Srpska

—усрет младих са Ѕогом

ћлади Ъуди се налазе на раскршЮу. ќни провераваЉу вредности, коЉе су родитеЪи успели да им усаде и трагаЉу за своЉим, личним путем ка истини.  ако с младим Ъудима треба говорити о ÷ркви?  ако пронаЮи одговараЉуЮе речи и не уплашити их?  ако сами родитеЪи треба духовно да се припреме за таЉ сложни диЉалог? Ќа та питаЬа одговара протоЉереЉ јлександар ќвчаренко.

††††

 ако говорити са децом о вери и ÷ркви... — малишанима Ље нешто лакше, али са тинеЉЯерима Ље потребно разрадити озбиЪан приступ. «а тако нешто не постоЉи рецепт, коЉи Юе одговарати свима. » хвала Ѕогу за то! —ви се ми разликуЉемо, па су и наша деца сва посебна. «ато разговору са Ьима треба приступати промишЪено. јко у било шта кренемо непромишЪено, увек Юе све резултирати жалосним духовним последицама... Ѕез промишЪености нема добрих дела.

ѕрво што родитеЪи и свештеници треба да ураде, када започиЬу разговор о вери са младима, Ље да у себи пронаРу онаЉ тренутак истинске духовности. Ќека се сете тихе молитве, или када у покаЉаЬу стоЉе пред Ѕогом при »сповести, нека то буде тренутак када су осетили присуство Ѕога. Ќаравно, све то зависи од случаЉа и околности у коЉима се разговор води, увек се треба прилагодити ситуациЉи. јли од суштинске важности Ље да без скриваЬа, без било каквих маски и искрено започнемо оваЉ Љако битан разговор. —ви ми воЪно или невоЪно носимо мноштво маски: учитеЪа, шефова, жртви итд. —ве те маске само скриваЉу наше праве личности. “инеЉЯери имаЉу истанчан осеЮаЉ да препознаЉу ту лаж. «ато у том разговору одрасли мораЉу да покажу своЉа искрена осеЮаЬа, бол, саосеЮаЬе, али не због себе, веЮ због своЉе деце! “о Ље Љако битно!

ƒечЉа вера Ље „вера маме и тате“, зато што „тако треба“, или „да ме не би грдили“, а у случаЉу тинеЉЯера то може бити и ствар инерциЉе, ако су дете водили у цркву од малих ногу. ƒеца Љош увек нису проживела лични сусрет с Ѕогом, таЉ своЉеврсни и прекрасни догаРаЉ коЉи их очекуЉе. ѕостоЉе изузетни случаЉеви, када без сумЬе видимо у детету живу, тврду и праву веру. ћожемо слободно реЮи да су та деца света.

¬еома Ље тешко са децом говорити о вери, а нарочито са тинеЉЯерима. ќни су посебни Ъуди и с Ьима се не може претварати, или разговарати путем отрцаних фраза и клишеа.  роз минут досаде, они Юе веЮ бити у другом свету, а кроз пет минута, веЮ Юе почети да вас избегаваЉу. јли то не значи да ми треба да се играмо са Ьима и да их забавЪамо. ѕонавЪам, само искреност и поштоваЬе према Ьима, прихватаЬе тог младог човека као себи равног саговорника, може бити успешан метод. Ќе можемо третирати младе, као неку „глупу дечурлиЉу“.

Ќа почетку треба изградити исправан Ъудски однос са младима да би разговор успео, а после долази интеракциЉа. ѕосле тога Ље сваки случаЉ за себе. Ќе треба моралисати и придиковати. Ќеподесна проповед и извештачена побожност могу одгурнути младиЮа од Ѕога и ÷ркве. “реба да се изражавамо просто и разумЪиво. ’ристос Ље проповедао кроз приче, коЉе су биле разумЪиве за народ. јко Љедноставно желимо да „обрушимо“ £еванРеЪе на тинеЉЯера, код Ьега Юе прорадити Ьегов младалачки инстинкт за самоодржаЬе. £едино ако не вршимо претерани притисак и ништа не намеЮемо, можемо пружити прилику том младом човеку да нам крене у сусрет. Ќе можемо да „утерамо“ младе у ÷арство ЅожиЉе, боЪи приступ Ље да се мало дружимо са Ьима. “реба да сазнамо Ьихова интересоваЬа и проблеме, како бисмо могли да започнемо Љедноставан разговор из душе. Ќакон тога Юе контакт бити успоставЪен.

ЌаЉбоЪе Ље не урадити сав посао уместо Ьих, треба им дати онолико колико им Ље духовно потребно и оставити могуЮност тинеЉЯеру да сам поразмисли, да сам изведе закЪучке. ѕотребна Ље вештина упутити младог човека ка ’ристу, али другог пута нема. јко заиста желимо да наша деца постану искрени верници, морамо да ризикуЉемо. ” принципу, као и увек. “реба увек обратити пажЬу на узраст детета, и на то да ли се ради о дечаку или девоЉчици и разрадити специфичну тактику. “акоРе, морамо прихватити да наша деца имаЉу право на избор и на грешке. “о право им Ље подарио Ѕог, Љер ќн Ље сваку душу створио слободном и Љединственом.

”општено говореЮи, сваки разговор о вери не треба да почне од духовних танчина, веЮ од душевности. —етимо се речи апостола ѕавла упуЮених  оринЮанима. „јли ниЉе прво духовно, него душевно, потом духовно“ (1  ор. 15, 46). Ќа пример, дете се играло и разбило чашу.  роз Љедан трен дете Юе тражити нашу подршку. ƒо малопре Ље било безгрешно весело (обратимо пажЬу на 50. ѕсалм), а сад Ље узнемирено, Љош нема страха, али ту Ље плашЪиво ишчекиваЬе. Ўта то чека дете? Ўта оно може чути од нас? ” пракси постоЉе само две вариЉанте. ѕрва Ље гнев и бес родитеЪа, и кажЬавЬе детета.  ао последица тога, детету се умртвЪуЉу мисли и осеЮаЬа, а у будуЮности то може довести до слабости душе. ќно из тога ништа позитивно не може да закЪучи. –одитеЪи често пренагЪуЉу у кажЬаваЬу деце. » што Ље наЉгоре деца не биваЉу кажЬавана због своЉих неморалних поступака (због леЬости, лажи, подлости, кукавичлука), веЮ због тога што не даЉу родитеЪима да се „опусте“ или због неке друге личне штете, коЉу им наносе. ѕостоЉи и друга вариЉанта. ќдрасли имаЉу предивну могуЮност да науче своЉу децу кроз неки, спонтани, животни пример. “реба се тиме послужити и истаЮи оно што Ље заиста битно. Ќа пример, млаРи брат Ље нешто разбио, а стариЉа сестра Ље почела да чисти неред. “реба реЮи брату, да се захвали своЉоЉ сестри и да Ље поЪуби у образ. “име Юемо га научити да не треба да се боЉи да призна своЉу грешку и да Ље исправи. ЌаучиЮемо га и да се према стварима односи пажЪиво. Мегова стариЉа сестра Юе такоРе извуЮи поуку из тога. «а Ьу Юе то бити добар пример Ъубави, да треба да помаже ближЬима, а не да преброЉава заслуге и добра дела. ќд Љедне чашице, корист може бити огромна.

Ќа краЉу краЉева, морамо признати да Ље младима занимЪивЉе друшто Ьихових вршЬака од нашег, то Ље очигледно. јли ако разговарамо са Ьима од срца ка срцу, они Юе то разумети и осетити и неЮе све то одбацити. Ќе можемо спречити нашу децу да греше. ќна могу поступити непромишЪено, непажЪиво и превише самоуверено, као што Ље поступила ≈ва. ќни мисле да Ље сав свет Ьихов и у Љедном тренутку Юе пожелети да окусе грех. јли Љедна Ље ствар, ако Ље то само Љедан случаЉ, а сасвим друга, ако им то преРе у навику. Ќаш задатак Ље да изградимо темеЪ на коЉи Юе се у будуЮности ослаЬати наша деца и можемо само да се надамо, да Юе она изабрати исправан пут добрих дела.

ѕротоЉереЉ јлександар ќвчаренко
— руског јлександар АокиЮ

21 / 11 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0