Srpska

 ако превазиЮи расеЉаност при молитви?

ќдговори пастира

¬ероватно je свакоме од нас познато стаЬе када почиЬеш да се молиш и кроз неко време одЉедном схваташ да речи молитве не дотичу срце, изговараш их механички, а мисли су ти веЮ одавно прешле на неке свакодневне проблеме.  ако да сачувамо усредреРеност у молитви, како да избегнемо расеЉаност? —воЉе савете даЉу пастири –уске ÷ркве.

††††

»гуман Ћука (—тепанов):

Ц ќнаЉ коЉи Ље победио страст према предметима видЪивим и чулним, коЉи Ље загреЉан страхопоштоваЬем и захвахвалношЮу према ћилосрдном √осподу, томе Ље страна таква расеЉаност.

£еромонах »ларион (–езниченко):

Ц ЌаЉЉедноставниЉи начин Ље да се обратимо искуству светаца. Ѕлаго нама, Ьихова дела су данас доступна, и јве ƒоротеЉа, и —ветитеЪа “еофана «атворника, и ѕреподобног јмвросиЉа ќптинског... јли то понекад, само по себи, ниЉе довоЪно да реши проблем. «ато Ъуди иду тежим путем: они читаЉу дела светих, памте Ьихове поуке и почиЬу да озбиЪно анализираЉу себе, своЉ духовни живот и веЮ тада у складу са Ьим ступаЉу на пут усавршаваЬа. —веци су апсолутно различити Ъуди, различитих нарави и путева ка Ѕогу, зато Ьихови примери не одговараЉу обавезно свакоме. јли треба да узмемо у обзир туРе искуство да бисмо формирали сопствено.

††††

ѕротоЉереЉ —ергиЉе ѕравдоЪубов:

Ц ѕобедити расеЉаност у молитви Ље скоро немогуЮе. “о Ље напад злих духова. –етки су Ъуди коЉи могу да се моле без расеЉаности. Ѕорба са расеЉаношЮу Ље неизбежна и стална. £едно од средстава помоЮи у тоЉ борби Ље неуморно (не мислим на непрекидно, веЮ на неуморно) твореЬе молитве »сусове.  ако Ље говорио отац £ован ( рестЉанкин): сто молитава на дан ≠ више не треба. јли читаЬе ових сто молитава обично траЉе скоро сат времена, а и не успеваш увек да прочиташ сто молитава. ќтац £ован ( рестЉанкин) никако ниЉе захтевао брзо и аутоматско читаЬе молитве, не! ќн Ље говорио: треба споро изговарати „√осподе »сусе ’ристе, —ине ЅожЉи, помилуЉ ме грешног“, полажуЮи на себе крсно знамеЬе. ѕричекати, поклонити се, причекати, усправити се, и после читати следеЮу молитву.

Ўта пружа »сусова молитва? ќна, сабираЉуЮи ум, помаже да се усредсредимо на наЉЉедноставниЉе речи, коЉе су ти толико познате да можеш да их се сетиш и даЬу и ноЮу. “о Ље одреРени „тренинг“. » свакодневно искуство твореЬа »сусове молитве помаже да победимо расеЉаност у молитви и литургиЉскоЉ, црквеноЉ, и домаЮоЉ, вечерЬоЉ или ЉутарЬоЉ. ј без твореЬа »сусове молитве готово Ље немогуЮе да се одупремо расеЉаности мисли.

 ада бисмо могли да се молимо без расеЉаности свет би био сасвим другачиЉи. ћноги монаси на јтосу успеваЉу у томе, и у нашим руским православним манастирима такоРе. » нек да Ѕог свима коЉи хоЮе да се моле да не губе ток мисли у свакоЉ молитви, читаЉуЮи свако правило.

 ада ме питаЉу зашто се 40 пута чита молитва „√осподи, помилуЉ; √осподи, помилуЉ, √осподи, помилуЉ...“, Ља одговарам овако: „Ўта ¬и мислите, да ако Ља три пута исто то прочитам, да Ља не губим пажЬу? √убим! Ѕило би добро да од тих 40 пута бар десет изговорим молитву од душе и без расеЉаности“. ≈то то и Љесте начин да напрегнемо своЉе мисли и да се не искЪучуЉемо, да се не удаЪимо! “о Ље веома битно и важно Ље да се то употребЪава у православном богослужеЬу. » тога не треба да се плашимо, веЮ треба да се захвалимо Ѕогу због Ъуди коЉи су направили правило да се 40 пута изговори „√осподи, помилуЉ“.

ѕротоЉереЉ ћаксим  озлов:

Ц  ада бих Ља само знао како да победим расеЉаност у молитви! » када би неко знао како засигурно то да постигнемо, Ьему би доделили нашу православну „Ќобелову награду“ и он би био главни светац за последЬих 2000 година. “акав Љединствени савет за све не постоЉи. » треба да бежимо од тих Ъуди коЉи говоре да знаЉу препоруку коЉа свакоме одговара.

ћоже се посаветовати следеЮе: треба да се потрудите, идеално, у животу, али ако у животу не успевате, онда у кЬигама, да наРете таквог учитеЪа, кога Юете заволети и желети да слушате, са искуством коЉе ¬ама улива повереЬе, и да радите оно што он каже.  ао у медицини: ако човек има повереЬа у лекара онда лечеЬе наЉчешЮе успева. ј ако се он колеба измеРу пет школа и традициЉа лечеЬа, онда ништа не може да успе, све и ако би то били наЉуспешниЉи академици и професори медицине.

“резвено расудите и наРите тог благочестивог подвижника чиЉе кЬиге, укЪуЮуЉуЮи и оне о молитви, изазиваЉу наЉвеЮи одЉек у вашоЉ души, и трудите се да наЉвише следите Ьегове савете о превазилажеЬу расеЉаности у молитви.

††††

ѕротоЉереЉ ќлег —теЬаЉев:

Ц –асеЉаност у молитви се превазилази пажЪивим односом према речима текста. ѕре свега се не препоручуЉе да се напамет изговараЉу молитве. » веома Ље битно да читамо молитве на црквенословенском Љезику. «бог тога што црквенословенско писмо захтева од нас више пажЬе и усредсреРености од обичних слова. » када ми имамо навику да читамо молитве на црквенословенском, када су нам та слова увек пред очима, то заиста много значи. ”згред, Љедан старац ми Ље говорио (Љош у совЉетско време) да се зли дуси веома плаше црквенословенског Љезика и сасвим не реагуЉу на руске молитвене текстове. Ќа пример, ако ми на руском читамо ѕсалтир. ћислим да то ниЉе било речено тек тако: треба да схватимо сакрални значаЉ црквенословенске традициЉе, не зато што Ље то традициЉа наших предака, мада Ље то такоРе битно, веЮ зато што та традициЉа почиЬе од равноапостолних Оирила и ћетодиЉа. ј равноапостолна браЮа су у Юирилицу уврстили слова коЉа су присутна у хебреЉском, грчком и у латинском, полазеЮи од тога да су на √олготи натписи били ураРени на ова три Љезика, што значи да су ова писма света.

¬еома Ље битно да обнавимо страхопоштоваЬе према црквенословенском тексту. —еЮам се како су католичке цркве у ћоскви опустеле када су католици прешли на руски Љезик и престали да служе на латинском. » Љедан остарели католички свештеник из ћоскве Ље тада говорио да у ѕоЪскоЉ тога нема: Ъуди неЮе да причаЉу са Ѕогом на истом Љезику на ком се сваРаЉу на пиЉаци. » не треба да заборавимо да Ље у време »суса ’риста разговорни Љезик био арамеЉски, а молитвени и сакрални Љезик Ље био хебреЉски Ц Љезик ЅиблиЉе. –азлика меРу арамеЉским и хебреЉским Ље много веЮа него меРу руским и црквенословенским, меРутим ’ристос ниЉеданпут ниЉе покренуо питаЬе молитве на арамеЉском. » то што ’ристос ниЉе покренуо такво питаЬе, чини ми се, Љесте освеЮеЬе сакралне традициЉе Љезика, истицаЬе важности те традициЉе.

ƒанас има Ъуди коЉи предлажу да се преведу молитве и богослужеЬе на савремени Љезик. ѕредлог Ље дискутабилан. Ќаравно, можда Ље потребно да упростимо црквенословенске речи, да их учинимо разумЪивиЉим. “у нема ничег лошег, таЉ процес се непрекидно одвиЉа Љош од времена цара »вана √розног. јли ипак... ћи морамо веома обазриво да се односимо према светом Љезику, као што треба да чувамо границе своЉе државе. £ер, по схватаЬу наших предака, Љезик чини народ, а народ Ље Љезик.

††††

—вештеник ¬алериЉе ƒуханин:

Ц –асеЉаност у молитви Ље, наравно, испоЪаваЬе наше немоЮи. “о Ље последица греха. Ќаш ум Ље постао нестабилан, мисли скачу и брзо се меЬаЉу, у Ьима влада потпуни хаос, и молитва постаЉе узак пут и уска врата кроз коЉе Ље нашем немирном уму тешко проЮи. Ўта да радимо?

 ако наш ум не би летео на све стране треба да га привежемо речима молитве. “о Ље Љедноставан, али сигуран принцип коЉи предлажу свети оци: ма колико год пута да ум одлута за време молитве, сваког пута га врати назад на своЉе место. „ак и ако ти на ум падне некаква блистава и паметна мисао, за време молитвеног правила треба све да одбацуЉеш, Љер то одвлачи пажЬу од наЉбитниЉег Ц општеЬа са √осподом.

–асеЉаност такоРе произилази из одсуства скрушености. “о Ље било откривено ѕреподобном —илуану јтонском коЉи Ље упитао Ѕога зашто разне помисли разараЉу молитву. „ќхоли увек на таЉ начин страдаЉу од злих духова“, Ц речено му Ље. √орда душа Ље немирна, запЪускуЉу Ље бурни таласи емоциЉа и осеЮаЬа, молитва такве душе Ље непажЪива.  ада се човек скруши, све му Ље лакше и лакше да се моли, зато што из мирне душе молитва иде сама од себе.

»звор расеЉаности у данашЬе време могу да буду преЉарки утисци, на пример од гледаЬа филмова или удубЪиваЬа у интернет. ” нашоЉ души остаЉу признаци онога што смо видели, они неЮе тек тако нестати и ометаЮе пажЪиву молитву. » ако си сам испунио своЉ унутрашЬи свет свакаким призорима, зашто се онда чудиш што све то извире на површину за време молитве? “о значи да треба унапред да научимо да примеЮуЉемо шта помаже и шта смета нашоЉ пажЪивоЉ молитви.

–азлози за расеЉаност су многоструки. ѕонекад Ље човек просто уморан, исцрпЪен и радо би се помолио са пуном пажЬом, али глава се искЪучуЉе. ” таквом случаЉу пожеЪно Ље да унапред израчунамо своЉе време, да издваЉамо сваког дана за молитву одреРени временски период и да сачувамо, колико год можемо, снаге за то.

 ако год, не треба да падамо у очаЉаЬе. ћисли коЉе долазе у време молитве су сличне корову у башти: чупаш га, а он поново ниче. јли ако га не чупаш, он се свуда шири и све Ље теже и теже да га искорениш. јли сваки пут кад га уништиш, коров губи своЉу снагу. » кроз одреРено време молиЮеш се приЪежниЉе.

—вештеник јлександар —атомски:

Ц Ѕитно Ље да памтимо: Ѕог ниЉе руководилац кЬижевног кружока. “о Љест Мега не радуЉе ако ми уЉутру и увече само читамо песмицу „£утарЬа/вечерЬа молитва“. ќн од нас очекуЉе одреРен однос, Ъубав и отвореност. «ато ако се губимо у оквиру молитвених текстова неопходно Ље да их не читамо редом веЮ да поступамо другачиЉе. —ветитеЪ “еофан «атворник Ље у таквим случаЉевима препоручивао да се не молимо по обиму прочитаног (потпуно/непотпуно правило), веЮ по времену коЉе смо спремни да издвоЉимо за молитву. јко имамо могуЮност да се помолимо 10 минута увече онда можемо да узмемо ћолитвеник и да почнемо да се молимо максимално прибрано. јко смо се мислима удаЪили треба да се вратимо на место где смо изгубили нит. ќбично нам Ље тешко да се вратимо Љер нас леЬост задржава. ј у овом случаЉу разумемо да не читамо да бисмо постигли неку норму по обиму, веЮ се трудимо да нешто кажемо Ѕогу.  роз неко време ми Юемо видети да Ље 10 минута прошло, а ми хоЮемо да наставимо молитву Ц ето то Юе бити резултат!

ѕрипремио искушеник Ќикита (ѕопов)
— руског јлександар АокиЮ и јна ¬едЉаЉева

07 / 10 / 2016

     оментари:

    2017-07-16
    21:11
    Dragan:
    Svaka vam cast svima na ovakvom tekstu i objasnjenju oko rasejanosti u molitvi ovo je nesto sa cime se i ja borim al uvek kazem nema te sile koja me moze odvojiti od ljubavi prema gospodu bogu predfajem mu svoju dusu svoje telo svoje bice da me gospod vodi svojim putem,Gospode Isuse Hriste,Sine Bozji,Pomiluj me gresnog.

    2016-10-11
    01:52
    дамЉан:
    ћоЉа тактика Ље кад осетим да сам изгубио молитвени нит, замишЪам како се злобно смеЉу духови зла око мене. » онда се просто из бесног ината вратим назад и усредсредим се Љош дубЪе у молитву. »нтересантно Ље да се то наЉчешче дешава за време молитве √осподЬе ќче Ќаш и у цркви. » онда после неког времена опет падам, али опет се дижем. ЌиЉе лако бити православац!

    2016-10-08
    15:48
    ’аЯи ¬ладан ЅелчевиЮ:
    јмин

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0