Srpska

 осово и ћетохиЉу доживЪавам као место освеЮеЬа

–азговор са —лободаном “ркуЪом у ѕризрену

 ако Ље протекао наступ у атриЉуму цркве —ветог —паса у ѕризрену у оквиру првог ћеРународног фестивала средЬовековне музике одржаног 20. и 21.августа, како Ље на Ьега утицао ѕризрен, као Љедно историЉско и мултикултурално место, како тече таЉ процес ствараЬа у музици, проналажеЬе инспирациЉе у традициЉи и хришЮанству, боравак у —ветим јрхангелима... за наше читаоце говори —лободан “ркуЪа, велики српски музичар, инструменталиста, композитор и певач грленог и византиЉског стила на нов и модеран начин.

††††

—лободане, ево нас у ѕризрену. —иноЮ сте наступили у атриЉуму цркве —ветог —паса у оквиру првог ћеРународног фестивала средЬовековне музике. ћожете ли са нашим читаоцима да поделите утиске са синоЮЬег наступа? ако Ље било?

»мпозантно, прелепо! £ако сам среЮан што сам овде и поприлично испуЬен. ѕризрен Ље свето место, дивно место. ѕризрен има прелепу енергиЉу, поготово простор где сам наступао синоЮ. ÷рква —ветог —паса Ље из тринаестог века, нема кров, нема куполу. —вирати под ведрим небом и некако, с обзиром да моЉа музика има корен у нашоЉ традициЉи и да се некако трудим да то музичко предаЬе коЉе Ље дошло до мене изводим на начин коЉи задржава ту енергиЉу, и ту емоциЉу коЉе та музика има, и дух коЉи обитава у тоЉ нашоЉ традициЉи, а да опет изводим на неки модеран начин, велико ми Ље задовоЪство било наступити у историЉском месту као што Ље ѕризрен, али и у цркви —ветог —паса коЉа Ље издигнута изнад града и онако цео град Ље доле на длану и стварно Ље невероватно место. Ѕио сам поприлично инспирисан, Љер сам осеЮао да та музика припада том месту и да у ствари та традициЉа и читав таЉ звук коЉим се бавим Љедним делом, потиче одавде.

ƒа ли сте синоЮ извели неку песму са ових простора или сте како то обично чините на вашим концертима, импровизовали?

£а имам обичаЉ када наступам соло, пошто Ље ово био таЉ концептуални наступ где сам сам са 15 инструмената, да даЉем себи за слободу да у принципу импровизуЉем и веЮи део репертоара су биле моЉе импресиЉе и просто песме коЉе су настале на лицу места. “о Ље Љедно посебно стаЬе у коЉе уметник воли да уРе када ствара, да уживо пред публиком ствараш, креираш и постаЉеш део нечега, што Ље веЮе од свих нас, нечег што Љесте укореЬено у традициЉи, али што Ље живо, Љер у сваком моменту може да се промени и да у сваком моменту може да оде на Љедну или другу страну. ћогуЮности те песме из секунда у секунд су неограничене и она може да се развиЉа до неслуЮених висина и бити ту и живети у тренутку, што Ље нешто што ми, као Ъуди, бисмо исто требали и чему Ља тежим као човек коЉи се труди да живи као хришЮанин, да смо овде, сада, да спознамо таЉ моменат, да нисмо заокупЪени прошлошЮу и не бринемо толико о будуЮности, него живимо у тренутку, сада, у овом моменту, у коме се налазимо и да смо трезвени, да смо свесни себе и момента у коме се налазимо и живота коЉи Ље у нама. £ер ми некако као Ъуди, говорим из личног примера, често све ово што нам Ље дато узимамо здраво за готово, заокупЪамо се светским проблемима, гледамо, политика, шта, како, шта се дешава у свету, и очи су нам упрте свуда унаоколо и све слушамо и све гледамо, а не ослушкуЉемо шта Ље у нама и не гледамо у нас, не спознаЉемо оне суштинске ствари коЉим треба да се бавимо. “о ти Ље као да имаш куЮу, имаш прозор и сад гледаш кроз прозор и гледаш цео свет напоЪу, а у куЮи ти Ље прЪаво, прашЬаво, паучина, не водиш рачуна о оном унутрашЬем. » некако сад, коЉе то везе има са музиком? »ма везе у том смислу да када стварам музику, сам на бини, и са бендом Ѕалканополисом моЉом групом с коЉом радим деветнаест, двадесет година, трудим се да све што се дешава буде живо да буде ту таЉ тренутак, таЉ моменат, та енергиЉа коЉу Юемо поделити са Ъудима коЉи су ту, Љер ту се ради пре свега о енергиЉи, енергиЉи коЉа може да буде и с Љедне и с дуге стране, енергиЉи коЉу делимо, та сила коЉа се ствара коЉа обитава у музици коЉа покреЮе Ъуде, коЉа буди неке емоциЉе, нека осеЮаЬа у Ъудима, Љесте у ствари суштина мог бавЪеЬа музиком. £а томе тежим, мене то занима и то Ље суштина онога што радим. ЌиЉе поента само извести песму и реЮи ,,ево ми смо навежбали песму и то изводим лако и ето“. ћузика Ље жива ствар, музика Ље комуникациЉа, музика се дели са Ъудима коЉи су ту. ЌиЉе исто кад Ља одсвирам нешто куЮи сам за себе, без икога око мене да то чуЉе и да то са неким поделим. »ли кад свираш пред Љедним човеком или десет Ъуди или хиЪаду или десет хиЪада Ъуди. “и делиш нешто, ти делиш део себе, део свог света, део своЉе душе, делиш Ље са другим душама и та музика просто као... Ќе знам, то Ље за мене као Љедан талас Ъубави, коЉи се рашири и сви некако почнемо да дишемо кроз Ьега, да осеЮамо ту исту енергиЉу, исту топлину и то Ље синоЮ на концерту у цркви коЉа нема кров и коЉа бди над ѕризреном, то Ље било толико лако оствариво и толико Ље све текло и сви смо некако, тачно сам осеЮао, како сви пулсирамо заЉедно кроз ту музику.

††††

ѕризрен Ље увек био а и данас Ље и туристичко место. ƒа ли Ље на вашем синоЮЬем наступу било и странаца?

Ѕило Ље ту Ъуди коЉи нису са овог поднебЪа, неколико ‘ранцуза, туриста. ƒолазили су у току дана када сам имао тонску пробу и заинтересовали се и дошли су увече. ћало сам испробао и своЉ закржЪали француски, пошто сам га учио у гимназиЉи давних деведесетих. »звуко сам се, мада би ме професорка изрибала, пошто Ље имала обичаЉ тада то да ради, била Ље захтевна, и баш зато ми Ље нешто остало. —иноЮ сам неке ствари мало и преводио, додуше више на енглеском, мало на француском, чисто да их упознам са тим одакле долази наша музика и шта сад Ља радим, да ли су то традиционалне песме, коЉе су инспирисане нашом традициЉом и успели смо да, Ља и моЉи инструменти и публика ( Ља увек персирам, пошто нисам сам у свему томе), да створимо диван осеЮаЉ заЉедништва и Љедну дивну енергиЉу коЉа Ље остала као Љедно дивно вече коЉе смо поделили.

††††

¬аша песма Ќебо Ље синоЮ величанствено звучала и можда нигне лепше и ЉасниЉе ниЉе пренела поруку као из цркве без крова, из коЉе Ље био отворен поглед на призренско, метохиЉско небо. ј Љесте ли у току наступа помишЪали да су ван тих зидина, коЉи су вас окруживали, могли чути и неки други Ъуди, Ъуди других нациЉа, другачиЉе културе, коЉи живе у ѕризрену?

Ќе, нисам размишЪао о томе. ћени су Ъуди Ъуди, Ља некако имам проблем да правим ту дистинскциЉу и разлику меРу Ъудима на националноЉ основи, верскоЉ основи, па не знам коЉим све поделама, да ли смо овакви или онакви ’ришЮани, да ли смо са ове стране или из овог села, из оног села... Куди коЉи су склони поделама су Ъуди коЉи не воде рачуна о себи. £ер увек гледаш друге и увек себе упореРуЉеш са другима и увек уздижеш себе у односу на друге.  ао ,,ови су други лоши, безобразни, ружни, грозни, аЪкави...“ и то све видимо код других, а онда се ми као осеЮамо боЪе ( што Ље лажни осеЮаЉ), зато што они су сви такви, ми нисмо такви.ћени Ље то као младом човеку коЉи покушава да живи православним животом страно, мени су Ъуди Ъуди. ’ристос ниЉе осуРивао, шта Ља да радим да сад Ља ту нешто упирем прстом, ,,а ви сте сад урадили оно, а!“ ...добрих Ъуди има свуда. Ќама више треба, и овде поготово, Ъубави и разумеваЬа. “реба да се прво посветимо себи, да почистимо у свом дому, у своЉоЉ куЮи унутар себе, унутар себе да се решимо ружних помисли и дела. ћи смо рупа без дна, ту нема краЉа. јко креЮемо са том премисом да Ље неко, зато што Ље јлбанац лош, или Ље злобан, или Ље овакав или онакав, мени Ље то страно. —игурно Ље, и знамо сви, да постоЉе Ъуди коЉи су, у име неких националних интереса или своЉих, па и верских увереЬа и неких других увереЬа, дали себи за право да раде ствари коЉе су нехумане, неЪудске, и сведоци смо тога. £а сам свестан тога, с обзиром да су ствари коЉе су се овде дешавале врло близу, све се десило за време мога живота, моЉе младости и на одреРени начин не могу да кажем као и ви овде, али на неки начин да сам проживЪавао све те ствари заЉедно са вама и увек Ље тешко када се човек суочи са чиЬеницом да постоЉе неке лепе ствари, лепе и вредности коЉе ти желиш да сачуваш, неки систем вредности коЉи Ље теби важан, теби битан. Ќама Ље то наша традициЉа, наша култура, то нису ствари коЉе неког угрожаваЉу, то су ствари коЉе су лепе. £а, где год да одем Ља волим да чуЉем песму тог народа, музику тог народа, да видим шта су стварали кроз историЉу. ” сваком народу постоЉе Ъуди коЉи ствараЉу - ствараоци. ћоЉ фокус Ље био на Ьима. ћени рушитеЪи, не да ми нису занимЪиви, они су бесмислени, они су Љедна бесмислена поЉава на цивилизациЉском нивоу, ти рушиш, ти имаш осеЮаЉ неког праведничког гнева и ти као враЮаш за ово за оно. ћени ова —инан пашина ЯамиЉа Ље лепа, не могу да кажем да ниЉе... али наслоЬен сам на зид цркве —ветих јрхангела, коЉа нема камена, коЉу су разградили да би ту —инан пашину ЯамиЉу у 17. веку изградили. ¬еЮи део лепоте коЉу Ља видим долази одавде. » Ља Љесам свестан тога и мало Ље онако чудно и парадоксално, када ти гледаш Љедан верски обЉекат коЉи Ље саграРен од другог верског обЉекта. “о Ље као да узмеш и обучеш туРе одело, носиш туРе рухо, и кажеш ,,погледаЉте како сам леп, скроЉио сам, сашио сам себи одело“ и заиста има лепоте у томе, Ља Ље видим, Ља сам прошао поред Ье, Љер Ље на том путу кад се скреЮе ка брду и видиш како Ље то бизарно, Љер знаш да ти уствари градиш верски обЉекат, као човек коЉи Ље верник, коЉи се клаЬа Ѕогу, а Ѕог Ље Ъубав.. £а сам лаик, не могу да сведочим као неко ко Ље ћуслиман и мухамеданске вере, али сигуран сам да и на Ьиховом духовном нивоу делуЉе бизарно и мислим да нигде у  урану сигурно не каже ,,скрши и поломи и онда направи“. » шта да кажем, Ља сам само посматрач, Љедан трен у времену, човек коЉи Юе живети не знам колко децениЉа и онда постати прах и пепео. ј ми причамо о вековима, о култури традициЉи, и замислите да сад Ља себи дам за право да ставим бомбу испод те ЯамиЉе и сад Юу Ља да вратим сво то камеЬе, сад Юемо ми да направимо назад ту нашу цркву... Ќе знам, мени Ље то као човеку страно. —хватам што Ље ураРено, али то остаЉе на том неком нивоу и наравно као ’ришЮани позвани смо да се првенствено молимо за те Ъуде коЉи су урадили нешто што ми мислимо да Ље неправедно и позвани смо да волимо те Ъуде. » ако то не радимо ми губимо суштину и онда постаЉемо нешто што не треба да будемо.

 ао ’ришЮанин, рекли сте не треба да се светимо.

ћи не треба да се хранимо мржЬом, осветничким гневом, и у тим неким песмама, народним, поготово епским песмама спомиЬе се ,,осветничко  осово“. £а  осово и ћетохиЉу не доживЪавам тако, то ниЉе место освете на таЉ начин, то Ље место освеЮеЬа, то су две различите ствари, да човек себе чини светим, то Ље наша света дужност, а не ,, ми смо осветници коЉи Юе сада да се освете за све зло коЉе Ље неко други урадио!“. ¬ладика ЌиколаЉ Ље то врло лепо и Љедноставно рекао да човек коЉи хоЮе злом да сруши зло, ниЉе градитеЪ, он Ље рушитеЪ. «ло се злом не побеРуЉе, зло се побеРуЉе добротом. Куди коЉи су у доброти, у добротоЪубЪу, су градитеЪи, они коЉи граде. ј ако кренеш да рушиш, онда постанеш оно зло против кога се бориш и ту Ље формула врло Љасна. £а нисам неки супер интелигентан човек и не треба да будем да схватим да су те речи толико Љедноставно истините, и да су тачне. ј ми желимо као хришЮани да живимо у истини Љел тако? ѕа аЉде да видимо шта ми можемо да урадимо!? ѕрво код нас да почистимо, да се ми као Ъуди смиримо, да постанемо смерниЉи и скромниЉи, а не наЉбоЪи, наЉвеЮи, наЉлуРи и све наЉ. јЉде да не будемо наЉ, нисмо наЉ, аЉде да будемо онако солидни, у реду, да урадимо Љедну, две, добре ствари, нека ситна дела, ал да су пуна Ъубави.

–екли сте да Ъуди желе да све некако буде наЉ. ј како Ље то, по ¬ама, у музици?

 ао музичар, коЉи Ље на бини, на сцени, стално си изложен томе да све треба нешто грандиозниЉе, веЮе, аЉмо сад нека продукциЉа, па нека луда светла, па Ъуди да доРу, па да то пршти на све стране... “о све може, али то удаЪава од суштине, суштина Ље дотаЮи Ъуде, споЉити се са Ъудима, Љер Ъуди траже стимуланс. —тимуланс Ље пригодна реч за ово што хоЮу да кажем, пошто тетка, млади родитеЪи, троЉе деце, стално говоримо о томе шта то децу стимулише, да ли пуштати цртане филмове, не пуштати, шта деца раде кад гледаЉу цртане филмове? Ќишта не раде, а примаЉу неки визуелни сликовно звучни стимуланс и имаЉу утисак да им се нешто дешава. ј кад угасиш телевизор схватиш да Ље дете седело, Ьегове руке стоЉе, Ьегове ноге стоЉе, као да се искЪучило, оно ниЉе у животу него Ље потпуно пасивизирано. ѕрави стимуланс долази из радости, дете доРе и каже ,,тата досадно ми Ље!“ ќдлично, наРи нешто што те занима, наРи нешто што Юе да те покрене! ѕокрени се нечим другим, не телевизором, него узми папир и боЉице па види шта Юе онда да се деси. » дете као мало улази у таЉ процес. —тваратеЪ, пазите стваратеЪ! ƒете коЉе има три године, четири године, пет година... то су деца коЉа су онако неиспуЬена свим глупостима коЉим смо ми испуЬени, онако Љедна чиста, светла биЮа, имаЉу таЉ стимуланс, да га пустиш да трчи, да само себе покреЮе. ≈ сад иста Ље прича, да се вратимо, правим паралелу са тим концертима и наступима. ” принципу што Ље то веЮе, луРе, мени делуЉе као нека врста опсене, Љер ако мора да буде толико нашЪештено и пуно светла и тд. онда нешто са музиком ниЉе у реду. ћузика Ље Љедна наЉискрениЉа емоциЉа. Куди одлазе на концерте, да буду стимулисани да доживе нешто, да се у Ьима побуде емоциЉе. ѕрави стимуланс долази из радости. ћени Ље у Љедном моменту синоЮ дошло да им кажем да угасе сва светла, и то Ље био моменат кад сам помислио, али музика Ље наставила даЪе да тече, тако да мало ми Ље исклизнуо таЉ моменат из руке. јли мислим, да би то био прави доживЪаЉ, да смо ту, да смо део природе, део Љедне свете традициЉе, у цркви из тринаестог века. £а не знам како то речима да обЉасним али , Ља гледам ону прашину коЉа ми Ље падала на опрему( има Љедан земЪани део доле) и мислим се ,,човече ово Ље прашина са светог места, то Ље освеЮена земЪа“, знаш као сад смо нешто испрЪали, шта смо испрЪали, о чему причаш. “ако, водим неке диЉалоге унутар себе, коЉи су врло специфични и све то Ље резултирало тиме да се синоЮ десило Љедно незаборавно вече, Љедна незаборавна размена енергиЉе са Ъудима коЉи су били у публици. Ѕио сам инспирисан да стварам, да креирам. Ѕио Ље ту и кавал, и гаЉде, и Љерменски дудук, и разни неки инструменти коЉи су се некако сви спаЉали и стварали ту неку слику. » могу само да кажем да имам фантастичне утиске и да се радуЉем и надам неком скориЉем повратку овде и у ове краЉеве, Љер некако сматрам да музика коЉу стварам заиста припада овом поднебЪу и да треба да вратимо ту музику куЮи.

††††

ѕосле ѕризрена- града и цркве изнад града, дошли сте у манастир —ветих јрхангела, коЉи Ље овде поред Ѕистрице, у некоЉ посебноЉ тишини. ќпишите нам таЉ осеЮаЉ кад сте овде дошли?

—иноЮ кад сам дошао овде после наступа, прво сам легао на траву. —ветла нема, месечина Ље била прелепа, све обасЉано и меРу овим зидинама. ѕросто сам упиЉао енергиЉу овог места. Ќа  осову и ћетохиЉи, из тог мог неког скромног искуства, места где су граРени манастири су, уф... ово су заиста молитвена места, ово Ље прелепо. “о што Ље игуман ћихаЉло Љутрос рекао ,,нису овде Ъуди бирали тамо неко место на брду, свиРа ми се, па аЉде ту да направимо цркву, него су бирали место молитве, где молитва тече, где таЉ унутрашЬи свет се буди и човек се враЮа у природно стаЬе“. ћи нисмо у природном стаЬу, ми коЉи живимо у граду и неким урбаним срединама коЉи читамо новине и живимо Љедним другим животом, смо отуРени од своЉе праве природе. —тално смо нешто у фрци, стално смо у гужви, никад нема довоЪно времена, увек смо напети, никад задовоЪни, увек нам нешто фали, и онда се то надомешЮуЉе све веЮом количином комфора, сад ми треба ово, па ми треба оно, да би нашао мир. јли мир ниЉе у комфору мир Ље и у трави, Ља сам га овде нашао. ќва трава Ље тако мекана, неко Ље заиста са ЪубавЪу одржава. » то Ље траЉало Љедно време и схватио сам да Юу заспати овде. ќнда сам отишо у собу, обуко се у пиЯаму и, пошто су сви позаспали били, поново, онако бос, изашо напоЪе, узо кавал, чушнуо се у Юоше и сео на Љедан од ових зидиЮа и... просто не знам, свирао, био сЉедиЬен са овим простором. » толико инспиративно и толико делуЉе на мене као човека, као уметника позитивно, да просто немам речи да опишем.

††††

» коЉа би била ¬аша порука, са овог места, за краЉ овог нашег разговора?

–адуЉем се што сам овде, среЮан сам што сам овде, и волео бих да сви Ъуди , укЪучуЉуЮи и Ъуде коЉи живе у овом граду, а нису наше националности, могу да ово осете, да ово препознаЉу, да и они то носе у себи. £ер, мислим, да смо сви негде позвани да се вратимо тоЉ божанскоЉ страни личности коЉа нас чини створитеЪима, а не рушитеЪима.

05 / 09 / 2016

     оментари:

    2016-09-06
    10:15
    Ѕранислав:
    ..у ѕризрену ниЉе остало да живи десетак —рба уз Раке богословиЉе можда коЉа десетина..тако да Ље оваЉ интервЉу у наЉмаЬу руку неумесан..то Ље окупиран град..—рби протерани..а шиптарска власт Ље "обновила" богословиЉу и држи оно мало —рба само као икебану да би се показали као проевропски..и о каквоЉ "освети" прича дотични господин и томе слично..па на коЉи начин се  осово и ћетохиЉа могу вратити под окриЪе —рбиЉе..слаЬем оваквих порука..тужно..

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0