Srpska

“рагом –уске цркве и споменика грофу –аЉевском

††††

ѕратеЮи путоказ на коЉем Ље писало ,, –уска црква“ кретали смо се путем од јлексинца до ƒоЬег јдровца па даЪе кроз поЪа и Ьиве са коЉих Ље у месецу коЉи Ље за нама пожЬевена пшеница.  раЉ пута коЉи се виЉугао уз брдашца, и благо спуштао низ поЪа, на ветру су се лелуЉала стабла шЪива, а кукуруз се хвалио своЉим пуним клиповима.  ао Юилими у свим ниЉансама зелених и жутих боЉа свуда око нас простирала се српска земЪа. “о Ље —рбиЉа коЉу волим, рекох сама себи, плодна, родна, лепа... ѕрошли смо оних седам километара са последЬег путоказа, али цркве Љош увек ниЉе било. » таман смо помислили да смо се изгубили, наиРосмо на село уз пут. »з Ьиве, са корпом у коЉоЉ Ље носила клипове младог кукуруза, изаРе бака. «натижеЪно Ље гледала у непознате пролазнике коЉи се однекуд поЉавише. ”питасмо Ље за –уску цркву, а она нам обЉасни да ,, све идемо путем до краЉа села и тамо на брду Ље црква“.

††††

,, £ел отворена? Цопет Ље упитасмо.

,,ЅиЮе тамо неко да вам отвори“, рече бака и заРе у двориште првих куЮа у √орЬем јдровцу, како на табли писаше да се село назива.

†† Ќастависмо уским асфалтом, кроз багремар и наиРосмо на велику жуту таблу на коЉоЉ Ље писало на руском и српском Љезику:

,, –уска црква —вете “роЉице, ƒруштво —рпско - руског приЉатеЪства ,,–аЉевски-¬ронски“ јлексинац.“

†† » чим проминусмо краЉ табле, указа се велика, шарена црква, обложена црвено-жутим циглама пореРаним у крстасте мозаике. Ќа Љедном стубу капиЉе кроз коЉу се улазило у црквену порту, беше исписано, на оба Љезика:

,, —помен црква —вете “роЉице подигнута Ље на месту погибиЉе руског пуковника грофа ЌиколаЉа –аЉевског добровоЪца у ослободилачком рату 1876 г средствима Ьегове породице. ќваЉ споменик се налази под заштитом државе.“

†† ј на другом Ље натпис казивао ко Ље и када капиЉу подигао:

,,  апиЉа цркве —вете “роЉице изграРена поводом 125. годишЬице погибиЉе руског пуковника грофа ЌиколаЉа –аЉевског средствима ћинистарства иностраних послова –уске федерациЉе. –адове Ље извео ≈нергопроЉект холдинг Ѕеоград.“

—тазом поред дрвореда старих липа, по предаЬу донетих са имаЬа –аЉевских из села –азумовске у ”краЉини и спомен чесме коЉу Ље 2003.  оло српских сестара из Ќиша подигло, стигосмо до цркве. Ќа први мах уочисмо да Ље црква складних пропоциЉа, са карактеристичним правим угловима. ќснова ЉоЉ Ље у облику правилног грчког крста , а на све четири стране су тремови измеРу крстова. Ќад централним простором уздизала се купола. ј с унутрашЬе стране, изнад улазних врата видело се звоно.

††††

»ако су врата на цркви била откЪучана, у цркви не затекосмо никога. Ќа сточиЮу Ље свештеник оставио броЉ телефона,, ако неком нешто затреба да га назове“. ћи нисмо назвали свештеника, желели смо само да видимо светиЬу, да се поклонимо светима коЉи у ЬоЉ, невидЪиво, обитаваЉу. –уска црква, заиста подигнута у руском духу, учини ми се да Ље временом изгубила сЉаЉ те раскоши. —амо Ље иконостас задржао ту своЉу свежину, док су на зидовима, са живописом на коЉем Ље измеРу осталог, приказано крштеЬе –усиЉе, а српски кнез Ћазар са одсеченом главом у рукама стаЉао наспрам јлександра Ќевског наслоЬеним на боЉно копЪе, боЉе некако избледеле. Ќа западноЉ страни, изнад улазних врата, пажЬу нам привуче фреска са фотографиЉом и именом грофа –аЉевског у воЉноЉ униформи ,, —помен пуковнику ЌиколаЉу ЌиколаЉевичу –аЉевском погунулом хероЉском смрЮу у месту јдровац “ писало Ље изнад слике.  ажу да Ље предлошке за фреско декорациЉу урадио руски сликар ¬.ћ.¬аснецов, а живопис Ље радио сликар ƒ.ќбреновиЮ.

ќ ктитору руске цркве остао Ље траг на мермерноЉ плочи на северном зиду храма : ,,“рудом и надзором ≈пископа Ќишког √. Ќиканора –ужичиЮа а о трошку ктиторке племените √оспоРе ћариЉе –аЉевске озидан Ље оваЉ свети храм и освеЮен 2 септембра 1903 године“.

ћариЉа –аЉевска, Ље по неким записима била снаЉа грофа –аЉевског, супруга Ьеговог брата ћихаЉла. ќна Ље после смрти грофице –аЉевске, са супругом преузела бригу о изградЬи цркве. ј по предаЬу грофица –аЉевска Ље поверила владици Ќишком 3000 дуката за градЬу цркве и школе са именом ЌиколаЉа –аЉевског. ќд тог новца Ље, иако су радови завршени према плану, утрошен сваки треЮи дукат, а преостали новац Ље владика вратио грофици –аЉевскоЉ. «ато Ље, поред имена ктиторке, урезано и име владике Ќиканора. ќ откупу имаЬа од сеЪака из јдровца и проЉекту за изградЬу цркве и школе заузела се лично и краЪица ЌаталиЉа ќбреновиЮ, што видимо у преписци коЉу Ље водила са ћихаилом –аЉевским. Ќажалост данас, од школе ниЉе много остало, али црква Ље обновЪена и поново освештана после 125 година од погибиЉе овог хероЉа. “ада Ље свету архиЉереЉску литургиЉу служио српски ѕатриЉарх ѕавле коЉи Ље том приликом рекао: „ћи смо захвални –усиЉи коЉа Ље одгаЉила хероЉа, коЉи Ље погинуо за нашу слободу, слободу своЉе браЮе по вери и крви”. ќ обнови цркве сведочи запис на споЪЬоЉ фасади:

†††††††††††††††††††††† ,, —помен црква —¬. “роЉице

—поменик –уско-српског братства по оружЉу обновЪена поводом 125. годишЬице погибиЉе руског пуковника грофа ЌиколаЉа –аЉевског, на инициЉативу амбасадора –усиЉе у Ѕеограду ¬. £егошкина, средствима ћинистарства за иностране послове –усиЉе, руских и Љугословенских организациЉа, са благословом ≈пископа Ќишког »ринеЉа, и уз подршку општине јлексинац

†††††††††††††††††††††††††††††† 2 септембра 2001. године“

ј као добротвори у обнови су учешЮе узели ,, ƒржавна академиЉа словенске културе ћосква, ѕредставник ќјќ,, √азпром“ у Ѕеограду, ѕредставник руског д.о.о.  осмас Ѕеоград, јЅ  ,, ≈скима“ ћосква, »нтурбанк ћосква, ≈нергопроЉект Ц ’олдинг Ѕеоград, ћонтавиа ƒ.ќ.ќ., ¬оЉно граРевинска установа  раЪево“

«агледана у фреске и слике у руском стилу, и натписе на фасади цркве, сетих се недавно прочитаних редова о пуковнику –аЉевском, коЉи Ље погинуо као добровоЪац, тЉ. самовоЪац ту у јдровцу у —рпско- турском рату. ∆ивот овог одважног, слободоЪубивог, образованог официра послужио Ље великом кЬижевнику “олстоЉу као инспирациЉа за лик грофа јлексеЉа ¬ронског. Ќа краЉу кЬиге, “олстоЉ Ље са добровоЪцима у воз за —рбиЉу „укрцао” и ¬ронског речима: „» то не сам, него цео ескадрон води о свом трошку! ј ко Ље обЉавио рат “урцима? Ќико ниЉе обЉавио рат, него Ъуди саосеЮаЉу са патЬама ближЬих, и желе да им помогну”.

” време доласка –аЉевског на фронт, јдровац Ље био на граници, а руски добровоЪци су дошли да помогну браЮи по вери, заЉедно са —ловенима из других земаЪа. ќво Ље био Ьегов други долазак у —рбиЉу, Љер Ље веЮ био 1867. године, када му Ље било само 25 година и када Ље оставио писане трагове кроз два вредна документа: ѕлан о реформисаЬу српске коЬице, према коЉем Ље касниЉе воРен рат, и „ѕроЉекат устанка на Ѕалканском полуострву”. ќваЉ други долазак из ќдесе у —рбиЉу се десио 21. Љула 1876. године. ѕогинуо Ље само месец дана касниЉе. ” дану погибиЉе, –аЉевски Ље одабрао подесно место за командоваЬе близу неприЉатеЪских снага. ќдатле Ље командовао нападом своЉих Љединица.  ако Ље у свом извештаЉу касниЉе писао поручник  оста ЎамановиЮ, –аЉевског Ље ,,око 4 сата поподне погодио неприЉатеЪски куршум у главу и –аЉевски Ље пао мртав без да Ље могао Љедну реч изустити“:

,, “о се десило у самоЉ моЉоЉ батериЉи. £а сам одмах наредио моЉим воЉницима да погинулог –аЉевског однесу у позадину у завиЉалиште. –аЉевски ниЉе имао уза се ни Љедног аРутанта. «а време борбе и коЬ му Ље био раЬен...“ писао Ље ЎамановиЮ.

“ело пуковника –аЉевског пренето Ље у манастир —ветог –омана код данашЬег села Аунис. —ахранили су га у манастирскоЉ порти, Љугоисточно од олтара. “ело Ље неколико дана потом, по налогу Ьегове породице, коЉоЉ Ље сам кнез ћилан послао телеграм саучешЮа, откопано и пренето до —аборне цркве у Ѕеограду, одакле Ље испраЮено уз све почасти за –усиЉу. ќ жеЪи породице да се тело –аЉевског пренесе у домовину, сведочи телеграм ћихаила –аЉевског упуЮено из ÷арског села, кнезу ћилану:

,, ’вала ¬ашем височанству на изразима саучешЮа за моЉим братом коЉи Ље дао живот за ¬ашу свету ствар. ¬ратите нам Ьегово тело и задужите нашег приЉатеЪа капетана  излокова да га пренесе у –усиЉу. ѕуковник ћишел –аЉевски.“

††††

ѕосле овог телеграма у Ѕеоград Ље допутовала и јна, маЉка пуковника –аЉевског. ” —аборноЉ цркви Ље пре поласка погребне поворке за –усиЉу, опело служио митрополит ћихаЉло са седамнаесторицом свештеника. » руске и српске новине су писале како Ље 12. септембра тело Љунака –аЉевског испраЮено за –усиЉу. ћного Ље народа дошло да испрати овог Љунака коЉи Ље крв своЉу пролио за отаЯбину и слободу српску, а у пратЬи су учествовале воЉна банда и козачка легиЉа. —ахраЬен Ље поред своЉих славних предака у породичноЉ гробници у селу –азумовска, у  иЉевскоЉ области, у ”краЉини.

” порти манастира —вети –оман Ље, по легенди, што данас сведочи натпис на том месту и гроб украшен цвеЮем, остало сахраЬено срце овог хероЉа, Љер Ље за живота говорио да би волео да му срце остане у —рбиЉи.

Ќа месту где Ље погинуо, Ьегови ратни другови, —рби, коЉи нису могли да га забораве су поставили споменик од камена пешчара са уклесаним речима: ,, –уски пуковник Ќикола –аЉевски у борби са “урцима погибе на овоме месту 20.августа 1876. године.“

††††

—поменик и данас стоЉи са десне стране стазе коЉа води у –уску цркву.

ѕо неким историЉским изворима у борби за јлексинац, као и у другим биткама на ћоравском фронту, “урци су изгубили од 15 Ц 20 000 Ъуди, а код —рба Ље ван строЉа остало 9 000 Ъуди. »згинуло Ље и тридесетак руских официра. √убици су износили Љедну четвртину целокупне воЉске коЉа се тих дана борила.

ј данас, осим спомена на грофа –аЉевског и све оне коЉи су тада погинули, –уска црква чува успомену на страдале Љунаке у Љедном новиЉем рату, рату у одбрани —рбиЉе на  осову и ћетохиЉи.

††††

” Љедном Юошку –уске цркве с леве стране олтара, краЉ  рста са ’ристовим распеЮем, посетиоцима привлачи пажЬу велики застакЪени рам у коЉем су унакрст пореРане фотографиЉе цивила, воЉника и полицаЉаца пострадалих на  осову и ћетохиЉи, за отаЯбину, како Ље изнад фотографиЉа исписано. »мена и презимена испод фотографиЉа, датум и место роРеЬа, као и датум и место трагичне погибиЉе. √оран ЌиколиЮ Ље погинуо у месту ÷елине код ќраховца, ∆ивковиЮ ƒраган у селу «рзе код ќраховца, ƒракуловиЮ ƒраган у  ориши код ѕризрена, ЋемиЮ Ѕошко и —танковиЮ —лаРана на ѕланеЉи, —танисавЪевиЮ —лавоЪуб код Ааковице, –анРеловиЮ «оран у —туденчану код —уве –еке, ќстоЉиЮ «оран на  ошарама... Ќе упамтих сва имена испод фотографиЉа, али узнесох молитву —ветом “роЉству за душе Ьихове. ѕомислих ,, «ахваЪуЉуЮи Ьима данас Љош увек српска нога хода  осовом и ћетохиЉом.“

††††

» ето, одбрана отаЯбине, некада са –усима, ту код јдровца, а деведесет девете на  осову и ћетохиЉи. —абрали се заЉедно ту под сводом ове –уске светиЬе, српски и руски хероЉи. –уским Ље подигнута црква, српским Љедва да Ље негде и споменик подигнут. ѕроменило се време, жртва за отаЯбину се не мери истом мером, дуваЉу ветрови запада над —рбиЉом. ћожда Ље и зато ова –уска црква овако усамЪена, усред огромне порте, са пожутелом травом. ”гледах тамо на Љедном краЉу, поред ограде мирно пасу овце. Ќе осудих, нека су, нека Ље ту остао неки овчар да напаса стада, можда се понекад и помоли за душе хероЉа- страдалника. —рпско село √орЬи јдровац , некада граница, на коЉе излазеЮи из порте погледах, изгледало Ље напуштено и усамЪено баш као и ова црква. ” куЮама преко пута као да се живот давно угасио, зарасла у грмЪе дворишта, шЪиве и Љабуке родиле, ал изгледа као да неЮе скоро ниЉедно дете убрати плода са Ьихових стабала. ќкренусмо се Љош Љедном ка цркви, пре него поРосмо низ пут. ¬елики крст на куполи се златио на заласку сунца. „ини ми се да су нас пратиле душе Љош многих страдалника у тим ратовима за ослобоРеЬе —рбиЉе. £ер само Ље Љедна битка приказана на великоЉ мапи у порти, а водиле су се на десетине, стотине...

¬озили смо се полако виЉугавим друмом кроз село. ” Љедном дворишту угледах девоЉчицу како трчи за дечаком нешто млаРим од себе. —меЉали су се у игри. ќсетих да ми у грудима нешто затрепери. Ќа лицу се поЉави осмех. »пак има деце. ћожда има наде за ово село. ћожда Юе се опет обновити школа са именом –аЉевског и можда Юе та деца опет запевати славу √осподу у –ускоЉ цркви на брегу. ƒаЉ Ѕоже!

25 / 08 / 2016

     оментари:

    2016-11-13
    10:54
    јндреЉа:
    Ѕраво сестро ќливера!”з ¬ас и на оваj начинвеликани и херои наше историjе,живе и живече и у нашоj будучности!—лава –уским борцима ,–уском народу и моЉоЉ —рбиЉи!

    2016-09-02
    06:19
    дамЉан:
    Ѕраво сестро ќливера на овом дивном надахнутом чланку. ’вала и живела на многаЉа Ъета!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0