Srpska

Ќико ниЉе ушао у ÷арство ЅожиЉе живеЮи лагодно

јутор недавно издатог зборника беседа под називом Ђќтворено срце ÷рквеї, коЉи Ље брзо стекао популарност меРу верницима наше земЪе, Ћимасолски митрополит јтанасиЉе (Ќиколау) у обЉавЪеном преводу говори на тему смрти и дотиче се питаЬа коЉе Ље важно за сваког хришЮанина: како човек да живи да би наследио ÷арство ЅожиЉе?

††††

Ђ”место да кажете ‘ако буде угодно √осподу и ако будемо живи, учиниЮемо ово или оно’, - ви се размеЮете због своЉе надмености: свако овакво разметаЬе Ље зло.ї 1)

ќва надменост Ље попут безумЪа. £еванРеЪе безумним назива двоЉицу Ъуди. Ђ–ече безумник у срцу свом: ‘нема Ѕога’ї 2), - каже —вето ѕисмо. Ѕезуман Ље онаЉ ко не веруЉе у Ѕога. ƒруги безумник Ље богати човек коЉи Ље рекао: Ђ—рушиЮу житнице моЉе и саградиЮу веЮе и сакупиЮу све моЉе жито и све моЉе добро и реЮи Юу своЉоЉ души: душо, много добра имаш за многе године: наслаРуЉ се, Љеди, пиЉ и весели се. јли му Ље Ѕог рекао: Ѕезумниче! ќве ноЮи Юе ти бити узета душа; коме Юе остати све што си припремио?ї 3)

ќба човека болуЉу од исте болести Ц атеизма. ”место да веруЉу у Ѕога они веруЉу у друго: у мамону, богатство, снагу, здравЪе итд. Ѕог Ље овог човека назвао безумним зато што ниЉе хтео да буде поред Мега и човек не мора да буде хришЮанин и да чита дела светих отаца и £еванРеЪе да би то схватио. “о Ље питаЬе здравог разума. ”питаЉ кога год хоЮеш чиЉи мозак исправно ради: знаш ли шта Юе се десити сутра? —ваког дана се дешава тако много смртних случаЉева. „итао сам колико Ъуди умире сваке секунде, време нас разара, сваки тренутак коЉи проРе одузима нам део живота. ƒакле, питаЬе Ље здравог разума да то схватимо и да учинимо више духовних ствари, то Ље питаЬе благодати. ћеРутим, да бисмо схватили оно о чему сад говоримо потребна Ље логика. «ашто Ѕог безумним и лудим назива човека коЉи не разуме да не сме да се понаша на таЉ начин? «ашто се тако понашаш, да ли си бесмртан? » да ли Юеш исправити цео свет, причаш и мислиш да Юеш покорити свет? » куда Юеш поЮи? — ове тачке гледишта смрт Ље заиста добро, коЉе прекида управо ову надменост и Ъудску хвалисавост како зло не би постало бесмртно. —мрт Ље ушла у наш живот да зло не би постало бесмртно и тако се прекида ово Ъудско безумЪе.

»ако знамо да Юемо умрети чинимо велико мноштво безумних поступака. «амислите кад бисмо знали да неЮемо умрети. Ўта би се онда десило?  о би нас уразумио? Ќико не би могао то да учини. Ќаравно, ако човек не помисли да Ље све то ван ’риста, може пасти у очаЉаЬе, односно, мисао о смрти Ље толико драгоцен и важан догаРаЉ да представЪа основу духовног живота. јли потребна Ље издржЪивост, зато што Ље смрт наша природа и неприЉатеЪ нашег постоЉаЬа и превладавамо Ље само у ’ристу, Љер иза Ье видимо ’риста и не остаЉемо у ЬоЉ. Ќе зауставЪам се пред смрЮу, зато што су смрт врата на коЉа улазим, Љер знам да се иза врата налази ’ристос и радосно их отварам. »стовремено, ако изгубим ’риста коЉи се налази иза врата, улаз на ова врата Юе за мене бити веома болан. „овек увек треба да има ’риста поред себе. ѕосебно кад се бори с очаЉаЬем и види да се живот ближи краЉу, да стари и болуЉе или кад га обузима мисао: ЂЎта Юе се десити? —ад Юемо умрети! Ўта се дешава с нама?ї ƒа, све ово заиста ниЉе пожеЪно, али постаЉе и дивно кад у то сместимо ’риста. ќнда смрт за нас постаЉе прелаз од садашЬих ствари на вечне. ќд трулежних ствари ка нетрулежнима, из овог света ка вечном животу с ¬ладиком.

«амислите да нам неко сад каже:

- ”мреЮеш за минут!

јко веруЉем да Юу сад угледати ’риста  оЉег сам бар мало, по своЉим могуЮностима, заволео у свом животу, тражио √а и тежио ка Мему, онда Юу се заиста осеЮати мирно и то Юе ми помоЮи да савладам оваЉ проблем. јли ако желимо друго, наше срце Юе осетити тугу и имаЮемо проблема. «бог тога треба стално да одржавамо ’ристово присуство поред себе. —амо тако можемо да игноришемо трулежне Ъудске ствари. ѕрилазиш огледалу и видиш да си порастао, да си остарио, да ниси више какав си некад био, гледаш старе фотографиЉе и кажеш себи: Ђ акав сам био и какав сам сад постао? »мам толико и толико година, моЉ живот се ближи краЉу, како су године брзо пролетеле! ∆ивот Ље као пара.ї

ƒакле, противимо се ’ристовом присуству. ’ристос Ље наш живот и ми √а тражимо. »ли човек седи и размишЪа о целом човечанству: колико Ъуди познаЉем коЉи су живели у овом свету и познавали моЉе претке? ћоЉу прабабу, чукунбабу? Ќикога. ј они су били Ъуди као и ми, са своЉим сновима, децом, унуцима, послом и маштаЬима, проживели су своЉ живот, живели су у овом свету, Ьихов живот се завршио, и наш живот Юе се завршити и за сто година, ако свет буде постоЉао, нико нас се неЮе сеЮати. —амо Юе нас се Ѕог сеЮати ако смо сЉедиЬени с Мим. «ато у ÷ркви кажемо: Ђ¬ЉечнаЉа памЉат!ї Ќажалост, на сахранама Ъуди говоре некакве апсурдне речи коЉе изазиваЉу ЪутЬу у човеку.  акве све речи чуЉемо! ѕонекад намерно искЪучим микрофон, Љер падам у искушеЬе да се разгневим и зато мрмЪам у себи да нешто не бих рекао у микрофон:

- Ќезаборавни друже, вечно Юемо те се сеЮати!

„уЉ, зар Юеш вечно живети да би га се сеЮао?  олико година Юеш Љош живети? ЌесреЮниче, ко Юе се кога вечно сеЮати? јко и ти ускоро умреш као он, и неко други, и Ља?  о Юе се тебе сеЮати и ко Юе се сеЮати другог човека? ¬ечно сеЮаЬе значи да Юе те се Ѕог вечно сеЮати и Ѕог се сеЮа оних коЉи су √а заволели и тражили у свом животу. “ако се молимо за умрлог брата. ƒа, и ми Юемо те заборавити после, као што Юе други нас заборавити, и ми Юемо отиЮи из овог света, али ти молитвено желимо да те се Ѕог увек сеЮа! “о значи ЂвЉечнЉа памЉатї - вечно сеЮаЬе Ѕога.

ќво говоримо у ÷ркви, сеЮамо се покоЉника и на —ветоЉ литургиЉи, сеЮамо их се, разуме се, и Ѕог их се сеЮа, ќн никога не заборавЪа, сеЮа се свих, али кад кажемо да те се Ѕог сеЮа, то значи да Юе ти Ѕог дати своЉу милост и благодат, разуме се, ако си √а заволео и ако си √а тражио. «ато веруЉуЮем човеку не прети опасност да Юе бити заборавЪен, веЮ он пребива у ЅожиЉем сеЮаЬу, и Ѕог га се сеЮа. “ако смо мирни у свом срцу и мирно идемо своЉим животним путем. ƒа, то Ље пролазан живот, и шта год да радиш, и у ма колико дрвеЮа да куцнеш (што се каже, куцни у дрво)! ѕа добро, куцни у дрво, куцаЉ колико год хоЮеш! ЌеЮе те мимоиЮи ова судбина.

”право ЅожиЉе присуство нам даЉе наду у живот. —ве радимо, подвизавамо се, живимо данашЬим даном, данас, хлеб наш насушниЉ дажд нам днес! ѕроживи богоугодно данашЬи дан, што можеш лепше, боЪе, радосниЉе, благословениЉе уз ЅожиЉу помоЮ. ѕусти сутрашЬи, он не припада нама, веЮ припада Ѕогу, исто као и ЉучерашЬи дан, он Ље прошао и то Ље готово. √ледаЉ данашЬи дан. Ђјко √оспод да и будемо живи, учиниЮемо то и то.ї

√оворите овако: Ђ— ЅожиЉом помоЮу, ако Ѕог да, учиниЮу то и то.ї «нате ли какву наду то даЉе нашем срцу?  ао прво, ослобаРа нас стреса коЉи нас разЉеда да обавезно треба да учинимо неке ствари и тешко нама ако их не учинимо! јли чините оно што можете, нешто Ъудско, па ако успе Ц добро Ље, а ако не успе Ц опет Ље добро. ЌеЮе свет пропасти, ништа битно се ниЉе десило. Ќе везуЉте се за ове ствари, оне су пролазне и привремене, не губите своЉе време на таштину. јко можеш да учиниш нешто одреРено Ц учини. ƒа ли си учинио? Ѕлагодари Ѕогу што си то учинио како би се обрадовао што си учинио нешто добро и корисно за себе и за своЉу породицу. Ќиси учинио? Ќиси могао да учиниш? Ѕуди благословен! ѕрепусти то Ѕогу. ѕотпуно повереЬе у Ѕога нас ослобаРа стреса коЉи разЉеда чак и малу децу, и она имаЉу стрес. ј да ли Юе то Ѕогу бити угодно? ѕостави ово питаЬе. јли често кажемо: Ќе! ќво треба учинити по сваку цену! јли откуд знамо шта треба да се деси? «ашто треба да се деси? » кад би се све десило, шта желимо? «нате, наш живот Ље толико промеЬив и не зависи увек све од нас, Љер ако човек буде покушавао да постигне да све буде како он хоЮе, лако може да уништи своЉ живот. ƒобро Ље што се нешто дешава онако како желимо, а друго не. «ашто онда уништавамо своЉ живот толико ревносно? ѕрихватите ову стварност, прихватите ствари какве Љесу.

£едном сам читао неке новине како бих сазнао шта се дешава у свету. ” Ьима Ље био обЉавЪен чланак о сахрани 70-годишЬе жене, маЉке нетрагом несталог сина. –екао сам себи: Ђ√ледаЉ, завршен Ље живот маЉке коЉа Ље изгубила своЉе дете. ќно Ље нетрагом нестало.ї ∆ивот ЉоЉ Ље прошао у патЬи. –азмислите шта значи изгубити дете и не знати да ли Ље живо или ниЉе, да ли Юе бити пронаРено или неЮе. јко знаш да Ље умрло, плачеш, сахраЬуЉеш га, прихваташ стварност као такву, онакву каква Љесте, али нетрагом нестало Ц то Ље наЉвеЮа бол. Ќаравно, то Ље причиЬавало огромну патЬу овоЉ жени, живот ЉоЉ Ље био тежак Ц 30 година ниЉе знала шта Ље било с Ьеним дететом. —еверни  ипар се од 1974. године налази под турском окупациЉом. «а време упада турске воЉске много Ъуди Ље нетрагом нестало. јли сад Ље Ьен живот завршен, завршене су Ьене муке. —ад, после одласка изовог живота сва Ьена бол Ље у ¬ечном ÷арству ЅожиЉе као благо, као да Ље прикупила драгоцено благо.  ако каже старац ѕаЉсиЉе, Ђкад умремо, прво што Юемо учинити чим отворимо очи у ÷арству ЅожиЉем Ц видеЮемо своЉим очима стварност, суштину ствари, а не онако као што их сад овде видимо, - и благодариЮемо Ѕогу за све муке у свом животу. ЌеЮемо реЮи Ѕогу: ЂЅоже моЉ, хвала!  ако са лепо проживео живот! »мао сам децу, богатство и леп посао! јх, моЉ живот Ље био диван!ї Ќе! „овек се неЮе тога сетити, него Юе се сетити свих мука, искушеЬа и тешкоЮа Ц онога што му Ље помогло да сакупи небеско благо. —ве добро, што Ље Ѕог такоРе благословио, неЮе нам припремити венце. ЌеЮемо имати венац од Ѕога због тога што смо проживели леп живот.

—еЮате се шта Ље Ѕог рекао богатом човеку: Ђ—инко! —ети се да си веЮ добио добро у свом животу, а Ћазар Ц зло; сад се он овде радуЉе, а ти патиш.ї 4) ЌемоЉ да се жалиш. ќн Ље живео, био Ље напуштен, намучен, а теби Ље било лепо, ти ниси имао никаквих проблема, ниси спознао бол и Љад.

«ато свети оци не хвале живот без жалости. Ќисмо ми мазохисти да бисмо се мучили. јли они не говоре о томе, веЮ о томе да смо у животу Ц хтели ми то или не Ц приморани да испиЉемо многе горке чаше. » ако чак ништа више тешко не искусимо, наша трулежност Ље веЮ горка чаша, наше трулежно и болесно ЂЉаї коЉе иде ка смрти Ље горка чаша за нас. ƒакле, ако човек правилно подноси своЉе невоЪе, оне се заиста претвараЉу у вечни живот. ј касниЉе Юе се у ÷артву ЅожиЉем видети како су се ове тешкоЮе претвориле у благо.  ако Юе се за неког ко живи врло бедно одЉедном испоставити да има огромну суму новца Ц оваЉ човек неЮе чак ни обратити пажЬу на незнатну оскудицу коЉоЉ Ље био подвргнут.

¬ажно Ље реЮи: Ђјко Ѕогу буде угодно!ї али не зато што одговорност за своЉе послове пребацуЉемо на Ѕога, и не зато што нас Ѕог лишава слободе, или Ље одузима —еби. ћирно препуштамо своЉ живот у ЅожиЉе руке и тако постижемо мир, ослобаРамо се своЉе напетости и речи: Ђќво хоЮу! ќво неЮу! ќво Юу учинити! ЌеЮу поднети ако се деси другачиЉе! ”радиЮу овако!ї —ве ове громогласне речи су као мехур од сапунице, све Ъудске ствари су пролазне, само Ље Ѕог вечан. „овек коЉи веруЉе у Ѕога има осеЮаЉ вечности и мира у свом срцу, не негодуЉе, не паничи, не секира се због тога што се нешто ниЉе десило онако као што Ље планирао, веЮ прихвата то и благодари Ѕогу.

ќ покоЉницима на опелу поЉемо: ЂприРите да дамо последЬи целив покоЉнику благодареЮи Ѕогуї, односно, заблагодаримо Ѕогу и не ропЮимо. «ашто? «ато што Ље то наш пут: наш брат Ље умро, данас он, сутра други, Љедан за другим, као авиони на аеродрому коЉи полеЮу на свака два минута. ƒолеЮе следеЮи, па Љош Љедан авион и на краЉу Юе долетети и наш авион!  ао да диспечер на аеродрому говори у мегафон:

- ѕутници коЉи лете за Ћарнаку нека доРу до излаза бр. 5, а путници коЉи лете на небо нека доРи до излаза бр. 0!

» тако. ”лазиш и одлеЮеш...

* * *

ЂЌико ниЉе ушао у ÷арство ЅожиЉе живеЮи лагодно,ї - каже »сак —ириЉски, односно, скачуЮи и вичуЮи: Ђ“ра-ла-ла!ї ” ствари, ове речи говоре о томе да су свеци с радошЮу умирали мученички. ƒа, они су се радовали, али су пре тога достигли краЉЬи максимум своЉе издржЪивости у искушеЬима и управо ту су срели Ѕога. „овек кроз ово стаЬе пролази Љедном у свом животу, тешко да се то може достиЮи двапут. £едном достиже краЉЬу границу своЉих снага. “о може бити час Ьегове смрти или неки други тренутак Ц не знамо, али достижуЮи то човек Ље заиста сломЪен од боли. ћеРутим, таЉна Ље баш у томе. Ѕог Љача човека у тешко време и то може бити Љедан минут, Љедан дан, Љедна година, али Ѕог човека држи за Љедан кончиЮ коЉи се назива вера. £едном нам Ље папа £ефрем  атунакиотис рекао да Ље доживео смрт коЉа се прибижава, односно, имао Ље предукус смрти: утонуо Ље у такав очаЉ и у овом паклу Ље провео 6-7 минута, али су ови тренуци за Ьега представЪали вечност. ћеРутим, Ѕог га Ље спасио и зачуо Ље у своЉоЉ души оно што ’ристос каже у £еванРеЪу: Ђƒолазим код тебе.ї ћрак Ље одмах нестао, Ьегово срце Ље оживело, Ѕог Ље расеЉао таму.  о уништава мрак смрти? ’ристос. —мрт долази и каже: Ђ—ад Юу да те прогутам! –аскомадаЮу те!ї јли ти стави ’риста пред себе и одмах Юе се све променити.

«ато су свеци радо ишли на муке Ц прождирали су их лавови...  о се не боЉи лава и Яелата са секиром? јли су чак и мала деца ишла на то Ц нису гледала лава или Яелата, веЮ ’риста,  оЉи се налазио иза лава или Яелата и нису се плашила. —ваки човек кад му Ље тешко треба да стави ’риста као противтежу. ќнда Юе, као што Ље у —таром «авету ћоЉсиЉе горку воду претворио у слатку, и вода искушеЬа добити сласт, ако у Ьу ставиш ’риста, ако √а се сетиш и ако √а ставиш испред себе.

“акоРе, ниЉедан светац ниЉе веровао у себе. Ќапротив, што су веЮу светост достизали, тим веЮи очаЉ су осеЮали. «нате ли шта их Ље спасило? ”здаЬе у Ѕога. √оворили су: Ђƒа, ништа нисам учинио, ништа немам!ї

ѕапа £ефрем Ље говорио: Ђ∆елим да наРем нешто добро у себи и ништа не налазим!ї

ј толико година Ље провео у пустиЬи! »сихаста, с огромним стеченим искуством од Ѕога. Ўта Юе нас онда спасити? ”здаЬе у милост ЅожиЉу, односно у Ѕога и у Мегову велику милост, а не у наша дела! 5)

ѕревод с бугарског Ц магистар богословЪа ¬италиЉе „еботар

Ћимасолски митрополит јтанасиЉе
—а руског ћарина “одиЮ

Ѕогослов.Ru

27 / 08 / 2016

[1]£ак. 4:15-16 http://days.pravoslavie.ru/Bible/Index.htm - напомена руског преводиоца.

[2]ѕс. 52:2 http://days.pravoslavie.ru/Bible/Index.htm - напомена руског преводиоца.

[3]Ћук. 12:18-20 http://days.pravoslavie.ru/Bible/B_lk12.htm- напомена руског преводиоца.

[4] Ћук. 16:25 http://days.pravoslavie.ru/Bible/B_lk16.htm

[5] »звор: http://sveticarboris.net/index.php?option=com_content&view=article&id=892:2014-10-27-05-58-26&catid=46:statii&Itemid=141

     оментари:

    2016-09-04
    06:54
    дамЉан:
    ќваЉ би чланак требало прочитати у свакоЉ православноЉ цркви широм света са амвона и за време сахране.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0