Srpska

–адост

—ликар ‘.¬. —ичков. 1934. г. —ликар ‘.¬. —ичков. 1934. г.
††††

£едном Ље познатог духовника, схиархимандрита »лиЉу неко упитао:

Ц ќче, а о чему треба да пишемо ми, световни новинари?

Ц —ве Ље врло Љедноставно, Ц одговорио Ље отац. Ц ќ чедности и сложноЉ породици, против наркоманиЉе и пиЉанства. јли Ље главно да се заустави машина песимизма, коЉа стално плаши наш народ Ц помором, глаРу и револуциЉама тераЉуЮи га у чамотиЬу, Љедан од наЉстрашниЉих грехова коЉи одваЉаЉу човека од Ѕога...

≈то, тако.

«аправо Ц чамотиЬа, затвореност, песимизам, озлоЉеРеност и ЪутЬа су код нас веома раширени у последЬе време и као да су постали норма. Ќа то, наравно, неко може да каже: па видите какво Ље време, чему човек да се радуЉе? £асна ствар, Ђгенетскої сеЮаЬе за трен ока одмотава филм уназад за тридесет, седамдесет, сто година... » човек мисли: па нисмо роРени у баш тако лоше време, бивало Ље и горе, и то толико да не даЉ Ѕоже... јли због нечега ниЉе било овакве посвудашЬе и свеопште чамотиЬе... «ашто Ље тако?

” нашоЉ ѕочтовскоЉ болници на  риму, у коЉу повремено одлазим, пре Љедно месец дана поЉавила се бака коЉа има деведесет осам година. «ове се ћариЉа. —асвим сувоЬава, али живахна, покретна, саосеЮаЉна и Ц радосна. „удо Љедно, часна реч! „овек почиЬе да размишЪа... ƒакле, бака Ље роРена 1918. године... нормално... леп почетак. ј даЪе следи, чак и ако човек не пита: граРански рат, глад, колективизациЉа, репресиЉе, рат, разараЬе, поново глад, тежак рад на обнавЪаЬу привреде, затим живот у оскудици и беди, а пред краЉ Љош и перестроЉка и распад земЪе као ЂмаЪем по главиї с безумним деведесетим годинама. » одЉедном Ц радост! Ќе радост неким специЉалним поводом. ≈во, добио сам на поклон ново болоЬско псетанце или сам купио Ђбентлиї са попустом... Ќе, просто радост. ѕодсеЮам на то да се ова радост не прелива на рингишпилу у ƒизниленду, веЮ у постеЪи провинциЉског сеоског хосписа, где се о човеку заиста брине добар и осетЪив персонал, али нема неких посебних Ђусловаї за среЮу о коЉима се сад свуда прича. ј радост постоЉи! » ова стогодишЬа бакица дочекуЉе долазак свештеника необично весело и гледа радосно своЉим огромним (кроз стакло наочара) очима и стално нежно понавЪа: Ђ ако да не... баш дивно, баш лепо што сте дошли...  ако без Ѕога, никако се без Ѕога не може... ќн свиме управЪа, све види, све воли...ї

» то говори као да не лежи са сломЪеном ногом у болничкоЉ постеЪи, веЮ као да си дошао код Ье по помоЮ и утеху. » стално покушава да се придигне, да те боЪе погледа и некако обрадуЉе, да ти улиЉе снагу и пружи подршку... „асна реч, не лажем. „удно Ље, али Ље осеЮаЉ управо такав. –азумете, она зрачи радост као загреЉана пеЮ топлоту кад човек са студени уРе у куЮу. » ова пеЮица се, колико видим, никад не хлади...  ако Ље то могуЮе? “о Ље право питаЬе.

††††

Ќикако нисам имао прилике да боЪе попричам с бака-ћариЉом: час су терапиЉе, час су донели гриз, час ме чекаЉу други болесници... ЌиЉе ми се дало да детаЪниЉе поразговарам Ц без журбе и искрено. »пак, нешто сам сазнао. » све што сам сазнао до наЉмаЬих ситница се уклапа у добар и благочестиви Ђканонї прича свих оних радосних стараца и старица с коЉима сам имао среЮе да разговарам. »мао сам среЮе зато што говорим о онима коЉи су од детиЬства расли у сложноЉ православноЉ и побожноЉ породици. ” породици коЉа Ље чувала оно наЉбоЪе што Ље постоЉало у некадашЬоЉ –усиЉи. ”право ову исконску слогу, и чистоту, и радост, и светлост, коЉе су ови Ъуди упили од почетка живота, касниЉе нису могли да униште ни разараЬа, ни ратови, ни глад, ни несреЮе... »споставило се да ништа нема моЮ над оном истинском и светлом радошЮу коЉу Ље човек добио од Ѕога у доброЉ православноЉ породици и коЉи не само да Ље ову радост пронео кроз читав живот, веЮ Ље даруЉе и другима, обилато и нашироко, чак и ако никога нема поред Ьега, свеЉедно Ље шири Ц кроз зидове, просторе, веЉавице, меЮаве, расуло и глад...

Мена прича Ље Љедноставна и без улепшаваЬа... Ўта реЮи? –оРена Ље на ”ралу у граду ќрску... ÷ела породица Ље била веруЉуЮа: и тата, и мама, и деца, наравно. —ви су ишли у храм, сви су живели православно, сложно.  асниЉе, не тако давно, пре двадесетак година, унука Ље почела да побоЪева и посаветовали су ЉоЉ да се пресели на  рим, а пошто нико ниЉе желео да се растаЉе, сви су кренули заЉедно... од тада живимо овде. » деца, и унуци, и праунуци...

» у том тренутку схватам Љош Љедан разлог ове светле и непомуЮене радости. ј разлог Ље то да бака схвата: овде Ц у болници Ц Ље управо привремено. «ато што Ље пала код куЮе, и сломила Ље ногу, и нога се неправилно срасла, а онда Ље ногу захватио црвени ветар, и створила се краста... и Ц морала Ље да легне у болницу. јли неЮе ту дуго остати. » то ниЉе нека самообмана, веЮ права реалност, Љер Ље тамо, код куЮе, чекаЉу и деца, и унуци, и праунуци. —тварно Ље чекаЉу: недостаЉе им, желе да Ље виде, да Ље загрле, и да Ље помазе по коси, и да Ьене руке држе у своЉима, и да ЉоЉ поправе наочари, и да Ље упитаЉу како Ље, и да се нахране Ьеном радошЮу, да се насите како би Ље понели и другима, дали, поделили... £ер, у нашем животу има мало радости, тако да Ље човек нема ни за себе, а не Љош да дели, да даЉе, ако постоЉи овакав Ђгенератор радостиї у куЮи. » наравно, оваЉ Ђгенераторї, тачниЉе баку ћариЉу никоме неЮе дати, неЮе Ље Ђстрпатиї у старачки дом Ц далеко од очиЉу, далеко од срца... Ќаравно, не желим да кажем да треба неговати само добре, саосеЮаЉне и радосне старце, али постоЉи разлика, сложиЮете се Ц у томе да ли трпите блиског човека у свакодневном и душевном смислу (ма колико жалосно звучало, и то се дешава!) или да га пазите буквално као зеницу ока, чувате га као светло кандило да би дуже светлело, и греЉало, и радовало, да би се и праунуци од Ье Љош Ђиндуктивної овом радошЮу, и светлошЮу, и ЪубавЪу напоЉили, и како би сами понели ову светлост и радост у свет, у будуЮност...  ако Ље то Љедноставно, а што Ље главно, Љедноставно Ље на свом почетку, у основи, у суштини. ”право у ономе од чега Ље бака ћариЉа и почела своЉу наивну причу, сеЮате се: породица Ље била веруЉуЮа... —ви Ц и тата, и мама, и дечица Ц сви су ишли у храм, живели су православно, сложно... ” томе Ље сва таЉна... ≈то зашто немам нешто посебно ни да испричам. «ато што се овде просто ради о испуЬеЬу речи —паситеЪа, Меговог позива коЉи нам Ље упутио Ц да будемо светиЪке свету. ј како то? ѕа од детиЬства треба своЉ живот да испунимо светлошЮу истине и да Ље чувамо, да Ље никад не изгубимо, веЮ да Ље само умножавамо пажЪивим односом према вери, цркви, Ъудима, сопственим речима и поступцима, пуни страхопоштоваЬа... £едноставно Ље, зар не? јли ниЉе баш лако испунити. » колико тога ми бака ћариЉа ниЉе испричала о свом животу, коЉи сигурно ниЉе био нимало Љедноставан и лак... јли све ове тешкоЮе, и невоЪе, и напасти, и несреЮе, нису могле ништа да учине оноЉ радости коЉу √оспод даЉе онима коЉи га воле. ≈то због чега бака ћариЉа ниЉе нашироко и надугачко причала о овим тешкоЮама и невоЪама и зашто их се ниЉе сеЮала и ниЉе плакала, премда, часна реч, ниЉе грешно понекад се исплакати... јли радост покрива све и туга нестаЉе, расеЉава се ЂЉако димї (Ђкао димї) и види се да то ниЉе некако вештачки ЂсмишЪеної, веЮ изражава саму суштину, сам садржаЉ живота, коЉи испуЬава душу...

ƒва пута сам стигао да исповедим и причестим баку ћариЉу, кад ми се ¬олоРа, моЉ добри помоЮник коЉи ради овде, у болници, за време молебана у нашоЉ болничкоЉ капелици пожалио на то да се ноге баке ћаше никако не зацеЪуЉу, праве се све веЮе красте и зато никако не одлази из болнице, па можда да ЉоЉ помажемо ноге светим уЪем?

» благословио сам ¬олоРу да узме више уЪа, из самог нашег кандила, у капелици испред коЉе служимо молебане за болеснике. ƒа узме ово уЪе и да обилато помазуЉе болесне ноге баке ћаше... » оном мером коЉом мером бака ћаша свима даЉе своЉу топлину, и Ъубав, и радост, нека ЉоЉ буде враЮено. » за време мог последЬег доласка ¬олоРа ми сав блистав радосно саопштава, а бака ћаша своЉим огромним очима кроз сочива наочара потврРуЉе, а и сам све видим: отпале су красте, зарасле су ране, излечиле су се ноге, постале су чисте као у детета, и то од уЪа... “ако да Юе ускоро куЮи, куЮи! —амо да се исповеди и причести, па да крене на пут!

—а руског ћарина “одиЮ

29 / 11 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0