Srpska

ћи не ценимо то што нам Ље дао Ѕог

††††

–азговарамо преко —каЉпа и видЪиво Ље да Ље он млад. ”Љедно Ље и настоЉатеЪ храма срушеног приликом ракетног напада Ц прошао Ље кроз рат. ќн обЉашЬава да Ље извор револуциЉа и ратова безбожништво народа, ЅожиЉе стрпЪеЬе Ље на измаку и √оспод излива своЉ гнев. Ѕез узбуРеЬа прича како Ље са своЉом супругом и децом, за време гранатираЬа, нашао уточиште у Юошку Љедне куЮе, коЉу "нису циЪали", а услед тога поставЪа и болна питаЬа типа: "ћи смо били у ƒебаЪцевском обручу. £есте ли чули за ƒебаЪцево?" (ради се о попришту Љедне од наЉважниЉих битака у украЉинском граРанском рату Ц прим. прев.). “ада вас обузме несносни стид због свог мирног живота на коЉи се стално жалите.

ƒакле, ово Ље интервЉу са протоЉереЉем √еоргиЉем ÷игановим, настоЉатеЪем храма —ветог праведног £ована  ронштатског у граду  ировскоЉе у ƒоЬецкоЉ области. Мегов храм Ље срушен директним поготком артиЪериЉског проЉектила у августу 2014. године.

††††

Ц ќче √еоргиЉе ¬аш храм Ље срушен у артиЪериЉском нападу.  ада и како се то десило?

Ц 23. августа 2014. године. Ѕила Ље субота, управо Ље у току било свеноЮно бдениЉе.  ада Ље хор запевао прве речи великог славословиЉа, ударила Ље граната. ќтприлике у 16:40 или 16:50 Ц не могу тачно да кажем Ц нико ниЉе погледао на сат, Ъуди су били заузети другим стварима.

Ц ѕрошло Ље више од две године, у данашЬе време Ъуди свакодневно прате нове вести и све брзо заборавЪаЉу. ’аЉде да подсетимо наше читаоце, шта се тада дешавало у  ировском и околини. ƒа ли Ље град био под артиЪериЉском ватром и да ли Ље тако нешто могло да се очекуЉе?

††††

Ц √ранатираЬе Ље почело неколико дана раниЉе Ц 17. августа. ” нашем граду се налази Љедан од наЉвеЮих рудника у области Ц " омсомолац ƒонбаса", и прво су циЪали Ьега. ќнда су почели ноЮу да гранатираЉу град и постало Ље "весело".

ј 20 дана пре него што су срушили наш храм, погинуо Ље помоЮник црквеЬака нашег храма, ¬Љачеслав. ” то време су почеле борбе у суседном граду Ц ЎахтЉорску. ¬Љачеслав Ље имао минибус и возио Ље цивиле подаЪе од рата до руске границе, они су потом пешке прелазили границу и одлазили куда су хтели, Љер су их са руске стране чекали аутобуси.

††††

“ако да Ље наша парохиЉа осетила последице рата и пре него што су срушили наш храм. јли помислити да и храм могу да сруше... ”пркос свему, надали смо се да до тога неЮе доЮи.

” —лавЉанску се то ниЉе десило Ц да, погодили су стражарску куЮицу Љедног храма и убили чувара храма, али саму цркву нису гаРали. »стини за воЪу, веЮ Ље био погоРен дрвени храм у √орловки и у потпуности Ље изгорео, али смо се и даЪе надали да Ље то случаЉност, тим пре што дрвени храм лако може да се запали чак и од искре Ц тек касниЉе смо сазнали да Ље украЉинска артиЪериЉа намерно гаРала храм. ћислили смо да Юе уз ЅожиЉу помоЮ све бити добро, зато смо држали све службе као и обично. јли схватити шта Ље то рат ниЉе могуЮе док то не видиш своЉим очима и сам не искусиш.

ƒок су у —лавЉанску траЉале борбе, ми смо за то знали и сакупЪали смо хуманитарну помоЮ: куповали смо на кванташкоЉ пиЉаци намирнице, кокошке Ц близу града се налази кокошЉа фарма и сами смо правили конзерве са пилеЮим месом и веЮ сутрадан смо све превозили колима, радили смо као у фабрици. Куди су нам одатле долазили, пробиЉали су се кроз линиЉу фронта под ватром и причали нам шта се тамо дешава. ѕричали су нам шта су све преживели. јли, наравно,то Ље немогуЮе у потпуности разумети, док то на своЉоЉ кожи не осетиш.  ада чуЉеш звиждук минобацачког проЉектила, а не знаш где Юе ударити... Ќаравно да ми нисмо желели такав "поклон".

Ц ƒа ли сте ¬и служили службу тог дана када се десио напад?

Ц Ќе, баш тада нисам, служио Ље други свештеник, отац —ергиЉе. £а сам био у близини храма.

Ц »спричаЉте нам чега се сеЮате.

Ц „ула се Љака експлозиЉа. ” току целог рата код нас Ље можда била Љедна или две такве експлозиЉе. ”дар Ље био толико Љак да се цео град тресао. —удеЮи по остацима ракете коЉи су били наРени на месту експлозиЉе, радило се о самоходном вишецевном бацачу ракета "”раган", 220 или 230 мм у пречнику. –акета Ље ударила посред храма.

††††

Ќашли су и одашиЪач за навоРеЬе ватре, али Ља га нисам видео, Љер сам у том тренутку откопавао рушевине. “ри човека су била заробЪена под Ьима.

Мима су помагали спасиоци, а мени нису дозвоЪавали да се мешам, па сам Ља донео све што Ље било у олтару како бих пружио помоЮ. ƒонео сам антиминсе и путире, Љер сам старешина четири храма и пред напад сам донео све антиминсе у нашу цркву.

 од нас на престолу у средини олтара чували смо четири антиминса, неколико комплета за евхаристиЉу, а ризница Ље била поред алтара, тако да смо све то могли да узмемо.

††††

Ц »спричаЉте нам о пострадалим.  о су били они?

Ц ѕогинула Ље помоЮница нашег храма, ќлга –адченко. —ви су Ље називали душом нашег храма, била Ље толико добра и светла, свима Ље помагала.  ада Ъуди долазе у цркву они прво посеЮуЉу продавницу и купуЉу свеЮе. ќЪа Ље плакала са онима коЉи су туговали и радовала се са онима коЉи су били среЮни. ѕре него што Ље почела да помаже у нашоЉ цркви, цео живот Ље радила као рачуновоРа у неколико рудника и у пензионом фонду, тако да Љу Ље познавао читав град. ѕознавали су Ље и волели. ”век Ље била спремна да помогне, у чему год, била то морална подршка или новчана... ќЪа Ље била моЉа десна рука. ¬Љачеслав, помоЮник црквеЬака, био Ље Љедна моЉа рука, а она Ље била друга.

††††

Ѕаш смо пред почетак рата обновили цркву. ”радили смо греЉаЬе, подове и иконостас Ц када сам Ља дошао у таЉ храм, било Ље много посла. —лавик (¬Љачеслав) Ље знао, где се могу наЮи материЉали за градЬу, маЉстори... Ѕио Ље незаменЪив. £ако Ље тешко без Ьих.

ѕогинула Ље и тета «ина ћелуга, она Ље била, чини ми се, 1941. годише, била Ље Љако добра жена. ќна Ље на себе узела послушаЬе Ц водила Ље рачуна о панихидном столу, када Ъуди доносе дарове, све Ље лепо слагала, а потом Ље делила сиромасима. Ќаравно, она ниЉе имала пуно снаге, била Ље болесна, али Ље долазила на свако богослужеЬе Ц увек Ље била у храму.

“а трагедиЉа Ље задесила Ъуде коЉи су били спремни за сусрет са Ѕогом. £а сам их врло добро познавао Љер сам био Ьихов духовник.

ј треЮи погинули Ље био ¬иктор „ернишов, моЉ роРак, сродник моЉе тетке. ќни не живе у нашем граду. ” близини ƒоЬецка налази се £асиноватаЉа Ц можда сте чули за то место (реч Ље о граду на линиЉи фронта коЉи Ље под честим ударима украЉинске артиЪериЉе Ц прим. прев).

††††

Ц Ќаравно да смо чули.

Ц  ада су тамо почеле да се воде озбиЪне борбе, у  ировскоЉе сам довео уЉка ¬итЉу са супругом, коЉа се у меРувремену упокоЉила. ѕри храму постоЉи парохиЉски дом, а Ља сам мештанин и имам стан у граду, тако да Ље стан у дому био празан, па сам их ту уселио.

ќни су били православци, али су Љако тешко могли да се креЮу, зато су у £асиноватиЉи ретко ишли на службу, а овде су живели покраЉ цркве. ѕочели су да долазе на сваки молебан, на литургиЉу, да иду на сваку панихиду, обавезно су се исповедали и причешЮивали.Ќа таЉ начин Ље уЉка ¬итЉа припремио своЉу душу на сусрет с Ѕогом.

ј било Ље Ъуди коЉи су из храма изашли пред саму експлозиЉу. —ам √оспод их Ље извео из цркве. «ато што они Љош нису били спремни да одговараЉу пред Ѕогом. ј онога коЉи Ље био спреман, тог Ље √оспод и узео. —упруга уЉка ¬итЉе Ље седела са Ьим на клупи када се то десило. ”Љка ¬итЉа Ље погинуо, а бака Ќада ниЉе имала ниЉедну огреботину. ќни су седели под балконом на ком се налазила певница, он се срушио на Ьих, али Ље тамо била метална решетка коЉа Ље спасила бабу Ќаду Ц имала Ље само модрицу Ц а уЉка ¬итЉа Ље погинуо.

“ако √оспод, свакоме од нас, показуЉе у коЉоЉ смо мери блиски сусрету са Мим.

„есто мислимо: Ља сам млад, цео живот Ље преда мном, кад одем у пензиЉу, покаЉаЮу се, иЮи Юу у храм. ј ко зна да ли Юемо доживети пензиЉу. “о нико не зна. “ако нам √оспод показуЉе смисао живота, Ьегову вредност и да сваког тренутка треба да будемо спремни да се сусретнемо с Ѕогом.

††††

Ц –екли сте да сте од када Ље започео рат почели да служите у храму Љош чешЮе.

Ц “ако Ље и свако ко присуствуЉе литургиЉи се причешЮуЉе. јко неко ниЉе могао да издржи пост, на то веЮ ниЉе обраЮана пажЬа. «ато Ље исповест била увек заиста искрена. £ер када око себе чуЉеш експлозиЉе...

¬еЮ су гранатирали куЮе, у граду су Ъуди гинули и сви смо знали да можда неЮемо преживети до сутра Ц ниЉе било сигурно хоЮемо ли преживети до следеЮег минута.

“ада отпада свака срамежЪивост и сав недостатак жеЪе признати своЉе грехе Ц све отпада и остаЉеш Љедан на Љедан са Ѕогом.  ада видиш смрт како хода покраЉ тебе, исповест постаЉе дубока и искрена, а молитва чистиЉа. ѕочели смо да држимо службе чешЮе и цела парохиЉа се причешЮивала на свакоЉ литургиЉи.

††††

Ц ≈то, док ¬ас слушам мислим: како уопште Ъуди могу да живе под таквим околностима?

Ц ћа и сами знате, Ъуди сасвим обично живе и Љош стижу каткад и да се порадуЉу.

 ада човек спокоЉно живи и има све, долази до презасиЮеЬа животом. »пак ƒонбас Ље био маЬе-више добростоЉеЮи регион. ѕостоЉи индустриЉа и у каквом год да Ље она стаЬу, добром или лошем, Ъуди су могли да живе. Ќегде Ље било боЪе, негде горе... Ќаравно и код нас постоЉе градови коЉи умиру, где су затворили рудник и нема посла, ту се не може живети. јли уопштено говореЮи то Ље била добростоЉеЮа област.

††††

ƒолазио Ље човек у продавницу и говорио: ова кобасица Ље мало скупЪа, али има да Ље купим шта има да цициЉашим. ј кад Ље почео рат, ако има каше он узвикуЉе: хвала ти Ѕоже, има каше!

 ада Ље кренуло гранатираЬе, нестало Ље струЉе, нема светла у целом граду, а било Ље лето, вруЮина, фрижидери не раде, све из замрзивача поЉели или поделили другима, Љер се храна врло брзо квари! Куди су почели да се радуЉу основним стварима. —рела се два човека Ц не можете себи да представите каква Ље то радост, видиш да Ље твоЉ приЉатеЪ жив. »ли када наступи затишЉе и Ъуди се полако враЮаЉу у град Ц са сваким се здравиш као са наЉдражим гостом.

ќднос према животу се меЬа истог часа Ц налазиш могуЮност да се радуЉеш било чему.

ј духовна страна... Куди су се, наравно, усрдно молили. –уку на срце, Ља сам своЉу породицу послао из града, моЉа ташта живи у ѕочаЉеву и моЉа супруга Ље одатле. ћеРутим, моЉа породица Ље добро упамтила бомбардоваЬе, гранате су екслодирале буквално иза наше ограде.

Ќаш подрум Ље такав, да ако се сруши куЮа, затрпаЮе и Ьега, нема шансе да се спасиш одатле. —тога се нисмо крили у подруму, седели смо код куЮе у Љедном са свих страна затвореном Юошку, а децу смо прекривали своЉим телима и тако их чували.

” тим тренуцима Ље молитва тако чиста... Ќишта ниЉе потребно, сама долази. “ако Ље и код других Ъуди.

††††

Куди, коЉи су одавно православни, коЉима Ље позната сила молитве и духовну радост коЉу она доноси, чак су и они примеЮивали, колико Ље лако молити се под бомбама Ц сасвим лако. Ќе треба ништа посебно да се припремаш, а раниЉе су долазили тренуци када Ље тешко било служити Ѕогу. Ќа пример треба да устанеш рано за молитву, а спава ти се, а кад Ље рат ништа те не одвраЮа. Ѕог постаЉе Љако близак.

јли, знате, могуЮе да нам Ље √оспод дао мало тих искушеЬа. ƒок Ље траЉало гранатираЬе, Ъуди су помагали Љедни другима. —ви су спремали храну на логорскоЉ ватри у великим казанима, скоро Ље било довоЪно за читав улаз Љедне зграде. Ѕринули су се Љедни о другима.  реЮе бомбардоваЬе и сви мисле: тамо бака живи, а тамо дека, Ьима Ље тешко да се спусте у склониште треба им помоЮи.

††††

ћисле коме треба да се нешто донесе Ц дели се хуманитарна помоЮ, а пензионерима Ље тешко да Ље подигну, узмеш Ьихову личну карту и подигнеш помоЮ за Ьих.

» сви су то радили, никоме ниЉе било тешко. ѕосле су борбе утихнуле, сви су се некако примирили и почело Ље: "Ќе пуштам те преко реда да узмеш помоЮ, стоЉ и чекЉ!"

ƒок траЉу искушеЬа, Ъудима такве мисли не падаЉу на памет Ц ко Ље први или други у реду, шта има везе! —ви се држе Љедни за друге, заЉедно све преживЪаваЉу. „им наступи мир, опет се враЮамо на старо.

“реба да разумемо да нам Ље √оспод дао то искушеЬе по мери наших грехова. –ат ниЉе почео Љер се Љедан председник ниЉе договорио са другим, или Ље неко пожелео више власти Ц не ради се о томе!

–ат Ље почео Љер су Ъуди много грешили, толико да Ље ЅожиЉе стрпЪеЬе почело да пресушуЉе и √оспод нам Ље послао таЉ воЉни сукоб. „им се вратимо Ѕогу, вратимо сазнаЬу да без Ѕога ниЉе могуЮе живети, а да Ље с Ѕогом могуЮе живети Љедино у сагласности са Меговим заповестима, тада неЮе више бити рата.

ЌаЉважниЉа заповест Ље заповест Ъубави. «аповест уважаваЬа других, а не занемариваЬа. “о Ље жеЪа да другима помогнеш онолико колико можеш. јко не можеш физички или новчано, помоли се за човека, то ништа не кошта!

 ада то постане део душе сваког човека, √оспод Юе прекинути оваЉ рат, а тренутно, нажалост, постоЉи и сувише раздора, зависти, гнева.

††††

Ц ќче, где сте служили после рушеЬа храма и где служите сада?

Ц »сто тамо, на рушевинама. –ашчистили смо их буквално за три дана.

≈ксплозиЉа Ље била толико моЮна да су се делови нашег храма разлетели отприлике на 300 метара, али не у пречнику.  ада ракета долети, све лети у правцу кретаЬа те ракете. ”назад мало шта лети. » ето, све Ље полетело напред на 300 метара.

ѕоред храма се налазила пумпа и аутобуска станица Ц цела та огромна териториЉа била Ље прекривена гелерима.

–ашчистили смо остатке рушевина и држали службу под ведрим небом до средине октобра 2014. године, отприлике до ѕокрова. ј после Ље захладнело.

††††

“ребало Ље да служимо од седам до десет уЉутру Љер се око седам завршавало ноЮно гранатираЬе и предах Ље траЉао отприлике до десет. » ми смо се трудили да стигнемо да завршимо службу док траЉе затишЉе да не би поново долетео проЉектил и погинули Ъуди. Ќа отвореном простору гелери лете далеко, пуно Ъуди могу да ране, зато смо стизали да завршимо у то време, од седам до десет, да би када гранатираЬе опет почне Ъуди веЮ ишли куЮи.

ј у седам уЉутру Ље у октобру, и то напоЪу, веЮ доста хладно и ми смо прешли у летЬу кухиЬу Ц она Ље мала, само четири са четири метра. ” овоЉ малоЉ соби смо ставили уз прозор часну трпезу, а да свештеника не би случаЉно гурнули, измеРу олтара и народа сам ставио свеЮЬаке, и тако смо служили. ” овоЉ собици, а тамо Ље Љош и мали ходник, тискало се 70Ц80 Ъуди. Куди су буквално седели Љедни на другима, толико су хтели да се моле, толико су се радовали служби. ћи смо држали службу сваког дана Ц пре тога, тада као и сада.

††††

Ѕила Ље ту Љош и недограРена школа веронауке при цркви, коЉа Ље више одговарала нашим потребама. ѕуно деце у нашем граду посеЮуЉе школу веронауке и, ето, Љош пре рата смо почели изградЬу засебног обЉекта. “ребало Ље да буде на спрат, приземЪе смо изградили, после Ље почела зима, па су кренуле борбе у —лавЉанску, револуциЉа, рат и ми смо одлучили да сачекамо краЉ борби. Ќа краЉу Ље рат дошао до нас и сасвим смо престали са градЬом.

††††

ј када су срушили наш храм ми смо одлучили да преРемо у ту зграду, ни она ниЉе нешто велика, тринаест метара са седам, али и то Ље нешто.

ѕомогао нам Ље владика ћитрофан √орловски и —лавЉански, а помогли су и други свештеници, Љер нико тако добро не разуме потребе у парохиЉи као други свештеник. Ќашли су се и други неравнодушни Ъуди, из £овановског манастира код ѕетербурга, где се налазе мошти £ована  ронштатског.

††††

Ц “аман сам хтела да ¬ас упитам да ли сте осеЮали помоЮ свог свеца?

Ц ѕомоЮ Ље, наравно, била огромна. ” £овановском манастиру служи протоЉереЉ, отац ЌиколаЉ ЅеЪаЉев, он Ље успео да организуЉе такозвану „£овановску породицу“.

» ето, све парохиЉе, школе, добротворне фондациЉе и гимназиЉе, посвеЮене £овану  ронштатском, одазвале су се да нам помогну у невоЪи. “у Ље Љош и свештеник отац √енадиЉ Ѕеловолов, он надгледа стан £ована  ронштатског у ѕетербургу, коЉи Ље сада музеЉ, он се исто одазвао и понудио помоЮ, а мало касниЉе су за нас написали икону £ована  ронштатског. ћи се молимо пред том иконицом, окачена Ље у нашем олтару. ќдазвала се Љедна од парохиЉа града  азаЬа, они су нам много помогли, слали су намирнице, лекове и новац.

» тако смо саградили ту зграду коЉа Ље требало да буде школа. ќна Ље сада на спрат, у приземЪу се налази црква, а на првом спрату, као што смо и планирали, две учионице, Љер иако траЉе рат постоЉи пуно деце, а дечицу не треба напуштати, ако пропустимо тренутак да их васпитамо сада, после Юе бити лоше.

††††

ѕритом смо, уз ЅожиЉу помоЮ, стигли да започнемо служеЬе у новоЉ згради пре наше храмовне славе 2. Љануара 2015. године. ќна, наравно, ниЉе била завршена, зидови нису омалтерисани, нису поплочани подови, све Ље у стаЬу реновираЬа. јли наЉбитниЉе Ље да само успели да изградимо нови храм за само четири месеци. ”з ЅожиЉу помоЮ, другачиЉе не могу ни да замислим како Ље то мoгло бити ураРено: 2014. године су се водиле веома жестоке борбе, и ƒоЬецк, и √орловка су остали под влашЮу ƒоЬецке Ќародне –епублике, а  ировскоЉе Ље опколила украЉинска воЉска. » ми смо били принуРени да идемо неким козЉим стазама, и то камионима, да бисмо превезли граРевински материЉал. ЌиЉедна продавница граРевинског материЉала код нас у  ировском ниЉе радила и да бисмо купили кило ексера требало Ље да идемо 70 км до ƒоЬецка. „ак и у ƒоЬецку Ље све било позатварано. јли √оспод Ље пресудио да нам Ље била потребна ова зграда, и уз ЅожиЉу помоЮ смо успели да Ље саградимо.

††††

Ц ј какво Ље тренутно стаЬе у ¬ашем граду?

Ц —ада Ље у  ировском, хвала Ѕогу, мир. јко сте чули за ƒебаЪцевски обруч, ми смо били унутар Ьега отприлике 2 км, ту су се налазили положаЉи украЉинских Љединица и били су под константном паЪбом.  ада Ље ƒебаЪцевски обруч затворен, фронт се померио од нашег града на удаЪеност од 20 км. ѕо нашим схватаЬима то Ље Љако далеко.

Ќаш рудник Ље, хвала Ѕогу, прорадио. “о Ље предузеЮе од кога зависи читав наш град, а било Ље под тешком паЪбом, али слава Ѕогу, директор Ље Ъудина, он Ље спасио ово предузеЮе. ∆ивео Ље буквално у своЉоЉ канцелариЉи, никуда ниЉе одлазио и захваЪуЉуЮи Ьеговом труду предузеЮе Ље преживело, а са Ьим и цео наш град. »мамо струЉу, гас, запослеЬе, али и вртиЮе, школе, што Ље заиста добро.

Ц ƒок Ље траЉао рат ¬и сте стално помагали Ъудима. „итали смо о томе у новинама.

Ц ƒок су траЉале борбе у —лавЉанску, тамо смо слали намирнице.  ада Ље рат стигао до нас, организовали смо центар за доделу хуманитарне помоЮи и других намирница. £едан наш парохиЉан Ље пословни човек и због рата се преселио у –усиЉу. ќн Ље имао довоЪно материЉалних средстава и могуЮности и то Ље искористио да купи Љако пуно лекова. ќн нам Ље те лекове слао из –усиЉе, а ми смо их делили онима коЉима Ље то било потребно. “акоРе смо се договорили и са лекарима из оближЬе болнице да они пишу рецепте на наше име, потом су Ъуди долазили до нас и ми смо им давали лекове. ќдеЮу и дан-данас делимо, Љер нам добри Ъуди шаЪу мноштво одевних предмета.

††††

Ќаправили смо базу података оних коЉима Ље потребна наша помоЮ, то су: породице са више деце, самохране маЉке, инвалиди, непокретне баке и деке. ќрганизовали смо и волонтере. —ваки дан ми спремамо храну, а наши волонтери Ље разносе по граду.

ƒоставЪамо храну непокретним болесницима, Ъудима коЉе су на милост и немилост оставили Ьихови ближЬи или просто сиромашнима. Ќе мислим на оне коЉи су способни сами да се стараЉу о себи, Ьима можете донети намирнице и они сами могу себи нешто да спреме, веЮ говорим о Ъудима прикованим за постеЪу. ћи се старамо о бакама, коЉе не могу саме ни до тоалета да оду, веЮ пузе по стану, ноге су им отказале. —ваки дан им помажемо и обилазимо, оне су наша одговорност.

 ад неки од тих Љадних стараца умре ми налазимо нове коЉима помажемо. «а Ьих Ље та храна коЉу им доставЪамо Љедини извор прехране. » зато их се не можемо одреЮи само зато што Ље мир. Ѕио рат или не, ÷рква ниЉе ту само због здравих, она служи свима и наша Ље дужност да помажемо Ъудима, то значи бити православац. “рудимо се да то испунимо.

Ц ƒа ли размишЪате о изградЬи новог храма?

Ц “о Ље наша главна насушна невоЪа и беда.  ада на велики празник држимо службу у Љедну малу просториЉу збиЉе се око 150 Ъуди, буквално се пеЬу Љедни другима на главу. ћи имамо велику школу веронауке при цркви, ту долази око 50 деце и ми их не пуштамо на службу, Љер ни одрасли немаЉу довоЪно места где да стану. ƒеца после службе долазе на исповест и на причешЮе.

«бог тога Ље изградЬа храма за нас примаран проблем. »звршени су сви прегледи граРевинског земЪишта, готов Ље проЉекат, Љедино што нам недостаЉе Ље новац. ” садашЬоЉ ситуациЉи нико нам овде не може ночвано помоЮи. Ќи наше локалне власти, ни наши предузетници, Љер сви ионако тренутно Љедва преживЪаваЉу.

Ћетос Ље било лакше. ќтварали смо прозоре и Ъуди коЉи су били испред цркве су могли да чуЉу службу, а сад постаЉе хладно, прозоре затварамо, Ъуди или стоЉе у гужви, или мало постоЉе и оду. “о се нарочито односи на баке и деке коЉима Ље тешко да стоЉе, а одлазе и зато што немаЉу простора да се моле. ѕросто нема места.

††††

Ц ј шта бисте ¬и, коЉи сте преживели све то, могли да посаветуЉете нама обичним Ъудима, коЉи живимо мирним животом, али опет мислимо да Ље све лоше и стално се жалимо?

Ц ∆аЪеЬе Ље незахвалан труд. ∆алио се не жалио, боЪе ти неЮе бити од тога.  аква Ље корист ако се Ља стално жалим? ≈во, могу и овде усред рата кренути да стеЬем и плачем, али неЮе због тога маЬе пуцати на мене.

Ќаша главна невоЪа се своди на то да не умемо да ценимо то што нам даЉе Ѕог.

ћи не ценимо своЉ живот, ми не ценимо то што нам √оспод даЉе нашу породицу и ближЬе. ћи уопште не обраЮаму пажЬу на то.

ћи гледамо како да се одморимо, куда да отпутуЉемо, како да што више зараРуЉемо, каква кола да купимо, како да реновирамо своЉ стан или викендицу итд.

††††

—ада када Ље почео рат постало Ље свеЉедно какав стан имаш, Љер и у твоЉ раскошни раЉ може да удари проЉектил, као што може да разруши и наЉбедниЉу страЮару. √раната не гледа да ли Ље твоЉ стан врхунски реновиран или не. »сти Ље случаЉ и са аутом. јко долети ракета, и гелери претворе твоЉа кола у комад гвожРуриЉе, сва Ьегова лепота нестаЉе. ” тим стварима не криЉе се смисао.

” своЉоЉ суЉети заборавЪамо Ѕога и стално од Мега нешто тражимо. јко самокритично анализирамо зашто ми долазимо у храм и због чега се обраЮамо Ѕогу све се своди на следеЮе: √осподе даЉ ми здравЪа, велику плату, даЉ ми мира Ц све време нешто даЉ.

” исто време заборавЪамо да се захвалимо Ѕогу што смо се Љутрос пробудили живи. » моЉа дечица и моЉа жена су поред мене, живи су и здрави. » то ниЉе моЉе достигнуЮе, ниЉе достигнуЮе лекара, нити моЉих пара, или због тога што их Ља добро издржавам. —ве то даЉе Ѕог и то Ље велики дар.

ћи заборавЪамо да се за све то захвалимо Ѕогу. ƒа се захвалимо за ту радост.

«аборавЪамо да Ѕогу нису потребна наша средства и да не морамо да будемо на некоЉ важноЉ позициЉи. Ќишта земаЪско Мему не треба.

£едино што Ље Мему потребно Ље наше чисто срце.

“о срце коЉе Ље када га нам Ље ќн дао, тоЉест када смо ми дошли на оваЉ свет, оно Ље било чисто, светло, без злобе, без мржЬе, без гнева. » сада од себе правимо зле бездушнике, а после почиЬемо Љош и да се жалимо. ј све Ље Љедноставно, треба само да се вратимо у почетно стаЬе.

ƒа бисмо имали право да нешто тражимо од Ѕога, треба нешто Ѕогу и да дамо. ћи треба да дамо наша чиста срца, наше покаЉаЬе, нашу скрушеност. ј ако тога нема, то Ље почетак било ког рушилачког процеса, било да Ље то рат, или револуциЉа. “о Ље центар одакле све почиЬе. ј на самом почетку свега тога криЉе се безбожЉе. » не безбожЉе само оних коЉи предводе револуциЉу, веЮ безбожЉе веЮине народа. —вака капЪица наших грехова долива се у ту чашу и пресушуЉе стрпЪеЬе ЅожиЉе. “о ниЉе чаша без дна и греси се преливаЉу кроз крв.

—тога, хоЮу да пожелим онима коЉи живе у миру и спокоЉу нешто наЉважниЉе: ако желите да сачувате мир, приближите се Ѕогу. Ќема другог начина да се то постигне.

Ц ќче, уверена сам да Юе наши читаоци желети да помогну обнову храма, или да подрже вашу парохиЉу и своЉу хришЮанску браЮу.  ако то могу да учине?

Ц ќтворили смо рачун у ростовском одеЪеЬу руске —бербанке. —ви подаци се могу наЮи на нашем саЉту: http://gorlovka-eparhia.com.ua/hram-sv-prav-ioanna-kronshtadtskogo-kir/

протоЉереЉем √еоргиЉем ÷игановим
разговарала јнастасиjа –ахлина
— руског јлександар АокиЮ

02 / 10 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0