Srpska

ЂМегова молитва спасавала Ље од земЪотресаї

ћитрополит јлматински и  азахстански ЌиколаЉ (ћогиЪевски) се родио на —ветли празник ¬аскрсеЬа, 1877. године, у селу  омисаровка, £екатеринославске губерниЉе, у породици скромног псалмопоЉца коЉи Ље до краЉа живота достигао чин протоЉереЉа.

ЅудуЮи владика Ље ишао путем правим и строгим: од искушеника у манастиру, до настоЉатеЪа неколико обитеЪи, од семинаристе и студента ћосковске духовне академиЉе до ректора семинариЉе, инспектора духовне академиЉе и управника мисионарске школе.

††††

Ђ—лава “и √осподе што сам остао у своЉоЉ ƒомовини!ї

¬ладика се присеЮао: „Ѕлагодарио сам √осподу за то што се моЉа хиротониЉа одржала, пре него што су многи архиЉереЉи коЉи су се спремали за —абор 1918.г., веЮ 1919. године, емигрирали из земЪе. ћене Ље рукополагало не двадесет, а два архиЉереЉа, коЉи су остали, без обзира на смртну опасност у своЉим епархиЉама. —лава “и √осподе да нисам завршио у расколу. Ўто нисам, заЉедно са осталима, отишао, веЮ сам остао у своЉоЉ ƒомовини“.

»скушеЬа и туга

„увари су избацили владику зими на празну станицу, без одеЮе, новца и докумената

¬ладика Ље током свог живота претрпео много искушеЬа и туге. ’апшеЬе 1924.г., следеЮе хапшеЬе 1925.г., затвор у траЉаЬу од две године, ново хапшеЬе 1932.г., пет година у логору, Љош Љедно хапшеЬе 1941.г. ¬ладику су, као опасног по совЉетску власт, послали у глуву пустиЬу на железничкоЉ станици „елкар, са Ьеним живим песком, врелим ветром лети и леденим снежним олуЉама зими. „увари су избацили седог владику ноЮу, зими, на перон празне станице, у доЬоЉ мантиЉи и поцепаном капуту, без пртЪага, новца, докумената. —амо са потврдом, са коЉом Ље требало да се приЉави локалном сектору Ќ ¬ƒ. ќд глади и мраза тело му Ље било покривено чиревима, а од прЪавштине су се накупиле ваши.

††††

ѕосле много година питали су владику да ли Ље тада у Ьеговом срцу било ЪутЬе или роптаЬа. ќдговорио Ље: „—ве Ље по воЪи ЅожЉоЉ. Ѕило Ље неопходно да издржим то тешко искушеЬе, коЉе се завршило великом духовном радошЮу. √оспод никоме не шаЪе више од онога колико може да издржи. “ако Ље и мени ќн увек слао искушеЬа, а одмах затим и духовну радост.“

—лужеЬе Ѕогу и ближЬима

1945.г. наредбом ѕатриЉарха, владика ЌиколаЉ Ље био послат у јлма јту са титулом архиепископа јлматинског и  азахстанског. ѕристигао Ље у престоницу  азахстана на дан празноваЬа »верске иконе ћаЉке ЅожЉе.

ƒечЉа простодушност, незлобивост, молитвеност, верност монашким заветима, па и сам изглед старца отварали су срца верника према Ьему. ѕримао Ље све, без обзира на пол, године или националност.   Ьему су ишли сви, Љер су знали да Юе владика увек дати добар и делотворни савет.  ада Ље неопходно, помагао Ље и материЉално и своЉом благом речЉу. КубавЪу Ље тешио забринуте и оне коЉи страдаЉу.  ада су му говорили да се превише даЉе, негодовао Ље и говорио да само молитва, проповед и служеЬе Ѕогу и пастви му даЉу снагу да живи.

—воЉим подвижничким животом владика Ље стекао многе дарове: духовно расуРиваЬе, прозорЪивости, силу исцеЪиваЬа Ъудских душа и тела.

Ђ¬ратио ми се видї

ќлга ‘Љодоровна ќрлова из  араганде се присеЮа: „1946.г. била сам студенткиЬа треЮе године јлматинског медицинског факултета...ќболела сам од тифуса. Ѕолест се закомпликовала: стакласто тело у оку се замутило. Ќисам могла да читам. ќслободили су ме рада над микроскопом. »спите сам полагала без самосталног читаЬа Ц читале су ми приЉатеЪице, а Ља сам све памтила напамет. ѕретило ми Ље избациваЬе са факултета. “ога сам се много плашила, Љер сам жарко желела да постанем доктор.

—коро да сам остала без вида када Ље наступио празник ЅогоЉавЪеЬа. ”путила сам се у храм.  ада сам стигла, освеЮеЬе воде Ље било завршено и владика ЌиколаЉ Ље све кропио водом. Ѕило Ље пуно народа. ћене су изгурали далеко од владике. „ √осподе, Ц помислила сам, Ц ако би макар Љедна кап пала на моЉе око, вратио би ми се вид!“ ” том тренутку се владика окренуо према мени и окропио ми лице тако да ми Ље света вода обилно пала у очи. ќд тада Ље стаЬе почело да се поправЪа, вратио ми се вид и опет сам видела добро као пре.“

Ђ¬ладика Ље прорекао да Юу постати преписивач и кЬиговезацї

¬алентина ѕавловна ’итаЉлова из града £елец прича: „Ѕило Ље то 1946.године. “ада сам била млада и тек што сам почела да идем у храм. ¬ладика ми Ље показивао црквене кЬиге, обЉашЬавао богослужбени устав, говорио о гласовима у црквеном поЉаЬу. ћислила сам: „«ашто ми он то говори? «ар ми Ље то потребно?“ ѕотом Ље показао акатист преписан лепим. ”питала сам: „ЌиЉе ваЪда да Ље руком написан?“ ј он: „» ти Юеш тако.“ “ако Ље владика предсказао да Юу постати преписивач и кЬиговезац Ц да Юу преписивати и повезивати црквене кЬиге.“

Ђ¬ладико, добио сам посао!ї

£еромонах £ован (’орунжиЉ) се присеЮа: „≈то, владика Ље завршио проповед, све Ље благословио, и излази из храма, а у ЌикоЪском сабору Ље осамнаест степеника и на сваком ,са обе стране стоЉи по Љедан сиромах. ¬ладика иде и дели новац Ц некоме Љедну рубЪу даЉе, некоме три. ј некоме прилази, ставЪа руку на чело и говори: „»ди, ради. “еби Юе Ѕог послати посао, иди ради.“ ѕосле, исти таЉ човек долази: „¬ладико, добио сам посао!“

ЂЌека доРе, Ља Юу се молити за Ьу!ї

«а левом певницом Ље била ћариЉа. ∆ивела Ље у доЬоЉ просториЉи храма и била Ље тешко болесна. ¬ладика Ље много волео Ьен лепи глас. ƒешавало се да доРе на службу, види да ћариЉе нема и говори: „ »дите по ћариЉу, нека доРе да пева!“ ќду по Ьу, а ћариЉа лежи непокретна, не може да устане. ѕреносе то владици, а он говори: „»дите по ћариЉу, Ља Юу се молити за Ьу!“ ƒоводе ћариЉу, придржаваЉуЮи Ље, владика Ље благослови и она одпева целу службу као да никада ниЉе ни била болесна.  ако се служба заврши, опет Ље напушта снага и опет Ље носе до постеЪе. ∆ивела Ље ћариЉа само захваЪуЉуЮи молитвама владике. ќн ЉоЉ Ље говорио: „  ада Ља умрем, тада Юеш и ти умрети.“ 30 дана након упокоЉеЬа владике, ћариЉа се упокоЉила. ††

ЂЅез крстиЮа нигде немоЉ иЮи!ї

£едном после акатиста, док Ље све помазивао ЉелеЉем, владика Ље неочекивано рекао ЉедноЉ од девоЉака за певницом: „ “и, јлександра, никада немоЉ да заборавиш да ставиш крстиЮ, без крста нигде немоЉ излазити.  ада се умиваш, крст немоЉ скидати, Љер га можеш заборавити и изаЮи без Ьега“. јлександра испрва ниЉе схватала због чега ЉоЉ Ље владика то говорио. “ек пошто Ље дошла куЮи, угледала Ље крстиЮ коЉи Ље лежао на столу. ƒок се умивала, скинула га Ље и заборавила.

ƒок Ље владика жив и моли се за своЉ народ

 ао што Ље познато, јлма јта, бивши град ¬ерни, налази се у подножЉу —еверног “Љен Ўана. “е живописне и очараваЉуЮе по своЉоЉ лепоти планине криЉу у себи опасност од одрона стена и земЪотреса. ¬ише пута су се овде дешавали земЪотреси такве Љачине, да су рушили град из темеЪа и односили многоброЉне животе. ћоЮни потоци, када су избиЉали из стена, уништавали су и односили све што им се налазило на путу. ” то време, када се владика ЌиколаЉ налазио на јлматинскоЉ катедри, у народу Ље постоЉало вероваЬе: „ƒок Ље владика жив и док се моли за своЉ народ, ни земЪотрес, ни нека друга беда, коЉу смо гресима заслужили, неЮе нам наудити захваЪуЉуЮи Ьеговим молитвама“. “ако Ље и било: за Ьеговог живота, ниЉедан земЪотрес се ниЉе десио.

Ђ’аЉдемо да се помолимо! Ќи Љедна душа неЮе погинути!ї

£ула 1947.г. владика Ље требало да доРе у ћоскву на заседеЬе —ветог —инода. “оком укрцаваЬа, старац Ље стаЉао на вратима и благосиЪао све путнике коЉи су улазили у авион. ¬ладика Ље увек летео и путовао у мантиЉи без обзира што Ље због тога често био изложен исмеваЬу. » овог пута су путници почели да се подсмеваЉу, зачули су се отровни узвици: „Ќе плашимо се да летимо, са нама Ље светитеЪ!“ ѕутници су се сместили, авион Ље узлетео. ѕрошло Ље одреРено време и пилоти су се забринули: час Ље Љедан, час други излазио из кабине и нешто осматрао. Ќа краЉу Ље пилот прогласио ванредно стаЬе: Љедан мотор Ље отказао.

Ќа изненаРеЬе свих, авион ниЉе падао, веЮ тихо слетао

—таЬе Ље било алармантно, спремала се катастрофа. ћеРу путницима Ље почиЬала паника. јли, владика Ље рекао: „’аЉде да се помолимо! Ќи Љедна душа неЮе погинути! Ц а онда Ље додао: Ц —амо Юемо се мало испрЪати.“ ¬ладика Ље устао и почео да се моли... Ќакон неколико минута сви су се умирили, устали са своЉих седишта и пажЪиво слушали речи молитве. ” том тренутку авион Ље почео да пада. јли на изненаРеЬе пилота, коЉи су знали колико Ље опасно, авион ниЉе падао, веЮ Ље тихо, као по плану, слетао. ”пао Ље у омаЬе, блатЬавом Љезеро. Ѕило Ље немогуЮе отворити врата.

” близини, на поЪима, радили су радници.  ада су угледали авион коЉи се срушио, организовали су помоЮ. “рактором су извукли авион из блата. ¬рата су се са тешкоЮом отварала. ѕутници су кренули да излазе. Ќа владику су скоро и заборавили, али када се народ смирио од од преживЪене ситуациЉе, почели су да прилазе и благодаре светог старца. ѕришао Ље и главни пилот. „ƒогодило се чудо оче, Ц рекао Ље. Ц ќпростите наше подсмеваЬе!“ „Ѕог да прости, Ц одговорио Ље владика. Ц Ѕлагодарите Ѕога и Мегову ѕречисту ћаЉку и полажите све своЉе наде на светог ЌиколаЉа „удотворца“.

„–адуЉ се, Ѕлага ¬ратарница што врата раЉска вернима отвараш!“

ќктобра 1955.године владика Ље доживео тежак срчани напад. —воЉу болест Ље дочекао уз молитву. ѕосебно усрдно и молитвено се владика молио у ноЮи измеРу 23. и 24. октобра. „уле су се речи: „√осподе не осуди ме за моЉа дела, него поступи са мном по милости “воЉоЉ!“ ћного пута Ље владика понавЪао са дубоким осеЮаЬем: „√осподе, ћилости просим, а не суд!“ ќко пет сати, 25.октобра, присутни су приметили да се приближава краЉ. ѕочели су да читаЉу молитве за одлазак душе, ставили владици у руке запаЪену свеЮу и уз последЬе речи канона за одлазак душе, светитеЪ Ље тихо и мирно испустио своЉ последЬи уздах.

††††

“о Ље било у 16:45, када су у храму светог Ќиколе зазвонила звона за почетак бдениЉа уочи празника »верске иконе ћаЉке ЅожЉе,  оЉоЉ Ље владика толико волео да поЉе: „ –адуЉ се, Ѕлага ¬ратарница, што двери раЉске вернима отвараш!“ ƒостоЉна Ље пажЬе и чиЬеница да Ље пре тачно десет година владика стигао у јлма јту и почео да управЪа  азахстанском епархиЉом.

Ќа £убиларном јрхиЉереЉском —абору августа 2000.године, митрополит ЌиколаЉ (ћогилевски) Ље као исповедник приброЉан лику новомученика и исповедника –уских. ћошти светитеЪа су биле обретене 8.септембра 2000.године. ƒанас се налазе у —вето ЌикоЪском сабору у јлма јти.

ѕоуке и савети свештеноисповедника ЌиколаЉа (ћогилевског)

ƒелатеЪна Ъубав према ЅлижЬем угодниЉа Ље Ѕогу него наЉтежи аскетски подвизи

„ЌаЉпотребниЉе Ље у Ъудима греЉати Ъубав према Ѕогу и ближЬима.“

„ЌаЉважниЉе у очима ЅожЉим Ље Ъубав према Мему,а проЉавЪуЉе се она у Ъубави према ближЬима“

„‘арисеЉи су видели прву заповест или у поштоваЬу суботе, или у омовеЬу, или у жртви. ј ко смо ми? £една бака говори: „ЌаЉважниЉе Ље држати пост!“ „“а и та у храм ЅожЉи не иде, нема ЉоЉ спаса“, Ц додаЉе друга. ЅраЮо моЉа! ѕотребно Ље и Љедно и друго, али ниЉе то наЉважниЉе. “о су само средства, а не циЪ. ЌаЉважниЉе у ЅожЉим очима Ље Ъубав према Мему, а проЉавЪуЉе се она у Ъубави према ближЬем.“

„јко идемо у цркву, постимо, али поред тога се сваРамо, завидимо, осуРуЉемо, чак и оговарамо Љедни друге и наше духовне очеве, претрпеЮемо дуплу казну.“

„ƒелатеЪна Ъубав према ближЬем Ље угодниЉа Ѕогу него наЉтежи аскетски подвизи.“

„Ўта Юе нас наЉпре питати √оспод на —трашном суду?  олико смо метаниЉа начинили, или како смо постове држали? Ќе! ѕитаЮе нас да ли смо нахранили гладне, напоЉили жедне, посетили болесне, утешили тужне, да ли смо дали добар савет човеку у невоЪи.“

††††

Ўта значи бити милостив?

„Ўта значи бити милостив? ћилостиЬа се може давати и телесна и духовна. јко напоЉите жедног, нахраните гладног, ако вам доРе сиромах и замоли одеЮу, а ви му дате макар исцепане дроЬке да прикриЉе своЉу наготу, свим овим Юете учинити милостиЬу телесну.“

„ƒела милости духовне су када утешите ожалошЮеног, дате добар савет, спречите неког да почини грех, помогнете грешнику да се врати на пут спасеЬа.“

„—ваку милостиЬу под видом човека прима —ам √оспод наш »сус ’ристос и ми са савршеном сигурношЮу то знамо.“

„Ќикада не испуштаЉте могуЮност да учините нешто добро!“

ќпростио си ближЬему Љедан грех Ц √оспод Юе теби опростити многе

„–азмислите, браЮо моЉа, како Ље просто и лако добити милост и опроштаЉ од √оспода: учинио си милост ближЬему и √оспод Юе ти показати —воЉу обилну милост; опростио си ближЬему Љедан грех, Љедну увреду Ц теби Юе √оспод опростити за твоЉе велике и многе грехове.“

„Ўта очекуЉе хришЮанина коЉи по гордости, самоЪубЪу и другим злим побудама срца не жели да опрости свом брату или сестри? £асно Ље: гнев ЅожЉи и велике казне за Ьегове велике грехове. “аквом човеку неЮе помоЮи ни строги пост, ни то што одлази у храм ЅожЉи, ништа,

—миреЬе Ље наЉвиша проЉава сопственог достоЉанства

„Ќеки кажу да Ље смиреЬе признак слабости карактера. ƒа Ље човек обавезан да има сопствено достоЉанство. јли, наЉвиша проЉава достоЉанства и Љесте управо смиреЬе.“

„ЌаЉбогатиЉи, наЉмудриЉи, наЉобразованиЉи Ъуди немаЉу ту моралну снагу коЉу √оспод даЉе смиренима.“

∆ивот препуЬен земаЪским благом доводи до окамеЬености срца

„–азмислите шта Юе бити ако човек сав своЉ живот почне да проводи у угоРаЉу и задовоЪству, окружен приЉатеЪима и блиским Ъудима? “акав живот може негативно да утиче и на наЉблагочестивиЉу хришЮанску душу. ”след таквог живота, неминовно се развиЉа уображеност, надменост, а затим и гордост.“

„∆ивот коЉи Ље пренатран земаЪским богатствима доводи до окамеЬености срца, охладнелости према Ѕогу и ближЬем. „овек од презасиЮености постаЉе жесток, не разуме туРу беду и муку.“

„—етите се како су многи богати и благородни Ъуди, верни хришЮани, у страху од тог окамеЬеног срца, делили своЉе имаЬе и сами постаЉали сиромашни, како би се уклонили од гордости и нерада и како не би отпали од Ѕога.“

«ашто нам се наш сопствени крст чини некада изузетно тежак?

„јко своЉ крст носимо трпЪиво, са надом на помоЮ ЅожЉу, никада неЮе бити неиздржЪиво тежак“

††††

„«ашто нам се наш крст каткад чини посебно тежак? «ато што се супротставЪамо ѕромислу ЅожЉем, трудимо се да своЉим силама пронаРемо себи олакшаЬе, али га не добиЉамо. ” таквим случаЉевима понестаЉе нам стрпЪеЬа и почиЬемо да се мучимо носеЮи своЉ крст.“

„јко своЉ крст носимо стрпЪиво, са надом на помоЮ ЅожЉу, никада неЮе бити неиздржЪиво тежак, чак и када човек издржи искушеЬа коЉа му се шаЪу, √оспод даруЉе духовну радост.“

„√оспод Юе увек помоЮи у свакоЉ беди, ако треба да се избавите од Ье, а ако Ље потребно трпети беду Ц значи трпети Ц на све Ље воЪа ЅожЉа!“

—вештеноисповедниче оче ЌиколаЉе, моли Ѕога за нас!

ѕрипремила ќлга –ожЬева
—а руског »ва ЅендеЪа

11 / 11 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0