ¬ладимир меРу нама у свом земаЪском и небеском животуУ (видео)

 ивот са моштима светог £ована ¬ладимира  ивот са моштима светог £ована ¬ладимира
††††

ѕротоЉереЉ £ован ѕламенац 14. августа у манастиру ¬азнесеЬа √осподЬег у –адовиЮима одржао Ље предаваЬе „—вети £ован ¬ладимир меРу нама у свом земаЪском и небеском животу“. ќснова предаваЬа били су, углавном, ∆итиЉе светог £ована ¬ладимира светог јвве £устина и „„итанка о —ветоме краЪу £овану ¬ладимиру“ светог ¬ладике ЌиколаЉа. ѕредаваЬе Ље обухватило и дио нових сазнаЬа о светом £овану ¬ладимиру, од коЉих нека ниЉесу у сагласЉу са подацима из ∆итиЉа. Ѕогато Ље илустровано фото и видео снимцима

††††

* * *

—вети £ован ¬ладимир, кнез —рпски, како Ље уписан у ÷рквени календар коЉег издаЉе —рпска православна црква, прославЪа се 4. Љуна (22. маЉа по старом календару). »зрастао Ље из племенитог кориЉена српских владара коЉи су управЪали кнежевинама у «ахумЪу и ѕревали (ƒиоклитиЉа, ƒукЪа или «ета).

Мегов отац архонт (кнез) ѕетар столовао Ље на ћартиниЮа √радини (код ƒаниловграда), па Ље он, по своЉ прилици, ту роРен.

ћартиниЮа градина ћартиниЮа градина
††††

ѕечат архонта ѕетра ѕечат архонта ѕетра
††††

 раЉем X и почетком XI виЉека управЪао Ље ƒукЪом и ѕодгорЉем. ѕрестоница му Ље била у  раЉни, поред —кадарског Љезера, код цркве ѕречисте ƒЉеве ћариЉе (ѕречисте  раЉинске). “ако каже Ьегово ∆итиЉе.

јли, у новиЉе вриЉеме извршена су дЉелимична археолошка истраживаЬа манастира ѕречисте  раЉинске и према наРеном материЉалу он ниЉе стариЉи од XIV виЉека. “о, практично, значи да су измеРу светог £ована ¬ладимира и ѕречисте  раЉинске Ц три виЉека, да Ље оваЉ манастир изграРен триста година након земног живота светог £ована ¬ладимира.

јрхеолог ћладен «агарчан Ље увЉерен да Ље престоница —ветог £ована ¬ладимира био древни град —вач, на Ўаском Љезеру. ѕа, и логично Ље да Љедан владар столуЉе у граду, а не у забити поред манастира.

ѕречиста  раЉинска ѕречиста  раЉинска
††††

—вач —вач
††††

„„овЉек правичан, мироЪубив и пун врлина“, како га Ље описао византиЉски историчар  едрин, кнез ¬ладимир Ље у раноЉ младости изучио воЉне вЉештине, али и —вето писмо. Ѕогоугодним животом стекао Ље наклоност своЉих поданика.

ƒревни словенски Ъетописац ѕоп ƒукЪанин, у свом „ раЪевству —ловена“ (Regnum Slavorum), на основу Ьеговог житиЉа коЉе Ље касниЉе нестало, описао Ље живот кнеза ¬ладимира. ќваЉ „Кетопис ѕопа ƒукЪанина“, или „Ѕарски родослов“ Ље извор са коЉег су се напоЉили сви позниЉи живописци светог £ована ¬ладимира.

 ако пише ава £устин ѕоповиЮ у „∆итиЉима светих“, бугарски цар —амуило опколио Ље кнеза ¬ладимира и Ьегову воЉску на брду ќблик ( осогор, коса гора), измеРу ”лциЬа и —кадарског Љезера, гдЉе Ље било пуно змиЉа коЉе су уЉедале воЉнике. —вети £ован ¬ладимир се тада усрдно помоли Ѕогу и „змиЉе престаше надаЪе уЉедати, и од тада до сада никога не уЉедаЉу, а ако кога и уЉеду не буде му ништа.“

” науци се сматра да Ље ово брдо, ќблик, у јлбаниЉи, поред —кадарског Љезера. «агарчанин Ље увЉерен да Ље ќблик у ствари брдо ¬ладимир, поред истоименог насеЪа, близу —вача. јлбанци ово брдо зову —ума.

” прилог «агарчаниновоЉ тврдЬи су остаци тврРаве, и цркве у ЬоЉ, на овом брду. «агарчанин тврди да Ље ова црква била посвеЮена светом £овану ¬ладимиру.

ќстаци цркве —ветог £ована ¬ладимира на ќблику ќстаци цркве —ветог £ована ¬ладимира на ќблику
††††

 неза ¬ладимира издао Ље неки локални кнез и допао Ље ропства. ÷ар —амуило га Ље заточио у своЉоЉ престоници у ѕреспи, гдЉе га Ље, као и остале сужЬе, обилазила царева кЮерка  осара (“еодора) коЉа га, „расцветана младошЮу, понизна и скромна“ Ц „заволе срцем“.

 рсна смрт

—амуило даде  осару ¬ладимиру за жену и врати му државу, и Љош му даде земЪу ƒирахиЉску (ƒрачку). Мих двоЉе су наставили да живе у  раЉни „свето и целомудрено, слични јнРелима“, чуваЉуЮи своЉа девичанства.

—амуило Ље 1014. године доживио срчани удар када Ље ¬асилиЉе II ћакедонац (Ѕугароубица) на Ѕеласици потукао и ослиЉепио Ьегову воЉску. Ќа престолу га Ље наслиЉедио син √аврило –адомир, коЉег Ље након непуну годину убио Ьегов брат од стрица £ован ¬ладислав, чиЉег Ље оца, свога брата јрона, убио —амуило.

„ѕрими вЉеру крста и доРи да те видим“, поручио Ље £ован ¬ладислав ¬ладимиру шаЪуЮи му златни крст, пише ѕоп ƒукЪанин. јли, ¬ладимир Ље као залог вЉере тражио дрвени крст, на каквом Ље »сус ’ристос распет.  ада Ље стигао у ѕреспу, према „—ловенском ∆итиЉу“, ¬ладислав га Ље ударио мачем, али ниЉе мога да га посЉече. “ада му Ље ¬ладимир дао своЉ мач, коЉим га Ље оваЉ обезглавио.

÷рква —ветог јхилиЉа у ѕреспи пред коЉом Ље убиЉен кнез ¬ладимир ÷рква —ветог јхилиЉа у ѕреспи пред коЉом Ље убиЉен кнез ¬ладимир
††††

 осара Ље ¬ладимирово нетЪено тиЉело прениЉела у ѕречисту  раЉинску гдЉе Ље почивало до 1215. године, када су га √рци (≈пирци) прениЉели у ƒрач и гдЉе Ље, подно Ьегових ногу, проживЉевши остатак живота као монахиЬа, и она сахраЬена. ќвако се каже у ∆итиЉу. јли, видЉели смо, археолози кажу да у вриЉеме када Ље кнез ¬ладимир, потоЬи светитеЪ £ован ¬ладимир, убиЉен манастира ѕречисте  раЉинске ниЉе постоЉало.

ј £ована ¬ладислава, док Ље опсЉедао ƒрач, 1018. године, „порази невино проливена крв —ветог ¬ладимира“. „ƒок Ље тако пред ƒрачом Љедног дана вечерао и гостио се, поЉави му се изненада наоружан воЉник у лику —ветога ¬ладимира“, пише ƒукЪанин. ѕрестрашен, завикао Ље и кренуо да бЉежи, али „одмах га анРео удари, и он се стропошта на земЪу“. Ќакон Ьегове смрти, Ѕугарска Ље пала у 168-годишЬе ропство под ¬изантиЉом.

ћошти —ветог ¬ладимира су из ƒрача 1381. године прениЉете у манастир —ветог £ована (Ўин Аон) код ≈лбасана, након што га Ље из темеЪа обновио албански кнез  арло “опиЉа, што Ље записано на самоЉ цркви (на грчком, латинском и српском Љезику).

ћанастир Ўин Аон ¬ладимирит ћанастир Ўин Аон ¬ладимирит
††††

—ветом кнезу ћученику убрзо су написани ∆итиЉе и —лужба, и то наЉприЉе на српском Љезику, па онда и на грчком. ќ томе говори издавач грчке —лужбе (јколутиЉе) и ∆итиЉа (—инаксара) —ветитеЪевог, £ован ѕапа, родом из града Ќеокастра (≈лбасана), када га Ље у ¬енециЉи штампао 1690. године. јли, пошто су српска —лужба и ∆итиЉе загубЪени, светогорски хилендарски Љеромонаси и проигумани Ћука и ѕартениЉе превели су их са грчког опет на српски, и уз исправке и допуне (особито у ∆итиЉу) тршЮанског пароха и познатог агиографа ¬иЮентиЉа –акиЮа, то Ље штампао 1802. године у ¬енециЉи ’аЯи-“еодор ћекша, трговац из “рста. ќдавде Ље —лужбу и ∆итиЉе светог £ована ¬ладимира 1861. године унео у —рбЪак митрополит Ѕеоградски ћихаило.

Ќародна вЉероваЬа и легенде о —ветом  раЪу

 улт светог £ована ¬ладимира дубоко Ље уткан у биЮе православног српског, грчког, албанског, бугарског и македонског народа. ќваЉ народ —ветог ћученика и данас поштуЉе као чудотворца и мироточца. ƒрач и Ѕар га славе као свог заштитника. √одине 1925. подигнута му Ље црква код манастира —ветог Ќаума, на ќхридском Љезеру; у новиЉе вриЉеме и у Ѕеограду. —ветом £овану ¬ладимиру су посвеЮене и цркве у ƒоброЉ ¬оди код Ѕара, у ћинхену, параклис у манастиру ÷рноЉ –еци. ” Ѕару се завршава велелепни храм Ьему посвеЮен.

—аборни храм —ветог £ована ¬ладимира у Ѕару —аборни храм —ветог £ована ¬ладимира у Ѕару
††††

—вети ¬ладика ЌиколаЉ, коЉи ¬ладимира назива краЪем, како Ље Ьегова титула у народу заживЉела, у „„итанки о —ветоме краЪу £овану ¬ладимиру“, обЉавЪеноЉ 1925. године, забиЪежио Ље неколико народних казиваЬа о Ьему. »змеРу ќхрида и  ичева, изнад села ѕесочани, налази се рушевине цркве светог јтанасиЉа за коЉу народ вели да Ље задужбина краЪа ¬ладимира. “у Ље 3. Љуна велики сабор. ” близини тече рЉечица коЉа, кажу, те ноЮи увиЉек надоРе и напуни се рибом коЉу поклоници, након молитве, лове. Ќедалеко од ѕесочана налази се мЉесто ¬ладимирово (¬ладимиро), гдЉе Ље, по народном вЉероваЬу, роРен краЪ ¬ладимир и гдЉе му Ље био двор.

Ќа граници ћакедониЉе и јлбаниЉе, на путу —труга Ц ≈лбасан (Via Ignatia), налази се брдо Оафа —ан. “у, поред друма, налази се стара, полупорушена црква. Ќарод у јлбаниЉи тврдо вjеруЉе да Ље у тоЉ цркви посjечен ¬ладимир. Оафа —ан на албанском значи „—вета √лава“.

¬ЉероваЬа да Ље свети £ован ¬ладимир роРен и убиЉен овдЉе или ондЉе свЉедочи о Ъубави народа на Ѕалкану према Ьему. —ви би хтЉели да он што више Ьихов.

” порти цркви Ѕогородице „елнице у ќхриду показиЉу камен на коЉем Ље свети £ован ¬ладимир убиЉен, и одмах поред камени гроб у коЉем Ље он потом сахраЬен.

ѕорта црква Ѕогородице „елнице у ќхриду ѕорта црква Ѕогородице „елнице у ќхриду
††††

Ќарод у околини манастира —ветог £ована Ѕигорског вЉеруЉе да Ље први Ьегов ктитор био свети £ован ¬ладимир.

”смено предаЬе тврди да Ље и манастир —ветог Ќаума задужбина светог £ована ¬ладимира. ” припрати цркве, на лиЉевоЉ страни, гдЉе се обично сликаЉу главни ктитори храма, осликана Ље фреска светог £ована ¬ладимира. Мегова икона осликана Ље и на иконостасу ове цркве.

»кона светог £ована ¬ладимира на иконостасу у манастиру —вети Ќаум »кона светог £ована ¬ладимира на иконостасу у манастиру —вети Ќаум
††††

” ѕатерику манастира Ўин Аона забиЪежено Ље више легенди о светом £овану ¬ладимиру. ќваЉ манастир налази се на шест километара од ≈лбасана. »спод манастира тече риЉека  уш, а високо изнад манастира налази се мало хришЮанско село ѕримишиони („Ќад светим £ованом“). » планина се тако зове. ѕо предаЬу, прву цркву на том мЉесту саградио Ље сам свети £ован ¬ладимир у част ѕресвете Ѕогородице. —редином XIX виЉека, црква коЉу Ље подигао  арло “опиЉа пострадала Ље у земЪотресу. ќбновЪена Ље 1901. године. ќва црква опет Ље порушена.  ровна конструкциЉа обрушила се 1978. године. ЌиЉе се знало да ли су мошти —ветог ћученика сачуване, све до Љануара 1991. године када их Ље „ѕобЉедин“ новинар пронашао у цркви —вете ћариЉе у ≈лбасану. “у су прениЉете из Ўин Аона 1967. године, када Ље јлбаниЉа постала званично прва атеистичка земЪа свиЉета.

ѕо предаЬу, црква Ље саграРена поред дуба под коЉим се свети £ован ¬ладимир молио Ѕогу у вриЉеме рата са грчким царем ¬асилиЉем. “аЉ дуб Ље тек након четири виЉека пао поред цркве. „» тако прострт по земЪи он и дан данас лежи“, пише 1925. године ¬ладика ЌиколаЉ. „ћноги поклоници одсецали су гране и носили као спомен из манастира и као целебну реликвиЉу. Ќо, кад су гране сасечене, стабло се више ниЉе дало никако сеЮиЕ ¬ише пута подизали су кров над тим стаблом, као да га заштите од непогода. Ќо, сваки кров убрзо Ље падао и пропадао, а дрво Ље остаЉало неоштеЮено.“ »сторичар умЉетности –аЉко ¬уЉичиЮ, коЉи Ље 2000. године обишао манастир Ўин Аон, свЉедочи у часопису „ћатица“ да су се „остаци тог дрвета, по казиваЬу мЉештана, до недавно могли видЉети у црквеноЉ порти“. ѕред светим £ованом ¬ладимиром се, док Ље Љедном стаЉао на молитви под тим дубом, поЉавио орао коме Ље на глави блистао крст, што Ље он доживио као ЅожиЉу поруку да Юе побиЉедити. » као што Ље у IV виЉеку цар  онстантин силом  рста побиЉедио ћаксенциЉа, тако Ље и он побиЉедио далеко броЉниЉу воЉску цара ¬асилиЉа.

—вети £ован ¬ладимир се моли под дубом] —вети £ован ¬ладимир се моли под дубом (сцена са кивота са Ьеговим моштима) —вети £ован ¬ладимир се моли под дубом] —вети £ован ¬ладимир се моли под дубом (сцена са кивота са Ьеговим моштима)
††††

ѕо вероваЬу народа у јлбаниЉи и ћакедониЉи, свети £ован ¬ладимир када Ље посЉечен Ље на Оафа —ану, узео Ље своЉу главу у руке, сЉео на коЬа и одЉурио пут ≈лбасана. “у су га дочекали ћитрополит и свештенство са народом.

 оЬ Ље клекао и пред Ьих Ље спустио —ветитеЪево тиЉело, коЉе су они одниЉели до онога дуба под коЉим се за живота молио Ѕогу и ту су га сахранили.

Ћегенда каже да су лопови више пута покушали да украду мошти светог £ована ¬ладимира. —ваки пут, док су га носили, ковчег би отежао и морали да га оставе. £еданпут су успЉели да га однесу до риЉеке Ўкумбе, с друге стране ≈лбасана.  ако Ље опет веома отежао, бацили су га у риЉеку. ќнда Ље вода толико надошла да Ље поплавила сав таЉ краЉ и вратила кивот близу манастира.

Ћопови краду ћошти] Ћопови краду мошти светог £ована ¬ладимира (сцена са кивота са Ьеговим моштима) Ћопови краду ћошти] Ћопови краду мошти светог £ована ¬ладимира (сцена са кивота са Ьеговим моштима)
††††

” ѕатерику манастира Ўин Аона забиЪежена су и нека од чуда коЉа су се догодила над моштима светог £ована ¬ладмира. ‘илипу ¬укчевиЮу из —кадра излиЉечио Ље епилепсиЉу. £едном Ље неколико арамиЉа (разбоЉника) опЪачкало манастир —ветог £ована.  ад су хтЉели да подиЉеле плиЉен, посваРали су се и поубиЉали. ћолитвама —ветом  незу, 1910. године проговорила Ље ниЉема “уркиЬа из  раба. £една бездЉетна турска породица из села —улова код Ѕерата дошла Ље код —ветитеЪа да измоли себи пород. √одине 1923. дошли су поново, овога пута са дЉечаком коЉи Ље на рамену унио ЉагЬе у манастир и са Ьим Ље три пута обишао око црквеЕ

–умиЉска литиЉа

—ЉеЮаЬе на светог £ована ¬ладимира, рекло би се, наЉупечатЪивиЉе Ље сачувано у околини Ѕара. ѕородица јндровиЮ из подрумиЉског села ћикулиЮа, сада настаЬена у Ѕару, вЉековима чува онаЉ дрвени крст, касниЉе окован, коЉег Ље свети £ован ¬ладимир имао у рукама када Ље у ѕреспи посЉечен. Ќакон што Ље тиЉело —ветог  неза прениЉето у ѕречисту  раЉинску, оваЉ крст чували су  раЉЬани.  ада су се они „потурчили“, обрео се у ћикулиЮима, са друге, приморске стране –умиЉе. »ван £астребов пише да су га ћикулиЮани отели  раЉЬанима, а у ћикулиЮима Ље сачувано предаЬе да су га добили у насЪеРе, по женскоЉ линиЉи, и да су  раЉЬани на сваки начин настоЉали да га поврате Љер су им, када су остали без крста, пресахли извори. £астребов пише да Ље у дрвени крст светог £ована ¬ладимира уграРено парче „асног  рста, на коЉем Ље √оспод распет.

 раЉем 19. виЉека обЉавЪено Ље више натписа о –умиЉскоЉ литиЉи. Ѕезмало, у свима Ьима указано Ље на вишевЉековну жеЪу, чежЬу народа ширег подручЉа Ѕара да се ту изгради црква, како су говорили Ц врати, да, како су преносили с коЪена на коЪено Ц „долети“. ќ мотивима Ъуди коЉи су износили камеЬе на –умиЉу остало Ље писано свЉедочанство више аутора.

–умиЉска литиЉа Ље, у вриЉеме Ьеног настанка, била сабраЬе само православних. ј онда, витлани бурама осваЉачких похода на ове просторе, Љедан дио Ьих Ље примио римокатолицизам, други ислам. ћеРутим, по угледу на своЉе претке, наставили су да на “роЉчиндан у ЋитиЉи излазе на врх –умиЉе.

††††

», 2005. године, ова легенда се показала, у ствари Ц народним пророштвом. “е године, црква Ље уистину долетЉела на румиЉски врх.

—пуштаЬе цркве —вете “роЉице на врх –умиЉе —пуштаЬе цркве —вете “роЉице на врх –умиЉе
††††

” ќстросу, насеЪу коЉе Ље изникло поред манастира ѕречисте  раЉинске, у коЉем данас живе само јлбанци муслимани, постоЉи бунар светог £ована ¬ладимира. “у Ље сачувано предаЬе да Ље ¬ладимир долетио на коЬу коЉи Ље закопао копитамаЕ ” потпуно безводном краЉу, оваЉ бунар Ље данас бисер живе воде.

Ѕило како било, ћикулиЮани су у литиЉу од цркве —ветог Ќиколе у свом селу до врха –умиЉе увиЉек ишли до зуба наоружани. јндровиЮи су крили крст —ветог £ована ¬ладимира, да л` у куЮи, да л` негдЉе около, у каквоЉ шкрапи или паЬу, и гдЉе Ље знали само два наЉстариЉа члана породице (ако Љедан умре изненадно).

јндровиЮи првом половином XX виЉека јндровиЮи првом половином XX виЉека
††††

јндровиЮи у ово вриЉеме јндровиЮи у ово вриЉеме
††††

ѕосЪедЬих година, украс Ѕара Ље литиЉа Ьеговим улицама на дан —ветог £ована ¬ладимира, 4. Љуна.

Ћитерално надахнуЮе и балканске фрустрациЉе

Ќевина, хришЮанска Ъубав ¬ладимира и  осаре, коЉу су многи доживЉели као романтичну, и ¬ладимирова мученичка смрт надахнули су многе писце, углавном српске и бугарске. ѕоред ѕопа ƒукЪанина у другоЉ половини XII, те дубровачког опата ћавра ќрбине на самом почетку XVII виЉека, о овом дивном мученику писали су јва £устин, —вети ¬ладика ЌиколаЉ, —теван —ремац Ље написао приповЉетку, Ћаза ЋазаревиЮ историЉску драму, ѕетар ѕрерадовиЮ Ц оперу. £ован —териЉа ѕоповиЮа Ље написао жалосну игру „—мрт краЪа ¬ладислава“, фра јндриЉа  ачиЮ-ћиошиЮ „ѕесму о краЪу ¬ладимиру“,  Ьаз Ќикола га велича у „ЅалканскоЉ царици“Е ” новиЉе вриЉеме о Ьему пишу многи писци. Ѕарски пЉесник Ќевен ћилаковиЮ Ље приЉе неколико година сабрао и обЉавио зборник пЉесама о светом £овану ¬ладимиру и –умиЉскоЉ цркви.

” ЅугарскоЉ Ље  ирил ’ристов 1903. године обЉавио легенду „¬ладимир и  осара“, Кудмил —то€нов Ље у збирци „ћеч и слово“ обЉавио пЉесму „…оан ¬ладимир“, ¬еличко “одоров, студиЉу „¬ладимир и  осара“, „…оан-¬ладимир” Ље псеудоним бугарске кЬижевнице јнгелине »лиевеЕ

ƒр ѕламен ѕавлов и ’ристо “емелски у „Ѕългарските светци“ —ветог £ована ¬ладимира називаЉу „—вети великомъченик кн€з …оан-¬ладимир Ѕългарски, „удотворец“, док Ље у званични календар Ѕугарске православне цркве уписан као „принц бугарски, великомученик и чудотворац“.

Ќа ¬икипедиЉи на бугарском Љезику …оан ¬ладимир Ље „сръбски кн€з и христи€нски светец“, а за Ѕугарина  осту ÷ърнушанова „сръбско-български светец“. «а садашЬе ћакедонце Ље „црногорскиот кнез ¬ладимир“, а за идеолошке ÷рногорце „Sveti mučenik Vladimir Dukljanski“, „први црногорски светац“. ”мЉетнички директор подгоричког „√радског позоришта“ Ќикола ¬укчевиЮ, приЉе неколико година, наЉавЪуЉуЮи премиЉеру представе „¬ладимир и  осара“, казао Ље: „¬ладимир Љесте био ƒукЪанин,  осара Љесте била ћакедонка и то су историЉске чиЬенице“. ” календару √рчке православне цркве он Ље „—вети £ован ¬ладимир —рпски“.

–имокатоличка црква —ветог £ована ¬ладимира сматра блаженим („Ѕлажени кнез ¬ладимир“), што Ље први степен до канонизациЉе. »ако Ље оваЉ светитеЪ свим своЉим биЮем припадао »сточноЉ цркви, «ападна га сматра своЉим блаженим Љер Ље живио и пострадао приЉе формалног циЉепаЬа ’ришЮанке цркве.

„£едан наш —вети владар пребива у срцу савремене јлбаниЉе, и то Ље показатеЪ да заиста пред Ѕогом нема √рка ни £евреЉина, роба ни слободЬака“, бесЉедио Ље ћитрополит ÷рногорско-приморски √. јмфилохиЉе о светом £овану ¬ладимиру 4. Љуна 2005. године на ЋитургиЉи у ѕречистоЉ  раЉинскоЉ. ”истину, свети £ован ¬ладимир веЮ хиЪаду година свЉедочи колико смо Љедно у ’ристу. јли свЉедочи и Ц фрустрациЉу доброг диЉела данашЬег Ѕалкана.

—вети —абор —рпске православне цркве, прогласио Ље 2016. годином светог £ована ¬ладимира, поводом хиЪаду година од Ьегове мученичке кончине. ” читавоЉ —рпскоЉ цркви одржаваЉу се разне манифестациЉе тим поводом. ¬рхунац обиЪежаваЬа годишЬице страдаЬа светог £ована ¬ладимира биЮе освештаваЬе храма Ьеговог имена у Ѕару, 25. септембра.

††††

ѕолитичка употреба и надвременост —ветитеЪева

Mошти светог £ована ¬ладимира сада су похраЬене испод „асне трапезе у ЅлаговештеЬскоЉ цркви јрхиепископиЉе тиранске и циЉеле јлбаниЉе у “ирани.

ћошти светог £ована ¬ладимира ћошти светог £ована ¬ладимира
††††

—ваке године уочи дана посвеЮеног овом светитеЪу из “иране иде литиЉа до ≈лбасана, до цркве —вете ћариЉе гдЉе су Ьегове мошти биле до недавно, ту се служи свеноЮно бдениЉе и литиЉа се наредног дана враЮа у албанску престоницу.

јли, мошти —ветог £ована ¬ладимира ниЉесу у цЉелости у овом кивоту. ƒио лобаЬе Ље у бугарском манастиру «ографу на —ветоЉ гори (могуЮе да Ље она остала код Ѕугара Љош од времена када су, у ѕреспи, посЉекли ¬ладимира).

” цркви —ветог Ќиколе Ѕолничког у ќхриду Ље Љедна —вечева подлактица.

ƒио моштиЉу светог £ована ¬ладимира у цркви —ветог Ќиколе Ѕолничког у ќхриду ƒио моштиЉу светог £ована ¬ладимира у цркви —ветог Ќиколе Ѕолничког у ќхриду
††††

ƒруга Ьегова подлактица Ље у саборноЉ цркви ’ристовог ¬аскрсеЬа у центру “иране, заЉедно са ребром —ветог  озме ≈толског.  ивот са овим моштима до изградЬе —аборног храма био Ље у ЅлаговештеЬскоЉ цркви и само Ље он изношен вЉернима на поклоЬеЬе.

” »сториЉском народном музеЉу у “ирани су дЉелови лакта, ноге и главе —вечеве, а у ќнуфри музеЉу у Ѕерату Ље Ьегова карлица.

»сториЉска наука, због недостатка изворâ, не даЉе Љасну слику живота кнеза ¬ладимира. Ќе зна се гдЉе Ље убиЉен: да ли у ѕреспи, ƒрачу, код ≈лбасанаЕ, не зна се ни зашто Ље убиЉен: да ли га Ље £ован ¬ладислав убио да би уклонио претедента на бугарски престо након што Ље убио —амуиловог сина, да би заузео Ьегове земЪе, или зато што Ље био Љеретик; не зна се ни да ли га Ље баш он убио. »сториЉска смутЬа иде дотле да се и ¬ладимирова женидба са кЮерком бугарског цара —амуила ставЪа под знак питаЬа. ≈пископ ƒеволски ћихаило записао Ље почетком XII виЉека у своЉим исправкама „ ратке историЉе“ £ована —килице да Ље ¬ладимирова жена била √ркиЬа, кЮерка “еодорита (“еодора), сина драчког великаша £ована ’рисилиЉа.  Юерка £ована ’рисилиЉа била Ље удата за цара —амуила. Ќаводно, ¬ладимирови шурак и жена били су Љеретици новатиани, па су га зато и убили.

ћеРутим Ц било гдЉе да Ље убиЉен, било ко и било из коЉег разлога да га Ље убио, било коЉи Љеретици: новатиани и £ермени, или масалиЉани и богомили, да су му радили о глави Ц —вети £ован ¬ладимир Ље постао свЉетило ѕравославне цркве и укрЉепЪеЬе православног народа на Ѕалкану, али и многих римокатолика и мухамеданаца. »сторичарска детаЪисаЬа, као и натураЬе му своЉства политичке употребне вриЉедности, изгледаЉу прилично Љадно спрам надвремености, универзалне вриЉедности личности светог £ована ¬ладимира.

ќ —ветом £овану ¬ладимиру такореЮи Ључе веома мало смо знали. јли, слава Ѕогу, више ниЉе тако. ћеРународни научни скуп „—вети £ован ¬ладимир кроз вЉекове Ц историЉа и предаЬе“, коЉи Юе бити одржан у Ѕару средином септембра, наша знаЬа о светом £овану ¬ладимиру просвиЉетлиЮе на општем нивоу.

‘ото са предаваЬа у –адовиЮима: ∆еЪко АуровиЮ

‘ото из јлбаниЉе, ћакедониЉе и √рчке:  рсто ѕламенац

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

25 / 08 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0