Srpska

¬олети Ъудски

ќ Ъубави Ље у току целе историЉе човечанства написано и речено толико да се чини да човек ништа ново не може да дода. „ак Ље и онима коЉи се не одликуЉу посебном усрдношЮу кад Ље читаЬе и размишЪаЬе у питаЬу Ц наизглед Ље све Љасно с ЪубавЪу. јли чим човек покуша да освести шта му Ље заправо „Љасно”, почиЬе да му измиче тле под ногама.

††††

ќви штури редови су Љош Љедан од покушаЉа да се каже неколико осмишЪених речи о ЪудскоЉ Ъубави.

—кулптор одсеца од великог камена све сувишно ослобаРаЉуЮи статуу коЉа Ље заробЪена унутра. “ако лепо маЉстор може да каже за своЉу уметност или поштоваоци о маЉстору, премда се иза префиЬене фразе криЉу године рада и неуспеха, зноЉа и бесаних ноЮи. »пак, формула Ље тачна и ниЉе тачна само кад се ради о скулптури, веЮ и о другим облицима стваралаштва. „овек и размишЪа исто тако Ц одсецаЉуЮи вишак.

 олико Ље важан предмет размишЪаЬа, толико Ље важно умеЮе дефинисаЬа шта оваЉ предмет ниЉе. ѕутем постепеног одсецаЬа од тога шта он ниЉе приближавамо се дефинициЉи суштине.

ќваЉ принцип Ље важан у правилном разговору о Ѕогу. –азмишЪаЉуЮи о Ѕогу окружуЉемо √а речцама „не” оставЪаЉуЮи неизреченим оно што се криЉе у смисаоноЉ сржи. Ѕог Ље невидЪив, неизрецив, неописив, непоЉаман Ц и тако даЪе. » што више идемо у дубину, тим су тише речи и тим Ље значаЉниЉе ЮутаЬе.

–азмишЪати о Ѕогу значи ослобаРати се мисли о свету, обнажавати ум од свих слика. ќвакво богословЪе се назива апофатичким и можда Юе се неко од читалаца ускоро погрузити у умни свет средЬовековних мистичара и дубоких мислилаца о ЌаЉвишем ЅиЮу. “о Юе бити свет у коЉем Ље одбачена стара одеЮа, свет приближаваЬа реалности, коЉа тешко може да се смести у речи.

ј нама предстоЉи лакши, али подЉеднако важан разговор о Ъубави.

ќ Ъубави такоРе треба говорити апофатички, ако не Љезиком богословЪа, макар Љезиком поезиЉе, у духу познате песме:

†††††††††† Кубав нису уздаси на клупи

†††††††††† » нису шетЬе на месечини...

” Ъубави у први план излази емоционална сфера. „овек осеЮа пробадаЬе у грудима, смркне му се пред очима, срце му се стеже „и пломбе у чеЪусти се топе од страсти”. ”право ову страну Ље наЉлакше доживети као суштину поЉаве. »сту такву површност у размишЪаЬу примеЬуЉемо кад Ље новац у питаЬу. ÷енеЮи га због куповне моЮи, у самом стицаЬу робе и услуга видимо помешано задовоЪство, самооствареЬе, слободу и сигурност, па се можемо срозати до тога да кажемо да Ље новац смисао живота. “о Ље логичка грешка коЉа може да се претвори у катастрофу. јко Ље живот кретаЬе и ако Ље бицикл кретаЬе, из овога не следи да Ље живот бицикл. ”право речцу „не” треба уводити у разговор о новцу истичуЮи Ьегову службену функциЉу и тврдеЮи да он ниЉе смисао живота.

„овек ниЉе само тело.  ад би био живи организам, извесна жива машина Ц тада бисмо се по угледу на бесловесне такоРе ограничили идеЉом наставка рода, некаквом могуЮношЮу родовске бесмртности поред личне смртности. јли човек Ље по £еванРеЪу лично бесмртан! –одовска бесмртност и наставак врсте за Ьега нису главни циЪ. ÷иници у науци коЉи су од пре неког времена почели да причаЉу о томе да Ље човек просто високо организована животиЬа смеЉу се управо Ъубави, тачниЉе Ц идеЉи Ъубави. ” ЬоЉ виде само слатки мамац коЉи позива на раРаЬе деце.

ѕогибеЪни плодови ових теориЉа говоре нам Љезиком чиЬеница о томе да су неправилне мисли смрт човечанства.

„овек ниЉе „просто тело”, Љер Ље „просто тело” леш, а лешеви не пишу песме и не певаЉу серенаде под прозорима. „овек се такоРе не може свести ни на формулу „тело плус душа” Ц тело и душу имаЉу и животиЬе, коЉима су речи туРе. ” свету животиЬа има мириса и звукова, али нема речи. ј Ъудски свет Ље словесан, пошто човек има Љош и дух, и човеку предстоЉи да свему да имена и да се у свему разабере. „овек Ље дух, душа и тело у ЬиховоЉ живоЉ вези и меРусобном прожимаЬу. ќни делуЉу Љедно на друго и после пада у грех се боре.  олико Ље тело у стаЬу да отежа и оптерети дух, толико Ље и дух у стаЬу да учини тено тананим и племенитим. ј Ъубав, као ЉеванРеЪски квасац у односу на три мере брашна, треба да укваси целог човека и да се не односи само према телу или само према души, веЮ према духу, души и телу Ц заЉедно.

„ак се ни телесна страна Ъудске Ъубави не може упоредити са животиЬском. “амо, у сфери тела и размножаваЬа, човека не очекуЉу живитиЬске, веЮ сатанске дубине, где се тело распада и где више нема никаквог размножаваЬа.  од животиЬа постоЉи полни живот, али нема разврата. ј човек Ље у стаЬу да и у сам телесни живот унесе известан дух, заиста зао и животиЬама непознат, коЉи полну сферу боЉи свим дугиним боЉама леша. Кудски разврат у суштини представЪа насиЪе злог духа над невином плоЮу коЉа не може да одговори, коЉа се немилосрдно и безобразно експлоатише.

ƒушевна Ъубав Ље сложениЉа ствар. ќна може избегавати изразе коЉи су своЉствени полу, али ЉоЉ телесност ниЉе туРа. “ако дете воли маму, грли Ље око врата, не пушта Ље, жели да се увуче у тело маЉке толико да се не може од Ье разликовати. јли ко Юе од нас реЮи да Ъубав детета према мами ниЉе права? ќнаЉ коЉи воли онога кога воли зиста жели чак и да поЉеде и зато маЉка храни дете собом, исто као што нас √оспод храни —воЉим “елом и  рвЪу. » старци могу да воле истински и нежно, а да веЮ немаЉу посебну снагу за телесно чулно испоЪаваЬе.

“уга прати душевну Ъубав. “уга са свим низом синонима: са чежЬом, жалошЮу, меланхолиЉом, чезнуЮем, жудЬом за непознатим, жеЪом да се отвори прозор и гледаЉу звезде. ћладиЮке муке траже излаз, старачке се одликуЉу способношЮу сазерцаваЬа. јли Ље то често само балансираЬе на греди. ƒушевно у човеку Ље непостоЉано и ниЉе чврсто. ƒушевност се или оклизне наниже, управо у распоЉасаност плоти, поставши заЉедничарка оног злог духа, или пак стреми ка томе да се насити горе, у духу, коЉи обЉедиЬуЉе и тело, и душу.

»пак, ниЉе истина да Ље духован човек истакнуто и обавезно бесплотан и антителесан. Ѕах Ље био весели дебеЪуца, коЉи Ље изродио гомилу деце. ќвом опипЪивом телесношЮу се можда успоставЪала равнотежа измеРу унутрашЬих порива и откровеЬа од коЉих човек лако може да умре.

Ќа врхунцу, у духу, човек ствара и даЉе, због чега добиЉа осеЮаЉ пуноЮе. ѕриноси себе на разумну жртву, давати Ље веЮе него примати, притом без роптаЬа и незадовоЪства Ц управо то значи волети Ъудски. —илазеЮи одозго ова Ъубав ослобаРа место за све остало у човеку Ц и свему чему да простора одреРуЉе границе.

ƒакле, Ъубав коЉа силази одозго доноси унутрашЬи осеЮаЉ пуноЮе, хранеЮи сликовито и дух, и душу, и тело човека. ќна Ље дар и кад Ље човек добиЉе веЮ сам жели да даруЉе и да даЉе. ” супротном случаЉу смо добили фалсификат.

Кубав ниЉе усмерена на тело без душе и ниЉе усмерена на дух без тела, веЮ на целог човека. ”право за Ьом чезне душа у свом зависном, нестваралачком и неплодном стаЬу.

Ќапокон, Ъубав ниЉе таква да падне човеку на главу и да се игра Ьиме по слепом каприцу, да га лишава способности да размишЪа, као што су сматрали романтичри. » то Ље фалсификат. Кубав не само да не забраЬуЉе човеку да размишЪа о себи Ц она му заповеда да размишЪа о себи.

***

»з кЬиге Ђ” буци обичног дана. ќ свету и човекуї

изд. Ѕернар, 2016 изд. Ѕернар, 2016
††††

—а руског ћарина “одиЮ

03 / 12 / 2016

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0