Srpska

«ашто Ље страшан грех злословЪа?

ќдговори пастира

«лословЪе Ље грех од кога Ље, вероватно, наЉтеже уздржати се. ј и ми се не трудимо посебно на том плану: тамо смо некога осудили, ту смо „нешто невероватно!“ сазнали и испричали другима, оговарали власт... ћеРутим, злословЪе Ље озбиЪан грех и ако се оно укорени то може имати веома штетне последице.

«ашто Ље опасно злословЪе за онога коЉи злослови? » шта да ради човек кога су у ЪутЬи, а понекад и намерно осудили? ƒа ли да „истеруЉе правду“? ƒа ли да одговори истим тим злословЪем по принципу „око за око“? » какве последице може имати то „истериваЬе правде“? ќдговараЉу пастири –уске ѕравославне ÷ркве.

††††

ѕротоЉереЉ ќлег —теЬаЉев:

Ц «лословЪе Ље проклиЬаЬе другог човека. –ечено Ље: ЂЌикаква рРава реч да не излази из уста ваших, него само добра за изграРиваЬе онога што Ље потребно, да донесе благодат онима коЉи слушаЉу.ї (≈ф. 4: 29); и Љош: ЂЌе иди као опадач (тоЉест не разноси гласине и сплетке - протоЉереЉ ќ.—.) по народу свом и не устаЉ на крв ближЬега свога.ї (Ћев. 19: 16).

—упротност злословЪу Ље молитва за човека. ѕри томе, ми смо дужни да се молимо не само за своЉе, веЮ и за туРе. ј код нас су се неки досетили да Ље немогуЮе, не само разговарати са заблуделим Љеретицима и безбожницима, веЮ и да се не сме молити за Ьих. ћогуЮе да Ље то некако везано за пролеЮно лудило...

—ветитеЪ £ован «латоусти Ље писао: Ђƒакле, немоЉ се боЉати да се молиш за безбожнике Ц и Ѕог то жели. ЅоЉ се само да проклиЬеш друге, Љер ќн то не жели. ј ако Ље нужно молити се за безбожнике, онда Ље очигледно дозвоЪено и за Љеретике, Љер за све Ъуде треба да се молимо, а не да их прогонимо. “о Ље и из другога разлога достоЉно чинити Ц из тога што са Ьима делимо исту природу. ќсим тога, Ѕог одобрава и благонаклоно прима нашу узаЉамну Ъубав и добродушност.ї (£ован «латоусти, светитеЪ. ќмилиЉе на ѕрву посланицу “имотеЉу, 2:4).

ѕротоЉереЉ ѕавел √умеров:

Ц ЌавешЮу пример из давнина, веома уразумЪуЉуЮи, о томе, како се човек лишава благодати ЅожиЉе када некога оговара и осуРуЉе. ѕреподобни £ован —аваит, савременик £ована Ћествичника, Ьегов сабрат, причао Ље о Љедном случаЉу. ƒошао Ље код Ьега Љедан калуРер из суседног манастира. » преподобни £ован —аваит се распитивао како тамо живе оци, посебно за Љедног монаха, за кога се знало да Ље леЬ и грешан. ЂЌишта се он ниЉе променио, очеї, одговорио Ље гост. » чувши те речи преподобни £ован Ље осудио тог брата. » имао Ље визиЉу: крст са распетим —паситеЪем. ”схиЮен, устремио се према Мему да би ћу се поклонио, и одЉедном Ље чуо ’ристов глас, упуЮен анРелима: „”даЪите овог човека! “о Ље јнтихрист, Љер Ље осудио брата свога пре ћог суда“. ќн се пренуо од страха и схватио да Ље начинио страшан грех. » Љош се сетио да Ље у визиЉи изгубио мантиЉу и схватио да Ље та мантиЉа покров Ѕлагодати ЅожиЉе, коЉе Ље он лишен. ѕосле тога се преподобни £ован седам година молио, строго постио да би поново стекао благодат коЉу Ље изгубио. ≈то како су се одговорно односили наши стари према свакоЉ речи.

Ќе смемо никога да осуРуЉемо пре ЅожиЉег суда. ј ми чак скоро ништа и не знамо о човеку кога осуРуЉемо, осим помало Ьегову прошлост. јли ми не знамо шта Ље Ьему на души. ћожда Юе се он у будуЮности променити, покаЉаЮе се, постаЮе испосник, знамо да се и то дешава. ј ми Ьега одмах осуРуЉемо. —амо √оспод, знаЉуЮи прошлост и будуЮност човека, знаЉуЮи све Ьегове болести, сав род до јдама, све Ьегове заслуге и грехе, може да донесе —воЉ суд о том човеку. јли не пресуРуЉе док таЉ човек не умре, тоЉест Ђкако вас будем нашао, тако Юу вам и судитиї (—в. £устин ‘илозоф, –азговор с £удеЉцем “рифоном). «лословЪе Ље огромна гордост.

ќ греху осуРиваЬа Ље много написано у £еванРеЪу. ѕодсетимо се: ЂЌе судите, да вам се не судиї (ћт. 7: 1). Ђј Ља вам кажем да Юе за сваку празну реч коЉу рекну Ъуди дати одговор у дан —удаї (ср.: ћт. 12: 36). Ђј ако ли ко каже брату своме будало биЮе крив у паклу огЬеномуї (ср.: ћт. 5: 22).

» не треба заборавити да човек коЉи осуРуЉе другог за нешто, сам ускоро пада у исте грехове.

††††

—вештеник ¬алериЉ ƒухаЬин:

Ц «лословЪе и клевета су греси Равола. ”право се име „Раво“ и преводи као „клеветник“. «ато онаЉ коЉи злослови другог постаЉе по духу близак демонима.

Ќаша реч долази из срца. «ла, лукава и подмукла реч Ље изражаваЬе поквареног срца, отровног као змиЉа. “акав човек не може бити среЮан, Ьега узнемирава добробит ближЬег, он тражи начин да му науди, злослови га и клевеЮе, али на краЉу краЉева сам страда.

ћноги свеци су били жртве злословЪа. Ќа пример, наЉистакнутиЉи светитеЪи, коЉи су били на  онстантинопоЪскоЉ катедри, свети √ригориЉе Ѕогослов и £ован «латоусти, били су протерани због оговараЬа и клевете. —ветитеЪа √ригориЉа су окривили да Ље он незаконито заузео  онстантинопоЪску катедру, иако Ље управо √ригориЉе Ѕогослов своЉим проповедаЬем вратио православним хришЮанима град, коЉи се налазио у рукама ариЉанских Љеретика. ј светитеЪа £ована «латоустог су оптужили за читав низ преступа. ѕосебно га Ље мрзела ≈вдоксиЉа, супруга императора јркадиЉа. јли чим Ље светитеЪ, не желеЮи раздор, напустио град, десио се земЪотрес, оштеЮене су биле ≈вдоксиЉине одаЉе, и она Ље у страху замолила да се светитеЪ врати што брже. ѕосле поновног изгнаЬа £ована «латоустог ≈вдоксиЉа Ље умрла на пороРаЉу.

ј како Ље тек било преподобном ћакариЉу ¬еликом, кога су окривили да Ље он наводно силовао Љедну девоЉку и да Ље она притом затруднела? ѕреподобни ћакариЉе Ље поднео ово срамоЮеЬе, био Ље пребиЉен, у селу су о Ьему ружно причали. ќн Ље био принуРен да издржава ту девоЉку до самог пороРаЉа, када Ље она претрпела страшне муке и признала да свети ћакариЉе ниЉе крив.

 леветник и онаЉ коЉи злослови увек биваЉу кажЬени. √рех злословЪа Ље страшан пре свега за тог коЉи злослови, Ьегова душа не може бити са ’ристом, она Ље супротна ÷арству ’ристову као што Ље тама супротна светлости, болест Ц здравЪу, злоба Ц скрушености.

јли ипак свети оци препоручуЉу клевету и злословЪе као лек од грехова, као неку епитимиЉу, коЉу треба понети да бисмо искупили неке своЉе грехове. «ато немамо права да држимо у себи увреде или узвратну злобу на наше клеветнике.

ќд клевете Ље настрадао —ам √оспод »сус ’ристос.  левета и злословЪе су оружЉе сотоне, коЉа су у ЉеванРеЪска времена била усмерена против —паситеЪа, а после и против сваког Меговог служитеЪа. «начи, свако од нас треба да настрада од тога. ’ристос ниЉе одговарао на злословЪе, ниЉе улазио у разбираЬе клевете коЉе су му биле упуЮене, и ниЉедно такво искушеЬе ниЉе додирнуло Мегову душу чак ни малим помислом негодоваЬа.

ћени се веома свиРа поука преподобног ћаксима »споведника коЉи Ље саветовао да не будемо потиштени, веЮ да се молимо. ѕреподобни ћаксим Ље говорио: „ќнолико колико се будеш молио за оне коЉи тебе клевеЮу, толико Юе им и Ѕог откривати истину о теби“. “о значи да злословЪе и клевета пре или касниЉе показуЉу своЉу испразност и неоснованост, онаЉ ко Ље настрадао због клевете иде ’ристовим путем, постаЉе духовно снажан и прима венац од √оспода.

—вештеник ƒмитриЉ Ўишкин:

Ц ѕа зато Ље и страшан грех злословЪа Љер се ми своЉом слободном воЪом придружуЉемо злу и постаЉемо Ьегови учесници. ѕоказуЉемо читавом свету помрачеЬе свог ума помислима осуде, неприЉатеЪства и злобе - Ђ£ер шта има праведно са безакоЬем или какву заЉедницу има светлост са тамом?ї (2  ор. 6: 14). “ако да ако злословимо, ми сами себе лишавамо благодати ЅожЉе зато што дар говора сведочи о нашем призваЬу ка благовествоваЬу, ало никако ка осуди, клевети и злословЪу. Ќе смемо да заборавимо да Ље —ам √оспод наш Ѕог - –еч, друга ипостас —вете “роЉице, и дар говора у нама Ље дар Ѕожански коЉи ми треба да чувамо и умножавамо са великом пажЬом и страхопоштоваЬем.

Ќажалост и празнословЪе Ље честа поЉава, али сквернословЪе и злословЪе су веЮ отворено супроставЪаЬе самом замислу ЅожЉем о нашем дару говора. —крнавЪаЬе овог великог дара сведочи о деловаЬу злих сила коЉе настоЉе да изопаче и оскрнаве све свето и чисто што Ље Ѕог дао човеку. £асно Ље да Ље тешко потпуно уздржавати своЉ Љезик од сваке осуде и злословЪа, али саму неопходност уздржаваЬа од тих грехова треба све време имати на уму као обавезан захтев. ќчуваЬе чистоте ума, а као последица и чистоте говора Ље Љедан од обавезних захтева хришЮанског живота. ѕамтимо то и трудимо се да будемо добре слуге –ечи.

††††

—вештеник »гор —иЪченков:

Ц Ќажалост, има више историЉских примера тога како може бити страшан грех злословЪа. ѕрисетимо се само како су клеветали породицу –оманових...

√реси злословЪа и клевете су страши због тога што доводе до мржЬе и одводе од Кубави. ј мржЬа Ље наЉмучниЉе страдаЬе, болест душе. ќна разара и личност, и породицу, и посао, и целе народе. “ако, ако мужеви буду злословили своЉе жене, или жене своЉе мужеве, или родитеЪи децу, ускоро Юе Љедни у другима видети само наЉгоре, неЮе моЮи да поднесу да буду у истоЉ просториЉи, Љер Юе се мрзети, осуРивати и сваРати. Ќа краЉу краЉева Юе се породица распасти. —пасеЬе од овога греха се своди само на стално покаЉаЬе, често исповедаЬе грехова против ближЬих и причешЮиваЬе “елом и  рвЪу ’ристовом за исцеЪеЬе душе од мржЬе и за стицаЬе Кубави. »сто се односи на такве ситуациЉе на послу или на другом месту.

ƒо чега доводи злословЪе своЉе отаЯбине, своЉе власти, свог народа и других народа, добро знамо из историЉе. Ќажалост, понекад се лоше сеЮамо тих поука.

” историЉи наше отаЯбине било Ље много таквих трагичних тренутака када Ље народ попуштао и веровао клеветама против своЉих владара и то Ље доводило до страшних раздора, до граРанског рата. ј као последица мржЬе према своЉоЉ власти и меРусобица, долазили су завоЉевачи из туРине и пустошили —вету –усиЉу. “ако Ље било у ¬реме смутЬе у 17. веку, и за време ќктобарске револуциЉе и у разним другим случаЉевима.

ƒобро знаЉу неприЉатеЪи свеког народа: не треба ратовати помоЮу своЉе воЉске и трпети губитке, веЮ Ље боЪе поделити народ и изазвати сукобе, продубЪуЉуЮи тачке раздора и распаЪуЉуЮи незадовоЪство властима. ј када Ъуди у довоЪноЉ мери униште своЉу земЪу и ослабе Ље, постаЮе немоЮни, и тада наступа право време да Ље споЪне силе опЪачкаЉу и искористе. “о Ље речено и у £еванРеЪу: Ђј »сус, знаЉуЮи мисли Ьихове рече им: свако царство коЉе се раздели само у себи, опустеЮе; и сваки град или дом коЉи се раздели сам у себи, неЮе се одржатиї (ћт. 12: 25). «ато треба на све начине да избегавамо да злословимо власт и да не слушамо клевете против Ьих, да не осуРуЉемо. Ќе заборавимо да Ђ—вака душа да се покора властима коЉе владаЉу, Љер нема власти да ниЉе од Ѕога, а власти што постоЉе од Ѕога су установЪене. «ато ко се противи власти противи се уредби ЅожиЉоЉ. ј коЉи се противе, примиЮе осуду на себеї (–им. 13: 1Ц2). » Љош: ЂЅудите, дакле, покорни сваком реду Ъудском, √оспода ради: ако цару, као господару, ако ли намесницима, као Ьеговим посланицимаї (1 ѕет. 2: 13Ц14).

ћи морамо да се уЉединимо у служеЬу Ѕогу, ÷ркви и ќтаЯбини, свако мора да се добро труди да ради управо своЉ посао, а сав суд да остави Ѕогу, и тада Юемо имати много маЬе неслоге, меРусобица и раздора. » онда Юемо имати много више снаге за рад на спасаваЬу своЉе душе и на стицаЬу благодати —ветога ƒуха и вечног живота у ÷арству Ќебеском. јмин.

—вештеник ћаксим √орожанкин:

Ц Ќаписано Ље: Ђƒобар човек из добре ризнице износи добро, а зао човек из зле ризнице износи злої (ср.: ћт. 12: 35). “ако да када осуРуЉемо некога, када сплеткаримо, управо показуЉемо да Ље наша душа заражена пороком. ƒа и ми сами нисмо идеални.

—авремено друштво на сваки могуЮи начин провоцира грех осуде и злословЪа. √оворне емисиЉе на телевизиЉи су прави спектакл злословЪа. » огромна Ље опасност у томе да човек навикава да злослови. ј онаЉ ко Ље навикао да злослови и осуРуЉе ниЉе више способан за добре мисли.  ада човек увек о свима говори и мисли лоше, Ьему Ље веома тешко да се преусмери на друго, веома му Ље тешко да угледа око себе доброту и добре Ъуде.

—ветитеЪ ЌиколаЉ —рпски Ље причао такву причу: Ђ ако се разликуЉе праведни човек од грешног? ѕраведник, ако види Ъуде коЉи су се некуда запутили, у срцу свом мисли: добри хришЮани иду у храм ЅожЉи да се помоле. ј човек, коЉи Ље навикао да злослови, видеЮи те исте Ъуде мисли: то су вероватно разбоЉници, иду некога да опЪачкаЉуї. “о Ље Љарки пример тога како ми веома често злословимо оне о коЉима сасвим ништа не знамо.

” историЉи налазимо масу сведочанстава тога како Ље клевета довела до злих последица. —ви ми памтимо трагичне догаРаЉе почетка XX века. “ада су многи злословили и царску породицу и уопште власт. ƒа, ти Ъуди нису били беспрекорни, али када се десила револуциЉа, то Ље била катастрофа, ситуациЉа у земЪи Ље постала Љош више тегобна него што Ље била пре тога. ј 1930-те године, а гулази, а стреЪаЬа Ъуди због православне вере? ћноги мирЉани и свештеници су пострадали. “о Ље чудовишно, када човека стреЪаЉу због тога што он веруЉе у Ѕога или зато што има код куЮе забраЬену литературу. ј све Ље почело с осудама цара. Ќико ниЉе савршен, па ни цар. √ледаЉуЮи само Ьегове лоше стране, нису примеЮивали добре. ќдлазеЮи од монархиЉског државног устроЉства, коЉе се некоме чинило несавршеним, а некому и сасвим неприкладним, шта су постигли? ƒошли су до боЪшевизма, што Ље произвело масовне трагедиЉе. ≈то то треба да имамо на уму када злословимо владаре на било ком нивоу власти. ј лако Ље, чини се, из фотеЪе управЪати државом.

ћи морамо да се трудимо да не злословимо ближЬе и даЪЬе наше, веЮ да се миломо за Ьих. » тада Юе све бити хришЮански. “реба да се молимо да √оспод даруЉе снагу и нама и онима о коЉима смо лоше помислили. ЅоЪе да се помолимо да √оспод исправи и нас и Ьих. “ада Юе све бити добро.

ѕрипремио искушеник Ќикита ѕопов
— руског јлександар АокиЮ и јна ¬едЉаЉева

18 / 09 / 2016

     оментари:

    2016-12-06
    01:57
    дамЉан:
    √осподе »сусе ’ристе —ине ЅожЉи, помилуЉ грешнога ƒамЉана, маЉстора у злословитеЪству!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0