Srpska

¬ером се све побеРуЉе

ќ животу архимандрита ѕарфениЉа (Ќевмержицког)

»нок

јрхимандрит ѕарфениЉе (у свету ѕавле Ќевмержицки) роРен Ље 5. марта 1900.године у многодетноЉ сеЪачкоЉ породици, у селу ƒубрава ( према другоЉ верзиЉи Ѕовсуни) ∆итомирског округа, у ¬олинскоЉ губерниЉи.  асниЉе се отац ѕарфениЉе присеЮао:

„–одитеЪи су у време царске власти куповали земЪу, стоку и имали домаЮинство од двадесет десетина земЪе, 3-4 краве, 2-3 коЬа, 10-15 свиЬа, исто толико оваца, куЮу од црепа, три штале, амбар, плуг, теретна кола, дрЪачу и остали ситни поЪопривредни инвентар. Ќаше домаЮинство Ље спадало у групу моЮних средЬих домаЮинстава, али се песницама ниЉе хвалило. Ќаша породица Ље броЉала шеснаест чланова.“

–одитеЪи будуЮег старца, £осиф и “еодора, били су дубоко религиозни Ъуди. ѕосебно се високим духовним животом одликовала маЉка. ѕричали су да Ље предвидела ¬елики ќтаЯбински рат.

1914. године ѕавле Ќевмержицки Ље завршио три разреда основне сеоске школе.  ао и многи други подвижници благочестиЉа, врло рано Ље осетио призив ка монашком животу. ѕостоЉи више верзиЉа у вези са Ьеговим одласком у манастир. ѕрема истраживаЬу ».¬.јлександрова, 1920.године младиЮ Ље побегао из петЪуровске воЉске, где Ље насилно био мобилисан, и веЮ после прогонства петЪуроваца, отишао у —вето-ѕреображенски манастир. (место  ипЉаче)

“ако се и десило: манастир су разорили, а сабраЮу протерали. Ќеко од Ьих Ље погинуо, а неко Ље отишао у безбожнички живот

” манастиру ѕавле Ќевмержицки не само да Ље стицао основе анРеоског живота, него Ље од братиЉе научио и занат. ќвде се први пут открила склоност подвижника ка Љуродивости. ». ¬. јлександров подсеЮа, на пример, на следеЮи случаЉ: „“рче искушеници у гомили, касне на службу. ѕавле их све претиче. ”трчава у храм и баца се попречно преко прага. »скушеници утрчаваЉу, спотичу се о Ьега и падаЉу Љедан на другог. “ако се и десило: манастир су разорили, сабраЮу растерали. Ќеко од Ьих Ље погинуо, а неко Ље отишао у безбожнички живот.“

1928.године, ѕавле Ќевмержицки Ље замонашен са именом ѕарфениЉе. ћлади монах се ниЉе дуго задржао у обитеЪи. 20. Љула 1930.године Ље био ухапшен. ѕовод за хапшеЬе Ље била Ьегова прва проповед. “ог дана било толико много Ъуди у манастиру, да Ље беседник морао да се попне на дрво. ѕрема верзиЉи Ќ ¬ƒ, отац ѕарфениЉе Ље рекао следеЮе: „ƒрага браЮо и сестре! ƒанас смо се окупили овде да се помолимо —вевишЬем, без обзира на то што разбоЉници говоре да Ѕога нема. –азбоЉници нас пЪачкаЉу, скидаЉу нам последЬу одеЮу, а ми Юутимо. “ераЉу нас да радимо даноноЮно, и ми радимо. ЎаЪу нас у јрхангелск, кажЬаваЉу, а ми Юутимо. ƒокле Юемо Юутати? “ешко време, браЮо и сестре! “реба да се молимо и да трпимо, али Юемо скоро бити слободни.“ ” таквом духу Ље оптужени Ќевмержицки наставио своЉу проповед коЉа Ље траЉала око два сата.  ао одговор на проповед Ќевмержицког из гомиле верника чули су се узвици: „≈во ко Ље у праву! ЅиЮемо Љедно и ослободиЮемо се од разбоЉника.“

ѕроЮи Юе много година, и у своЉоЉ молби за укидаЬе неправедне осуде, архимандрит ѕарфениЉе Юе сам испричати о узроку хапшеЬа. “ог дана Ље срео убиЉену од туге Юерку монаха »раклиЉа. Ѕандити су жестоко мучили оца »раклиЉа.  ада ЉоЉ Ље монах ѕарфениЉе пришао и питао због чега плаче, жена „Ље обЉаснила своЉу тугу, да су ЉоЉ оца убили бандити у манастиру, домаЮинство одузели, а мужа протерали у јрхангелску област“. ќтац ѕарфениЉе ЉоЉ Ље обЉаснио да „ниЉе у праву у своЉоЉ тузи. “о Ље природно, свашта се може догодити у животу, а ми хришЮани, по воЪи ЅожЉоЉ, морам трпети и издржати“.

” ствари, у своЉоЉ првоЉ беседи, будуЮи старац се обраЮао и ожалошЮеноЉ Юерки монаха »раклиЉа, и сличним ЬоЉ страдалцима. ”пореРуЉуЮи живот савременика са животом древних мученика, проповедник Ље говорио: „јко некога прогоне, не треба да плачемо и да се гневимо. “о Ље “аЉна ЅожЉа и таЉна власти. ћорамо се осеЮати слободним и бити у апсолутном послушаЬу, где год да се налазимо. “о Ље воЪа ЅожЉа.“ Ќа проповеди Ље присуствовао Љедан од локалних становника коме Ље отац ѕарфениЉе обеЮао два писаЮа стола, али ниЉе могао да испуни у обеЮаном року. „ќн се на мене због тога разгневио и по своЉоЉ злоби написао приЉаву да сам наговарао вернике да се супротставе властима. Ц ѕисао Ље архимандрит ѕарфениЉе у свом обраЮаЬу тужиоцу. Ц ќ томе ми Ље сам испричао када сам га 1933. године посетио после изласка из затвора. Мегова жена се уплашила од мог доласка. ѕарализовала се.“

ћеРутим, почетком 30-их година закон ниЉе био на страни хришЮана. ѕосебним састанком судиЉа √ѕ” ”——– од 20.Љануара 1931.године Ље установЪено: „ƒа се Ќевмержицки ѕавле £осифович затвори у концентрациони логор, у траЉаЬу од 3 године“. јрхимандрит ѕарфениЉе се присеЮао: „ƒо краЉа истраге нисам био упознат са документима предмета. ” Љануару 1931.године су ме обавестили да сам осуРен на три године логора протерали на служеЬе казне у ”хтинлаг.“

«бог доброг владаЬа, исповедника су ослободили раниЉе, 10. маЉа 1933.године. 1933.године, епископ ¬иницки, јлександар (ѕетровски), сада прославЪен у лику светитеЪа, рукоположио Ље монаха ѕарфениЉа (Ќевмержицког) у чин ЉероРакона. Ќо, марта 1934.године, манастир Ље затворен. ѕрема сведочанству монахиЬе јрхелаЉе, оца ѕарфениЉа Ље од обрачуна спасило само то што се, у тренутку напада на манастир, налазио на послушаЬу ван зидина.

1934. године у Ѕратском манастиру у  иЉеву, отац ѕарфениЉе Ље рукоположен у чин Љеромонаха. –укоположио га Ље архиепископ —ергиЉе (√ришин). Ѕлагословили су му да служи у селу ”стиновка, у „оповичском раЉону (данас ћалински раЉон ∆итомирске области). Ќа Љесен 1935.године, храм су затворили. Ќа захтев локалног полицаЉца, отац Ље морао да напусти село у року од три дана. ќтишао Ље у јрхангелски краЉ, где Ље две године служио у цркви у селу ѕешаница, у  отласком раЉону.

»споведник

Ќовембра 1937.године, у селу ѕешаница, Љеромонах ѕарфениЉе Ље по други пут био ухапшен. ќваЉ пут га нису позивали на суд, нити га обавестили о оптужби. ќсудили га, у Ьеговом одсуству, на десет година логора.

ќдежду Ље направио од новина и таЉно Ље служио испод дрвеног лежаЉа

«аточеништво Ље старац провео у ”хтпечлаге ( оми ј——–, 1938. г. промеЬен у ”хто-»жемски »“Ћ). ѕакао —таЪинових логора био Ље немоЮан пред благодаЮу ЅожЉом коЉа се ЉавЪала у том човеку. „ак и у невоЪи Ље отац ѕарфениЉе наставио да води подвижнички духовни живот. ќдежду Ље направио од новина и таЉно служио испод дрвеног лежаЉа. Ќа ѕасху, дан коЉи Ље старац празновао на посебан начин, и недеЪом и празницима, отац ѕарфениЉе ниЉе излазио да ради, нити Ље узимао храну.

††††

».¬. јлександров наводи следеЮе чиЬенице: „√оворе да Ље у логору отац ѕарфениЉе „олошима“, како Ље сам називао злочинце, давао скоро сав своЉ дневни оброк, задовоЪаваЉуЮи се мрвама. «бог искреног исповедаЬа вере многи су поштовали оца ѕарфениЉа. £едном Ље начелник логора покушао да га натера да изаРе да ради на празник. јли Ђолошї га Ље бранила: Ђќдустани, или Юемо те прибрати.“

—ам исповедник Ље после писао: „ќдслужио сам казну, савесно сам се односио према раду, добио новчану награду и повеЪу. ” време блокаде ЋеЬинграда, дао сам сву своЉу уштеРевину у воЉне сврхе и призвао и друге затворенике да следе моЉ пример.“

ѕосле ослобаРаЬа из логора, 1947. године, Љеромонах ѕарфениЉе Ље наставио своЉу пастирску делатност у јрхангелскоЉ и “ЉуменскоЉ области. 1948.године премештен Ље у насеЪе Ўапша. ќвде Ље постао познат не само као пастир, веЮ и као искусни тесар. ” насеЪу су се грабили око батЉушке.  ао савестног и искусног радника, поштовао га Ље не само народ, веЮ и локална власт.

ќвде се Љеромонах ѕарфениЉе показао и као надарени мисионар. «ахваЪуЉуЮи просветитеЪским напорима старца читаве породице иноверника-зирЉана, прешле су у православЪе. ќтац ѕарфениЉе се посебно бринуо за заЉедницу у ’анти ћансиЉску, коЉа се састоЉала од локалног становништва и прогнаника.  ако су остали без пастира и храмова, Ъуди су се окупЪали по становима и самостално обавЪали богослужеЬа. —вете “аЉне и требе Ље обавЪао отац ѕарфениЉе, коЉи Ље, премда ретко, успевао да доРе у ’анти ћансиЉск из села Ўапша, где Ље служио. » ако су се таЉни хришЮани радовали свакоЉ прилици да поразговараЉу са духовним пастиром, сматраЉуЮи Ьегово постоЉаЬе чудом, сасвим су се другачиЉе према Ьему односили ратоборни атеисти. ЅатЉушка Ље морао да трпи увреде, подсмеваЬе, безобразлук.

1958.године су оца ѕарфениЉа послали да служи у град “обоЪск. 1961.године, батЉушка се вратио у домовину.

—тарац

—лужио Ље отац ѕарфениЉе по сеоским парохиЉама ∆итомирске обасти: у ’аритоновки, Ѕерестовки. ќд 1964. до 1979. године, до последЬег тренутка Ље духовно руководио село ¬Љазовка. ” том периоду се, оп откровеЬу свише, повукао у тиховаЬе. ƒве године подвижник ниЉе примао Ъуде, ниЉе палио пеЮ, греЉала га Ље благодат ЅожЉа. ’рану Ље оцу ѕарфениЉу додавала кроз прозорче, Ьегова духовна Юерка, матушка ћелитина. ” тиховаЬу Ље отац созерцавао посебне ствари, проничуЮи у дубине ЅожЉе.

ѕрема сеЮаЬима савременика, отац ѕарфениЉе (Ќевмержицки) служио Ље у малом, дрвеном храму. ћеРутим, на Ьегове проповеди Ље долазило много народа. ѕроповедао Ље старац након читаЬа £еванРеЪа, и Ьегове проповеди су дуго траЉале. ћноги парохиЉани су осеЮали да Ље пламена реч, коЉа разобличава, била намеЬена управо Ьима. ќцу ѕарфениЉу су били видЪиви греси и немоЮи сваког слушаоца, и он Ље користио сваку прилику да позове Ъуде на покаЉаЬе.

Ќеко би, пошто Ље са амвона био разобличен за грех, почиЬао нови живот. »пак, било Ље Ъуди коЉи нису били задовоЪни са старцем, чак су се жалили на Ьега надлежном архиЉереЉу: „ѕредугачке службе“.

£едан благочестиви парохиЉан Ље видео како се за време богослужеЬа отац ѕарфениЉе молио у ваздуху, одвоЉивши се од земЪе

£едан благочестиви парохиЉан Ље видео како се за време богослужеЬа отац ѕарфениЉе молио у ваздуху, одвоЉивши се од земЪе.  ако би избегао Ъудску славу, старац Ље забранио да исприча другима о томе.

јрхимандрит ѕарфениЉе се поштовао као прозорЪиви старац са даром расуРиваЬа. ѕо савете су долази монаси  иЉево-ѕечерске и ѕочаЉевске лавре, као и броЉни ходочасници. ЌавешЮемо само неке примере Ьегове прозорЪивости.

»скушеница ¬. Ље похаРала школу за диригенте, и припремала се за монашки постриг. £едном приликом Љу Ље, у време беседе, архимандрит ѕарфениЉе упозорио: „Ѕуди пажЪива, учи више заната: да певаш, шиЉеш, переш. »маЮеш пуно деце. ћораш све знати“. »скушеница се растужила: „ЅатЉушка не желим да одлазим у свет“. јли Ље старац остао непоколебЪив: „ћораш све да знаш“. ѕосле неког времена искушеницу су замонашили и поставили Ље за игуманиЉу. Ѕлагословили да обнавЪа напуштени манастир. ћорала Ље мати и да пева, и да шиЉе, и да брише, и о сиромашнима да брине.

ќтац ѕарфениЉе Ље више пута упозоравао сестре: „„уваЉте своЉу игуманиЉу, могу Ље украсти.“ —естре су се чудиле: „ ако могу да украду игуманиЉу?“ „≈во овако. Ц ќдговарао Ље старац. Ц —тавиЮе степенице, и украсти.“ ћало после тога, манастир су опЪачкали, али посебно поштовану икону ћаЉке ЅожЉе Ц »гуманиЉе обитеЪи Ц молитвама архимандрита ѕарфениЉа нису могли да скину. —амо су оквире узели.

ћатушка √. Ље много желела да смрша. £едном ЉоЉ Ље старац рекао: „£едним поЉасом Юеш се потпасивати.“ ћатушка се Љако разболела, и нагло смршала.

√оспод Ље благословио архимандрита ѕарфениЉа (Ќевмержицког) и даром исцеЪиваЬа. —амо, старац ниЉе све исцеЪивао. Ќекоме Ље предвиРао брз опоравак, а некоме болест, чак и смрт.

£едноЉ жени Ље откривен тумор. ƒиЉагнозу су поставили двоЉица професора, и предложили операциЉу. ќна Ље отишла по благослов код старца ѕарфениЉа, али батЉушка Ље ниЉе благословио: „“реба радити, али Ље опасно.“ ѕосле неког времена, дошла Ље жена и други пут. –екла да се боЉи, и да опет тражи молитве. ќтац ѕарфениЉе Љу Ље позвао ближе. ѕрелазио Ље руком по месту где Ље био тумор и шапутао: „јпостол ћарко Ље рекао следеЮе: „—тавЪаЮе руке на болесне и исцеЪиваЮе“, Ц али немоЉ мислити да те Ље ѕарфениЉе исцелио.“ ћолитвама подвижника за месец дана тумор се смаЬио, а после два месеца сасвим нестао.

††††

ƒругу жену Ље старац помазао уЪем од моштиЉу светитеЪа £ована “обоЪског.  ада Ље хришЮанка дошла да заблагодари старца за исцеЪеЬе, он Ље сакрио своЉе молитве: „Ќисам Ља, то Ље светитеЪ £ован “обоЪски. Мему благодари. ќ мени никоме немоЉ говорити.“

 ако би сакрио своЉе духовне дарове, старац Ље Љуродствовао.  ако Ље веЮ речено, нису сви желели добро старцу. ∆алили су се владици £овану (Ѕондарчуку): „—воЉим предугачким проповедима развлачи службу“. ѕозвали су старца у епархиЉску управу. ОутеЮи Ље саслушао отац ѕарфениЉе ¬ладику, а потом Ље, одЉедном, почео да дуби на глави. —вештеници коЉи су присуствовали, засмеЉали су се: „—тарци имаЉу своЉе бубице“. јли када Ље владика £ован постао расколник Ц „обрнуо“ веру Ц сетили су се тог случаЉа као предсказаЬа. [ƒругу вариЉанту тог догаРаЉа наводи ».¬.јлександров: „” време празничног послужеЬа отац ѕарфениЉе Ље неколико пута пао са столице. ¬ладика £ован га упита: „Ўта то чините оче?“. ј он одговари: „ ако сам Ља пао, тако Юеш и ти пасти“. ] √оворили су да често старац сам ниЉе могао да схвати зашто чини такве поступке. ѕред кончином Ље изговорио: „ћислио сам да сам прозорЪив, али сам Љуродив.“

ѕоред своЉе Љуродивости, архимандрит ѕарфениЉе Ље имао посебан дар духовног расуРиваЬа. ѕрисеЮа се настоЉатеЪница »верског женског манастира, града —амаре, игуманиЉа £ована ( апитанцева): „Ѕио Ље то велики, прозорЪиви старац. ƒан-данас се сеЮам многих Ьегових речи. ЅлагодареЮи Ьеговом благослову сам се и осмелила да постанем игуманиЉа, када су предложили. Ќеколико година до своЉе кончине ми Ље рекао: ако те надлежни буду премештали негде, немоЉ се противити! јко почнеш да се противиш, на том месту Юе одступити ЅожЉа благодат. –ечи старца су ме натерале да се смирим, Љер Ље бреме игуманиЉе тешко.  ада Ље он, веЮ слеп, долазио код нас у «олотоношу, матушка игуманиЉа Ље оставЪала сва послушаЬа, стицале смо се у храм и слушале га. Ѕила Ље то велика утеха и радост“.

ќтац ѕарфениЉе Ље сматрао да Ље послушаЬе основа спасеЬа. »нтересантне поуке старца наводи ».¬.јлександров: „ЅратиЉа су долазила по савет. ќдговарао Ље врло просто и Љасно, што би се рекло, суштински. “ада Ље младих монаха било много. ѕоставЪали су питаЬа о »сусовоЉ молитви, о унутрашЬем делаЬу.“ “” шуми Ље све то добро, а ви послушаЬем да се спасавате“, Ц одговарао Ље старац младима“.

ЌавешЮемо и друге поуке подвижника.

„ЌаговараЉу нас на неки нови стил. —тари стил, зашто Ље застарео? «ашто нови стил? Ќови стил, ко га Ље обновио?“

Ћоша Ље она птица коЉа своЉе гнездо прЪа. Ћоши су они хришЮани коЉи не поштуЉу чисту, православну, хришЮанску веру

„Ћоша Ље она птица коЉа своЉе гнездо прЪа. Ћоши су они хришЮани коЉи не поштуЉу чисту, православну, хришЮанску веру.“

„—авест се не регенерише.  о изгуби савест, губи Ље заувек.“

„ о реши у манастиру да живи, нек се сеЮа првог дана када Ље дошао и спасиЮе се.“

„¬ас, игуманиЉа ЌаталиЉа, у ÷арство Ќебесно, гоне, тераЉу, а ви се опирете.“

—тарац-бесребреник се одликовао посебном марЪивошЮу. Ѕио Ље добар тесар. ƒржао Ље до 100 кошница пчела. ¬осак и мед Ље делио народу, а такоРе много помагао манастире, измеРу осталог и  орецки манастир, коЉи Ље много волео, често посеЮивао и завештао да тамо буде сахраЬен.

 орецки манастир Ље архимандрит ѕарфениЉе често посеЮивао. ќкупЪао Ље сестре, делио своЉе духовно искуство са Ьима. Ѕеседе су траЉале до поноЮи.

£ош 1989. године, старац Ље предвидео раскол. ѕророковао Ље надолазеЮа гоЬеЬа на ѕравославЪе.

1991.године отац ѕарфениЉе се упокоЉио. 6 година пре кончине, у потпуности Ље ослепео и лежао Ље у постеЪи, али Ље народ као и пре примао.

Ќа ”спеЬе ѕресвете Ѕогородице, 1991.године, архимандрит ѕарфениЉе (Ќевмержицки) Ље последЬи пут посетио своЉу воЪену обитеЪ, а недеЪу дана након тога, 4. септембра Ље отишао ка √осподу,  оме Ље читав своЉ живот служио као инок и пастир, мисионар и старац.

∆ивотопис припремио Ракон ƒмитриЉ “рибушниЉ
—а руског »ва ЅендеЪа

06 / 12 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0