Srpska

Ђ акав си ти професор, ако не знаш Дќче нашУ?ї

Ѕизнисмен “еЉмураз  ристинашвили о путу ка Ѕогу

ћоже ли дете у чиЉоЉ Ље души сусрет са Ќовим «аветом учинио прави преображаЉ, да обрати оца-човека од науке и жестоког атеисту? ЌаЉвероватниЉе да не, али да се супротстави-може. ќ свом путу ка Ѕогу, о томе како Ље смирена молитва монахиЬе победила озлоЉеРеност болесног човека, о чудима и „чудним догаРаЉима“ у своЉоЉ породици, а такоРе о томе како бизнисмен да уРе у ÷арство ЅожиЉе, говори “еЉмураз  ристинашвили-гост телевизиЉе „—пас“ у емисиЉи„ћоЉ пут ка Ѕогу“.

„ѕрочитавши Ќови «авет, имао сам осеЮаЉ сродства са Ѕогом!“

—вештеник √еоргиЉе ћаксимов:

ƒобар дан! √ледате емисиЉу „ћоЉ пут ка Ѕогу“. ƒанас нам Ље гост “еЉмураз јлександрович  ристинашвили. ѕравославни човек и бизнисмен. »ако Ље грузински народ, попут руског, културолошки и историЉски православан народ, ипак Ље совЉетски период унео своЉе корекциЉе те су многи у наше време били отргнути од вере. ƒа ли бисте могли да нам испричате, да ли Ље ваша породица била религиозна и како сте започели своЉ пут ка Ѕогу?

“еЉмураз  ристинашвили: ’вала, оче √еоргиЉе. «аиста, била су времена када се грузинац могао назвати грузинцем само ако Ље био православац. јко ниЉе био православац, ниЉе се сматрао припадником грузиЉског народа. јли су та времена отишла у заборав, и ми смо се родили и били васпитавани у совЉетском периоду. ћоЉ отац Ље био научни радник, врло образован. “реба приметити да образоваЬе ниЉе увек на корист човеку. “аЉ критички поглед на све, неповереЬе коЉе образованост некад раРа, били су му своЉствени. »сто могу да кажем и за маЉку. Ѕила Ље предавач. —ве у свему, цела породица Ље била из научне бранше, и питаЬе вере се ниЉе подизало.

ѕохаРао сам природно-математичку школу. —лободно време сам посветио активностима: школским, ваннаставним, и томе слично. ћоЉе упознаваЬе са ÷рквом и обраЮаЬе ка ЬоЉ десило се у исти мах и просто и необично. ѕрофесор физике ми Ље Љедном, у строгоЉ таЉности-ипак су то биле 1980-те године-поклонио...Ќови «авет. ¬рло се добро сеЮам момента када сам постао верник. „итао сам Ќови «авет...£ош увек Ље била ксерокопиЉа. Ѕило Ље тешко читати, често неправилно. ƒобио сам синодални превод. » ето, прочитао сам га.  ада сам завршио последЬу главу јпокалипсе, одЉедном сам осетио такво сродство са Ѕогом! ќдлично се сеЮам тог тренутка, Љер сам тада постао верник. ќдЉедном сам открио то, што ми Ље прилично младом, фалило и без чега сам тешко живео.

”згред буди речено, у куЮи имамо огромну библиотеку.¬еровали или не:око 20 хиЪада кЬига!

ќтац √еоргиЉе: ќзбиЪна библиотека.

“еЉмураз: ќд тих кЬига ми Ље отац, узимаЉуЮи у обзир моЉ узраст и моЉе интересе, давао кЬиге коЉе су ме занимале. » услед Ьегове непажЬе, а можда и у Ьеговом присуству, не могу сада да се сетим- одЉедном сам угледао танку кЬижицу „∆итиЉе преподобног —ергиЉа“. Ѕила Ље написана врло простим Љезиком, скоро дечЉим. “амо су се налазиле и основне молитве: „÷ару Ќебески“, „ќче наш“, а такоРе Ље било обЉашЬено како се треба понашати, како се молити за родитеЪе, за болесне, за приЉатеЪе. Ѕила Ље то танана кЬига. ћного сам читао, и могао сам за кратко време прочитати прилично обиман том. ј та кЬижица ми Ље сваки пут откривала нешто ново и Ља сам Ље читао током целе године. » када сам Ље целу прочитао, нестала Ље. ѕрво нисам обратио пажЬу на то, помислио сам: „¬ероватно да Љу Ље маЉка склонила, или Ље отац вратио назад на полицу.“

ѕосле неког времена сам се заинтересовао: „√де Ље кЬига?“ Ќи брат, ни маЉка, ни отац, ни ближи роРаци коЉи су нас често посеЮивали, нису могли да се сете те кЬиге. ќписивао сам им како Ље изгледала. √оворио сам: „ ако се не сеЮате?! ” вашем присуству сам читао“. Ќису могли да се сете. —ем тога, отац Ље порицао постоЉаЬе религиозне литературе у нашоЉ библиотеци...

“ако се одиграо моЉ први сусрет са вером, са Ѕогом.

ќтац √еоргиЉе: Ќакон тога сте почели да посеЮуЉете храм? »ли се то догодило касниЉе?

“еЉмураз: ѕочело Ље активно трагаЬе. ”тврдио сам шта Ље вера, колико Ље важна молитва. ѕочео сам да тражим. »шао сам у православни храм, али ми ништа ниЉе било Љасно. ѕостоЉала Ље Љезичка бариЉера. £ер, као што се црквенословенски разликуЉе од руског, тако се и црквени грузиЉски мало разликуЉе од савременог грузиЉског. „ак и приликом писаЬа слова. —ве у свему, да темеЪно разговарам са свештеником и свесно учествуЉем у —ветим “аЉнама нисам успео. јли сам стаЉао на богослужеЬима и молио се како сам могао. ќсеЮао сам да сам на исправном месту и да радим нешто исправно. “о Ље испуЬавало моЉ живот смислом.

“ада се у мени родила жеЪа за делотворним хришЮанством. ∆елео сам да живим не само за себе, веЮ да радим нешто ради Ъубави према ближЬем, ради Ѕога. “а жеЪа се толико укоренила у мом срцу, да Ље присутна и дан-данас, и не даЉ Ѕоже да се икада угаси. ¬ероватно се Ъуди могу поделити на оне коЉи више воле да раде, и оне коЉи више воле да се моле. £а Љош нисам дорастао до другог степеника. £ош сам на оном степенику, где желим да се трудим ради Ѕога и ближЬег. ћа како гласно то звучало, али управо то даЉе радост и осеЮаЉ среЮе коЉи осеЮа човек на земЪи.

„Мене молитве су смириле мог оца“

††††

ќтац √еоргиЉе:  ако су се родитеЪи односили према вашем избору, када су схватили да сте постали верник? ¬и нисте крили своЉа трагаЬа...

“еЉмураз: ƒа, нисам ништа крио. Ѕило Ље врло тешко да моЉи родитеЪи схвате. ћоже се реЮи, да су отац и маЉка доживели слом. ƒете, у коЉе су улагали велике наде, одЉедном Ље кренуло путем коЉи Ьима не да ниЉе био непознат...ќтац Ље престао да Љеде са мном за истим столом.

£а, дете, лако сам парирао очевим научним закЪучцима. ќсеЮао сам: говори моЉе срце, а у срце делуЉе Ѕог.

јли када су се одрасли уверили да ниЉе у питаЬу привремени емотивни порив, и да неЮу поклекнути, отац Ље купио ЅиблиЉу и почео усрдно да Ље изучава. √оворио Ље да Ље пуна противречности, историЉских неистина и измишЪених ствари. ѕосветио Ље том критичком истраживаЬу прилично дуг период. £а,као доста необразовано дете, са лакоЮом сам парирао Ьеговим научним закЪучцима. ƒиректно сам осеЮао да речи не излазе из мог сопственог ума, да би их тешко било поновити, да, на неки начин, срце говори, а у срцу делуЉе Ѕог. Ѕио Ље то врло интензиван осеЮаЉ... ќцу се вербално супротставити било Ље немогуЮе, био Ље то високообразовани човек, а у мени су се раРале речи коЉе су га терале у Юорсокак. —еЮам се како Ље ЮутЪиво признавао да Ље моЉ аргумент-аргумент, и повлачио се у своЉ кабинет, у даЪу потрагу за противречностима и историЉским несугласицама у ЅиблиЉи.

«атим се временом све средило, и отац се обратио ка Ѕогу. Ќа невероватан начин. ƒека и бака такоРе. ѕрактично да Ље цела породица дошла до тих закЪучака, само много година касниЉе.

ќтац √еоргиЉе: ƒа ли се то догодило захваЪуЉуЮи ¬ашим напорима?

“еЉмураз: Ќе.

ќтац √еоргиЉе: —лучаЉ са ¬ашим оцем Ље посебно интересантан.  ако Ље успео да се од толиког жестоког атеистичког одрицаЬа хришЮанства, преобрати у веру, против коЉе се у своЉоЉ породици борио?

“еЉмураз: —лучаЉ има везе са таквим важним питаЬем као што Ље смисао страдаЬа човека. «ашто нас нападаЉу туга, болест, беда? Ќа примеру свог оца сам се уверио да наЉвеЮе несреЮе служе на корист човеку. ЅиЮу слободан да испричам како се оцрковио моЉ отац. ћаЉка Ље била млада и наше сваРе у вези са вером су прекинуте доста рано, нашли смо заЉеднички Љезик...ќна ниЉе порицала веру, али ниЉе била ни дубоко оцрковЪен човек. ћеРутим, почела Ље да посеЮуЉе богослужеЬа. » потпуно неочекивано она се упокоЉила. ќдЉедном. £едноставно Ље заспала и ниЉе се пробудила. » моЉ отац врло деспотски, и према карактеру и према положаЉу: од државе Ље имао одреРена пуномоЮЉа-врло Ље тешко поднео таЉ губитак. “олико тешко да Ље изгубио интерес за живот. ЌиЉе желео да живи, и ускоро Ље добио мождани удар.

ќтец √еоргий: ѕарализовао га Ље?

“еймураз: ƒа, и прилично Љако. —коро да се ниЉе кретао, чак ниЉе могао нормално да седи, ниЉе могао сам да Љеде, да иде у тоалет, апсолутно ништа ниЉе могао. ћогао Ље само мало да разговара, али су речи звучале неразговетно: требало га Ље волети, да би се могао разумети. “ада су била тешка времена у √рузиЉи. √раРански рат довео Ље до великих разараЬа. £а сам веЮ живео у ћоскви, у нади да Юу некако организовати живот, а моЉ брат Ље остао у √рузиЉи. ѕошто Ље финансиЉско стаЬе било врло тешко, брат Ље решио да оде у иностранство. ќдпутовао Ље у ≈нглеску на дуг период. ѕоЉавило се питаЬе: са ким оставити оца? £а сам овде веЮ пустио кореЬе, а отац Ље био у тешком стаЬу. ѕревозити га из “билисиЉа у ћоскву ниЉе био лак посао, врло рискантан по здравЪе. ѕри томе Ље отац толико протестовао против живота у стаЬу у коЉем се нашао, и не да Ље постао гунРави старац, веЮ Ље био отворено агресиван. Кутио се што Ље жив, и ту злобу Ље искаЪивао на све коЉи би се задесили у близини. Ѕрат се више пута трудио да му пронаРе дадиЪу, неговатеЪицу или медицинску сестру, коЉа би га чувала за плату. ќтац би почиЬао сваРе са Ьима, вреРао би, правио скандале. ¬рло неприличне. —ве у свему, ни Љедна неговатеЪица не би издржала са Ьим више од два сата.

“ада, пошто Ље био у потпуном очаЉу, неко од ближе родбине се досетио да Ље Љедна познаница отишла у манастир. ” √рузиЉи. ѕосетили су Ље и питали: „ћожете ли да нам некако црквеним путем помогнете?“ »гуманиЉа тог манастира Ље имала искушеницу, веЮ у зрелим годинама, али снажну и врло живахну. ЌиЉе била много образована. Ќижи степен образоваЬа од очевог, без факултета. ќна Ље почела да брине о Ьему: да му даЉе лекове, да га храни, уради све што Ље неопходно и уз то чита монашко правило. Ќеких два сата, наглас. ќтац би псовао, али она ниЉе обраЮала ни наЉмаЬу пажЬу на Ьега. ЌаставЪала Ље да чита, и упоредо Ље бдила над Ьим. Кутио се недеЪу, две, месец дана...ј онда Ље просто остао без снаге, и био принуРен да слуша шта искушеница чита. ѕри томе, у Ьеним очима отац ниЉе био никакав ауторитет. £едном приликом га Ље упитала: „ƒа ли знаш „ќче наш?“ ќдговорио Ље: „Ќе, не знам“. ќна: „ѕф!  акав си ти професор, ако не знаш „ќче наш“?“ ’оЮу реЮи, за Ьу Ље професор коЉи не зна „ќче наш“, био празан човек.

“ата Ље почео да слуша речи молитве...”скоро Ље Љедва чекао када Юе Ьегова неговатеЪица да почне да се моли

ќна Ље наставЪала да чита. ќтац се удубЪивао у речи молитве. ¬ременом, речи молитве су га дотакле. ћогуЮе да Ље у Ьима пронашао исто оно што сам Ља осетио читаЉуЮи Ќови «авет. ѕочео Ље са радошЮу да слуша...¬ише ниЉе чекао када Юе га нахранити, веЮ када Юе почети молитва.

 ада се брат вратио у √рузиЉу, помоЮ старице ниЉе била потребна. ќна се вратила у манастир. “ата Ље замолио да му купимо молитвеник са великим словима-за слабовиде. —ам Ље читао. £едва покреЮуЮи палац док Ље окретао стране.

 акво радосно откриЮе су за мене биле Ьегове речи, када ме Ље позвао и рекао: „—ине, сада не могу о теби да се бринем, али Юу се молити Ѕогу, да се ќн брине о теби.“ “ада сам схватио да Ље тата пришао Ѕогу. «аиста полаже све наде у Ѕога. ƒок Ље био доброг здравЪа и на добром положаЉу, тако нешто Ље било незамисливо. “ада нико ниЉе било тог ауторитета коЉи би могао поколебати Ьегова убеРеЬа.

ќтац √еоргиЉе: Ѕол заиста може да приведе човека Ѕогу, да га преобрази, начини мудриЉим, осеЮаЉниЉим за друге...јли, наравно, то зависи и од унутрашЬег избора оног ко страда. ƒешава се да гордог човека страдаЬа чине окорелим, и неки, аваЉ, до краЉа остаЉу у таквом стаЬу, у каквом Ље испрва био ваш отац. —лава Ѕогу, он Ље ипак успео да своЉу тугу преобрази у духовну корист.

„удесно крштеЬе

††††

“еЉмураз: ∆елео бих да додам и ово. ѕосле свог обраЮаЬа ка Ѕогу, отац Ље питао брата да оваЉ уреди крштеЬе. £ер ниЉе био крштен. ѕошто се брат тек вратио, имао Ље пуне руке посла. » он му Ље одговорио: „“ата, толико година ниси био крштен, сачекаЉ Љош мало...—ледеЮе недеЪе Юу те крстити“. » тако се пролонгирало. Ќа краЉу се десила несреЮа: отац Ље доживео други мождани удар.  ада су га превезли у болницу, лекари су констатовали да Ље остало свега неколико сати живота, и да немамо чему да се надамо. “ада Ље брат осетио огромну грижу савести: отац Ље толико молио да га крсти, а оваЉ то ниЉе урадио. ќн Ље брзо позвао свог приЉатеЪа »раклиона, коЉи Ље служио као ипоРакон код ѕатриЉарха √рузиЉског »лиЉе. «амолио га Ље да хитно пронаРе свештеника. ¬еЮ Ље падала ноЮ. »раклион се одмах одазвао, али Ље сплет околности био такав да свештеници коЉе Ље познавао или нису подизали слушалицу или су били ван града.ƒок би они дошли...” питаЬу су били сати.

ќнда Ље »раклион почео да трчи по храмовима “билисиЉа.  од нас се многи храмови ноЮу не затвараЉу. јли ни у Љедном храму, у те касне сате, ниЉе било свештеника. ќн Ље веЮ у пуном очаЉу позвао мог брата,рекавши: „’аЉде Ља Юу доЮи у болницу, и ми Юемо крстити твог оца...“. јли Ље додао како пролази поред Љош Љедне цркве. „—ачекаЉ, каже, Љош Юу у Љедну цркву да уРем, и ако ту не буде свештеника, долазим код тебе“.  ако прича »раклион, ушао Ље у храм, и угледао свештеника у доЬоЉ мантиЉи, коЉи...ружно Ље тако говорити, али шта Ље било, било Ље: батЉушка Ље седео на клупици у припрати и пио пиво. ѕоред Ьега Ље стаЉао коферчиЮ са стварима за крштеЬе! »раклион, угледавши батЉушку, врло се обрадовао и повикао му: „¬и сте нам неопходни! “реба да се крсти Љедан човек на самрти“. ЅатЉушка Ље одговорио: „ƒа, наравно“. —клонио Ље флашу иза клупице, узео кофер и кренуо...”спели су да крсте мог оца.

ќтац Ље дошао к себи, прешао преко свих свесним погледом. Ѕио Ље врло среЮан када су га крстили. ЌиЉе могао да говори. ѕогледом се опростио.

 ада Ље свештеник завршио —вету “аЉну, »раклион Ље предложио да му се среди превоз до куЮе. ” тренутку када Ље батЉушка одлазио, отац се упокоЉио.

 ада Ље отац умро, нико од присутних ниЉе осетио тугу и бол, као што Ље то било у случаЉу моЉе маЉке, на пример, веЮ нешто друго. “а кончина Ље оставила светао и радостан осеЮаЉ.

„Ќе- кажу у том храму,- немамо таквог свештеника. Ќикада га ниЉе ни било!“  о Ље он ? » одакле?

≈во шта се даЪе десило. —ледеЮег дана смо покушали да пронаРемо тог свештеника. ќтишли смо у дати храм. »раклион, будуЮи ипоРакон патриЉарха, осеЮао Ље да има неки утицаЉ у ÷ркви. ќбратио се: „—иноЮ касно сам одавде одвео свештеника у болницу“. » описао га. ќдговорили су: „Ќемамо такве свештенике и никад их ниЉе ни било.“ ѕозвали су стражу. —тража Ље дошла и потврдила да ниЉе било свештеника. »раклион Ље одбрусио: „¬ероватно си био пиЉан. «ар се не сеЮаш да сам синоЮ долазио?“ —тражар, човек у годинама одговори: „«ашто вичеш на мене? —вега се одлично сеЮам. ƒошао си у неко доба, био у храму пет минута и изашао сам“. —тражар се држао своЉе приче.

»раклион се ниЉе смирио. ќбратио се свом духовнику, епископу, и замолио да се пронаРе таЉ свештеник.  ренула Ље своЉеврсна потрага. ќткрили су: таквих свештеника у “билисиЉу нема. Ќи у округу.

“реба ово напоменути. ЌедеЪу дана пре очеве кончине, »раклион Ље посетио брата и ниЉе га затекао код куЮе. ќтац Ље замолио да оваЉ остане, и да поразговараЉу. »спричао Ље »раклиону сав своЉ живот-од почетка до краЉа. ќвоме Ље било неприЉатно да прекида, иако Ље журио, ипак Ље остао да саслуша.  ада су оца сахранили, »раклиона су мучила сеЮаЬа из очевог живота. »раклион се исповедао духовнику. Ќе сеЮам се тачно детаЪа, али смисао Ље био следеЮи: моЉ отац, као човек нецрквен, ниЉе знао за исповест. ѕрактично се исповедао »раклиону, а »раклион пошто ниЉе био свештеник, ниЉе могао носити бреме исповести. ¬ладика Ље обеЮао да Юе се молити. ћолитвено правило Ље дао и »раклиону, да га примеЬуЉе одреРени период.  ада Ље таЉ период прошао, сеЮаЬа су престала да муче »раклиона. јли остаЉе питаЬе: „ о Ље био свештеник коЉи Ље крстио оца?“ »раклион се са тим питаЬем обратио духовнику: „√де Ље нестао? –уковали смо се!“ ј епискон, Ьегов духовник Ље рекао: „«наш, смем да мислим да Ље то био јнРео ЅожиЉи“.-„јли он Ље пио пиво!“ ¬ладика Ље узвратио: „¬ероватно се тако показао, да ти не би препознао јнРела. јли то Ље моЉа предпоставка.“ Ќа томе смо се и зауставили. ѕоверовали речима владике.

ќтац √еоргиЉе: «аиста, у историЉи су познати случаЉеви, мада врло ретки, када Ље над човеком на самрти и коЉи ниЉе могао да се крсти, крштеЬе обавЪао јнРео. ј зашто Ље тако важно да се умре крштен? «ато што Ље √оспод »сус ’ристос рекао: „јко се ко не роди водом и ƒухом...(то Љест ко не прими  рштеЬе)...не може уЮи у царство ЅожиЉе“ (£н. 3 : 5). “ако да, да ли Ље крштен човек или не, од главног Ље значаЉа за посмртну судбину човека.

“о Ље милост ЅожиЉа што Ље √оспод послао вашем оцу могуЮност да се крсти пред смрт. ЌиЉе код свих тако. ќнаЉ ко се спрема да се крсти, боЪе да не одуговлачи са тим.

“еЉмураз: ћогуЮе да Ље тата нечим угодио Ѕогу, и ради тих страдаЬа кроз коЉе Ље прошао, √оспод га Ље удостоЉио таквог необичног крштеЬа. £а сам по образоваЬу физичар и према чудима се односим са опрезношЮу. “о Ље наслеРе васпитаЬа. «ато не могу са 100-постотном сигурношЮу да тврдим да Ље заиста тако и било. јли, нисам сматрао неопходним да преЮутим оваЉ догаРаЉ.

—ам сам желео да се уверим у многе ствари. £едном смо отишли на гроб предака-имамо тако реЮи породичну гробницу, где су сахраЬени сви наши роРаци. ”век сам имао нелагодан осеЮаЉ када бих одлазио на гробЪе. ” √рузиЉи постоЉи традициЉа да се ставЪаЉу фотографиЉе на надгробне споменике.  ада гледаш на фотографиЉе, ништа радосно не осеЮаш. £ер, многи су прерано отишли из живота, други трагично, неки ти недостаЉу. ќдувек ми Ље било Љако тешко.

ƒошао сам на очев гроб. ∆елели смо да одслужимо помен.  ада сам пришао гробу, први пут ми Ље било добро. Ѕио сам смирен и радостан.  ао физичар, решио сам да експериметишем. ѕришао дедином гробу-радостан осеЮаЉ Ље нестао. ¬ратио се очевом гробу, опет осетио душевни мир. ќтишао до стрица....маЉке....баке... Ѕолно. ¬раЮам се оцу-светло и радосно. ” радосном расположеЬу сам се молио. ƒок Ље свештеник служио помен, осетио сам нешто попут умиЪеЬа. “им, може се реЮи експерименталним, путем сам се уверио да Ље, према речима владике, крштеЬе обавио анРео-и да Ље, вероватно, истина. ћожда Ље отац без посебних добродетеЪи и великих подвига отишао на небо, крштен...“»сповЉедуЉу Љедино  решчаниЉе во оставлениЉе грЉехов“. ¬ероватно се удостоЉио добре судбине...

ќтац √еоргиЉе: ∆елео бих да дотакнемо и сферу ¬аше делатности. ƒа се може уклопити бизнис са искреном вером и животом по £еванРеЪу, или пак, противречи?  акво Ље ваше опажаЬе и искуство?

“еЉмураз: ѕрво што Ъуди помисле када виде бизнисмена су речи √осподЬе: „Ћакше Ље камили проЮи кроз иглене уши, неголи богатоме уЮи у царство ЅожиЉе“ (ћт. 19: 24). ћноги сматраЉу да Ље то стереотип, да Ље овим речима ÷арство Ќебеско затворено за предузетнике. јли √оспод ниЉе прецизирао о коме конкретно ќн говори. –екао Ље: богати. Ќо, не значи обавезно бизнисмен или предузетник. Ѕогати могу бити у разним слоЉевима становништва. –еЮи Юу вам да предузетници у 94% имаЉу неуспешне почетке. “о Љест, више Ље оних коЉи су се осмелили да крену тим путем,после пропадаЉу или престаЉу тим да се баве. —вега 6% „пливаЉу“. Ќе знам учитеЪе коЉи су пропали. Ќе познаЉем неуспеле воЉнике, или неуспеле припаднике неке друге пристоЉне професиЉе. ƒешава се, али не у тако великом броЉу. ј неуспели бизнисмен-врло Ље честа поЉава.

“акоРе Ље стереотип да Ље бизнисмен увек богаташ. —ви гледаЉу тих 6% коЉи су успели. ЌиЉе увек тако.

Ўто се тиче предузетништва...јпостол ѕавле Ље исто плео корпе. ћоже се на неки начин назвати ситни предузетник. ќн Ље зараРивао на свом раду, продавао Ље рукотворине.

ќтац √еоргиЉе: јли разлика постоЉи.

“еЉмураз:јпсолутно тачно. “у долазимо до кЪучног момента. ƒа Ље апостол ѕавле унаЉмио раднике, раширио би асортиман, отворио линиЉу занатских радионица за производЬу корпи, лобирао би своЉе интересе у —енату, постао би успешан бизнисмен. “ешко да би постао апостол.

ќтац √еоргиЉе: ќн Ље ипак живео од тога, али ниЉе живео тим.

“еЉмураз: ”право! ЌиЉе живео тим. ≈во и Ља сам желео да кажем. ”ченог човека може да одржава жеЪа за успехом. „овека било коЉе професиЉе може да одржава иста. “ада ниЉе важно да ли си предузетник или се бавиш нечим примеЬеним-тебе то држи. Ќагон за самоодржаЬем потискуЉе из срца Ъубав према Ѕогу, Ъудима, породици, приЉатеЪима. Ўто Ље више човек гоЬен тим идеЉама, све Ље даЪи од Ѕога. ѕредузетницима ниЉе страно. јко он живи своЉим успехом, а успех у предузетништву се испоЪава у капиталу-прецизниЉе, рачуном у банци...≈то, Ьега одржава таЉ успех и тада Ље заиста тешко уЮи у ÷арство Ќебеско.  ао и сваком другом човеку кога одржава Ьегова професиЉа, или достигнуЮе неког успеха, суЉета и т.д.

√оспод се директно обраЮа: „ оЉи Ъуби оца или матер веЮма него ћене, ниЉе ћене достоЉан“ (ћт. 10: 37). «ато Ље врло важна хиЉерархиЉа вредности у срцу: прво Ѕог, затим Ъубав према ближЬима, према породици, приЉатеЪима. » тек после Ъубав према послу. —а Љедне стране. “ад не видим никакву разлику измеРу професиЉе „предузетника“ и професиЉе „учитеЪа“, на пример. ∆еЪа за богатством може бити подЉеднако нездрава, као и жеЪа да се постане наЉбоЪи учитеЪ и покупе све награде.

ѕод два, предузетништво даЉе одреРену слободу. ћожеш да ствараш ствари коЉе Юе улепшати живот. ћожеш да ствараш добре прехрамбене производе, квалитетну одеЮу, омогуЮиш неке важне услуге. ј можеш и све да проЮердаш.  ористеЮи таленат, можеш поправити,а можеш и погоршати свет. ѕредузетник бира коЉим Юе путем иЮи. ƒа ли Юе поштено стварати производе због коЉих Юе га памтити по добру, или обрнуто.

» треЮи фактор. —матрам предност то што су предузетници-Ъуди специфични, са необичним размишЪаЬем и Ъуди коЉи су прошли озбиЪну животну школу. јпостол каже: „Ќосите бремена Љедан другога“ (√ал. 6: 1). „есто предузетници имаЉу више могуЮности да испуне ту заповест-да даЉу подршку особи са маЬе талената или финансиЉски необезбеРеноЉ.  од других професиЉа можда нема такве могуЮности. «ато, уколико желиш своЉим трудом да промениш свет на боЪе, предузетништво ти пружа велики спектар могуЮности.

ќтац √еоргиЉе: ƒаЉ Ѕоже да би сви предузетници бирали боЪи пут. ¬елико ¬ам хвала на разговору.

—а “еЉмуразом  ристинашвили
разговарао свештеник √еоргиЉе ћаксимов
—а руског »ва ЅендеЪа

16 / 09 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0