Srpska

¬ечно зелени

–азговор о инфантилности

ƒанас многе проблеме савременог друштва психолози, социолози, педагози и други специЉалисти обЉашЬаваЉу све веЮом инфантилношЮу. —матра се да од Ье пате углавном млади Ъуди. ƒа ли Ље могуЮе да нас чека страшна будуЮност у инфантилном друштву? Ўта Ље то инфантилност, у каквим случаЉевима се може о ЬоЉ говорити? ѕробаЮемо да пронаРемо одговоре уз помоЮ психолога, кандидата за доктора наука, £елене ЌиколаЉевне  орневе.

††††

»нфантилност иЕ инфантилност

Ќа почетку разговора о инфантилности, треба реЮи да постоЉе као минимум два различита схватаЬа. £едно Ље научно схватаЬе, коЉе истражуЉу научници, не само психолози, веЮ и педагози, социолози. ƒруго Ље схватаЬе коЉе користимо у свакодневном животу, такозвано животно схватаЬе.

Ќаши свакодневни разговори о инфантилности су увек врло конкретни-Љедни се тичу конкретне младе особе, односно мужа/жене итд. ”век се односе на конкретне ситуациЉе: муж мало зараРуЉе и не може да наРе добро плаЮен посао, млада не може да изаРе на краЉ са децом и ангажуЉе дадиЪу, радници уместо да раде своЉ посао играЉу пасиЉанс, итд.

»нфантилост у свакодневном животу -начин да се обЉасни без обЉашЬеЬа. «ашто улагати напоре да се разуме други, Љош и да се подржи, много Ље лакше окачити „етикету“ инфантилности, и сва питаЬа су решена. ѕри томе, свако ко користи реч „инфантилност“ ставЪа у Ьу своЉ садржаЉ. ¬елика Ље вероватноЮа да професионални психолози, разматраЉуЮи те исте ситуациЉе са „инфантилним“ хероЉима, не мораЉу у Ьима да пронаРу праву инфантилност. ” свакодневном разговору инфантилност има разнолико и вишеслоЉно схватаЬе. Ќоси у себи интуитивни карактер, а свако долази до закЪучка о ЬоЉ на основу личног искуства.

 ако психолози дефинишу схватаЬе „инфантилности“? ѕрви пут су научници овим термином описали понашаЬе особе 1864. године, када Ље француски доктор ≈. Ў. Ћасег (Ernest-Charles Lasègue) назвао инфантилношЮу посебан застоЉ у развоЉу личности у раном, младалачком стадиЉуму. ќваЉ застоЉ се манифестовао у неустаЪености расположеЬа, у специфичностима емотивних сфера, у незрелости размишЪаЬа, итд.

ќд тада, истраживаЬа у домену инфантилности су отишла далеко напред, и само схватаЬе „инфантилности“ задобило Ље много контекста и значеЬа. ЌаЉраспростраЬениЉе Ље-застоЉ у развоЉу организма, коЉи се манифестуЉе у физичком и психичком заостатку. ћоже да се поЉави застоЉ у развоЉу детета, да се сачуваЉу дечЉе пропорциЉе тела или поЉединих делова (на пример, полних органа), други знаци полне зрелости могу бити недовоЪно изражени или да у потпуности одсуствуЉу. —ве то може пратити застоЉ у психичком развоЉу детета. —лично схватаЬе инфантилности се може наЮи у литератури из психиЉатриЉе.

“ек краЉем ’’ века, инфантилност су почели да доживЪаваЉу као застоЉ социЉалног развоЉа младих Ъуди, у односу на Ьихов биолошки развоЉ; као застоЉ моралног и социЉалног развоЉа и тако даЪе.

»нфантилност или вечна младост

Ѕити инфантилан и осеЮати се младим, не доживЪавати своЉ реални узраст-то су сасвим различите ситуациЉе. »страживаЬа су показала да више од 50 % популациЉе се осеЮа млаРим него што Љесте. —твар Ље у непоклапаЬу различитих значеЬа узраста: хронолошког, биолошког, социЉалног и психолошког.

 ако разликовати осеЮаЉ младости од реалне инфантилности?  ритериЉум разликоваЬа може дефинисати степен зрелости. »нфантилног човека често описуЉу као незрелог у разним аспектима.

Ќезрелост емотивно-воЪне сфере се манифестуЉе у „дечЉим“ емоциЉама, коЉе са Љедне стране, могу бити врло привлачне- таква особа Ље жива, привлачи пажЬу, задивЪуЉе попут титравог лептира. Ќезрелост мотивационе сфере се проЉавЪуЉе у одсуству хиЉерархиЉе мотива, у нискоЉ образовноЉ или радноЉ мотивациЉи, итд.

”општено, може се говорити о незрелости личности у целини. Ўта означаваЉу ове речи? ќписуЉуЮи развоЉ личности, национални психолози говоре да се човек не раРа као личност, веЮ да то постаЉе. ј.Ќ. ЋеонтЉев помиЬао Ље два роРеЬа личности; прво, коЉе се догаРа у узрасту од 3 године и наставЪа се до школе, и друго- у младалачком добу. „ќтприлике“, с обзиром да нису тако Љасне границе тих процеса, ови стадиЉуми се могу разликовати код деце.  ао резултат првог роРеЬа личности, мотиви детета се групишу у одреРени систем, где су Љедни важниЉи и значаЉниЉи, а други маЬе.

 ао ретултат првог раРаЬа за дете Ље много важниЉе испуЬеЬе социЉалних норми, коЉе му одреРуЉу родитеЪи и Ьему значаЉни одрасли. ” тинеЉЯерском добу код детета се значаЉно прошируЉе круг контаката, и хиЉерархиЉа мотива све чешЮе доводи до противречних ситуациЉа: „ћорам да слушам одрасле и о свему да им причам, али ако им испричам како Ље моЉ друг пробао да пуши, друштво Юе ме сматрати за издаЉника“ или „родитеЪи говоре да треба добро да учим, али ми се деца у школи смеЉу због тога“, и томе слично. ƒете се налази пред неопходношЮу преиспитиваЬа те хиЉерархиЉе. ” томе се управо и састоЉи друго роРеЬе личности, чиЉи Ље критериЉум први самостални и одговорни поступак у животу.

ћеРутим, други психолог-¬.¬. ѕетухов- говори о томе да у резултату другог роРеЬа Љош увек се не поЉавЪуЉе личност, веЮ само социЉални субЉекат, то Љест, особа способна да предузима самосталне и одговорне одлуке у складу са општим нормама. ћоже ли се назвати личношЮу фашиста коЉи се не поколеба пред избором, и дозвоЪава (потпуно самостално и одговорно) у складу са нормама свог социЉума, да пошаЪе у логор смрти сиротиште „£ануша  орчака“?

ћожемо ли личношЮу назвати нашег протоЉереЉа Ћомакина, о коЉем пише светитеЪ Ћука и коЉи не само да се одрекао Ѕога, него Ље и предводио антирелигиозну пропаганду у —редЬоЉ јзиЉи? “о Ље био потпуно самосталан и одговоран поступак у складу са нормама тог друштва...ќдговор Ље, чини ми се, очигледан: не. «начи, човек коЉи доноси одлуку у складу са друштвеним нормама, Љош увек ниЉе личност, пошто се вредности и друштвене норме могу много разликовати у зависности од времена, културе... ѕрава личност Ље онаЉ човек коЉи доноси самосталне и одговорне одлуке, само у складу са општим друштвеним нормама. ”право се таква личност може назвати зрелом.

ƒа ли Ље одувек постоЉала инфантилност?

ќдмах се намеЮе питаЬе: дакле, да ли Ље инфантилност болест ’’ и долазеЮих векова? ј до ’’ века ниЉе било инфантилних личности? “у Юе нам интернет дати много одговора на задато питаЬе, од коЉих веЮина потврРуЉе ту претпоставку, а неко Юе отиЮи и даЪе, па Юе повезати инфантилност са специфичностима политичког система државе. Ќа пример, може се сусрести став по коме ауторитарне државе само што нису расадници инфантилних субЉеката. ƒа ли Ље то тако?

ѕотрудиЮемо се да наРемо самостални одговор на ово питаЬе, без помоЮи свезнаЉуЮе мреже. ƒа се подсетимо примера. „ќд тада многи од ученика ЬеговиЉех отидоше натраг и више не иРаху с Мим.“ (£н. 6:66) ј зашто су отишли? ≈во и одговора: „“ада многи од ученика коЉи слушаху рекоше: ово Ље тврда бесЉеда!  о Ље може слушати?“ (£н. 6:60). »ли богати младиЮ „а кад чу младиЮ риЉеч, отиде жалостан; Љер биЉаше врло богат“ (ћт. 19:22) »ли пет девоЉака коЉе нису узеле уЪе са собом. »ли роб коЉи Ље закопао талант. ј када Ље »род умртвио £ована  рститеЪа, због немоЮи да изабере измеРу нарушаваЬа пиЉаног обеЮаЬа и убиства ѕророка? Ќе личи ли то на незрелост, на исту ону инфантилност?

Ќе мора се иЮи тако далеко. ѕочетком ’’ века  . √. £унг Ље описивао своЉе време као „обданиште коЉе се преко мере раширило и распршило“.

ћожда се некоме ови примери неЮе учинити довоЪно убедЪивим, али Ље тешко оспоравати сличне аргументе. —ами примери говоре о томе да Ље и за време »суса било доста инфантилних Ъуди, Љедно опште, заЉедничко „распни“ колико кошта...

 о Ље инфантилниЉи: мушкарци или жене?

 о Ље инфантилниЉи?  ако Ље просто и брзо доЮи до одговора на ово питаЬе, а наЉважниЉе, како Ље лако-Љер има много примера... „Ћежи на каучу и ништа не ради, не обезбеРуЉе породицу, не гради кариЉеру, све сама морам да радим....“ ѕознате речи? Ќаставак- „...сама све радим, и у куЮи и на послу морам да успевам све...“ Ќекако се одговор сам намеЮе, ко Ље инфантилниЉи...јли ако бисмо узели у обзир све што Ље веЮ речено, да ли Ље одговор тако очигледан?

—а Љедне стране, заиста, инфантилност се манифестуЉе у одсуству жеЪе за одрастаЬем, у маштаЬу уместо у реалном деловаЬу. ќнда наша активност, наш рад „и код куЮе и на послу“, наше настоЉаЬе да узмемо на себе што више, и не само своЉе ( шта да се ради, да обучем наранЯасти прслук и одем на железничку станицу, Љер нема ко други) оправдава се-ко Юе ако не Ља...

—а друге стране, ниЉе ли то иста она инфантилност као и социЉална незрелост- неразумеваЬе своЉе улоге, своЉих деловаЬа, неумеЮе да се носи сопствена одговорност и као последица, нарушаваЬе туРих граница-Љер онда постоЉи оправдаЬе зашто нису испуЬене личне обавезе? ЌаЉважниЉе, што се све то одвиЉа несвесно: у нашоЉ представи ми смо хероЉи, коЉи спасаваЉу своЉу породицу/своЉу организациЉу/ ( у оквирима) своЉу државу „са себе и за оног другог“.

ѕрема научним истраживаЬима не постоЉе подаци ко Ље инфантилниЉи-мушкарци или жене. «анимЪиво Ље то да се у друштву инфантилност код жена више толерише него инфантилност код мушкараца. ∆енама се много тога опрашта: Ьен егоцентризам-добро, она Ље жена! » мрзовоЪа: девоЉке могу да дозволе себи да буду слабе. Мена невоЪност да узима на себе одговорност-да, она Ље девоЉка... —тереотип женског лика подразумева слабост и неопходност туРе подршке. ѕрема инфантилним женама се могу односити иронично, шалити се са Ьима, али их нико неЮе оптуживати за оваЉ страшни грех, услед чега се стиче утисак да жене нису ни мало инфантилне.

—тереотип мушкарца Ље сасвим другачиЉи и одступаЬе од тог стереотипа наилази на оштар прекор жена и у наЉблажем случаЉу етикетираЬе „он Ље инфантилан“.

††††

 ако се ослободити инфантилности

ƒа ли Ље уоппште могуЮе избавити се? –екло би се да Љесте. ѕсихолози говоре да Ље први корак спознаЉа. —познаЉа човека да Ьегове несреЮе нису случаЉне, да Ьегово понашаЬе не одговара у потпуности понашаЬу зрелог човека. јли! “о мора бити сопствена одлука, сопствени „инсаЉт“ како кажу психолози, сопствена спознаЉа- никаква споЪна настоЉаЬа неЮе натерати човека да „спозна“, просто, Љер су такви закони психологиЉе.

ќвде Ље боЪе да се сами запитамо у коЉоЉ мери Ље наше лично понашаЬе инфантилно, колики Ље степен незрелости у Ьему. ћожда некада покушавамо да урадимо нешто што желимо, не обазируЮи се на околину. »ли се жалимо на друге, не покушаваЉуЮи да пронаРемо своЉ удео кривице у ономе што се догаРа. »ли не дозвоЪавамо себи да погрешимо, да имамо тежак карактер или неке недостатке....

ѕочнимо од себе.  олико Ље наше понашаЬе инфантилно? ƒа ли сам спреман(а) да створим породицу, или немам доброг кандидата и боЪе ми Ље да будем сам(а), док се не поЉави идеални? »ли, одговараЉуЮи кандидат постоЉи, али треба и кариЉеру градити-а како без тога? ƒа ли сам спреман(а) да родим децу, или треба чекати да се одбрани дисертациЉа/сакупи довоЪно новца/постиЮи зваЬа/купити стан итд.? ƒа ли сам спреман(а) да одмарам на  риму/ на селу/ или морам да одпутуЉем на егзотичну дестинациЉу, без обзира на препреке? ј онда Љош теже- да ли сам спремна да послушам и обучем сукЬу/мараму у храму, а да не видим то као назадништво ÷ркве? » тако даЪе. ѕочнимо од себе!

£елена  орнева
—а руског »ва ЅендеЪа

„асопис Ђ¬иноградї бр.5 (73) 2016 г.

06 / 10 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0