Srpska

»нформациона паучина ниЉе прекрила —вету гору

††††

21. септембра у ћоскви почиЬу Љубиларне свечане манифестациЉе посвеЮене хиЪадугодишЬем руском присуству на —ветоЉ гори и 150 година од роРеЬа ѕреподобног —илуана јтонског (1866-1938). ќ духовном значаЉу преноса моштиЉу овог прославЪеног свеца у –усиЉу за време ове две свечаности и о личности старца —илуана, о духовном подвигу монаха —вете горе и о томе ко данас долази у атонске манастире, а такоРе о могуЮоЉ канонизациЉи троЉице убиЉених оптинских монаха на ¬аскрс 1993. године испричао Ље репортеру –»ј Ќовости —ергеЉу —тефанову настоЉатеЪ ќптинског подворЉа у ћоскви и секретар за штампу —инодалног одеЪеЬа за манастире и монаштво архимандрит ћелхиседек (јртЉухин).

- ќче ћелхиседече, у недавно обЉавЪеном саопштеЬу за штампу говори се о томе да у ћоскву са јтоса први пут стижу мошти грчког свеца —илуана јтонског. »пак, да ли Ље старац —илуан руски или грчки светац?

Ч«анимЪиво Ље да Ље ѕреподобног —илуана јтонског посветила  онстантинопоЪска црква 1988. године, а ми смо ову канонизациЉу признали на природан начин, Љер Ље ѕравославна ÷рква Љединствена. £едноставно су √рци, тоЉест ÷ариградска патриЉаршиЉа, били инициЉатори канонизациЉе. ј светац Ље, наравно, –ус. јли се поштоваЬе светих не дели по националности на грчко или руско Ц поштоваЬе ѕреподобног —илуана Ље Љеднако како код √рка, тако и код нас. ќн Ље по пореклу –ус, али Ље као светац васеЪенски.

- Ўта ¬ас наЉвише привлачи код личности старца —илуана, шта бисте могли да издвоЉите из Ьеговог духовног наслеРа као оно што представЪа наЉвеЮи значаЉ за савременике?

Ч ќткровеЬа о свом животу и личном духовном искуству коЉе Ље он оставио представЪаЉу за нас истакнути пример, образац духовног живота.  ада сам, на пример, прочитао Ьегову кЬигу, много пре него што Ље проглашен за свеца, она Ље умногоме променила моЉ поглед на свет, показавши ми са Љедне стране дубину покаЉаЬа, а са друге Ц реални живот у Ѕогу.

≈то, ми тражимо елексир против Љедне или друге болести, можданог удара, инфаркта, али постоЉе много озбиЪниЉе болести. Ќеко Ље рекао да Ље гоЉазност доброЮудни тумор, док Ље рак малигни тумор. јли постоЉи и „тумор“ душе, болест саме душе. —тарац —илуан Ље за нас отворио пут исцеЪеЬа душе, што Ље наЉбитниЉе у нашем животу.

ј Ьегово наслеРе Ље кратко по форми, али Ље дубоко по свом садржаЉу. » свако, чак и световни човек, може да се упозна са Ьим зато што ту има веома много момената коЉи подстичу човек да измени своЉ живот. ќва кЬига, коЉу Ље ѕреподобни —илуан написано по узору на своЉе духовно искуство, сва Ље прожета светлошЮу.

”главном, када слушамо о покаЉаЬу то нас баца у неку потиштеност, безнадежност. ј овде се дешава обрнуто. ƒа, стварно треба да преРемо пут промене, али Ље наЉбитниЉе да Ље на краЉу тог пута радосни сусрет са Ѕогом. “о Ље оно наЉбитниЉе што надахЬуЉе код преподобног —илуана, таЉ Ьегов дубински оптимизам кроз покаЉаЬе и стремЪеЬе ка промени своЉе душе и животу у Ѕогу.

- ” чему Ље, по ¬ашем мишЪеЬу, значаЉ за нашу земЪу доношеЬа моштиЉу свеца, у овом случаЉу моштиЉу —ветог —илуана јтонског? «ашто тако много Ъуди долази да се поклони донетим светим моштима?

Ч  ада се прича о томе како да уопште схватимо значаЉ моштиЉу, добро Ље сетити се речи —ветитеЪа ‘иларета митриполита ћосковског, коЉи Ље некада започео подизаЬе храма ’риста —паса, где се сада налазе Ьегови мошти: „Ќама Ље ¬ладика ’ристос оставио мошти светаца као неко духовно благо зато што се помоЮу Ьиховог освеЮеног ума (то Љест посвеЮеног Ѕогу) и у тело Ьихово уселила благодат ЅожиЉа, благодат —ветога ƒуха“. ј како то можемо да разумемо?

ћошти су као акумулатор ЅожиЉе благодати, ЅожиЉе силе, енергиЉе, и ми се „прикЪучуЉемо“ на таЉ акумулатор. јко нам се испразни мобилни телефон шта нам Ље потребно? “реба нам прикЪучак за струЉу. Ќаше духовне компоненте исто се тако празне и нама Ље потребан извор, потребна нам Ље ЅожиЉа енергиЉа. ≈то, тако Ље поклоЬеЬе чудотворним иконама или моштима управо тренутак нашег „прикЪучеЬа“, нашег духовног опоравка.

“аквом позитивном духовном енергиЉом Ље у потпуности овладао старац —илуан. «бог тога многи Ъуди данас долазе на јтос да му се поклоне и постоЉе многа сведочанства о ЬеговоЉ благодатноЉ помоЮи, о исцеЪеЬима после молитве упуЮене Ьему, након поклоЬеЬа Ьеговим моштима, а што Ље наЉбитниЉе Ц о преображеЬу душе. «ато што Ље главно исцеЪеЬе промена душе човека, Ьено очишЮеЬе од грешности.

„овек изненадно добиЉа додатну снагу, коЉа му омогуЮава да превазиРе неке своЉе недостатке, Љер ми нисмо барон ћинхаузен и сами себе не можемо повуЮи за уши и извадити из греха. Ќа пример, некога привлачи дуван, алкохол или постоЉи несклад у ЬеговоЉ породици, он разуме своЉ проблем, али потребна му Ље енергиЉа коЉа Юе га разбудити, помоЮи му и опскрбити га снагом да крене напред, заправо снага за избавЪеЬе од грешне навике. —ветиЬе таман и могу да послуже као тренутак нашег пробуРеЬа коЉи нас мотивише да почнемо да се креЮемо напред.

- 21. септембра, на празник –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице, у ћоскви Юе бити одржане Љубиларне свечане манифестациЉе у част хиЪадугодишЬице руског монаштва на јтосу. ¬аш реферат, коЉи сте приЉавили на меРународноЉ конференциЉи, зове се " онтинуитет светогорских традициЉа у развоЉу манастира и монаштва у –усиЉи". ”кратко, како ¬и схватате таЉ континуитет?

Ч √лавни континуитет се огледа у следеЮоЉ изреци Љедног нашег свеца: " ада Ље Ѕог на првом месту, тада Ље све остало на свом месту". ¬идите, на —ветоЉ гори Ѕог Ље на првом месту. —ветитеЪ ¬асилиЉе ¬елики Ље Љедном рекао: "’аЉде да се сместа прихватимо тога што Юе нас пратити у вечност". ѕуно пута сам био на јтосу и под утиском сам да Ље за светогорске монахе Ѕог на првом месту, а све остало на свом. Ќаше руско монаштво треба то да научи.

Ќа —ветоЉ гори постоЉи Љедна традициЉа: богослужеЬе у 20 атонских манастира почиЬе, углавном, у 3 сата уЉутру, а понегде и у 4 сата уЉутру, тоЉест у време када мирЉани почиваЉу слатким сном.

”право пожртвованост и духовна узвишеност светогорских калуРера, та традициЉа подвига и испосништва, представЪа ориЉентир и пример за руско монаштво и постаЉе све ближа.

«бог тога што таква традициЉа служеЬа Ѕогу никада ниЉе прекидана, почевши од самог осниваЬа монаштва на —ветоЉ √ори јтонскоЉ. Ќаша монашка традициЉа Ље била прекинута извесним револуционарним догаРаЬима и живота у комунизму коЉи Ље из Ьих проистекао.

- ћи сада говоримо о томе како се оцртава утицаЉ јтоса на нашу монашку традициЉу. ј обрнуто Ц колики Ље руски утицаЉ на атонску традициЉу, да ли Ље значаЉан?

Ч –адови старца —илуана су преведени на многе Љезике, не само на енглески, француски, немачки, веЮ на све Љезике православних земаЪа. ќни су ориЉентир и духовна ризница васеЪенског монаштва.

»ли Љош Љедан пример: духовник недавно посвеЮеног и знаменитог грчког старца ѕаЉсиЉа —ветогорца био Ље руски монах, старац “ихон (√оленков). ј са протоком времена старац ѕаЉсиЉе јтонски постаЉе духовни отац грчких монаха, али и многих мирЉана. “ако да Ље то узаЉамно обогаЮиваЬе: грчког монаштва руским, а руског монаштва грчким, то Ље узаЉамно испреплетаЬе традициЉа.

- ¬и сте се недавно вратили са —вете горе. Ўта ¬ам се наЉвише урезало у сеЮаЬе за време посете тог места?

Ч ЌаЉвише сам упамтио, наравно, духовни подвиг светогорских калуРера. √лавни монашки позив Ље самопожртвована молитва.  ао, на пример, воЉнички позив: данас примеЮуЉемо непрестане воЉне вежбе, видимо нову воЉну технику, видимо да она функционише, све то лети, брзо се креЮе, све Ље под заштитом. » када стижеш на јтос такоРе Љасно видиш како све функционише, све се духовно покреЮе, духовно устроЉава, све Ље под духовном заштитом. “о Ље реални пример отеловЪеног истинског монашког живота и он, наравно, наставЪа да плени духом и подучава.

“амо такоРе постоЉи и одреРена материЉална активност, градЬа, обнова храмова, гостопримство, поЪопривредне делатности, издаваштво, као и у нашим руским манастирима, али важниЉа од свега тога Ље молитва, а у преосталом времену и у односу на преосталу снагу може се вршити материЉална активност. —ве у своЉе време.

Ќа јтосу постоЉи то усредсреРеЬе на оно што Ље наЉважниЉе. ј то Ље молитвено предстоЉаЬе пред Ѕогом.

- Ќедавно се навршило 40 дана од упокоЉеЬа стогодишЬег игумана светогорског манастира светог ѕантелеЉмона £еремиЉе (јлехина), коЉи Ље веома поштовао старца —илуана и урадио много за Ьегову канонизациЉу. ƒа ли сте имали прилике да лично са Ьим поразговарате?

Ч  ада сам био на —ветоЉ гори разговарао сам са Ьим, али не пуно. √ануло ме Ље то што се он са своЉих пуних 100 година упокоЉио приликом светог послушаЬа. ќн се поред своЉих обавеза као игумана Љош бавио и снабдеваЬем манастира намирницима. » упокоЉио се у —олуну вршеЮи своЉе послушаЬе из Ъубави према своЉоЉ братиЉи. »мао Ље 100 година, али ниЉе престао да обавЪа послове за коЉе Ље Љош увек имао снаге. “оЉест он се истицао пожртвованим служеЬем братиЉи.

ј у разоговру са Ьим велики утисак Ље оставЪала Ьегова простодушност, радост. ќбично су стариЉи Ъуди помало намргоРени, али онаЉ ко Ље просвеЮен —ветим ƒухом има духовну радост у себи. » тако схиархимандрит £еремиЉа, коЉи Ље био у дубокоЉ старости, испуЬен телесне немоЮи, док у обичном свету не без разлога после 60 година живота човеку даЉу пензиЉу, а пазите старца од 100 лета, видите Ьегов радосни дух, као плод, али и као Љасан знак светог живота. “а духовна радост Ље стварно била видЪива. £ер код нас не можете тако често сусрести сиЉаЉуЮег старца.

- »з кЬиге схиархимандрита —офрониЉа (—ахарова), коЉа Ље посвеЮена ѕреподобном —илуану, сазнаЉемо да он ниЉе волео да чита новине и прати вести, говореЮи да то "смета чистоЉ молитви". ” коЉоЉ мери данас до јтоса стижу нове технологиЉе, на пример: интернет, телевизор, мобилни телефони?  акав Ље однос светогораца према свему томе?

Ч —ве тамо постоЉи. —игнал за мобилни телефон, интернет. ѕодигнути су торЬеви - предаЉници. јли у чему Ље особеност јтоса? —ве те погодности се користе у краЉЬе ограниченоЉ мери. “име се баве Ъуди чиЉи Ље то задатак.

“оЉест, на пример, издаваштвом се бави узак круг Ъуди, исто Ље и са канцелариЉом за везе са споЪним светом, тиме се баве Ъуди коЉи су одреРени да буду на тоЉ позициЉи. ќбични монаси не сурфуЉу интернетом, они од своЉих духовника добиЉаЉу вести о неким важним догаРаЉима у споЪном свету. “а информациона паучина ниЉе се проширила свуда.

”згред, то Ље Љош Љедна атонска традициЉа Ц минималан контакт са споЪним светом, са вестима, са оним што се догаРа у свету. ћада, наравно, неке вести од светског значаЉа стариЉи монаси преносе другим.

 од наших руских монаха ствари су сада мало другачиЉе, сваки од Ьих има мобилни, приступ интернету...

- ќче ћелхиседече ¬и сте секретар за штампу —инодалног одеЪеЬа за манастире и монаштво.  ажите нам ко данас долази у манастире? јко направимо пореРеЬе са раниЉим годинама, на пример са 1990-им, да ли се меЬа квалитет монаха?

Ч £а могу да ¬ам испричам о свом манастиру, о ќптиноЉ пустиЬи, у коме сам Ља калуРер и брат. Ќаш манастир тренутно броЉи око 185 монаха, од Ьих половина има више образоваЬе, а 80% Ьих има црквено образоваЬе, тоЉест они су дипломирали на семинариЉи или на богословиЉи.

» оно што Ље занимЪиво Ље да постоЉи нека врста цензуса код оца намесника ¬енедикта. ѕошто Ље много оних коЉи желе да се придруже нашоЉ братиЉи, ми бирамо оне коЉи имаЉу више образоваЬе и одреРено реално радно искуство, оне коЉи су у стаЬу да нешто направе своЉим рукама или да мисле. ” нашем манастиру има младих, али и стариЉих Ъуди, на пример бивши руководилац колхоза или бивши руководилац рудника у  урскоЉ области, коЉи су веЮ сада пензионери. “акви Ъуди коЉи изазиваЉу поштоваЬе, са много успеха у мирском животу, своЉим искуством и саветом обогаЮуЉу нашу обитеЪ. ѕозната Ље руска изрека: —тари коЬ бразду не квари.

“оЉест манастир се састоЉи из разних Ъуди. ѕритом, има пуно кандидата и не можемо омогуЮити сваком од Ьих да нам се прикЪучи. ѕоЉавила се и шала у ќптиноЉ пустиЬи Ц да постоЉе ходочасници коЉи дуго живе у манастиру и коЉи кроз годину, две постаЉу кандидати да се прикЪуче нашоЉ братиЉи, али постоЉе и схиходочасници (по угледу на схимонахе) коЉи бораве у манастиру 3 до 5 година, понекад и дуже, а да нису постали монаси, остарили су као ходочаснци, мада не губе наду. » када видите те Ъуде коЉи дуго година живе са братиЉом, у улози обичних ходочасника, Ьихово стрпЪеЬе и устремЪеност ка циЪу вас просто дирну...

¬ероватно Юе управо такви стрпЪиви и доследни Ъуди, на краЉу краЉева, и постати прави монаси. ј има и таквих коЉи су се "залетели" у неки манастир, за годину постали монаси, потом се осврнули и схватили да то и ниЉе баш за Ьих... Ўто се дуже чува, вино постаЉе све силниЉе.

“ако Ље и овде случаЉ Ц време проведено у манастиру свакоме, свеЉедно служи на корист, без обзира на то да ли Юе он на краЉу изабрати монашки пут или не.

” –умуниЉи, на пример, Ље част да момак коЉи се вратио са одслужеЬа воЉног рока, проведе годину дана у манастиру Ц за девоЉку то исто важи. «бог тога што се година послушаЬа у манастиру сматра благословом за целу породицу и улогом у будуЮи духовни живот. » ниЉе обавезно да момак или девоЉка остану у манастиру, Љер Юе им та Љедна година послужити као темеЪ будуЮег среЮног, обичног, породичног и мирског живота.

-  олико Ље велико поштоваЬе, меРу веруЉуЮим Ъудима, троЉице монаха ќптинске пустиЬе убиЉених на ¬аскрс 1993. године: Љеромонаха ¬асилиЉа (–осЪакова) и двоЉице монаха ‘ерапонта (ѕушкарева) и “рофима (“атарникова)? ћожемо ли претпоставити да Юе и они у будуЮности бити посвеЮени?

Ч  од √оспода у £еванРеЪу Ље написано: "по роду се дрво познаЉе". ¬еЮ су забележени многи случаЉеви реалне помоЮи коЉу су веруЉуЮи примили молеЮи се тоЉ оптинскоЉ братиЉи, у припреми Ље читав летопис Ьихових чуда, тако да Юе све показати време. јли сама чиЬеница ниховог мученичког страдаЬа на ¬аскрс 1993. године, Ље веЮ неко сведочанство о Ьиховом праведном и светом животу.

»нтересантна Ље и кЬига о Ьима "÷рвени ¬аскрс", коЉа, уз лично мишЪеЬе аутора, говори о Ьиховом путу ка ’ристу, о путу у ќптину пустиЬу, о Ьиховом животу у манастиру. „ак и та мала сведочанства, тешко сакупЪена, веЮ пуно тога говоре.

ѕритом Ље сваки од Ьих троЉице Ц Љеромонах ¬асилиЉе, монах “рофим и монах ‘ерапонт, дошао до Ѕога из неверуЉуЮе породице. Ќама из 21. века Ље занимЪиво како су они из 20. века проналазили ’риста. —ваки своЉим путем, али Ље то корисно знати зарад нашег Ъудског, духовног искуства. ј што се канонизациЉе тиче Ц ту Ље све у рукама промисла ЅожиЉег.

јли они су заиста поштовани и славЪени.  ако се то изражава? Куди коЉи долазе у ќптину пустиЬу, обавезно посеЮуЉу капелу где су они сахраЬени. » Ља, сваки пут када долазим у манастир, такоРе посеЮуЉем ту капелу. ” ЬоЉ, надгробни, дрвени крстови скроз су прекривени цедуЪама са разним молитвама.

“о исто сам своЉевремено примеЮивао у капели  сениЉе ѕетроградске на —моленском гробЪу у ѕетербургу.  апелу, у коЉоЉ Ље била сахраЬена ова светица, Ље безбожничка власт оградила и ниЉе пуштала вернике у Ьу. јли ограда Ље била прекривена папириЮима са молитвама, што Ље сведочило о великом молитвеном поштоваЬу те светице. Ќа краЉу краЉева, после одреРеног времена, Ѕлажена  сениЉа Ље постала светица –уске православне цркве, али она ниЉе само руска светица, веЮ и васеЪенска. “ако да Ље све ствар времена и ЅожиЉег промисла.

јрхимандрит ћелхиседек јртЉухин
— руског јлександар АокиЮ

–»ј Ќовости

23 / 09 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0