Srpska

∆ивот дао, али народ ниЉе оставио

Ќа буран живот и трагичан краЉ владике —аве подсеЮа само име црквеног хора коЉи носи Ьегово име и табла у храму, а предлог да бар Љедна сеоска улица носи Ьегово име Љош ниЉе прихваЮен

¬ладика —ава окружен приЉатеЪима после хиротонисаЬа у —ремским  арловцима (‘ото Ћична архива) ¬ладика —ава окружен приЉатеЪима после хиротонисаЬа у —ремским  арловцима (‘ото Ћична архива)
††††

” храму —ветог Ќиколе осамдесетих година прошлог века поставЪена Ље табла на коЉоЉ пише да Ље овде служио парох —ветозар “рлаЉиЮ, потоЬи епископ горЬокарловачки —ава, коЉи Ље скончао 1941. мученичком смрЮу на ¬елебиту. “о Ље Љедино обележЉе на овим просторима завичаЉа тог човека коЉи Ље почетком овог века проглашен за свеца. Ќа Ьега подсеЮа Љош само хор —ѕ÷ у родном ћолу, на десноЉ обали “исе. Ќе зна се за куЮу у коЉоЉ Ље роРен 1884. године.

∆ивотом свештеномученика бавио се протоЉереЉ £ован —илашки, свештеник коЉи Ље дуже од децениЉе био парох у Ѕашаиду, у храму у коме Ље владика —ава провео 16 година, од 1911. до 1927. године. £ован —илашки бележи да Ље за свог боравка у Ѕашаиду парох —ветозар “рлаЉиЮ био изузетно цеЬен и да Ље меРу верницима оставио дубок траг. Ѕио Ље строг, поштен и правичан, а парохиЉани су му се често обраЮали за савете као свештенику, али и као човеку високих интелектуалних вредности. ѕоред гимназиЉе и богословиЉе у —ремским  арловцима завршио Ље право на Ѕеоградском факултету, а правосудни испит положио Ље на «агребачком свеучилишту. ѕрви светски рат провео Ље на фронту као воЉни свештеник. «а боравка у Ѕашаиду школовао Ље сиротиЬску децу о свом трошку и помагао их на разне начине.

ƒве године Ље био службеник —ветог архиЉереЉског синода у Ѕеограду, а 1929. замонашен Ље у манастиру  рушедол и том приликом добио Ље име —ава.  асниЉе Ље изабран за викарног епископа сремског. —ава не заборавЪа своЉе парохиЉане па Ље и Ьеговом хиротонисаЬу присуствовао цео башаидски ÷рквени одбор, а слика са те свечаности коЉу Ље послао лично —ава и данас виси на зиду парохиЉског дома у овом банатском месту измеРу «реЬанина и  икинде.

ƒоласком владике —аве на архиЉереЉску дужност долазе и тешке године у тадашЬоЉ £угославиЉи и превираЬа на свим странама. ”биЉен Ље краЪ јлександар, долази до великих немира у Ѕеограду и познате  рваве литиЉе, протеста у коЉем су се народ и свештенство сукобили с полициЉом због прихватаЬа конкордата. —матрало се да таЉ споразум измеРу £угославиЉе и ¬атикана фаворизуЉе католичку и исламску вероисповест на рачун православЪа. —поразум Ље изгласан у —купштини, али ниЉе заживео. ¬ладика —ава био Ље активан учесник протеста и био привоРен од полициЉе.

” Љош веЮу неизвесност улази кад Ље ступио на трон горЬокарловачке епархиЉе.

Ќа почетку столоваЬа владику су веЮ 1941. ухапсиле усташе. ѕосле дугог мучеЬа уморили су га и бацили у Љедну од Љама каменитог £адовна на ¬елебиту. “ако Ље доживео судбину више од 150 припадника —ѕ÷ Ц свештеномученика у ЌезависноЉ ƒржави ’рватскоЉ. ѕрота £ован —илашки у кЬизи „¬ладика —ава и Ьегови савременици” наводи да Ље надбискуп јлоЉзиЉе —тепинац, коЉи Ље очигледно знао шта се спрема, упозорио владику горЬокарловачког да напусти Ќƒ’, али Ље оваЉ одговорио „∆ивот даЉем, али народ своЉ не напуштам”. јутор поменуте кЬиге описуЉе ликвидациЉе црквених отаца по личким и далматинским камеЬарима, по  ордуну, ЅаниЉи и —лавониЉи, дуж целе Ќƒ’. “ако Ље отац Ѕранко ƒобросавЪевиЮ из —кадра код ¬оЉниЮа присиЪен да наЉпре одржи опело свом живом сину, а онда су их обоЉицу мучили па погубили. —вештеници су углавном мучени и ликвидирани пред очима своЉих ближЬих. “ако Ље помахнитала држава остваривала своЉу намеру да оне —рбе коЉе не погуби, уплаши и протера или евентуално покрсти.

” години обележаваЬа два милениЉума хришЮанства —рпска православна црква канонизовала Ље девет своЉих великодостоЉника у нове светитеЪе. ” храму —ветог —аве на ¬рачару —аборну литургиЉу служио Ље патриЉарх ѕавле, уз саслужеЬе свих епископа из земЪе и расеЉаЬа и помоЮ 24 свештеника и 12 Ракона. ћеРу онима коЉи су уведени у ред светих —рба су свештеномученици ѕетар («имоЬиЮ), £оаникиЉе (Ћиповац), —ава (“рлаЉиЮ), ѕлатон (£овановиЮ), ƒоситеЉ (¬асиЮ), Ѕранко (ƒобросавЪевиЮ), АорРе (ЅогиЮ), –афаило (ћомчиловиЮ) и мученик ¬укашин.

“ако им се, на неки начин, одужила црква. Ќарод ниЉе. ƒа ли Ље довоЪно да на Љедног епископа, с таквим житиЉем попут владике —аве, данас подсеЮа Љедан хор коЉи носи Ьегово име и Љедна табла у храму, на коЉу се чекало скоро пола века? Ѕило Ље покушаЉа да се по Ьеговом имену назове улица бар у селу Ѕашаиду. ѕокушаЉи нису успели. ” ’рватскоЉ Ље после рата деведесетих порушено 3.500 споменика подигнутих жртвама усташког терора. ѕетнаестак година касниЉе подижу се споменици усташама. Михове жртве одлазе у заборав.

Ауро АукиЮ

ѕолитика

14 / 09 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0