Srpska

ќреоли и сенке

»з штампе Ље изашла кЬига „ќреоли и сенке Ц расправе из историЉе —рпске ѕравославне ÷ркве у ЌезависноЉ ƒржави ’рватскоЉ 1941-1945. године“ аутора –адована ѕилиповиЮа.  Ьига кроз 22 расправе на различите теме покрива мартирску историЉу —рпске ѕравославне ÷ркве у ƒругом —ветском –ату на простору Ќезависне ƒржаве ’рватске, сателитске државне творевине ’итлеровог „Ќовог поретка“.

ќреоли и сенке Ц расправе из историЉе —рпске ѕравославне ÷ркве у ЌезависноЉ ƒржави ’рватскоЉ 1941-1945. године. –адован ѕилиповиЮ ќреоли и сенке Ц расправе из историЉе —рпске ѕравославне ÷ркве у ЌезависноЉ ƒржави ’рватскоЉ 1941-1945. године. –адован ѕилиповиЮ
††††

–асправе и студиЉе се односе на страдаЬе српског верног народа, затим свештенства и епископата, успоне и падове културе сеЮаЬа код —рба, као и спонатно развиЉаЬе поштоваЬа просиЉавших новомученика у другоЉ половини XX века. Ќеки радови су били обЉавЪивани у црквеноЉ и научноЉ периодици, а неки се обЉавЪуЉу по први пут. ќд наслова се истичу: „Ѕосанска краЉина у ƒругом светском рату“, „ ардинал ≈вгениЉе “исеран и —рби“, „Ѕискуп баЬалучки јлфред ѕихлер и —рби“, „ѕравославни храмови као места страдаЬа Ьихових верника“, „ѕреглед извора о генодицу над —рбима у Ќƒ’“, „јлоЉзиЉе —тепинац и хришЮанско схватаЬе историЉе“, итд.

ѕубликациЉа Ље веЮег формата и опремЪена Ље факсимилима и другим ликовно-документарним прилозима.  Ьигу Ље обЉавио ћузеЉ жртава геноцида из Ѕеограда, а Ьено обЉавЪиваЬе Ље у склопу реализациЉе ѕротокола о сарадЬи кога су потписали јрхив —рпске ѕравославне ÷ркве и ћузеЉ жртава геноцида 31. марта 2016. године.

***

”¬ќƒ

—рпска ѕравославна ÷рква Ље за време ƒругог светског рата на простору Ќезависне ƒржаве ’рватске 1941Ц1945. године била суочена са прогонима коЉи су били део систематског усташког плана „решаваЬа српског питаЬа“, односно потпуне ликвидациЉе српске нациЉе. ћасовна убиЉаЬа православних —рба, прогони и депортациЉе са териториЉе Ќезависне ƒржаве ’рватске, започета кампаЬа прекрштаваЬа, тЉ. присилно и уцеЬивачко превоРеЬе на –имокатоличанство, као и проЉекат организоваЬа „’рватске ѕравославне ÷ркве“ уклапа се у општи зацртани и прокламовани усташки проЉекат уништеЬа српског биЮа, имена и историЉских традициЉа. ” историЉскоЉ ¬оЉноЉ  раЉини (Ћици,  ордуну, ЅаниЉи и —лавониЉи), затим у ƒалмациЉи, као и у Ѕосни и ’ерцеговини, у мешовитим етничким и конфесионалним срединама, —рпска ѕравославна ÷рква, као наЉбоЪи израз и чувар српске националне свести, нарочито Ље била на удару.

ƒо почетка зиме 1941. године организациЉа —рпске ѕравославне ÷ркве, коЉа се затекла у ЌезавинсноЉ ƒржави ’рватскоЉ, била Ље разорена. “роЉица епископа су били убиЉени у лето 1941, а Љедан Ље подлегао ранама 1945. године (сви су проглашени и уписани 50 година касниЉе у диптих и календар светих —рпске ѕравославне ÷ркве). „есто на наЉсвирепиЉе начине, уз манифестациЉу конфесионалистичке мржЬе, убиЉани су и парохиЉски свештеници и свештеномонаси. ЌаЉпоузданиЉе статистике указуЉу на чиЬеницу да су усташе убиле 171 свештено лице —рпске ѕравославне ÷ркве.

—а друге стране, –имокатоличка црква у ЌезависноЉ ƒржави ’рватскоЉ уживала Ље привилеговани положаЉ. ќд првих дана, како Ље екстремни националистички и клерофашистички хрватски усташки покрет преузео власт, подржан од немачких нациста и италиЉанских фашиста, –имокатоличка црква се ставила у друштвену функциЉу Ќезависне ƒржаве ’рватске. Ѕило Ље, можда, очекивано да представници високог и нижег римокатоличког свештенства „у ’рвата“, према природи свога назначеЬа, буду носиоци хришЮанског морала и обичаЉа, да се супротставе расним законима Ќезависне ƒржаве ’рватске и одлучно ограде од политике убиЉаЬа и прогаЬаЬа —рба, £евреЉа и –ома. ћеРутим, до свега тога ниЉе дошло. Ќапротив, –имокатоличка црква Ќезависне ƒржаве ’рватске користила Ље новонасталу ситуациЉу, те Ље имовина —рпске ѕравославне ÷ркве узурпирана и коришЮена за римокатолички рад и мисиЉу. ƒржавни злочин Ќезависне ƒржаве ’рватске према —рбима, £евреЉима и –омима никада ниЉе осуРен од стране челних Ъуди бискупског збора коЉим Ље председавао надбискуп загребачки јлоЉзиЉе —тепинац Ц духовни и верски воРа хрватског народа у времену ƒругог светског рата. ЌастоЉаЬе водеЮих кругова савремене –имокатоличке цркве у ’рватскоЉ да оду даЪе од беатификациЉе јлоЉзиЉа —тепинца (папа га Ље прогласио блаженим 1998. године), да оваЉ „метрополита загребачки и кардинал“ буде проглашен за свеца изазвало Ље протест и, наЉблаже речено, узнемиреност од стране —рпске ѕравославне ÷ркве. ѕатриЉарх српски »ринеЉ у неколико Ље наврата писао папи ‘ранческу, да би 10. Љула 2015. године истакао у свом писму следеЮе: „ћи смо изразили бригу да би проглашеЬе светим кардинала —тепинца, виРеног меРу православним хришЮанима Ц притом не само у српскоЉ православноЉ средини Ц и меРу £евреЉима као веома контоверзна личност, могло изазвати узнемиреЬе и огорчеЬе, неминовно и да утиче и на католичко-православне односе уопште.“

Ќа инициЉативу папе ‘ранческа формирана Ље ћешовита комисиЉа коЉа Юе се бавити личношЮу и улогом кардинала —тепинца, а коЉа би разЉаснила све недоумице у вези Ьеговим деловаЬем током ƒругог светског рата, као и непознанице у —тепинчевом односу према ѕавелиЮевом режиму и —рпскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви у томе времену. Ќаведена аналитичка сагледаваЬа —тепинчевих поступака и Ьихових последица, и с обзиром на то да Юе се  омисиЉа бавити и периодом —тепинчеве биографиЉе пре ƒругог светског рата (1934Ц1941), даЉе наду да Юе чиЬенице превагнути над пропагандом, те да Юе се утврдити разлози за или против проглашеЬа загребачког надбискупа и кардинала јлоЉзиЉа —тепинца светим.

ќснова за евентуалну канонизациЉу кардинала јлоЉзиЉа —тепинца постала Ље чисто поЪе историЉске науке, коЉа, користеЮи документа и Ьихов контекст, може и треба да донесе своЉ суд. ћора се признати да Ље велики напредак то што у  омисиЉи учествуЉу римокатолички бискупи, православни епископи, као и представници српске и хрватске историографиЉе. —рпска Љавност неколико година уназад прати сву узбурканост око —тепинчеве канонизаииЉе.  анонизациЉа Ље, свакако, унутрашЬа ствар –имокатоличке цркве и не одражава се на светотаЉински живот и црквену пуноЮу православних, али може имати Љедну моралну поруку утичуЮи на образоваЬе и перцепциЉу прошлости узевши у целини.

” овоЉ кЬизи сакупЪени су ауторови радови на тему историЉског положаЉа и судбине —рпске ѕравославне ÷ркве у ЌезависноЉ ƒржави ’рватскоЉ, обЉавЪивани у континуитету у српскоЉ црквеноЉ штампи и другим часописима почевши од 2007. године.  ако се откривала фактографиЉа и ширила историЉска перспектива, раниЉе обЉавЪени текстови нису губили на значаЉу, а новиЉе написани су били Љош потпуниЉи у аргументациЉи. “име се може обЉаснити и формална неуЉедначеност списа, што се, на првом месту, тиче начина цитираЬа извора и литературе, али то и осликава ауторову генезу бавЪеЬа датом проблематиком.

ќстаЉемо у нади да ова кЬига додатно поставЪа важна питаЬа и фокусира неке проблеме из српско-хрватских и римокатоличко-православних односа средином XX века, а наоричто за време ƒругог светског рата. » на краЉу, велику благодарност дугуЉем проф. др ¬еЪку АуриЮу ћишини, в. д. директора ћузеЉа жртава геноцида у Ѕеограду, дугогодишЬем приЉатеЪу и ментору, коЉи Ље подржао идеЉу и постарао се да рукопис у овом облику изаРе у Љавност.

25 / 10 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0