Srpska

ќ толерантности

††††

£една од наЉважниЉих парола нашег времена Ље нашироко позната Ђтолерантностї или на српском ЂтрпеЪивостї. ” прошлости та реч се употребЪавала или у садеЉству са речЉу Ђдомї ( на руском Љезику фраза Ђдом терпимостиї означава Љавну куЮу), или у измеЬеном облику у контексту правног статуса верских маЬина као Ђверска толеранциЉаї, што поЉашЬава значеЬе тог израза. ќчигледно Ље да у савременим државама попут –усиЉе, ‘ранцуске или —ЉедиЬених ƒржава нема државне религиЉе, веЮ Ље загарантована слобода вероисповести и Љеднакости граРана независно од Ьихове верске припадности, тако да термин Ђверска толеранциЉаї губи на своЉоЉ актуелности. ЌаЉновиЉа семантичка еволуциЉа речи Ђтолерантностї проширила Ље значеЬе овог поЉма, приближивши га неологизму Ђполитичка коректностї и сместивши га у сферу коЉа дефинише односе меРу расама, народима, културама и цивилизациЉама. ѕриврженост принципу толерантности и политичке коректности постала Ље своЉеврсна пропусница у Ђцивилизовано друштвої, нешто попут смокинга или кравате.

ћеРутим, примена тог посебног термина према Ъудима друге расе, открива нам да су Ъуди коЉи себе сматраЉу толерантним заправо латентни расисти. «арад поЉашЬеЬа овог закЪуча, коЉи се на први поглед може учинити апсурдним, навешЮемо пример верске толеранциЉе у државама где постоЉи држвана религиЉа. ¬ерска толеранциЉа у том случаЉу представЪа цивилизовано понашаЬе државе или приватних лица, коЉи припадаЉу државноЉ религиЉи, према верским маЬинама, притом не доводеЮи у питаЬе доминантни статус државне вероисповести. »ли Љедан банални пример коЉи илуструЉе парадокс речи ЂтолеранциЉаї: фанатичне америчке феминисткиЬе, испуЬене осеЮаЉем надмоЮи свог рода, веома су бурно реаговале ако се неки каваЪер усудио да им пружи руку приликом силаска низ стрме степенице, или понудио да им помогне при ношеЬу тешке торбе, Љер су сматрале да Ље такво понашаЬе у ствари показатеЪ мушкарчевог непоштоваЬа према целом женском роду и према Ьима самима Ц у Ьиховим очима таЉ човек Ље био Ђгендерни расистаї. Ќа сличан начин реагуЉу припадници расних маЬина када се сусретну са политичком коректношЮу и толеранциЉом од стране Ђбледоликихї ≈вропЪана или јмериканаца, коЉи су их некада називали ЂобоЉенимї, Љер их нису сматрали равним себи.

“ермин ЂтолеранциЉаї меРу расама, народима и културама у –усиЉи ниЉе умесан. «а разлику од западнe ≈вропe и севернe јмерикe, у коЉима Ље донедавно (да се политички коректно изразим) негована идеологиЉа супериорности беле расе над ЂобоЉенимї, што Ље Љако битно за идентитет «ападног човека, у –усиЉи тога никада ниЉе било. ј ако Ље некада нешто слично и било забележно у виду индивидуалних случаЉева и екцеса, онда Ље такво понашаЬе потпуно страно и у супротности са руским погледом на свет и тако Ље било кроз читаву нашу историЉу. “о можемо обЉаснити на разне начине, али главни разлог представЪа ЉеванРеЪско учеЬе о универзалном братству меРу Ъудима, а и због тога што за ’риста Ђнема £елина ни £удеЉца, обрезаЬа ни необрезаЬа, варварина ни скита, роба ни слободЬакаї ( ол. 3: 11). “е речи и учеЬе су наши преци усвоЉили толико искрено и дубоко да су наставили да баштине осеЮаЬе Љеднакости меРу Ъудима разних раса и националности, чак и у то време када су изгубили своЉу православну веру, када Ље на државном нивоу свака религиЉа била одбачена и дискредитована, Љер су одрасли у средини прожетоЉ хришЮанским етосом. «бот тога расправе о расноЉ и националноЉ толерантности у –усиЉи немаЉу утемеЪеЬе. ”зевши то у обзир, хулиганска или у неким случаЉевима и криминална активност скинхеда, ионако малоброЉних, апсолутно противречи рускоЉ традициЉи. Михово понашаЬе Ље чиста копиЉа туРе традициЉе, што Ље Љасно и из Ьиховог назива Ц Ђскинхедї. ” руском Љезику чак не постоЉи ни назив за тако нешто. ќни немаЉу подршку у руском друштву и не заслужуЉу да им се посвеЮуЉе време у озбиЪноЉ расправи, осим ако то нема за циЪ друштвену психотерапиЉу. —тога Ље медиЉска халабука око Ьиховог неприхватЪивог деловаЬа контрапродуктивна.

††††

–усиЉа, као и остале православне земЪе, ма колико биле заражене увезеним бацилима расизма, ксенофобиЉе и шовинизма, радикално се разликуЉу у том погледу од «апада, коЉи Ље у блискоЉ прошлости био под апсолутном влашЮу идеЉе о сопственоЉ супериорности израженоЉ кроз цивилизаторску фразу Ц Ђтерет одговорности белог човекаї. «ар исти таЉ Ђтеретї не подстиче Љедну савремену суперсилу да намеЮе своЉе вредности читавом свету, коЉи Љош ниЉе заборавио цивилизаторе и колониЉалисте из 19. и 20. века, иако нико у данашЬе време, наравно, не покушава озбиЪно да заступа идеЉу расизма?

” оквиру наметаЬа вредности, коЉе врше савремени цивилизатори, Ђтолерантностї добиЉа сасвим нову и оригиналну интерпретациЉу.  ада у данашЬе време неко замера свом противнику да ниЉе толерантан, он више не мисли на Ьегов однос према разним расним, националним или верским маЬинама, веЮ под тим подразумева Ьегов однос према Ъудима коЉи бираЉу стил живота, коЉи се у раниЉем периоду сматрао скандалозним и порочним, другим речима ради се о толерантности ка греху.

јли хришшЮанин, чисте савести, не може испунити такав захтев, Љер озбиЪно схвата упозореЬе апостола ѕавла: ЂЌе вараЉте се, ни блудници, ни идолопоклоници, ни преЪубочинци, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомци, ни лопови, ни пиЉанице, ни опадачи, ни отимачи, неЮе наследити ÷арство ЅожиЉеї (1  ор. 6: 9Ц10). јпостол не учи хришЮане трпеЪивости према греху, веЮ супротно Ц нетолерантности према греху. ѕритом Ље наша прворазредна брига да разоткриЉемо грех у себи самима, Љер нам √оспод заповеда: ЂЌе судите да вам се не суди... ј зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осеЮаш?ї (ћт. 7: 1, 3). јли таЉ позив да не осуРуЉемо трунку у оку ближЬег свог, док Ље у нашем брвно, не значи да смо слепи пред очигледним гресима наше браЮе. √оспод Ље говорио своЉим ученицима: Ђјко ли ти згреши брат твоЉ, иди и покараЉ га насамо; ако те послуша, добио си брата свога. јко ли те не послуша, узми са собом Љош Љеднога или двоЉицу, да на устима два или три сведока остане свака реч. јко ли Ьих не послуша, кажи ÷ркви; а ако ли не послиша ни ÷ркву, нека ти буде као незнабожац и цариник.ї (ћт. 18: 15Ц17), другим речима, грешник коЉи одбиЉа покаЉаЬе подлеже искЪучеЬу из ÷ркве.

ЌаЉважниЉе Ље да, док разобличавамо Љавног грешника, не чинимо то с фарисеЉском охолошЮу, веЮ скрушено, знаЉуЮи да смо и сами грешни, и с ЪубавЪу, с искреном надом на Ьегово покаЉаЬе и промену живота. јпостол ѕавле, у своЉоЉ ѕосланици коринЮанским хришЮанима, прво набраЉа грехе коЉи препречуЉу пут у ÷арство Ќебеско, а потом додаЉе: Ђ» такви беЉасте неки, али се опрасте и просветисте и оправдасте именом √оспода »суса ’риста и ƒухом Ѕога нашегаї (1  ор. 6: 11).

ƒа ли то све значи да нетолерантност ка греху, коЉу нам √оспод заповеда и коЉа се тиче самопрегора и покаЉаЬа као и меРуЪудских односа, има утицаЉа само на живот унутар ÷ркве и нема никаквог значаЉа за политичку или правну сферу? “о би била неистинита претпоставка. ’ришЮани не треба да беже од овог света нити да га руше. „ак и у време прогона ÷ркве у –имском царству, хришЮани су били одани граРани, што Ље дивно изражено у ЂјпологиЉиї —ветог £устина ‘илозофа, упуЮеноЉ цару јнтонину ѕиЉу. ’ришЮани нису зазирали од воЉне службе у легиЉама паганског –има, нити су сматрали да Ље то неспоЉиво са хришЮанском вером. ѕравославна ÷рква слави као свете угоднике ЅожиЉе оне коЉи су пострадали за веру у —паситеЪа за време чистки хришЮана у армиЉи. “ада су пострадале велике римске воЉводе као што су: ¬еликомученик √еоргиЉе, ƒимитриЉе —олунски, “еодор —тратилат. ”чешЮе хришЮана у државном апарату добило Ље на значаЉу када Ље —вети цар  онстантин даровао хришЮанима слободу вероисповести.

 ада су хришЮани постали веЮина, римско законодавство и правни систем претрпели су озбиЪне промене под утицаЉем ЉеванРеЪског учеЬа и хришЮанских моралних норми. ѕромене су нарочито видЪиве у кривичном праву, где Ље направЪена Љасна разлика измеРу порока коЉи нису подлегали кривичноЉ санкциЉи и оним Ъудским гресима коЉи су могли бити кривично гоЬени. “у правну разлику хришЮани нису успоставили у виду приватних лица или као део ÷ркве, веЮ у своЉству чиновника овлашЮених за израду законодавних аката, или као благочестиви хришЮани и носиоци врховне власти, тоЉест као цареви, коЉи су доносили законе, руководеЮи се притом хришЮанском савешЮу. —личне поуке можемо извуЮи и из историЉе руске државе и Ьеног односа са ÷рквом, као и из историЉе руског права, коЉе Ље засновано на хришЮанским моралним вредностима.

ќчито Ље да границу меРу гресима коЉи се не кажЬаваЉу и криминалним делима утврРуЉе држава, а не друштвене групе. јли за нас хришЮане Ље врло важно где Юе та граница бити и какве Юе одлуке у том погледу бити донесене. ” сваком случаЉу, православни хришЮани, коЉи су верни и предани ЉеванРеЪском учеЬу, позвани су да у политичком животу подрже све оне партиЉе коЉе штите моралне вредности, а не оне странке коЉе проповедаЉу толерантност према греху или бришу границу измеРу морала и греха, добра и зла. —тога, када хришЮанин бира своЉу политичку опциЉу он увек мора да води рачуна о томе какви су ставови одреРене партиЉе по питаЬу друштвеног морала, да ли Юе она штити таЉ морал у законодавноЉ, административноЉ и судскоЉ сфери, или Юе га рушити. £едном речЉу за хришЮанина Ље важно да ли Љедна партиЉа подржава или одбацуЉе морални друштвени поредак. ƒабоме, Љасно Ље да не треба судити само по речима и тврдЬама, веЮ у главноЉ мери по делима. ѕосебна одговорност пред Ѕогом, у сврху борбе против овог очигледног зла, лежи на законодавцима или учесницима у власти, коЉи су православци.

ѕротоЉереЉ ¬ладислав ÷ипин
— руског јлександар АокиЮ

09 / 10 / 2016

     оментари:

    2016-12-01
    10:15
    јлексей,  острома:
    Ѕраниславу: ЅраЮо, да се боримо заЉедно!

    2016-10-10
    13:37
    Ѕранислав:
    ..из текста"..када хришЮанин бира своЉу политичку опциЉу он увек мора да води рачуна о томе какви су ставови одреРене партиЉе по питаЬу друштвеног морала, да ли Юе она штити таЉ морал у законодавноЉ, административноЉ и судскоЉ сфери, или Юе га рушити. £едном речЉу за хришЮанина Ље важно да ли Љедна партиЉа подржава или одбацуЉе морални друштвени поредак"..код нас у —рбиЉи на последЬим изборима 3/4 гласача Ље гласало за опциЉе коЉе не само да су толерантне него и Љавно подржаваЉу педерастиЉу, тако да у влади —рбиЉе имамо и Љавно декларисану лезбеЉку..велика срамота за —рпски народ !

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0