Srpska

¬елико дело руске хероине

ƒело и племенито име ƒарЉе  оробкине, милосрдне сестре из —анкт ѕетербурга, по много чему равни су античком миту

‘ото (/www.spc.rs) ‘ото (/www.spc.rs)
††††

—клони смо забораву, заборавЪамо хероЉе, препуштамо матици времена и вредне уметнике. «атаЉено Ље много тога драгоценог, немаром, али и суровим животним околностима. Ѕорхес Ље Љедним стихом давно забележио: „ќдважни мрамор вреРа свемоЮ заборава.” ¬елики писац заиста Ље био у праву. ћеРутим, моЮ заборава, показаЮе се, ниЉе и свемоЮ из Ѕорхесове песме. ѕосле више од сто година, овде код нас у —рбиЉи, ЉавЪа се Љедна благотворна искра духа да осветли велико, племенито име ƒарЉе  оробкине, милосрдне сестре чиЉе Ље хумано дело по много чему равно античком миту.

ќвог августа у Ѕачевцима откривена Ље спомен-плоча младоЉ милосрдноЉ сестри из —анкт ѕетербурга, коЉа Ље у —рбиЉу дошла на самом почетку ѕрвог светског рата да помаже раЬеницима у тешким биткама на ƒрини. ƒарЉа  оробкина заувек Ље остала на боЉишту на √учеву погоРена неприЉатеЪском гранатом.

—вечаног 12. августа, када Ље откривена освештена спомен-плоча, амбасадор –уске ‘едерациЉе у —рбиЉи јлександар „епурин, како Ље обЉавила „ѕолитика”, о митскоЉ хероини ƒарЉи поред осталог Ље рекао: „Љош пре него што Ље –усиЉа ушла у рат са Ќемачком, ƒарЉа Ље дошла овде, лепа, млада, из добро ситуиране породице, из Љедне од наЉпознатиЉих престоница света, царског —анкт ѕетербурга, да спасава раЬене са боЉишта”. ј српски министар јлександар ¬улин: „«ато Юемо ƒарЉу памтити док Ље овог народа, Љер Ље била ту кад више нико ниЉе био са —рбимаЕ”

—ветао лик ƒарЉе  оробкине заслужуЉе сваку нашу пажЬу и поштоваЬе, не само због Ьеног милосрРа и одлуке да Ље из ваЪевске болнице пребаце на фронт меРу раЬенике коЉима Ље била неопходна помоЮ на местима где падаЉу гранате.

¬ратимо се 99 година до драгоценог записа непосредног сведока, песника ћилосава £елиЮа: „ѕрви пут Ље видесмо у стреЪачком строЉу на  урЉачици 31. августа 1914. г. Ѕила Ље у чизмама, копорану и са шаЉкачом. ” наЉстрашниЉоЉ ватри Ље превиЉала раЬенике, не хотеЮи да се уклони. » гледаЉуЮи очаЉнички напор да се задржи надмоЮниЉи неприЉатеЪ, она Ље непрестано говорила воЉницима: ’ ад би само знали –уси за ове муке, пожурили би преко  арпата, али, ето, не знаЉуЕ’”

ѕогинула Ље после непуних месец дана на √учеву, на ≈миновим ¬одама, пошто Ље и тамо пратила V пук II позива; погоРена Ље 50 метара иза стреЪачког строЉа гранатом прве хаубице, коЉу су јустриЉанци испалили на √учево. —ахраЬена Ље уз остале воЉнике на ≈миновим ¬одама.

ќстао Ље оваЉ запис ћилосава £елиЮа, али и Ьегова надахнута песма из збирке —рбиЉански венац, обЉавЪена у «абавнику —рпских новина са  рфа, у броЉу пет од 17. септембра 1917. године.

ѕодсетимо се прве строфе мале песме о рускоЉ милосрдноЉ сестри ƒарЉи:

„ЅоЉ се биЉе, срца горе жива,

ƒршЮе искра у блиставу оку

Ќа √учеву црну и високу

ƒрином изнад зазлателих Ьива;

Ѕол врхуни и бол се прелива

“ешком муком и тешким Љауком,

ј ƒарЉа нас помилуЉе руком,

–ане веже и теши и жали:

„ ад би знали –уси, кад би зналиЕ”

ќстала Ље, меРутим, Љедна загонетка. ƒа ли Ље песник £елиЮ, непосредни сведок битке на √учеву, погрешио? Мегова песма Ље насловЪена ƒарЉа јлександровна. ј на спомен-плочи Ље име ƒарЉа  оробкина. Ѕило би драгоцено да се, трагом хероине митске снаге, крене до —анкт ѕетербурга и Љош по неким детаЪем осветли Ьен племенити лик и окриЪе из ког Ље потекла.

ƒимитриЉе ћиленковиЮ,
професор, кЬижевник

ѕолитика

03 / 09 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0