Srpska

ЌемоЉ се противити ’ристу!

ƒана 24. августа, на дан упокоЉеЬа, обЉавЪуЉемо одломке из „Ѕележака“ свештеника јлександра £еЪчанинова (1881-1934), пастира руске диЉаспоре, црквеног историчара и писца. „Ѕелешке“ оца јлександра £еЪчанинова углавном чине размишЪаЬа, коЉа нису била намеЬена обЉавЪиваЬу, али су издата после Ьеговог упокоЉеЬа...

∆ивот Ље драгоцен и Љединствен дар, а ми га бесмислено и безбрижно трошимо, заборавЪаЉуЮи да брзо пролази. »ли с чежЬом гледамо у прошлост или чекамо будуЮност, као да тад треба да почне прави живот. ј садашЬост, односно оно што управо Љесте наш живот, пролази у овом Љаловом жаЪеЬу и сновима.

* * *

ЌиЉе могуЮе не волети ’риста.  ад бисмо √а сад видели не бисмо могли да одвоЉимо поглед од Мега, слушали бисмо √а наслаРуЉуЮи се, тискали бисмо се око Мега као што су се гурале гомиле Ъуди у £еванРеЪу. —амо ћу се не треба противити, треба се препустити созерцаваЬу Меговог Ћика Ц у £еванРеЪу, код светаца, у ÷ркви Ц и ќн Юе заробити наше срце.

* * *

 ад те обузме осеЮаЬе злобе према некоме замисли да и ти и он треба да умрете Ц и како Юе пред тим постати ништавна Ьегова кривица, и колико твоЉа злоба неЮе бити у праву, чак и ако формално то Љесте.

* * *

Ќаша немилосрдност, неумоЪивост и окрутност према Ъудима Љесу непробоЉна завеса измеРу Ѕога и нас. “о Ље као кад бисмо биЪку покрили црним поклопцем, а онда бисмо почели да се жалимо на то да пропада без сунчевих зрака.

* * *

«а стицаЬе мудрости треба припремити своЉу душу за примаЬе „речи коЉа се сади“ Ц у ЮутаЬу, кротости, сабраности и чистоти.

—упротно томе Љесу распуштеност Љезика (уместо ЮутаЬа и слушаЬа), распоЉасана емоционалност („брза на грех“), нечистота, злоба, одсуство дубине и заборавност.

* * *

 ад се испуне времена и рокови, кад наступи Љесен света и Ѕог пошаЪе анРеле у жетву Ц шта Юе они наЮи на неплодним поЪима наших срца? ј ово време и рокови наступаЉу за сваког од нас пре времена свеопште жетве.

јли не треба да падамо у чамотиЬу. √ледаЉте, сеЉач ипак сеЉе и на камен, и у трЬе покраЉ пута. «начи, он се унеколико узда и у оваква поЪа. » из житиЉа светаца знамо колико често Ље душа, за коЉу се чинило да Ље коначно огрезла у грех, да Ље заслепЪена страстима и упорна у злу, постаЉала дубоко тле пуно плодотворних снага, чисто од штетних примеса и туРих семена.

* * *

ЌиЉе лоше имати рРаве помисли, веЮ Ље лоше предавати им се. ћи немамо власт над Ьима, таква Ље наша природа, помрачена грехом; помисли су имали и свеци. Ќаше слободно повоРеЬе за помислима или борба с Ьима Ц ето где Ље наша победа или пораз.

* * *

ѕериоди оскудице су сасвим природни и треба их подносити са трпЪеЬем и добродушно. ќви периоди ЉачаЉу у нама смирену мисао о нашоЉ немоЮи и примораваЉу нас да све наде у оживЪаваЬе свог срца положимо у Ѕога.

* * *

Ўто више човек буде предавао своЉе срце Ѕогу, делу и Ъудима, заборавЪаЉуЮи на себе и своЉе, биЮе му тим лакше, све док не достигне мир, тишину и радост Ц удео Љедноставних и смирених душа.

* * *

«а васпитаваЬе деце Ље наЉважниЉе да виде како Ьихови родитеЪи живе дубоким унутрашЬим животом.

* * *

’ришЮанство нас Ље научило да у човеку не волимо и не ценимо Ьегове атрибуте и врлине, веЮ Ьегово суштинско Љезгро Ц Ьегову душу, и управо оно Ље прво обЉавило апсолутну вредност и Љединственост све Ъудске душе. ќно Ље успело да очисти Ъудску душу од свега случаЉног и греховног и да покаже бесконачну лепоту и божанску суштину. —ва блага овог света нису ништа у пореРеЬу с вредношЮу ове душе Ц каква Ље корист човеку да стекне цео свет, а душу своЉу погуби? ќдатле потиче сва сила и убедЪивост ’ристових речи кад ќн упозорава на одреРени порок коЉи убиЉа душу. јко Ље човек тако велика светиЬа, свако лакомислено деЉство према себи или према другом Ље преступно и дозволити га себи значи пЪачкати своЉу светиЬу; сваки грех Ље дубока огреботина на предивноЉ слици и ружна бора на анРеоском лицу. „уваЉте се греха Ц значи чуваЉте се разврата, уништеЬа и душевне смрти.

* * *

— унутрашЬим стварима Ље увек лоше; не даЉ Ѕоже да Љедног дивног дана видимо да Ље у нашем душевном домаЮинству све дивно. ЅиЮе лоше док √оспод по —вом бесконачном милосрРу не прими све нас Ц и Љаке, и слабе, и болесне од грехова, и праведне Ц макар због наше Ъубави према Мему.

* * *

јко донесемо одлуку да у свему и увек слушамо глас савести, ова одлучност Юе развити у нама изгубЪени орган за богоопштеЬе, Љер Ље то глас ЅожиЉи у нама.

* * *

Ќаша стална грешка се састоЉи у томе што не узимамо за озбиЪно оваЉ тренутак у нашем животу коЉи протиче, што живимо у прошлости или будуЮности, што сви чекамо неки пособан тренутак кад Юе се наш живот развити у свом значаЉу, и не примеЮуЉемо како тече, као вода кроз прсте, као драгоцено зрно из лабаво везаног Яака.

* * *

—тално, сваког дана, сваког часа Ѕог нам шаЪе Ъуде, околности и дела, од коЉих треба да почне наш препород, а ми на Ьих не обраЮамо пажЬу и тако се сваког часа супротставЪамо воЪи ЅожиЉоЉ о себи. » заиста, како √оспод може да нам помогне? Ц —амо шаЪуЮи нам у нашем свакодневном животу одреРене Ъуде и одреРени стицаЉ околности.  ад бисмо сваки тренутак свог живота доживЪавали као тренутак воЪе ЅожиЉе о нама, као одлучуЉуЮи, наЉважниЉи и Љедини тренутак нашег живота Ц какви до тада скривени извори радости, Ъубави и снаге би се открили на дну наше душе!

ќдносите се озбиЪно према сваком човеку коЉег сретнете на свом животном путу, према свакоЉ могуЮности да учините добро дело, и будите сигурни да тако испуЬавате воЪу ЅожиЉу о вама у датим околностима, тог дана и тог тренутка.

* * *

 ад бисмо имали више Ъубави према Ѕогу Ц с каквом лакоЮом бисмо ћу поверили себе и цео свет са свим Ьеговим антиномиЉама и несхватЪивим стварима. —ве тешкоЮе потичу од недостатка Ъубави према Ѕогу, и све тешкоЮе меРу Ъудима потичу од недостатка Ъубави меРу Ьима. јко има Ъубави Ц не могу постоЉати тешкоЮе.

* * *

„есто Ъуди, чак и ако имаЉу довоЪно времена, увек касне у свакоЉ речи и делу. ” Ьима постоЉи известан отпор према сваком деЉству, коЉег ни сами нису свесни Ц свеЉедно да ли Ље приЉатно или неприЉатно, - неутрално.  ад наступи тренутак да нешто кажу, да узму, да учине Ц они несвесно оклеваЉу чинеЮи мноштво ситних и непотребних радЬи, коЉе имаЉу за циЪ да удаЪе моменат предстоЉеЮег акта, и на краЉу краЉева касне. ћислим да оваЉ механизам постоЉи у свакоЉ души прерастаЉуЮи у психозу код Љедних и потпуно нестаЉуЮи код праведних.

* * *

„овек треба стално да чита оно што храни Ьегову душу указуЉуЮи на циЪ Ц Љедини циЪ у животу. ќвде су потребни своЉеврстан аскетизам, самоограничеЬе и самопринуда. —ваки хришЮанин Ље подвижник. «апамти то. Кудска природа Ље тако искривЪена да Ље треба строго притискати ако човек хоЮе да се исправи по ЉеванРеЪским мерама, и мора да се исправЪа сваког дана, сваког часа; нека ти Ље √оспод упомоЮ у томе...

* * *

ћислим да у основи постоЉе два узрока твоЉе душевне болести: 1) прекомерно бавЪеЬе собом и Ц као последица тога Ц недовоЪно бавЪеЬе Ъудима у околини и 2) мала Ъубав према ’ристу. ќва Ъубав Ље основа и корен сваког духовног живота и снаге и Ьу треба гаЉити и васпитавати у себи. ѕочни барем од непобитне мисли да никад ниЉе постоЉало ништа лепше од ’риста у току целе Ъудске историЉе. «агледаЬе у оваЉ лик, разЉашЬаваЬе и урезиваЬе овог лика у себи, живЪеЬе с мишЪу о Мему, предаваЬе Мему свог срца Ц управо то Ље живот хришЮанина.

* * *

ќбично живимо некаквим наЉповршниЉим слоЉевима наше душе и свести. “о се види бар на основу тога како се лако предаЉемо негодоваЬу због ситница, колико значаЉа придаЉемо стварима коЉе то уопште не завреРуЉу. ѕоловина наших ЪутЬи и животних потешкоЮа би нестала кад бисмо центар своЉих интересоваЬа пренели на веЮу дубину. «ато вам толико упорно препоручуЉем читаЬе £еванРеЪа управо уЉутру, Љер то даЉе унеколико другачиЉи тон почетку сваког дана и помаже нам да га проведемо достоЉниЉе, помаже нам да сачувамо своЉе срце у миру, без обзира на то какве животне буре да нам се десе у току предстоЉеЮег дана.

* * *

“рудимо се да сви наши поступци, сав наш живот не буду саЬиво тавореЬе, веЮ што Ље могуЮе Љаче и потпуниЉе развиЉаЬе свих наших могуЮности Ц и све то не некад, веЮ сад, овог трена, сваког часа. »наче Юе се услед слабог и немарног живота неизбежно поЉавити немоЮ, млитавост душе, неспособност за веру, за снажна осеЮаЬа, живот Юе бити узалудно протраЮен и Ьегову хладну кору тешко да Юемо моЮи да савладамо Ц Ьу би у том случаЉу могао да спали само огаЬ правог подвига.

—а руског ћарина “одиЮ

25 / 08 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0