Srpska

ћоЮ, коjу нам даjе ’ристос

„есто се осеЮамо потиштеним и тада разумемо ’ристове речи: Ђ’одите к ћени сви коЉи сте уморни и натоварени и £а Юу вас одморитиї (ћт. 11: 28). ћлади то не могу осетити у пуноЉ мери, Љер они нису толико оптереЮени, али зрели Ъуди, коЉи су прошли кроз мноштво опасности, жалости, тешкоЮа, несреЮа и слабости, врло добро схватаЉу о чему се ради. ѕосле свега тога, после толико година коЉе оптереЮуЉу, човек само хоЮе да се одмори, да збаци своЉ терет, да се ослободи од Ьега.

††††

£едини ко нам може пружити то олакшаЬе Ље ’ристос. Ќико други то не може. —ве остало што покушавамо, све Ље то од човека. ƒа, то нам може помоЮи у одреРеноЉ мери, на пример можемо отиЮи на путоваЬе, посетити доброг приЉатеЪа, или на неко друго приЉатно место. “о нам помаже и даЉе нам спокоЉа, али нема ту дубинског значаЉа. —амо ’ристос може нашоЉ души подарити истински мир, Љер ќн Ље ЂпокоЉ душе нашеї.

“ако се и молимо на литургиЉи: Ђсами себе, Љедни друге и сав живот своЉ, ’ристу Ѕогу предаЉмої. ѕредаЉмо ’ристу сву тежину свог ЂЉаї, предаЉмо ћу све своЉе бриге, страхове, жалости, сав своЉ бол и ропот и предаЉмо себе ’ристу Ѕогу.

” томе Ље велика таЉна. јко то не разумемо, неЮемо моЮи да издржимо сав терет коЉи носимо у себи и клонуЮемо од умора. », колико Ље мени познато, савремена психологиЉа нас учи да разоткриЉемо све што нас мучи, да спознамо своЉе душевне ране. ћорамо да поделимо своЉ терет са неким, да избацимо то из себе, да не будемо затворени за читав свет, али наЉбоЪе што можемо да урадимо Ље да научимо да положимо све што нас оптереЮуЉе на руке ЅожиЉе, уз помоЮ молитве и исповести. —ве то треба да признамо и кажемо Ѕогу, а не да држимо у себи.

 ако Ље у разним приликама говорио старац ѕаЉсиЉе —ветогорац, сви смо ми налик на човека, коЉи на леРима носи Яак пун старудиЉа. Ѕог прилази и покушава да преузме наш терет, како ми не бисмо морали да теглимо таЉ Яак пун беспотребних ствари, смеЮа и нечистоте, али ми га не испуштамо из руку. ћи се чврсто држимо за своЉ терет у намери да га вучемо за собом куда год се запутимо. јли Ѕог долази и покушава да нас лиши тога што нас оптереЮуЉе:

Ч ќстави таЉ Яак, баци га! Ўта Юе ти све те коЉешатариЉе? ЌемоЉ да га теглиш. Ўто си се тако закачио за Ьега? Ўта Юе ти? ƒа ли желиш стварно да се забадава мучиш?

јли ми ни за шта на овом свету не испуштамо терет! ѕопут тврдоглаве дечурлиЉе смо, коЉа се чврсто држе нечега и неЮе да пусте.

»спричаЮу вам Љедну причу. ƒошао Ље на јтос Љедан младиЮ, желеЮи да постане монах, али су га мучиле неке потешкоЮе. £еданпут када Ље био у храму старац га Ље погледао право у лице и рекао себи:

Ч √ле, ти тог младиЮа, он не дозвоЪава ниЉедноЉ своЉоЉ мисли да му побегне!

“оЉест, он не допушта себи да ни на пет минута остане без разних помисли, коЉе га прогаЬаЉу.

Ч Мегов ум Ље као воденица, стално нешто меЪе. —тално набацуЉе неки материЉал, неко камеЬе, а из свега тога остаЉу само прах и песак.

—тарац га Ље позвао и обратио му се:

Ч »ди овамо! «ашто само стоЉиш ту као телевизиЉска антена и примаш све таласе, коЉе ти одашиЪу! ѕусти бар Љедну мисао да одлети! “воЉ ум Ље воденица, коЉа се непрестано врти. ќбрати пажЬу и не пуштаЉ сваку мисао у своЉ ум! јко пустиш у себе све камеЬе, природно Ље да Юеш од тога добити само стуб прашине и песка. ” своЉ ум пуштаЉ само добар материЉал. ѕусти благе мисли, молитву, Љер овако више не иде и само мучиш себе. —ве што си досад млео, пало Ље на твоЉу душу, а не на неког другог. ”залуд се мучиш.

„овек мора да научи да пази да Ьегов ум не буде у бесконачном хаосу, да не буде нереда коЉи нам штети. Ќаш ум нам може створити пуно проблема, ако то допустимо. —тога се морамо обратити Ѕогу кроз молитву, исповест, скрушеност. “ом приликом, морамо оставити иза себе све што нас обузима у руке ЅожиЉе. “ада Юе наша душа бити мирна и спокоЉна.

’ристос Ље дошао на оваЉ свет да нас утеши, а не да нас збуни и оптерети недоумицама. ќн зна колико нам Ље тешко и колико смо потиштени и зато Ље дошао да нам да спокоЉ и одмор. “о Ље велика моЮ, а ÷рква Ьоме располаже.

–азговарао сам са Љедним психологом и он ме Ље упитао:

Ч  олико Ъуди дневно примаш?

ќдговорио сам:

Ч —ада под старе дане не могу пуно да издржим: 50-60, максимум 70 на дан. ј док сам живео у манастиру ћахера и кад сам био млаРи, примао сам и по 150 Ъуди. ѕочиЬао сам у 4 уЉутро, а завршавао у 7-8 увече, а понекад и касниЉе.

ќн ми Ље рекао:

Ч ЌиЉе добро што се тако оптереЮуЉеш, превише си суров према себи. Ќе смемо да примамо више од 10 Ъуди на дан.  ао психолози, коЉи раде са Ъудима, не можемо издржати више од 10 Ъуди.

—ве Ље то истина, али ÷рква има Љедну предност: после исповести све то просто ишчезава. ћи чуЉемо Љако пуно ствари, само помислите шта све духовник чуЉе од Ъуди. Ќико нам не говори приЉатне ствари. “о вам Ље као код лекара. ƒа ли постоЉи човек коЉи иде код лекара и каже му:

Ч ƒокторе, дошао сам да ме прегледате, Љер мислим да сам превише здрав!

“о се не дешава. ƒолазе само болесни са своЉим проблемима. » код духовника не идемо како би му испричали о своЉим добрим делима, достигнуЮима и радосним тренуцима. ƒолазимо да се ослободимо своЉих неуспеха, несреЮа, туге и свега лошег. ј ми смо само Ъуди и колико можемо поднети да слушамо само о лошем и о гресима?

ѕитао ме Љедан дечак:

Ч ќче, да ли ти Ље некад неко признао да Ље извршио убиство?

ќдговорио сам:

Ч ƒа!

Ч » ниси се скаменио?

Ч Ќисам се скаменио.

»зненаРено ме Ље погледао:

Ч ќзбиЪно?

Ч ќзбиЪно.

 амо среЮе, да ми Ље само Љедан човек исповедио тако нешто... ћноги Ъуди носе велики терет и у савременом свету Ље тако много проблема. јко све то не будемо држали у себи, ако све то предамо ’ристу, неЮемо страдати и мучити се. ’ристос преузима наш терет, Љер Ље ќн ЂЉагЬе ЅожиЉеї, ќн носи на своЉим плеЮима грех читавог света, па и наша сагрешеЬа. ’ристос Ље заправо онаЉ, коЉи све то преузима на себе, а ми само само Мегове слуге, наспрам ’ристоса, коЉи прима под своЉе окриЪе сваког човека.

“о не говорим само као верник, коЉи се исповеда Љеданпут у 2-3 месеца, веЮ као исповедник са стажом од 35 година, коЉи Ље исповедио хиЪаде Ъуди. —ветоЉ таЉни исповести, коЉу извршавамо и по 50 пута на дан до изнемоглости, присуствуЉе сам ’ристос, у то сам убеРен. ћи смо стални сведоци тога: ќн прима Ъуде, ќн слуша Ъуде, ќн им одговара, ќн их исцеЪуЉе, а ми смо само посматрачи.

ƒуховник Ље нешто попут благаЉника у банци.  роз Ьегове руке свакодневно пролазе милиони динара, али они не припадаЉу Ьему. ќн их само пажЪиво бележи и шаЪе шефу, Љеднставно испуЬава своЉу радну обавезу. “ако Ље и духовник сведок, он сведочи у цркви о ЅожиЉем присуству, он Ље оруРе, коЉим се служи Ѕог. ’ристос изврашва велику таЉну спасеЬа и исцеЪеЬа, ќн Ље таЉ коЉи одговара на сва наша питаЬа и недоумице.

Ѕити духовник Ље наЉважниЉе искуство, коЉе човек може стеЮи. £а често говорим свештеницима при рукоположеЬу, Ѕог ради кроз ваше руке, ќн Ље за вас свакоденвна реалност. “о Ље чудо, свакодневно чудо, коЉе се понавЪа стотину пута на дан. £ер Ѕог се непрестано Ђмешаї, како су говорили свети оци, у свако наше дело. —вештеници испуЬаваЉу споЪни део обреда, коЉи сведочи о вези човека са Ѕогом, а заиста, ’ристос Ље таЉ, коЉи на себе преузима грехе овога света, преузима наше бреме.

јли, да бисмо у потпуности осетили значаЉ ових речи, наЉпре треба да разумемо да ’ристос узима и наше грехе: духовника, свештеника, епископа. јко ’ристос узима моЉ грех, онда узима и грехе свих осталих Ъуди. » Ља немам право да се успротивим и негодуЉем, када ќн преузима грех од мог брата. Ќаше лично искуство Ље огроман доказ да Ље ’ристос дошао да спаси грешнике.  ако то каже свети апостол ѕавле: Ђод коЉих сам први Љаї (1 “им. 1: 15).

”колико ’ристос показуЉе стрпЪеЬе пред моЉим гресима и спасава ме, тада и Ља могу да покажем стрпЪеЬе за било ког другог човека, Љер без сваке сумЬе, моЉ брат Ље боЪи човек од мене. ћа шта год он учинио. £ер, несумЬиво, нема никог недостоЉниЉег од мене. “ако свако од нас треба да се осеЮа.

Ќама се чини да Ље то Љако тешко, али у пракси то доноси право олакшаЬе. Ўто се више човек скрушава пред Ѕогом, више признаЉе да Ље Ѕог Ьегов —паситеЪ, и захваЪуЉе ћу се на спасеЬу. Ѕлагодари ћу што Ље ради нас постао човек, што нас трпи. » када кажем Ђтрпиї, тада имам у виду себе, а не друге, мислим на сваког од нас понаособ.

 ада Ља то осеЮам, све ми Ље лакше и што више ридам због своЉе убогости и покаЉаЬа, добиЉам све више утешеЬа. “о Ље таЉна ÷ркве. ѕроналазимо радост у болу и страдаЬу, а не у световним задовоЪствима. “амо где Ље бол, жалост и умор, тамо где Ље  рст, тамо Ље утешеЬе. “амо на  рсту Ље радост.  ако ми кажемо, ЂЉер гле, кроз  рст доРе радост целом светуї.

 роз подвиг скрушеног покаЉаЬа, добиЉамо прави одмор. «вучи парадоксално. ” ÷ркви, што више плачемо, више се радуЉемо. јко се научимо плачу на молитви, духовно Юемо се одморити и очистити. —узе су духовни кЪуч, коЉи нам отвара таЉне божиЉе благодати. —тога, што више плачемо, више се веселимо, радуЉемо, тешимо и одмарамо.

Ќашу наду и веру усмеравамо ка ’ристу. ќн Ље наш одмор. Ѕез Мега, нико нам не може помоЮи да одахнемо. Ќа краЉу се испостави да нас наЉвише тишти, оно што мислимо да нам пружа одмор. Ќа пример, човек веруЉе да Юе му богатство помоЮи да се осеЮа добро. јли богатство Ље немилосрдни и беспоштедни тиранин, у Ьему нема никакве радости. ќно Ље бреме, коЉе увек прати човека, попут сенке.

Ќеко може да веруЉе да Юе му светска слава пружити олакшаЬе. јли не, остаЉе исти умор, коЉи нас враЮа на старо. ћожемо се ослободити од бремена само уз Ѕога, Љер слобода се налази искЪучиво у истини коЉа побеРуЉе смрт. —ве остало Ље осуРено на пропаст и управо због тога нас умара и притиска. ћучи нас неизвесност, коЉа се криЉе иза сваке Ъудске творевине.

Ўта нам може помоЮи? ћожда здравЪе?  акво здравЪе, кад ни сами не знамо шта нам се може десити у следеЮем тренутку? ” данашЬе време нас мучи много болести, много тога нас вреба. ѕоред толиких опасности, тешкоЮа, искушеЬа и страхова, шта ту може бити извесно? »звесност Ље лажно осеЮаЬе, коЉе живи у нама и храни се нашим световним тежЬама.

” £еванРеЪу Ље написано да Юе у последЬе дане на «емЪи царовати страх, а данас Ље главни страх несигурност, маловерност и она се свуда исказуЉе. јко некоме испричате да вас мучи нека болест, он Юе вам одмах саветовати да куцнете о дрво. ћожете куцати по чему год хоЮете: по дрву, по дасци, по гвожРу, по зиду, али кад доРе тренутак да куцнете на врата сопствене болести, то неЮе бити лако.  уцаЬе не спасава.

—кривамо се од стварности, она нас ужасава. —ве нас узнемирава и то суштински, а ’ристос Ље “ихи —вет. ќн Ље ЅожиЉи —вет коЉи нас просвеЮуЉе и смируЉе кроз предукус вечног ÷арства ЅожиЉег.  ада човек осеЮа присуство вечног ÷арства, ништа не може да га уплаши, ништа не може да наруши Ьегов мир. ќн се не боЉи чак ни смрти, Љер за ЅожиЉег човека оно има сасвим друго значеЬе.

ћи Љесмо Ъуди, и наравно да оно што Ље Ъудско живи у нама, али као што каже свети апостол ѕавле, имамо наду у ’риста. £една Ље ствар, мучити се без наде, а сасвим друга имати наду у ’риста. “о Ље моЮна основа, на коЉоЉ стоЉимо и коЉу Ље тешко поколебати. “а основа Ље ’ристос наш —паситеЪ коме се обраЮамо, Љер √а осеЮамо као свог. ЂћоЉ ’ристосї, говорили су свети оци. ’ристос —паситеЪ целог света, води нас ка Ѕогу.  ада Ље постао „овек, довео Ље цео свет Ѕогу ќцу.

јко веруЉемо у Ѕога, у ’риста, биЮемо непоколебЪиви. ЌеЮемо се померити ни макац под ударима искушеЬа, маловерЉа, потешкоЮа и тешких времена. Ѕог допушта да се чак и свеци могу наЮи у потешкоЮама. ЅиваЉу Љако тешке ситуациЉе када нам на први поглед изгледа као да нас Ље Ѕог напустио, када осеЮамо да смо сами. “ада Љедно зло прати друго и као да се све руши, а нигде Ѕога на видику. Ќе осеЮамо √а, као да нас Ље одбацио. јли нам и тада остаЉе чврсто убеРеЬе да Ље ќн ту.

—етимо се речи старца £осифа »сихаста кога су мучиле такве помисли: Ђƒобро, прихватам све што кажеш. “о што ти говориш може бити подкрепЪено разним логичким аргументима и доказима. јли где Ље ту Ѕог?ї «аиста, где Ље Ѕог? «ар мислите да би нас он оставио у таквоЉ ситуациЉи? Ѕог нас никад не напушта. » ако ми страдамо од животних искушеЬа, Ѕог Ље увек ту уз нас.

ѕосле, када таЉ тужни период проРе, схватиЮемо да Ље то био део нашег живота када нам Ље ’ристос био наЉближи и да Ље то било духовно наЉплодотворниЉе раздобЪе. ћеРу Љадом и тугом била Ље скривена ЅожиЉа благодат, а не меРу радостима.

Ќису радости лоше и тада можемо захваЪивати Ѕогу. јли ко Ље таЉ, коЉи усред радости неЮе узвикнути Ђслава Ѕогуї? јли да ли смо у стаЬу да усред потешкоЮа кажемо Ђслава Ѕогу, све иде лошеї? »ли Ђслава Ѕогу што болуЉем, слава Ѕогу што умирем, слава Ѕогу што се све око мене руши, али без обзира на све слава Ѕогуї?  ао некада £ован «латоусти, коЉи Ље цео живот славио Ѕога и на краЉу последЬим дахом изрекао: Ђ—лава Ѕогу за све!ї.

¬елико Ље дело славити Ѕога за све: и за радост и тугу, и за успехе и неуспехе, и када све иде од руке и када Ље тешко. јли наЉвеЮи Ље подвиг славити Ѕога у тренуцима жалости и туге. ∆алост нас чини зрелиЉим.  ада све лако иде заборавЪамо Ѕога, своЉе ближЬе, своЉу браЮу и све Ъуде коЉи око нас страдаЉу...

ћитрополит Ћимасолски јтанасиЉе
— руског јлександар АокиЮ

Ѕогословский факультет ¬еликотырновского университета

24 / 11 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0