Srpska

–азни степени нашег учешЮа у црквеноЉ служби

††††

«а време црквене службе Ъуди нису увек потпуно укЪучени у богослужеЬе и многи примеЮуЉу ту важну особеност. ƒеси се да сат времена неко стоЉи у храму просто као посматрач свега што се догаРа. √отово као посматрач са стране.

∆елели бисмо да поЉаснимо када тачно посматрач постаЉе учесник у богослужбеним молитвама.

 ако бисмо избегли бесциЪно фантазираЬе на ту врло важну тему, постараЮемо се да размишЪамо на тему молитава у храму у руху аскетског учеЬа, коЉе су разрадили свети оци. ” нашоЉ ÷ркви постоЉи Љедно такво, аскетско учеЬе о мислима.

ћисли нису само грешне

–екли бисте, шта ту раде мисли, када разматрамо молитву. ƒобро питаЬе. ћожемо да пратимо повезаност молитве с мислима у подвижничким кЬигама: савршена молитва Ље она коЉа Ље очишЮена од грешних мисли. » не само од грешних мисли, веЮ и од свих споредних мисли. —топ! ƒа ли то значи да су све мисли лоше, чак и оне коЉе нису грешне? Ќису све. ѕостоЉе и мисли, суштински добре, али коЉе су неумесне за време молитве, Љер отежаваЉу молитву, спречаваЉу човека да се обрати Ѕогу.

ј у тренуцима када се не молимо те мисли нам могу помоЮи, усмерити нас ка духовним добрим делима, меРу коЉима Ље и молитва. “оЉест, такве мисли су нам од помоЮи пре молитве, а за време молитве су неприкладне.

≈во шта Ље —вети подвижник »сак —ирин говорио о тим мислима: Ђ£едан старац Ље на зидовима своЉе келиЉе исписивао разне речи, и када су га Ъуди питали шта то значи, он Ље одговарао: „“о су праведне мисли, коЉе су ми дошле од јнРела, док они са мном пребиваЉу. “ада они у мени буде истинске и праведне мисли и Ља их записуЉем, како би ме оне, у мрачним тренуцима, избавЪале од заблуда“ї. ≈то какве су то мисли.

„ак и сама молитва може бити окарактерисана као праведна мисао, ако Ље довоЪно кратка. ѕодвижник Ље позван да одбаци све споредне мисли како би сачувао молитвену мисао: √осподе »сусе ’ристе, помилуЉ ме.

»з испосничког предаЬа светих отаца познато Ље да се грешне мисли често постепено укореЬуЉу у души. »спрва се мисао раРа, потом се спаЉа са умом и срцем, касниЉе се боримо са страсним мислима, коЉе нас заробЪаваЉу и обузимаЉу, на краЉу те мисли без икаквих препрека потпуности овладаЉу нашом душом.

ѕостоЉе и стадиЉуми формираЬа праведних мисли, коЉе противрече страсним и све Юемо их по реду размотрити. ѕраведне мисли, се развиЉаЉу кроз молитву, а на црквеноЉ служби се укореЬуЉу у души. » тако човек доРе у цркву на службу...

††††

÷рква се моли и позива на молитву човека коЉи ступа у храм

—лужба почиЬе величанственим прогласом: Ѕлагословен Ѕог наш! —вештеник се обраЮа Ѕогу с молитвеним благословом и позива све окупЪене да славе Ѕога. ѕосле се у храму читаЉу и друге молитве.

Ўта се дешава? ÷рква сеЉе у души човека молитвене мисли Ц праведне и истините мисли.  ао у ’ристовоЉ причи о сеЉачу: Љедно семе падe на камену земЪу, а друго на земЪу добру (см.: ћт. 13: 3Ц8, 18Ц23).

Ђ” миру √осподу се помолимої, Ц то Ље непосредни позив свештеника, коЉим се он обраЮа Ъудима. Ўта на то одговара хор? Ђ√осподи помилуЉї Ц то Ље спасоносна молитвена мисао коЉа се састоЉи из само две речи. “о Ље Ѕожанско сеЉаЬе, коЉе ÷рква хоЮе да урони у душу човека.

’ор ниЉе позван да само лепо отпева Ђ√осподи помилуЉї, веЮ да молитвено отпева те две речи и да одговори на позив свештеника. “о исто се односи и на све нас. ƒа ли Юе свако ко Ље дошао на службу одговорити на позив свештеника: Ђ” миру √осподу се помолимої? ЌиЉе обавезно, √оспод не приморава Ъуде да се моле.

„овек се у тоЉ прилици може понашати на различите начине. ѕретпоставимо да он не игнорише започету службу. Ўта даЪе?

„овек чуЉе таЉ црквени позив

“о Љош не значи да се човек моли, бар не у пуном смислу те речи. ќн Ље Љош увек на нивоу пажЪивог посматрача. ќн посматра како се други моле, прати све своЉим умом. јли не само умом. ћолитва утиче на Ъуде емоционално и естетски. ’армонично, спокоЉно и свакодневно молитвено певаЬе на служби може некоме да буде приЉатно. јли то Љош ниЉе духовни доживЪаЉ, веЮ чисто музички, естетски, психолошки. ѕонекад се и атеисти свиРа да мало постоЉи у цркви и слуша хор.

» тако, човек стоЉи у храму и посматра богослужеЬе, али се не моли. јли молитва других Ъуди веЮ почиЬе да утиче на Ьега. Ќаравно, у овом тренутко таЉ утицаЉ ниЉе баш дубок.

јли ако човек сам направи Љедан мали, али одлучан корак и одазове се своЉом молитвом, тада Юе се успети на први степен духовног пута и утицаЉ црквене службе на Ьега Юе се увеЮати. ќд пуког посматраЬа, он Юе преЮи на учешЮе у служби. јли то Ље веЮ следеЮа етапа, коЉу Юемо ближе обЉаснити.

„овек се одазива позиву на молитву

“аЉ одзив се не састоЉи обавезно у томе што човек пева уз хор: Ђ÷аре Ќебески... доРи и усели се у нас, и очисти нас...ї

ЌиЉе обавезно. ‘орма може бити и другачиЉа. »наче, молитвено поЉаЬе свих парохиЉана се ретко дешава на службама. ” веЮини храмова Ље замишЪено да народ два-три пута пева током дугог —веноЮног ЅдеЬа или целе ЋитургиЉе.

††††

ћеРутим, Ъуди се много чешЮе одазиваЉу на молитву у храму. —амо се она изражава у другим облицима, маЬе упадЪивим од општег поЉаЬа.

” каквим облицима се она тачно изражава? ѕосле поЉаЬа „√осподи помилуЉ“ човек чини молитвени покрет руке, осеЬава себе крсним знамеЬем. “о Ље древни молитвени гест. ќн изражава нашу чврсту веру у спасилачки подвиг Ѕогочовека »суса ’риста. —воЉим крсним знамеЬем ми такоРе учествуЉемо у храмовноЉ молитви, макар и ЮутеЮи.

ЌавешЮемо Љош Љедан пример. ѕосле поЉаЬа Ђ√осподи помилуЉї човек у себи изговара Љедну реч Ц ЂѕомилуЉї. £една Ьегова реч представЪа одЉек молитвеног поЉаЬа хора, коЉе Ље он чуо. ќн Ље на ту реч обратио пажЬу и после Ље своЉу кратку молитву присаЉединио општоЉ молитви.

Ќа таЉ начин. човек прима молитвене мисли од хора (Ђ√осподи помилуЉї), он општи са том спаситеЪском молитвеном мишЪу (ЂѕомилуЉї).

ќн више ниЉе посматрач богослужеЬа и почиЬе да учествуЉе у црквеноЉ служби.

Ѕорба за истинско молитвено учешЮе у служби

 ада човек веЮ Љедном почне да учествуЉе у служби, креЮе борба са споредним мислима. ЌиЉе лако одвоЉити се од Ьих, одбацити те споредне мисли. ЌиЉе тако лако Ђкултивисатиї, чувати молитвене мисли, пустити их да живе, ЂгаЉити ихї, сакупЪати снагу унутар наше душе.

«а време ’ерувимске песме ÷рква нас све позива да: Ђ¬сЉакоЉе ниЬе житеЉскоЉе отложим попечениЉе Ц £ако да ÷арЉа всЉех подимемї. “реба прво да одложимо све наше животне бриге и помисли (чак и те коЉе су умесне у било коЉе друго време), како бисмо служили Ѕогу на ЋитургиЉи Ц подигли и величанствено носили на своЉим плеЮима ’риста ÷ара до ѕрестола Ѕога Ќебеснога.

Ќаша молитва постаЉе богоносна, ако успемо да се одрекнемо животних брига и мисли и да истовремено чувамо и негуЉемо молитвене мисли, коЉе нам ÷рква пружа на служби.

—ве те свакодневне животне мисли у нашоЉ души, кроз читав низ година, укорениле су грешне страсти, коЉе Ље тешко победити. Ќаш ум стално муче зачеци грешних мисли, оне покушаваЉу да се са Ьим споЉе.

“е грешне мисли узнемируЉу нашу душу, нарушаваЉу унутрашЬи, душевни мир. √решне мисли, попут корова, покушаваЉу да преплаве наше молитвене мисли.

Ќа стадуЉуму борбе с животним бригама можемо приметити паритет моЮи: Ъуди се боре против животних мисли са променЪивим успехом. “аман када неком успе да сачува молитвене мисли, кроз одреРено време Ьегов ум се удаЪава далеко и веЮ Ље заузет животним мислима, тоЉест губи молитву. ѕотом, схвативши то, човек опет почиЬе пажЪиво да прати службу и да учествуЉе у заЉедничкоЉ молитви.

ћолитвене мисли се укореЬуЉу

јко Ље борба против животних мисли успешна, уз ЅожиЉу помоЮ, онда се молитвене мисли укореЬаваЉу у души. ќне надвладаваЉу свакодневне мисли и добиЉаЉу своЉу пуну снагу и та спасоносна сила може да заглуши све што нам одвраЮа мисли. “ада се човек на служби моли са ЂпажЬом срцаї.

ќнаЉ коЉи постаЉе део тока молитве на богослужеЬу, слушаЉуЮи и учествуЉуЮи у заЉедничкоЉ црквеноЉ служби, устремЪуЉе се ка Ѕогу.

ѕодсетимо се како се ÷рква у заносу на ЋитургиЉи устремЪуЉе ка Ѕогу:

Ц √оре имамо срца, Ц позива свештеник.

Ц »мамо их ка √осподу, Ц одговара хор.

Ц Ѕлагодаримо √осподу, Ц тако звучи евхаристичка молитва у ѕрестолу.

Ќа овом стадиЉуму човек ниЉе само део заЉедничког тока молитве, нити само разуме то молитвено устремЪеЬе, веЮ активно учествуЉе у Ьему. ƒругим речима, човек сам уграРуЉе своЉу снагу у то опште молитвено устремЪеЬе, колико год може.

Ќа таЉ начин, он не само да Ђбуктиї у оквиру заЉедничке молитве, веЮ долази до тога да он може да предаЉе другима таЉ Ђмолитвени пламенї.

“о не значи да он добиЉа неко позамашно духовно воРство над другима. “о може бити мало приметан и не нарочит утицаЉ, коЉи се остваруЉе у славу ЅожиЉу, иако сам човек то не примеЮуЉе и не сматра себе духовним учитеЪем.

ћолитвене мисли доносе плодове

 ратко смо обЉаснили како ÷рква сеЉе молитвене мисли, како их човек опажа, прихвата и одазива се на Ьих, општи са Ьима и са Ѕогом и како се молитвене помисли укореЬаваЉу, дубоко у нама, пробиЉаЉу се са обода нашег живота у само срце наших мисли, осеЮаЬа и тежЬи.

» коначно долазимо до тренутка када све то доноси плодове: Љедно по сто, а Љедно по шездесет, а Љедно по тридесет. (см.: ћт. 13: 8). ћолитва постаЉе средиште нашег живота.

“о чудо коЉе се дешава на служби допире далеко изван саме цркве. » оно траЉе и после богослужеЬа.

ѕламен молитве коЉи Ље добио у цркви, човек пажЪиво носи куЮи и пали своЉе кандило. “о подсеЮа на ¬елики четвртак када Ъуди куЮи носе огаЬ из цркве.

Ѕлагодат молитве у цркви помаже човеку да код куЮе прочита задате вечерЬе и ЉутарЬе молитве. ћолитвено расположеЬе траЉе читав дан, не само пред сан, после буРеЬа, или пре и после оброка.

ћолитвене мисли се понавЪаЉу више пута дневно, док радимо било коЉи посао, нарочито ако Ље он тежак и одговоран: Ђ√осподе помозиї, ЂЅлагодарим “и Ѕожеї, Ђ√осподе, опрости и благословиї. “ако се моли човек када схвата да Ље лоше поступио.

ћолитвене помисли коЉе су нам усаРене у цркви многострано нам помажу. ќне оснажуЉу човека у борби са страстима и подстичу на покаЉаЬе. ћолитва утиче на наш однос са другим Ъудима, Љер ми често осуРуЉемо и вреРамо друге из гнева, гордости, зависти... ћолитва ,такоРе, меЬа однос човека према своЉоЉ породици, послу или школоваЬу и чини га одговорниЉим.

ћолитва преображава наш живот.

Аакон ѕавле —ержантов
— руског јлександар АокиЮ

25 / 10 / 2016

     оментари:

    2016-11-06
    01:49
    дамЉан:
    Ѕлагодарим писцу и преводиоцу!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0