Srpska

“ек смо на почетку пута

20.новембра Ље –уска ѕравославна ÷рква прославила 70-годишЬицу патриЉарха ћосковског и све –усиЉе  ирила. ”очи свог ЉубилеЉа, предстоЉатеЪ наЉвеЮе православне цркве на свету, разговарао Ље са новинарима. ƒок Ље одговарао на питаЬа кореспондента „Џ“ ѕавла  оробова, ѕатриЉарх  ирил Ље испричао какве су се промене десиле у –ускоЉ ѕравославноЉ ÷ркви током седам година Ьеговог патриЉаршиЉског служеЬа.

††††

Ч ѕо вама, шта Ље наЉважниЉе, од онога што сте успели да урадите за оваЉ период?

Чƒозволите да почнем од статистике. јко бисмо узели период од 2009. године до Љануара 2016. године, наша ÷рква Ље постала веЮа за 5 хиЪада храмова, броЉ свештенства се повеЮао за 10 хиЪада, броЉ манастира за 122. ѕорастао Ље броЉ парохиЉа у ћоскви Ч сада их Ље за 160 више. 2009.године Ље било 159 епархиЉа, а данас Ч 296. ЅроЉ епископата Ч 200, данас Ч 361. “акви сувопарни броЉеви. ∆елим да кажем да Ље свака етапа живота ÷ркве обележена врло важним достигнуЮима. јко говоримо о периоду патриЉаршиЉског служеЬа јлексеЉа I, патриЉарха ѕимена, тада Ље ÷рква спала на 6 хиЪада и нешто парохиЉа, 16 манастира, али Ље преживела. Ўта више, управо се у то време формирао епископат коЉи Ље био способан да води прави диЉалог са властима и споЪним светом. “адашЬи епископат Ље имао специфично искуство у меРународним пословима и пословима у иностранству. ≈то, да ниЉе било тог периода, не знам шта би било 1991. и 1992. године. Ќе знам шта би остало од ÷ркве. —еЮате се да Ље почетком 90-их на нас наврло мноштво различитих секти, мисионара коЉи су били у потпуности уверени да Юе целу –усиЉу узети под своЉе Љер им се чинило да Ље у –усиЉи влада духовни вакум. ћеРутим, дочекао их Ље таЉ епископат, тих 6 хиЪада и нешто парохиЉа и то свештенство. ќни су по цену смрти устали да бране наш народ од такве агресиЉе. Ќаравно, нису само епископат и свештенство цркве одиграли огромну улогу веЮ и народ коЉи Ље видео да ÷рква постоЉи. »пак су Ъуди одлазили у храм за ¬аскрс, фарбали ЉаЉа, пекли куличе и све Ље то била веза са традициЉом. «ато, када Ље одЉедном сва та хорда кренула на нас, народ се побунио. ¬ише од тога, локални руководиоциЧЉучерашЬи секретари раЉонских одбора су говорили: „Ќе, ово ниЉе наше. ћи Юемо иЮи против тога.“ “ог супротставЪаЬа не би било да ниЉе било тешког периода служеЬа патриЉараха јлексеЉа I и ѕимена. «бог тога сматрам да бисмо требали са благодарношЮу да се односимо према подвигу служеЬа свештенства тог времена. ѕотом Ље наступио период свЉатеЉшего патриЉарха јлексеЉа II. ќтвориле су се нове могуЮности, почела Ље изградЬа храмова, обнова манастира. ћного тога Ље ураРено како би ÷рква добила инфраструктуру. ЌиЉе било довоЪно 6 хиЪада храмова, потребе су биле веЮе. “ребало Ље отворити више семинариЉа, манастира и то Ље ураРено.

Ч  ако се последЬих година меЬала ÷рква?

Ч «а седам година био Ље предузет покушаЉ да се све што Ље раниЉе било ураРено из квантитативних показатеЪа пренесе на квалитативне. ѕочели смо да размишЪамо о томе како да организуЉемо социЉални рад у ÷ркви, да он иде из центра, од патриЉаршиЉе, преко епархиЉе, до парохиЉа и манастира. Ѕило Ље неопходно да се поЉача мисионарска и образовна делатност, рад са младима, да се оЉача присуство ÷ркве у Љавном и информационом сектору. “им питаЬима сам се бавио и 90-их година и сеЮам се са каквим смо се проблемима сусретали, како Ље скучено било место ÷ркве, измеРу осталог и у информационом сектору.

Ч ќд чега треба почети?

Ч—провести неке промене на нивоу централног црквеног управЪаЬа. —творена су и преуреРена синодална одеЪеЬа. ѕостоЉи конкретни задатак дана. —творен Ље ¬иши црквени савет коЉи Ље обЉедиЬавао све руководиоце тих оделеЬа. —ада се сва питаЬа решаваЉу колегиЉално. —ваки члан ¬ишег црквеног савета Ље упознат са дневним задатком и активношЮу друге установе. ƒолази до кординациЉе акциЉа. ќдлуке коЉе усваЉаЉу јрхиЉереЉски сабор и —вети синод, ставЪаЉу се под контролу ¬ишег црквеног савета. “ога, наравно, пре ниЉе било у ÷ркви. «ато, када су се раниЉе усваЉале чак и добре одлуке на саборима, нико их ниЉе испуЬавао због свакодневних послова, због проблема. «атим, требало Ље све те импулсе подиЮи на епархиЉски ниво. «ато Ље на исти начин формирано и управЪаЬе епархиЉама. ћеРутим, народ не живи на нивоу епархиЉе, него на нивоу парохиЉе. «начи да Ље сву ту структуру било потребно спустити на ниво парохиЉе. ѕоЉавила су се лица одговорна за социЉални рад, рад са младима, образоваЬе, мисиЉу. —ве Ље почело да функционише. — обзиром на то да ÷рква управЪа епископатом, без активног учешЮа епископа ништа не би могло да буде реализовано. –екао бих да се тада поЉавила, можда и наЉважниЉа, наЉкорисниЉа идеЉа Ч повеЮати броЉ епархиЉа –уске ÷ркве. јко бисмо упоредили са епархиЉама у √рчкоЉ, на пример, где град коЉи броЉи 20 хиЪада становника, има свог митрополита, код нас Ље у неким епархиЉама био Љедан архиЉереЉ на 5 милиона Ъуди, као што Ље било у  раснодарском краЉу. »ли Љедан архиЉереЉ на 10-12 милиона Ъуди као што Ље био случаЉ са ћосквом. ѕоред све жеЪе, било Ље немогуЮе да се духовно руководи тако велики броЉ пастве и да се организуЉу све стручне делатности о коЉима сам причао. £едном приликом сам летео из £акутска у »ркутск. Ћет траЉе скоро четири сата. ѕомислио сам да исто толико авион лети од ћоскве до Ћондона.  ога имамо, ту под нама? »мамо два архиЉереЉа на читаво пространство. Ќаравно, становништво ниЉе броЉно као у ≈вропи, ни путеви нису тако добри, тим пре Ч Ъуди живе у селима у таЉги, на обалама река. ƒа ли су некада видели архиЉереЉа? Ќе, никада. ƒа ли архиЉереЉ зна шта тамо ради свештеник? Ќе, не зна.  ако?  ако можемо да се бавимо образовном делатношЮу, омладином, како да организуЉемо рад, ако архиЉереЉ не зна шта се тамо догаРа? ѕоЉавила се потреба да се поделе те огромне епархиЉе. ƒанас имамо, као што сам рекао, 296 епархиЉа у –ускоЉ ÷ркви. ѕоЉединци нас критикуЉу због тога, говореЮи да се увеличава бирократски апарат. Ўта се заправо десило? јрхиЉереЉи су се поЉавили у раЉонским центрима. Ўта представЪа поЉава архиЉереЉа? ѕредставЪа формираЬе епархиЉске управе. ќко архиЉереЉа се окупЪаЉу образовани и предани црквеном послу Ъуди, наЉчешЮе мирЉани. —твара се колектив коЉи сараРуЉе са локалном влашЮу, са медиЉима, ЉавношЮу, болницама, омладинским организациЉама, то Љест на принципиЉално други ниво излази црквена делатност у раЉонима. ƒанас видимо активизациЉу црквеног живота и то Ље пре свега везано за ствараЬе нових епархиЉа и ствараЬе те саме вертикале о коЉоЉ сам говорио.

Ч ƒо чега Ље то довело?

Чѕре свега, довело Ље до тога да ѕатриЉарх има више информациЉа. —ада знамо шта се догаРа у ÷ркви. ѕри томе, знамо не само са тачке гледишта статистике и аналитике. ¬идимо шта се догаРа из године у годину, како се меЬаЉу послови у ЉедноЉ или другоЉ сфери. ћожемо кориговати таЉ рад, што се и догаРа преко ¬ишег црквеног савета и —инода. «ато, наравно, нешто се може оцеЬивати према истоЉ оноЉ статистици, али Ље за мене наЉважниЉи показатеЪ Ч промена односа према ÷ркви у нашем друштву. £асно Ље да Ље друштво разнолико и да Юе увек бити Ъуди коЉи Юе се критички односити према ÷ркви, Љедноставно Ъуди коЉи нису у вери. Ќеки због политичких убеРеЬа, из неког разлога, не симпатизуЉу ÷ркву, али то Ље друга тема и не бих сада о ЬоЉ говорио. »пак, чиЬеница Ље да се, без обзира на негативан или индиферентнан однос према ÷ркви, значаЉно повеЮао интерес према позитивним дневним активностима ÷ркве. »нтерес према ÷ркви расте, и то се не догаРа зато што смо ми добри, него зато што активност Ъуди у ÷ркви доводи до таквих резултата. £ош Љедном бих поновио да смо тек на почетку пута.

Ч —а чим повезуЉете даЪи развоЉ ÷ркве?

Ч∆елео бих да подвучем значаЉ ЉачаЬа принципа саборности у ÷ркви. јрхиЉереЉски сабори су почели чешЮе да се сазиваЉу, оформЪено Ље ћеРусаборно присуство. “о Ље изузетни орган коЉи чине архиЉереЉи, свештенство, мирЉани, монаси. —ва саборна документа, важна документа на коЉима ÷рква заснива своЉу делатност, раРаЉу се на недрима ћеРусаборног присуства. “оком припрема за —веправославни сабор, замолили смо  онстантинопоЪ да наЉбрже што може обЉави нацрте докумената, како би народ могао са Ьима да се упозна. ќдговорили су нам: „Ќе, треба ембарго чувати до почетка сабора.“ ѕитали смо због чега. „ЅиЮе дискусиЉа“, Ч одговорили су нам. “ако, слава Ѕогу, ако буде. Ќавео сам им пример како код нас ради ћеРусаборно присуство. »спричаЮу и вама. ѕрипрема се одреРени документ, коЉи се потом обЉавЪуЉе на интернету. ћожете писати шта год желите у вези са Ьим. ” своЉ тоЉ буци има и озбиЪних сигнала коЉи се узимаЉу у обзир приликом рада над текстом. —матрамо да Ље то важно, Љер Ље и друштво укЪучено у дискусиЉу о документима коЉи имаЉу Љавни црквени значаЉ. “ога нигде нема, ни у ЉедноЉ ÷ркви. ¬рло то поштуЉем, Љер отклаЬамо притисак коЉи настаЉе у случаЉу када се рад над црквеним питаЬима спроводи у камерним оквирима или под ознаком „поверЪиво“. –азрушили смо стари приступ, постали смо у потпуности транспарентни како би сваки човек узео учешЮе у формираЬу Љавних црквених активности и ставова. “о смо, по ЅожиЉоЉ милости, успели да урадимо последЬих година.

 оммерсантЏ

22 / 11 / 2016

     оментари:

    2016-11-29
    06:48
    дамЉан:
    —вета –усиЉа.....све речено....Ќа многаЉа Ъета!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0