Srpska

 Ьижевност као “роЉански коЬ

÷иклус ДћоЮ кЬигеУ. „ланак 2

„ланак 1

—ликар: јндреЉ ¬ерешчагин —ликар: јндреЉ ¬ерешчагин
††††

ƒа се не бисмо изгубили у Яунгли

” пубертету треба читати о путоваЬима, о пиратима и о авантурама. ‘енимор  упер, ∆ил ¬ерн, —тивенсон... «апажа се известан ненадокнадив губитак тамо где дете у пубертету не чита после поноЮи, не машта над кЬигом, не замишЪа себе као Љедног од Љунака.  асниЉе, кад га изнутра неукротиво опали сила пробуРеног пола, кад почне да чезне и да тугуЉе, можда неЮе успети да узме у руке песмарицу или озбиЪну кЬигу о животу у коЉем нема тако много догаРаЉа, али зато има много суза и грешака. » како човек да не полуди у периоду сазреваЬа без паметног шапата лепе кЬиге? » у зрелом узрасту, ако ниЉе навикао да чита неЮе га привуЮи философиЉа, религиЉа и историЉа. £едноставно Юе остати неразвиЉен. » само зато што нема навику ЮутЪивог разговора с аутором коЉи се сакрио у словима Ц навику коЉа се зове читаЬе.

Ќаша епоха коЉа стрмоглаво Љури у провалиЉу и успут губи вековима стечене навике треба да зна у шта Юе израсти човек коЉи ниЉе навикао да чита. » шта представЪа друштво коЉе се састоЉи од Ъуди коЉи не читаЉу.  ад помислим на ово у мени се поЉавЪуЉе слика некада напредног града коЉи Ље данас изгубЪен у Яунгли. —етите се цртаног филма „ћогли“ или играног филма ‘.  ополе „јпокалипса данас“. ” првом случаЉу маЉмунски народ скаче по рушевинама храмова и двораца по коЉима се виЉу лиЉане. ” другом Ц луди бели воРа суди становницима Яунгле на рушевинама древне цивилизациЉе. ј некада Ље и на Љедном и на другом месту врио живот: чула се музика, Ъуди су слушали савете мудрих. —ад се све завршило. » шта му Ље дошло на смену? Ќово варварство на напуклом камеЬу прошлости коЉу нико не разуме. ќво се веЮ дешавало у историЉи и ко се може заклети да више не може да се деси? ћоже. ¬еЮ данас газимо по напуклом камеЬу неЉасне прошлости коЉе неЮе почети да разговара с нама док се не сприЉатеЪимо с кЬигом.

24 слова и –еч

Ўта год човек да чита, он чита £еванРеЪе. Ќека ова мисао не изгледа дрска, ни наивна. ”осталом, она Ље истовремено и дрска и наивна, зато што Ље истинита. ’ристос Ље у £овановом ќткровеЬу назвао —ебе јлфом и ќмегом, ѕочетком и  раЉем. јлфа и омега су прво и последЬе слово грчког алфабета. » шта реЮи о томе да —е –еч ќца и ѕремудрост ЅожиЉа добровоЪно потпуно сместила у оквире алфабета и да —е као камен оквиром, ограничила првим и последЬим словом! »змеРу алфе и омеге, укЪучуЉуЮи и Ьих саме, има само 24 слова. » све богатство споЪшЬег света, као и богатство унутрашЬег, Ъудског света, може бити кодирано помоЮу наЉразличитиЉих комбинациЉа 24 мала знака. Ќе само то Ц и —ам √оспод,  оЉи —е Љедном оваплотио од ƒЉеве, поново —е оваплоЮуЉе, али сад веЮ у писменима, може бити записан. —ад можемо да схватимо да све оно што Ље записано Ъудским словима ниЉе далеко од Ѕога. —вуда где постоЉе алфе и омеге, бете и гаме, свуда где постоЉи текст Ц треба да буде и ’ристос.

«аправо, Ъуди су се на почетку тако и односили према писмености. ѕисменост ниЉе смишЪена за ЉутарЬе новине, веЮ за бележеЬе ќткровеЬа. »ли здесна налево као код —емита, или слева надесно, као код нас, или у стубиЮима, као што Ље на »стоку Ц писменост увек иде одозго надоле, а никад одоздо нагоре. ќна не расте нагоре као ¬авилонска кула, веЮ се спушта као киша на ливаду.

£едан моЉ познаник, физичар по образоваЬу, завршио Ље курс на основу коЉег може да предаЉе веронауку. јли и даЪе ради као наставник физике. ѕитаЉу га: „«ашто не предаЉете закон ЅожиЉи?“ ќдговара: „ ако да не предаЉем! ѕредаЉем.“ Ц „ѕа ви предаЉте физику!“ Ц „ј чиЉи Ље то закон? «ар ниЉе ЅожиЉи?“

‘изика Ље несумЬиво закон ЅожиЉи. » хемиЉа, и биологиЉа, и географиЉа.  ао епиграм сваке кЬиге о природи могу да послуже речи: „ѕогледаЉте птице небеске“ (ћт. 6: 26), или „ѕогледаЉте ЪиЪане како расту“ (ћт. 6: 28). «ашто уЯбеници астрономиЉе не би имали као натпис псалам: „ ад погледам небеса “воЉа, дело прста “воЉих, месец и звезде што си их поставио; шта Ље човек те га се опомиЬеш, или син човечЉи, те га полазиш?“ (ѕс. 8: 3-4).

»сто стоЉе ствари и с музиком, и с математиком. “ако стоЉе ствари и са кЬижевношЮу и историЉом. » баЉка о златном кЪучиЮу Ље иста она прича о блудном сину, само уобличена Љезиком баЉки. ѕрича о блудном сину Ље и Ћуисов „ ружни пут ходочасника“. ” ову причу уопште ризикуЉе да се смести сва наша кЬижевност, где постоЉи и губЪеЬе себе и тежЬа ка повратку изгубЪене среЮе. ј и како да се у ову причу не смести добра половина кЬижевности, ако у Ьу може да се смести цео живот поЉединца и читавог човечанства?

ћного, али не много тога

»ма Ъуди коЉи не знаЉу да беру печурке. £едноставно их не виде. »скусан берач печурка иде за неумешним новаЉлиЉом и Ьегова кошарица Ље пуна док Ље новаЉлиЉина празна. »сто тако Ље и са кЬижевношЮу. ѕрочитати кЬигу Ље исто што и отиЮи у шуму. ј схватити кЬигу значи вратити се куЮи с печуркама: с кошарицом накупЪеног смисла.  о, на пример, ниЉе читао √огоЪеве „ћртве душе“? јли да ли су многи од оних коЉи су их прочитали схватили да су имали посла управо с мртвим душама? ќдносно, с душама коЉе су по дару “ворца бесмртне, али умиру своЉом засебном смрЮу ако се одвоЉе од Ѕога и ако живе ван Мегове замисли о Ьима. »ли „–евизор“ истог овог √огоЪа. ѕоред свих ниЉанси фабуле, поред историЉских услова настанка комедиЉе Ц то Ље апокалиптичко виРеЬе. ’лестаков Ље ништаван, али Ље подигнут на нечувену висину (за врло кратко време) због страха Ъуди испрЪаних греховима. “акав Ље механизам поклоЬеЬа јнтихристу и сваке привремене победе грандиозних превара. ј прави –евизор постоЉи и близу Ље, на вратима. „–евизор“ Ље кЬига коЉа говори о ’ристу и јнтихристу много тачниЉе и више него истоимена трилогиЉа ћерешковског од хиЪаду страница.

ƒа бисмо се из шуме враЮали с печуркама, а не просто ишли у шуму треба да читамо „много, али не много тога“. “ако су говорили стари: „не много тога, веЮ много“. ”право тако ме Ље Љедан приЉатеЪ у младости учио да читам. —ам Ље три пута годишЬе читао исте ове „ћртве душе“ и „ЅраЮу  арамазове“. ≈фекат Ље био делотворниЉи него да Ље прочитао целу „Ѕританску енциклопедиЉу“. “амо би се ум расплинуо по целоЉ ¬асеЪени, а овде се изоштрио и прекалио не оптереЮуЉуЮи се чиЬеницама, веЮ растуЮи у суштини. ћного, али не много тога. “о се у потпуности односи и на £еванРеЪе и ѕсалтир.

¬аЉлдов парадокс

“о што Ље богословЪе у кЬижевности попут фила за пирог, фила без коЉег пирог ниЉе пирог, веЮ само векна хлеба, не треба да нас збуЬуЉе. “о ниЉе пропаганда и ниЉе пакост коЉу су смислили клерикалци. “о Ље просто живот душе у ЉеванРеЪским интуициЉама. Ќапокон, то Ље чудо стваралаштва. —тваралаштва коЉе Ље од благодати —ветог ƒуха. ѕисци нису служили у ÷ркви. ќни су могли да споре, па чак и да ратуЉу с Ьом. јли су у своЉим наЉбоЪим делима излазили у нове слоЉеве биЮа, где Ље ЅожиЉе ступало у своЉа права, а Ъудско се потчиЬавало.

ѕрочитаЉте без предрасуда баЉке  . „уковског. ќ томе како јЉболит лети на орлу (!) Ц коЉи Ље симбол ЉеванРелисте £ована Ц код нилских коЬиЮа у јфрику. ќ томе како Ље крокодил прогутао —унце. ќ “еодори коЉоЉ су се супротставЪале бездушне ствари. —вуда Юете осетити алузиЉу на духовну проблематику. ЌиЉе важно да ли Ље то шифрирана свесна алузиЉа или Ље плод стваралачког несвесног. Ќа оваЉ или онаЉ начин свуда Ље присутна ЉеванРеЪска парадигма. ј пошто Ље тако, смело цитираЉте „уковског тамо где Ъуди желе да врше насиЪе над светом, и да угуше сунце, и где мале бубашвабе плаше велике животиЬе.

»ли ќскар ¬аЉлд. ќн Ље сам у животу био далек од хришЮанског морала, али Ље ипак био танкоЮутан за савест и за ЅожиЉе дотицаЬе савести. » пише „ƒориЉана √реЉа“. ѕише о томе како трули душа коЉа Ље продата за лепоту тела и телесне насладе. ѕа то Ље учеЬе апостола ѕавла. ќн пише о споЪашЬем и унутрашЬем човеку, о Ьиховим антагонистичким односима, о борби. јли чим се Ъудима обратимо речима о борби споЪашЬег трулежног човека и унутрашЬег нетрулежног, почеЮе да шиште против нас и натераЮе нас да Юутимо. ЌаружиЮе нас рекавши да смо ретроградни и да мрзимо земаЪску Ъубав. ЌаоружаЮе се против нас читавим арсеналом зарРалих копаЪа и хелебарди, коЉе су наследили од безбожног хуманизма. јли ми неЮемо тако поступити. ѕозваЮемо упомоЮ песника естетике, несреЮног лепотана ќскара. — Ьим сигурно неЮете спорити. «ар Ьегов саркофаг на ѕЉер-Ћашезу нису изЪубиле усне милиона поклоница? «ар он ниЉе био жртва лицемерЉа и хомофобиЉе? ћеРутим, он говори о истим стварима о коЉима говори апостол ѕавле, само заодеваЉуЮи смисао у одежду уметничког текста, а не проповеди. ѕа, слажете се с Ьим? ј пошто се слажете с Ьим, слажете се и с ѕавлом. ј пошто се слажете с ѕавлом, слажете се и с »сусом,  оЉи Ље разапет за наше грехове. “ако се кЬижевност претвара у доброг “роЉанског коЬа, уносеЮи специЉалце ЉеванРеЪских идеЉа на териториЉу озлоЉеРеног града коЉи Ље неприЉатеЪски расположен према Ќебу. » шта ту додати осим баналног: „“реба учити. „итати и размишЪати.“

—а руског ћарина “одиЮ

14 / 09 / 2016

 оментари:

2016-09-17
13:36
ЅоЉан:
Ћепо звучи. »пак било би добро имати у виду и ове речи —ветог учитеЪа ÷ркве, »гЬатиЉа ЅрЉанчанинова:
"—вете кЬиге коЉе†су†саставили†—вети†ќци†ѕравославне† ÷ркве,у†наше†време†представЪаЉу†Љедину†стазу†коЉом†се†може†
стиЮи†до†истинске†светлости†’риста."

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0