Srpska

ћарамица за свеца

ѕриче о грузинском старцу

ѕреподобни √аврило (”ргебадзе) био Ље православни монах у пуном смислу те речи. Мега Ље Ѕог благословио молитвеним и пророчким даром. ќн Ље проповедао реч ЅожиЉу, певао, плесао, смеЉао се, шалио, раскринкавао, забраЬивао, подучавао, молио се, па опет плакао, смеЉао се... “ребало Ље уз Ьега провести барем неколико месеци, како бисте схватили сву дубину Ьегове духовности, и како би престала да вас шокира Ьегова Љуродивост. ” Ьему Ље била сила, пред коЉоЉ се сви клаЬаЉу, тоЉест сила молитве и Ъубави.

ƒанас на дан када славимо овог свеца, можемо прочитати неколико прича из Ьеговог живота. “е приче су испуЬене великом ЪубавЪу и натераЮе нас да се осмехнемо. Ѕез сумЬе, старац √аврило, ни на Љедан трен, никада не напушта православце и наставЪа да нас, на себи своЉствен начин, радуЉе и пружа утеху у ово бурно доба.

††††

—естре Ќата и ћанана памте, како су сусреле оца √аврила у граду, што их Ље Љако обрадовало, те су пожелеле да их он благослови. “ог дана Ље падала киша и оне су стаЉале пред Љедном баром. Ќису успеле ни да трепну, а старац √аврило Ље на колена пао у бару и затражио благослов од Ьих. ќне су пратиле Ьегов пример и отац √аврило их Ље, посред те локве, благословио. Ќа краЉу им Ље намигнуо и рекао: Ђ£едан Ц нула, за мене“.

* * *

” Ьему Ље била толика Ъубав према Ѕогу и ближЬима, да ЬоЉ ниЉе могла да се супротстави никаква сила. ќн Ље заиста у себи имао благодат —ветог духа. —ликовит пример тога Ље прича, како Ље отац √аврило за време прославе ѕрвог маЉа у “билисиЉу спалио портрет ЋеЬина. ѕосле тог догаРаЉа, био Ље подвргнут тешким мукама, али то ниЉе могло да га заустави. ѕродужио Ље да распламсава огаЬ вере, наде и Ъубави у срцима Ъуди.

£едном приликом Ље седео на булевару –уставелиЉа у “билисиЉу. ѕокраЉ Ьега су лежале иконе, а у рукама Ље држао крст. —мело Ље и гласно проповедао и ниЉе се освртао на претЬе полицаЉаца. ѕошто претЬе нису уродиле плодом, полицаЉци су га ставили у мотоцикл и одвезли у полициЉску станицу. ќтац √аврило Ље искористио ту могуЮност, устао са седишта мотоцикла и на сав глас почео да проповеда: „Кубите √оспода нашега »суса ’риста. Кубите животворни крст!“. ћотоцикл Ље нагло скренуо и мантиЉа старца се завиЉорила и постала знамеЬе. „Ўта то радиш?!“, гневно га Ље упитао полицаЉац. „¬и сте ми приредили ову лепу шетЬу по граду“, одговорио му Ље светац. ѕолицаЉци су зауставили мотоцикл и викнули: “»ди одавде!“.

* * *

Мегов пророчки дар, често се испоЪавао на чудне, не сасвим разумЪиве, а понекад и смешне начине. ƒуховно чедо старца √аврила,  етеван Ѕекаури се сеЮа: Ђѕре него што Ље монахиЬа ѕараскева (ѕетка) дошла у наш манастр, старац √аврило се често шалио и говорио: „»х, баш сам остарио, скоро као –обинзон  рузо. » мени треба Љедан ѕетко... ƒа, да, треба и мени неки ѕетко“. ѕрошло Ље неколико недеЪа и у манастир нам Ље дошла искушеница —ерафима, коЉу смо у калуРерству назвали ѕараскева (ѕетка). ≈то колико Ље он био прозорЪивї.

* * *

ћноги, испрва, нису разумевали Ьегове чудне поступке, и тек много година касниЉе су схватили да су у ствари причали са свецем. ќн Ље имао свеобухватни приступ свему. ћонахиЬа ѕараскева се присеЮа Љедне такве приче: Ђ£едном су код старца дошле две жене из “билисиЉа. ќни су дуго разговарали, и отац их Ље позвао у своЉу келиЉу. ѕошто су мало тамо поседеле, те жене су замолиле оца √аврила да запале цигарету. » он им Ље, чудна ли чуда, то допустио. ќне су биле Љако задовоЪне и почеле да пуше, кад наЉедном у келиЉу долази монахиЬа, прочитала Ље молитву и замолила за дозволу да уРе. ќве две жене нису знале шта да раде, постиделе су се, и бациле су запаЪене цигарете старцу √аврилу у руку. » тако Ље он седео у своЉоЉ келиЉи, са две жене, а у руци му цигарете коЉе се диме.  ада Ље монахиЬа то угледала, почела Ље да замуцкуЉе и Љедва проговорила: Ўта?  ако? ќче √аврило ви сте почели да пушите?“. ќне две жене се заруменеле од стида, не смеЉу ни реч да проговоре, а отац подигао обрве, погледао на монахиЬу, и каже ЉоЉ: „ƒа, и шта са тим? ѕонекад ми се хоЮе цигарета, па понекад пушим левом руком, а понекад десном!“ ћонахиЬа се извинила и побегла из келиЉе. ѕосле тога, ове две жене више нису пушилеї.

* * *

£едном смо се смеЉали и пришао нам Ље отац √аврило: „Ўта се ви ту без мене церекате, нисте ваЪда добили уговор на поседоваЬе ÷арства небеског?“, упитао Ље и сам почео умилно да се осмехуЉе.

ƒуховна деца оца √аврила су Ьегов осмех називали благодатним. » заиста, у сваком Ьеговом осмеху, у свакоЉ ЬеговоЉ речи крила се спасоносна сила.  етеван Ѕекаури нам прича: ЂћоЉ деда се упокоЉио. ” √рузиЉи постоЉи обичаЉ да када човек премине, Ьегова породица раздели покоЉникове ствари другима. “ако смо ми све разделили, осим Љедне, сасвим нове, платнене марамице. ќна Ље била Љако лепа и хтела сам да Ље поклоним оцу √аврилу. ’тела сам то да урадим, али ми Ље било неприЉатно.  ако да се усудим на то, како том побожном старцу да поклоним обичну марамицу ,тако сам помислила и решила да му Ље ипак не поклоним. » тако, након неколико недеЪа, дошла сам у манастир —амтавро и видела старца √аврила. ”спео се на врх степеница и говорио из свег гласа: „»дите сви до мене! ’оЮу да вам испричам нешто занимЪиво!“. —ви су дошли и Ља сам се, наравно, приближила Ьему. —тарац се усправио и почео да прича: „¬и знате да Ља имам таленат за глуму. ” младости сам наступао у позоришту. √лумио сам ќтела, ќтела!“. ќдЉедном Ље пришао мени и рекао: „ƒездемона, ƒездемона где Ље моЉа марамица, где?!“. —ви су се засмеЉали, а Ља сам се скаменила и схватила о чему се ради. –азумела сам да он чита наше мисли!ї

* * *

„—ветац и после смрти наставЪа да чини Љуродива дела“, истиче монахиЬа ѕараскева, келеЉница оца √аврила. Ѕаш о томе нам прича уредник житиЉа старца √аврила под називом „ƒиЉадема старца“, ЋеЉла —ихурулидзе: Ђ ада сам приводила краЉу рад на житиЉу старца √аврила, седела сам са Ьеговом духовном децом у ЬеговоЉ келиЉи. Ўалили смо се, и присеЮали се разних тренутака из живота Љуродивог старца и невоЪно се осмехивали. £а сам исто хтела да испричам нешто духовито и пошалила сам се: „≈то, завршиЮу ову кЬигу и отац √аврило Юе ми наЮи мужа (а тада сам веЮ имала преко 70 година).“ » тада ми Ље отац √аврило намигнуо са фотографиЉе. ќд изненаРеЬа сам онемела и нисам могла да проговорим ни реч. ћонахиЬа ѕараскева ме Ље само мирно упитала: „Ќамигнуо ти Ље левим оком, зар не ЋеЉла?“. »споставило се да су и други то приметили и Љош неко Ље додао: „“о Љош ниЉе ништа, понекад нам лупа и чврге по челу!“ї.

* * *

’тео бих да додам Љош неколико личних сеЮаЬа на оца √аврила. —нимили сам филм о оцу √аврилу, коЉи Ље премиЉерно приказан овог августа, у ћоскви. Ќа филму смо радили тачно годину дана. £а нисам хтео да се филм заврши са последЬим речима старца √аврила. ќбЉашЬавао сам да Ље то превише тужно, и нисам хтео да то буде краЉ филма. ѕокушали су да ме убеде, али Ља се нисам дао. » Љеданпут сам уснуо сан: Ђ—едим, а старац улази у собу и говори: „≈Љ, ти дебеЪушкасти. ћоЉе завештаЬе да ставиш на краЉ филма. » промени музику и убаци у филм монахиЬу ѕараскеву.“ ѕосле тога сам отворио очи и зове ме продуцент филма ƒато ƒарЯаниЉа. » шта ви мислите шта се десило? »споставило се да Ље и он саЬао старца, коЉи му Ље рекао: „ƒебеЪушкасти има да уради са филмом то и то“. ћи смо, разуме се, променили музику и Ља сам пристао да Ьегово завештаЬе буде на краЉу филма. ј и прихватио сам да ме зову дебеЪушкасти.ї

††††

∆елео бих Љош да испричам нешто што ми се догодило на ЅожиЮну ноЮ. ЌоЮу Ље била одржана служба у цркви —вете троЉице, а Ља сам служио уз патриЉарха »лиЉу ƒругог. ѕо завршетку службе пошао сам куЮи. ”шао сам у стан, укЪучио светло, помолио се пред иконом —паситеЪа и легао да спавам. Ѕез обзира на велики умор, никако нисам могао да заспем, али та несаница Ље била посебна! ” сличним приликама сам се осеЮао лоше, све ме Ље болело, али тог пута Ље било другачиЉе! Ѕио сам радостан. „Ќе,  оста, рекао сам себи, одмах устаЉ!“. ѕогледао сам на средину собе и наЉедном сам се сетио како сам плесао пре 5 година.

ћислим да Ъуди различито изражаваЉу страхопоштоваЬе пред √осподом, али се сви радуЉу: неки певаЉу, други говоре здравице, треЮи седе за спремЪеним столом (Ља нисам празнично спремио своЉ сто и не умем да певам), а Ља сам пожелео да заиграм за новороРеног »суса! ”право тако, да укЪучим музику и почнем да плешем.

ѕустио сам грузински народни плес „јЯарски“ и у 4 сата уЉутру почео да играм и обраЮам се »сусу: „ћоЉ драги ’ристосе, сви “и честитаЉу, сви се радуЉу, па и Ља!“. “ако сам отплесао, поклонио се пред иконама и пошао на спаваЬе. ”скоро сам уснуо сан. »ста ситуациЉа. £а плешем, кад у собу улази старац √аврило у мантиЉи и говори: „» шта,  отико, не прекидаЉ“ и почео Ље да игра са мном. £а сам се смеЉао на сав глас! ”Љутру кад сам се пробудио, моЉоЉ радости ниЉе било краЉа, али нисам могао ни да претпоставим шта ме Љош чека!  ада сам се прошле ноЮи вратио куЮи, закЪучао сам врата и Љош сам двапут проверио да су забравЪена, а уЉутру су она била широм отворена, иако нико ниЉе улазио, а очигледно ни излазио. Ќаравно нико, осим старца √аврила!

ѕрипремио  онстантин ÷ерцвадзе
— руског јлександар АокиЮ

07 / 11 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0