Srpska

—рпске чиче - »згледа да —рбин ниЉе никад сувише стар да се бори

††††

ќд свих новина, што их —рбиЉа тако обилно пружа оку западЬака, ниЉедна не изражава боЪе прави народни дух, ниЉедна не чини то тако сликовито и примамЪиво као чиче у воЉсци.

„ича значи "стриц" у —рбиЉи, где Ъуди старе брже но игде другде на свету, и тако се зову Ъуди стариЉи од 30 година. јли чиче из последЬег позива имаЉу преко четрдесет година, па на више. »згледа да —рбин ниЉе никад сувише стар да се бори.

ќни не носе униформе, ови воЉнички патриЉарси и у маршу пружаЉу слику у исто време смешну и дирЪиву. » Љедна од многих ствари коЉу су —рби имали да поднесу била Ље да гледаЉу како на стотине Ьихових деда умире у прЪавим ритама, неумивени, на умору од глади, модри од студи, окупани кишом; многи од Ьих у боловима од реуме, грчева, неуралгиЉе; склапаЉуЮи своЉе очи баш онда када и Ьихова отаЯбина броЉи задЬе дане.

††††

„иче су мене прво и дочекале у —рбиЉи. Ќикад неЮу заборавити шта сам осеЮао када сам у АевРелиЉи, граду на граници √рчке и —рбиЉе, погледао из воза и видио мог првог чичу. ѕитао сам се да ли Ље то тип српског воЉника, Љер ниЉе изгледао ниЉедан млаРи до седамдесет година, упркос Ьеговог широког осмеЉка када Ље видио јмериканце.

Ѕило Ље то средином лета, топло као у ЉужноЉ »талиЉи, али Ље таЉ човек био одевен као што се ми одевамо у време мраза. Ќа своЉим плеЮима носио Ље вунени огртач од кавене тканине. ќ огртач прикачена Ље кукуЪача, коЉу Ље набиЉао на главу за време кише, и коЉа Ље целом Ьеговом оделу давала калуРерски изглед.

»спод огртача носио Ље кожух без рукава од ЉагЬеЮе коже, са дебелом вуном окренутом унутра. » то у месецу Љулу. »спод кожуха била Ље кошуЪа од платна, тканог код куЮе. » носио Ље чакшире, тесно приЪубЪене уз кукове и колена, али се позади ширише као кеса. Ќа ногама Ље имао дебеле вунене чарапе, коЉе су ишле преко чакшира чак до колена, окиЮене шарама сЉаЉних боЉа. Ќа ногама су му били опанци, пола ципеле, пола сандале. Мегов лак скок при устаЉаЬу нагони човека да заборави на Ьегове године.

††††

» таЉ човек, чиЉи се сав живот састоЉи у томе да чува ову усиЉану железничку траку док Ьегови синови и унуци умиру на граници, опет се весело осмехуЉе.

» гледаЉуЮи га тако у оном праху и жези, доРоше ми на ум стихови Ћаниерови:
Ќа што Юе ми ова паучина на мени/  ад Ље нада мном веЮ паук сплео мрежу своЉу?

јли ти ми стихови доРоше на ум зато што тада нисам познавао —рбиЉу. ƒуго и дуго Љош неЮе паук сплести своЉу мрежу над овим чичама. Ѕлизу милион Ќемаца, јустриЉанаца и Ѕугара искусили су то неколико месеци доцниЉе, али откос, хвала Ѕогу, ниЉе падао само на ЉедноЉ страни!

 олико се наш воз више пружао у —рбиЉу, утолико Ље расло наше познанство са чичама.  од сваког малог моста било их Ље по четири, два на свакоЉ страни, где су живели у малим шатрама од шипражЉа. Ќа станицама излазиле су читаве чете чича, у чудноватим групама, с пушкама разног калибра обешеним о Ьихова кошчата рамена (...)

” —рбиЉи чича Ље увек уживао наЉдубЪе поштоваЬе и Ъубав, и с пуним правом. јли после овог рата они Юе бити десет пута више поштовани и ЪубЪени у своЉоЉ отаЯбини. ћлади воЉници, одморни и потпуно опремЪени и наоружани, чекали су их у неприЉатеЪским шанчевима на ƒрини и ови старци нису се надали да Юе их моЮи зауставити.

ƒобро су знали куда иду, нису се одавали маштариЉама. £а сам имао неколико хиЪада цигарета и делио сам их меРу чиче и из Ьихових речи, коЉима су ми се захваЪивали, Ља сам схватио колико се надаЉу да Юе се Љедном вратити натраг.  ад сам Љедном проседом старцу дао сто цигарета, рече он преко тумача: "ќво Юе бити доста за живота!"

††††

јли ни он ни остали не беху ни забринути ни весели. Ќеко мора да поРе, избор Ље пао на Ьих и то окончава причу. «брисани су као што се трупе могу збрисати, изгинули су скоро до последЬег човека. » током страшних идуЮих десет недеЪа, гдегод су ступали у борбу ови Ъуди последЬег позива, Љуначки су се одликовали.

ћнога прича се прича, али Љуначка одбрана „ачка Ље наЉзначаЉниЉа. „ачак се налази на ускотрачноЉ ужичкоЉ железници, ЉедноЉ споредноЉ грани источне железнице. Ќедалеко на Љуг налази се  раЪево.  ада су Ѕугари при првом свом удару, захваЪуЉуЮи свом надмоЮном броЉу, дошли близу Ќиша, престоница Ље пресеЪена у „ачак, за коЉи се држало, да Ље привремено осигуран. јли Ќемци, као и обично, не доРоше са стране са коЉе су били очекивани. ѕреко наЉтежих путева они навалише одЉедном на нову престоницу са северозапада, нагонеЮи владу да се сели на Љуг, прво у  раЪево, онда у –ашку, ћитровицу, ѕризрен па —кадар.

„иче су браниле „ачак. “ри пута су Ќемци отели град од Ьих, али су га чиче сваки пут повратиле. “ек онда када их Ље четири петине било онеспособЪено за борбу, могли су Ќемци коначно задржати „ачак.

—а пушкама свих могуЮих калибара, и сувише стари за праве воЉнике, искЪучени из три позива, чиче из „ачка сукобиле су се са воЉском, какву Ље само Ќемачка била у стаЬу да отправи, потпуно опремЪеном, сЉаЉно снабдевеном и коЉа Ље све ЉасниЉе увиРала да се пред Ьом ломи цела Љедна држава. јли чича зна не само како да се цео дан одржи на сувом хлебу од пола фунте, него зна и како да се заклони за дрво и камен.  ад Ље видео, да се —рбиЉа налази у самртним мукама, он Ље желео само Љедно - да и он умре с Ьом.

††††

£а држим да су чиче протужиле за своЉом отаЯбином више но ма ко други. ¬еЮина од Ьих провела Ље своЉ живот у слободи ЬеноЉ. ќни не могу, попут школованих —рба, да виде сЉаЉну звезду —рбиЉе иза црног облака, коЉи се надвио над Ьом (...)

—едам дана по паду „ачка сусрео сам Љедну чету из последЬег позива на врху Љедне црногорске планине. Ѕило Ље то оних дана када нису имали никакве хране, када су гледали како на Ьихове очи падаЉу стотине Ьихових другова; мртви од глади, студи, изнурености; када не оста ниЉедне стопе српског слободног земЪишта; када су били одвоЉени од своЉих породица по своЉ прилици заувек, у наЉбоЪем случаЉу за читаве године; када их Ље притисла беда коЉу човек ниЉе у стаЬу да издржи...

» на моЉе наЉвеЮе изненаРеЬе, чиче су ишле путем и певале!

ѕреузето из кЬиге –атомира ƒамЉановиЮа –аспеЮе —рбиЉе, »така, Ѕеоград, 2014.

‘ортиЉер Понс

“елевизиЉа ’рам

03 / 09 / 2016

Ѕелешка о аутору

‘ортиЉер Понс (1893 - 1940) Ље амерички новинар коЉи 1915. године извештавао из —рбиЉе и са српском воЉском Ље прешао преко јлбаниЉе. ќ своЉим ратним данима у —рбиЉи обЉавио Ље у МуЉорку 1916. године, кЬигу "—а —рбиЉом у изгнанство - доживЪаЉи Љедног јмериканца са неуништивом армиЉом".  Ьигу Ље посветио "српским чичама".

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0