Srpska

’ристос Ље наш живот

††††

» нас коЉи биЉасмо мртви од гриЉехова оживЪе с ’ристом (≈ф. 2, 5).

«ашто ÷рква говори о греху и константно нам напомиЬе да Ље одреРена ствар грех. ƒа не треба да грешимо? «ашто, коЉе су последице греха?

√рех умртвЪуЉе душу човека и убиЉа Ље. јли, да бисмо то схватили, морамо бити живи. ћртвац се не боЉи да Юе умрети, Љер Ље веЮ мртав. ќн ништа не осеЮа, мртав човек Ље мртав, и то не мало или много мртав.

 ада Ље срце мртво, када Ље човек мртав, он ништа не осеЮа: не осеЮа последице греха. √реши и често покушава да се наслади своЉим грехом. —матра да Ље то природно и говори:

Ч Ўта се то страшно десило?  акве има везе?

ќн ништа не осеЮа и ништа не разуме. Ќе сматра да се догодило нешто страшно, врло важно у Ьеговом животу, и не види разлог због коЉег мора да престане да греши. «ато што Ље та душа веЮ мртва, мртва Ље и ништа не осеЮа.

ƒа би душа осеЮала, човек мора бити жив. јко додирнемо живог човека, ако га ранимо или ударимо, он Юе осетити, реЮи Юе да га боли. «ато што жив осеЮа, а мртав не. Ќека Ље болестан, и полумртав, али жив човек неЮе престати да буде жив и осеЮа бол.  о Ље жив (телесно), може имати у себи мноштво грехова, Ьегова душа Ље Љош увек жива. ќн, наравно, схвата последицу греха, схвата да Ље грех отров коЉи прети да га убиЉе. ¬иди своЉу душу коЉа постепено тоне у тоЉ смртоносноЉ опиЉености греховним отровом.

јко сте имали операциЉу и услед анестезиЉе сте пали у сан, знаЉте да се исто догаРа и са човеком: Љедан убод, шприц, коЉи лагано убада и излива цео лек. ’тео, не хтео упадаш у сан: „«атвори очи!-кажу ти.- Ћаку ноЮ, батЉушка!“ »сто се догаРа и са грехом коЉи нас успавЪуЉе и умртвЪуЉе.

Ўта Юе бити са нама, мртвима?  акав Ље наш пут? ƒа ли смо веЮ осуРени? Ќе. «ато што, како овде каже апостол, пошто смо били мртви, а наша душа Ље била мртва због пада, мноштва грехова и одсуства Ѕога,- » нас оживЪе с ’ристом (≈ф 2, 4-6).

Ѕог нас оживЪе уз помоЮ болнице ÷ркве

ќн нас оживЪава преко ’риста у тоЉ болници ÷ркве, где су сви болесни и сви раЬени, то Љест ми раЬени и намучени своЉим страстима. ” тоЉ болници, као и у свим болницама, постоЉи Љедно место коЉе се назива мртвачница и где леже тела умрлих.  о Ље умро и налази се у мртвачници, за Ьега нема никакве наде. £ер не постоЉи лекар коЉи може васкрснути мртвог: колико год да Ље добар, не може васкрснути умрлог. ћеРутим, болница ÷рква се разликуЉе нечим великим: Ћекар ’ристос овде васрксава мртве, а доказ смо сви ми.

Ќаравно, ќн не васкрсава због наших дела, веЮ благодаЮу ’ристовом. „иЬеница Ље да Ље наЉвеЮе чудо-чудо ÷ркве. „есто говорим о томе, када рукополажем свештенике, да „од сада Юе те видети наЉвеЮе чудо, коЉе се одвиЉа пред вашим очима, вашим сопственим рукама: благодаЮу —вештенства Ѕог Юе васкрсавати Ъуде.“

¬идиш да долази човек, да се приближава ÷ркви, али да Ље духовно мртав-труп и личи на труп у распадаЬу. »пак, у Ьему има нечег прелепог, нешто што поседуЉу лепи Ъуди, пуни добрих намера. ” исти мах, видиш Ѕога пред собом, попут тихог ветра коЉи дува и оживЪава све-и видиш како душа тог човека моментално васкрсава и говориш: „ƒа, чедо моЉе! “аЉ човек, такав и такав, мртав, попут трупа у распадаЬу коЉи заудара на километар,-како Ље он постао такав?  ако Ље васкрсла Ьегова душа?“

“о Ље заиста чудо коЉе се понавЪа у ÷ркви. “о Ље велико чудо ÷ркве, коЉе превазилази сва друга чуда. Ќа пример, болестан човек Ље оздравио, болестан човек се исцелио неким чудом, неким ЅожЉим посредством. Ќаравно, таква чуда су важна и заслужуЉу наше одушевЪеЬе и поштоваЬе. ¬идимо их и треба да их прославЪамо, али поред тога, она су пролазна и временски ограничена. „ак и чудо васкрсеЬа Ћазара. ќн Ље васкрсао, ’ристос га Ље васкрсао, меРутим, након неколико година Ћазар се упокоЉио. ЌиЉе заувек остао у земаЪском животу бесмртан.  ада наша душа васкрсне, она више не умире, веЮ пребива увек жива пред Ѕогом.

£едан од великих проблема наше епохе, посебно приметан код младих Ъуди Ље мртва душа. ¬рло Ље тешко када Ље душа човека, посебно младог, мртва. Ќишта не жели, ништа не осеЮа, ничему не тежи, ништа га не дотиче. ћолим Ѕога да таквих Ъуди уопште не буде, али они, нажалост, постоЉе.

“ешко Ље гледати младе Ъуде, коЉи су тако реЮи, не скроз мртви, веЮ полумртви. Ќа пример, неко одлази у иностранство на студиЉе, али не устаЉе уЉутру да иде на предаваЬа. «ашто?

Ч ћрзи ме!

Ч јли, дете, ти си дошао да студираш! ѕробуди се макар због предаваЬа!

Ч Ќемам жеЪу, не видим разлог да идем.

Ч ј шта Ље са оцем коЉи ти шаЪе новац?

Мега то не дотиче. Ќишта га не дотиче, ништа га не интересуЉе, не занима га ништа. ” Ьему нема ничег што би га пробудило. Мегова душа Ље мртва. ќнда, како видиш старце, старе Ъуде, чиЉа Ље душа попут активног вулкана: лава запЪускуЉе, и све око себе потреса. ¬идиш старце коЉи поседуЉу снагу душе. ќзбиЪна ствар.

“о су савремени старци коЉи су живели у наше дане и коЉе смо познавали. Ѕили су велики светитеЪи и Љедна од Ьихових главних црта Ље била та, што без обзира на узраст,а имали су по 80, 85, 90 и 100 година-каква им Ље душа била! ≈х, шта да кажем...Ѕила Ље то жива душа, срце младиЮа, поседовали су душевну силу, Љер су били живи. »мали су живот ЅожЉи у себи.

” исто време гледаш младе Ъуде, изнурене, исцеРене, полумртве. ѕотребне су им велике количине свега и свачега да би дошли к себи, 15 шоЪа кафе да се пробуде. —веЉедно, не долази к себи, не буди се, не одлази на предаваЬа...

“аква Ље наша епоха. “ешко Ље оживети душу човека. јли чиЬеница Ље та да човек, колико год била мртва Ьегова душа, идаЪе ниЉе сасвим умро. ƒок Ље телесно жив, дубоко у Ьему има нечег живог, тамо живи образ, дах ЅожЉи коЉи Ље добио од Ѕога приликом ствараЬа. ћислим да Ље човеку врло тешко да избрише то из себе, ма колико се трудио и промишЪено тежио томе. Ѕог у —воЉоЉ великоЉ Ъубави покушава да сачува ту малу ватру, искру, и сва уметност састоЉи се у томе да ту малу искру коЉа гори у дубини, човек откриЉе сам или уз нечиЉу помоЮ.

Ќаравно, Ѕог коЉи продире у срце човека, £едини Ље  оЉи може да запали ту ватру, ту малу искру.  ако прилазимо са свеЮом, мала ватра се распламсава и претвара у велики пламен, тако се дешава и овде. Ѕило да директно Ѕог —ам, или преко неких Ъуди и догаРаЉа пали искру, али ватра се може распламсати. «ато никада не треба ни о Љедном човеку жалити, и говорити: „«наш, оваЉ човек нема никакве шансе!“-Љер ти то не знаш.  ако Ље говорио наш старац:

Чƒа, дете моЉе, сваки човек-то Ље човек, а не демон.  олико год да Ље лош, он Ље човек. ” ЬеговоЉ души постоЉи нешто добро, Љер нас Ље такве Ѕог створио.

«аиста, према учеЬу отаца, Ѕог Ље створио сва —воЉа створеЬа као добра биЮа, и по своЉоЉ природи човек Ље образ ЅожЉи, ЅожЉа милост. »ако се временом човек испунио страстима, Ѕог свеЉедно има силу да проникне дубоко унутар и откриЉе ту доброту.

„есто чуЉемо да Ље неки човек овакав и онакав, убица на пример. ƒешава се да у вестима говоре о жестоком убици, да Ље он чудовиште. «амишЪамо страшне представе.  ада сам први пут отишао у затвор, да исповедам, рекли су ми да са мном жели да разговара Љедан затвореник осуРен на доживотну казну. ќн Ље починио 5-6 убистава коЉе Ље признао, и Љош толико таЉних. —рце ми се следило. ћислио сам: „ѕресвета Ѕогородице, шта Юе ми сада реЮи, како да му приРем? Ќас двоЉица смо сами у четири зида, шта ако кажем нешто погрешно и он ме убиЉе?“

»мао Ље надимак ƒракон. Ќовине су га тако и називале „ƒракон“. ”правник ме Ље упозорио:

Ч ќче, знаш да Ље убио овог, а оног удавиоЕ

”правник Ље као човек пожелео да ме припреми и упути ко ми долази. ƒолази човек, као и сви Ъуди: образ ЅожЉи, раЬени образ, али идаЪе образ. „овек без свега онога што му се приписивало. —хваташ да ни Љедан човек ниЉе демон.

„ак су и демони по своЉоЉ природи добри. Ѕог их Ље створио добре. ѕостали су зли и оскрнавили своЉу природу. јли их Ље Ѕог створио да буду добри.  ао последица пада, постали су зли и Ьихове намере су постале зле, огризли су у злу. ћеРутим, у човеку постоЉи та искра, и зато нам ’ристос не дозвоЪава никог да осуРуЉемо или да судимо.

ћного тога не знамо, и не смемо осуРивати. ƒоказ? –азбоЉник са крста коЉи Ље у последЬи тренутак успео да са ’ристом уРе право у раЉ. ”спео Ље да обави своЉу наЉуспешниЉу отмицу, како каже светитеЪ £ован «латоуст-отео Ље раЉ. ”спео Ље, веЮ као разапет, да уРе са ’ристом у раЉ. ќн Ље Љедини о коме имамо Љасно сведочанство да данас Юеш бити са мном у раЉу (Ћк. 23;43). ” исто време, £уда коЉи Ље био учених ’риста и Меговим именон чинио чудеса, постао Ље први коЉи Ље отишао у ад после ’ристовог распеЮа.

ЌеприЉатеЪ нашег спасеЬа жели да нас учини строгим судиЉама према себи самима и не дозвоЪава нам да видимо Ъубав ЅожЉу

¬идите да човек не треба да суди, да осуРуЉе друге, па ни самог себе? ћорамо имати на уму то, Љер неприЉатеЪ нашег спасеЬа често жели да нас начини строгим судиЉама према себи самима и да нам онемогуЮи да видимо Ъубав ЅожЉу и нашу везу са Ѕогом-нашим ќцем, да видимо да Ље Ѕог наш ќтац. ¬раг жели да нас убеди да „шта год радио, нема ти спасеЬа! Ќе меЬаш се, не ослобаРаш се, не идеш напред, веЮ напротив, котрЪаш се назад.“ “о Ље хула на ’ристов крст и ЅожЉу Ъубав.

—пасеЬе се остваруЉе ’ристовом благодаЮу-уз помоЮ Ье ќн нас Ље спасио и —воЉом ЪубавЪу оживио, Љер Ље ќн наш живот. ” ÷ркви не говоримо о теориЉама, идеологиЉама, филозофиЉама, веЮ имамо посла са практичним догаРаЉима. ќвде се човек зближава са ’ристом и ќн га оживЪуЉе.  ао приликом трансплатациЉе Љедног органа у друго тело, пресаРени орган се храни живим организмом, тако смо и ми преко  рштеЬа пресаРени у тело ÷ркве и хранимо се “елом и  рвЪу ’ристовим.

“ако живимо, тако постоЉимо, захваЪуЉуЮи “елу и  рви ’ристовоЉ и подвизавамо се у нади на ’ристову ∆ртву, принесену на  рсту.

ћитрополит Ћимасолски јтанасиЉе
—а бугарског превела —танка  осова
—а руског »ва ЅендеЪа

27 / 10 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0