Srpska

—олжеЬицинова харвардска беседа

ѕостоЉе изнесене речи, коЉе надилазе време у коЉима су изговорене и непосредну публику коЉоЉ су упуЮене. Ќа пример, говор ƒостоЉевског приликом октриваЬа споменика ѕушкину. »ли „ерчилово обраЮаЬе у ‘ултону, коЉе Ље обележило почетак ’ладног рата. Ќаравно, ту спада и ÷ицеронова беседа против  аталине, када Ље изговорена нашироко позната фраза: „ќ времена, о обичаЉи“. ЌесумЬиво да Ље списак утицаЉних обраЮаЬа веома дуг. ЌеЮемо погрешити ако у Ьега унесемо и беседу јлександра —олжеЬицина у ’арварду, Љуна 1978. године. “ада Ље он од писца постао проповедник, коЉи Ље раскринкао све мане «ападног друштва у духу пророка £еремиЉе.

††††

јмериканци и данас проучаваЉу Ьегов говор, често извлаче из Ьега цитате, а делове уче напамет. Ќе сви јмериканци, разуме се, веЮ они коЉи се занимаЉу повезаношЮу историЉе са савременошЮу, или они коЉи се баве политичким наукама. ¬елики броЉ тдврдЬи, коЉе Ље тада изнео —олжеЬицин, не само да нису постале неактуалне, веЮ су попут старог вина, сазреле и добиле ново дубЪе значеЬе. ѕоред тога, многи проблеми, на коЉе Ље —олжеЬицин указао, нису се односили на тадашЬе руско друштво. ћеРутим, данас се наша реалност у толикоЉ мери изменила, да су све ране «апада и нама постале Љасне. ћи смо заражени новим болестима, коЉе су се пробиле кроз срушену бариЉеру, коЉа нас Ље некада делила. «ато не смемо бити гори од америчких историчара и политиколога. ’аЉде да видимо шта нам —олжеЬицин поручуЉе из далеке 1978. године.

ќн Ље започео своЉ говор с чиЬеницом, да се «апад с висока односи према остатку света и да му стога маЬка разумеваЬа. «апад Ље одавно уверен да Ђсви делови наше планете треба да се развиЉаЉу с циЪем да достигну ниво западног система, коЉи теоретски представЪа наЉвиши ступаЬ развоЉаї. Ђ—ве државе се оцеЬуЉу на основу тога колико су напредовале на том путуї. ќнаЉ коЉи Ље остварио мали напредак, по свему судеЮи, Ље или варварин, или га ЂспутаваЉу зли диктаториї. “у се даЉу приметити неизговорене тврдЬе, коЉе постаЉу Љасне из контекста савремене политике. ¬арвари треба да буду просвеЮени, зарад Ьихове користи, а зле владаре треба рушити, помоЮу извоза демократиЉе. “акав закЪучак се намеЮе сам по себи, ако имамо у виду западни осеЮаЉ супериорности и Љедностраности. —ве Ље то производ западног неразумеваЬа других цивилизациЉа. √руба Ље грешка помислити да ми можемо бити обЉашЬени, искЪучиво помоЮу западних мера.

ƒаЪе, —олжеЬицин анализира живот у западним демократиЉама, са своЉе тачке гледишта. ќн буквално поручуЉе: ви нас не разумете. Ќе разумете ни наше успоне, ни наше падове. Ќисте нас разумели ни у царско доба, а понавЪате своЉе грешке и у своЉетском периоду. «ато ми вас добро разумемо. £асну су нам ваши успеси, али и порази. ѕошто он ниЉе дошао да хвали, веЮ да лечи, Ьегова прва лекциЉа Ље Ђпад храбростиї. Ђ÷ело западно друштво Ље изгубило храбростї. ќн ту не мисли на сваког поЉединца, има мноштво храбрих воЉника, спортиста, ватрогасаца и других. —олжеЬицин циЪа на само друштво у коме види малаксалост, вишак комфора, потпуну опуштеност. ’рабрости, под таквим условима, не може бити. »сти Ље случаЉ био са –имом, коЉи Ље одбацио строгост републиканске епохе и упао у империЉалну декаденциЉу и надобудност. «бог тога Ље ѕутин и постао наЉприметниЉи политичар данашЬице. ќн поседуЉе све мужевне квалитете: стрпЪивост, моЮ анализе, прецизност у изражаваЬу, преимуЮство ума над осеЮаЬима и Љош много тога, што га издваЉа од осталих европских политичара.

” другом делу свог говора, —олжеЬицин истиче два стуба западне цивилизациЉе на коЉима све почива. “о су: слобода и закон. „овек Ље слободан од роРеЬа. “о пише у свим основним декларациЉама. Куди теже ка благостаЬу, а у томе им помаже строго поштоваЬе закона. “о Ље душа «апада у две речи. —лобода и закон. —лобода Ље, по могуЮству, безгранична, а легализам Ље, по правилу, беспоговоран. ћало Ље оних, коЉи примеЮуЉу да су слобода и легализам у сукобу. —олжеЬицин, скоро као апостол ѕавле, указуЉе на ограниченост закона и представЪа своЉим слушаоцима неопходност благодати. Мима недостаЉе благодат, недостаЉе им Ђ–еч о «акону и Ѕлагодатиї. Ђ—ав живот сам провео под комунизмом и реЮи Юу вам: ужасно Ље оно друштво у коме уопште нема правних мерила. јли, друштво у коме нема других мерила, осим правних, такоРе ниЉе достоЉно човекаї, каже —олжеЬицин. Ќа том месту се у стенограмском запису по први пут среЮе реч Ђаплаузї. Ђѕраво Ље одвише хладно и формално, да би могло благодатно да утиче на друштво.  ада Ље цео живот прожет правним односима, ствара се атмосфера душевне осредЬостиї. ЌедаЮе, коЉе очекуЉу човечанство, неЮе бити решене легализмом, тврди аутор.

“о Ље Љош и  онстантин ЋеонтЉев приметио тврдеЮи да се ≈вропЪанин, са Ьеговим просечним и свеопштим идеалима, коЉи се тичу само овоземаЪског, а не вечности, претворио у оруРе опште деструкциЉе. Ќосилац идеологиЉе Ќовог доба, меЪе сву разноликост и сложеност света. “о и Љесте царство осредЬости. ѕритом цар медиокритета без прекида позива на слободу и Љеднакост. ¬ише ту нема места ни за братство, Љер то Ље веЮ нешто повезано са породицом, са крвним сродством. ј ништа крвно нам више не треба, као и ништа породично. ѕотребни су нам слобода и Љеднакост у веома уском значеЬу. ” складу са тим, говорник упозорава: Ђ«аштита права личности Ље доведена до такве краЉности, да друштво остаЉе без заштите (опет аплауз)... од разних личности, тако да Ље на «ападу дошло време да се штите не само права Ъуди, веЮ и Ьихове обавезе (аплауз)ї.

††††

ƒа ли брбЪивци, коЉима су пуна уста права, често помиЬу обавезе? “ешко. ѕа ипак, права и обавезе су повезане, оне су потребне Љедна другоЉ, попут десне и леве руке. Ѕорба за права без спомиЬаЬа фундаменталних обавеза, доводи до тога да Юе Ђдруштво остати незаштиЮено од провалиЉе Ъудске грешности, на пример доЮи Юе до злоупотребе слободе у сврху моралног насиЪа над омладином, као што су порнографиЉа, преступништво или хулиганско понашаЬеї. —олжеЬицин Ље у другим говорима причао о Ђслободиї коЉа допушта да читав град буде облепЪен неприЉатним рекламама, о Ђслободиї Яабалебароша да живе на рачун друштва, о Ђслободиї државе да руши сувереност других меРународних субЉеката, уместо да се позабави сопственом економиЉом. ѕомиЬао Ље он на десетине врста тих Ђслободаї. јли то су друге беседе, док се у овоЉ —олжеЬицин осмелио да говори о греху.

»звор неисцеЪених болести западне цивилизациЉе, по речима јпостола, он види у погрешноЉ хуманистичкоЉ претпоставци да Ље Ђчовек, газда овога света, коЉи у себи нема зла, веЮ сви пороци произилазе из погрешних друштвених система, коЉи треба да буду исправЪениї. Ђ„удно Ље да, иако су на «ападу створени наЉбоЪи материЉални услови за живот, тамо бележимо вишу стопу криминалитета, него што Ље то случаЉ са —овЉетским —авезом, у коЉем царуЉу сиромаштво и безакоЬе (о сиромаштву и безакоЬу Ље могуЮе дискутовати Ц ј.“.)ї. “о Ље сасвим хришЮански поглед на унутрашЬу природу човека и како Ље она нарушена првобитним грехом.

ѕолице совЉетских новинарница 1978. године, биле су испуЬене листовима Ђ»звестиЉаї (на српском Ќовости) и Ђѕравдаї (на српском истина), а народ се шалио да у Ђ»звестиЉиї нема ни трунке истине, а да у Ђѕравдиї нема никаквих новости. ” исто време «апад се гордо хвалио слободом медиЉа и Ьеним нечувеним утицаЉем. ћоЮ новинара се простирала све до ¬отергеЉта и смене председника! ”пркос томе, —олжеЬицин спокоЉно одбацуЉе ту свету краву, тврдеЮи чак да Ље Ьено млеко отровно. √де Ље, пита он, одговорност новинара пред читаоцима или према историЉи?  ада изврЮу чиЬенице, преувеличаваЉу или умаЬуЉу значаЉ неког догаРаЉа, када скроз промаше у своЉим прогнозама, каЉу ли се? Ќе, Љер би их то лишило профита. Ќовине су пуне гласина, произвоЪних претпоставки, скандалозних тврдЬи, коЉе никада не могу бити оповргнуте, али коЉе остаЉу у сеЮаЬу маса. “о Ље тачна оцена, све до недавног Ђгафаї са проценама да Юе ’илари победити. “у нисте видели ниЉедно извиЬеЬе, ниЉедну оставку. ѕискарала су огуглала на критику, до те мере да их ни за шта више ниЉе стид. ќчигледно Ље да од тога не болуЉе само јмерика. » ми смо са том болешЮу на Ђтиї.

ћедиЉи праве од терориста злогласне славне личности (о Ѕин Ћадену и »сламскоЉ држави се прича, као и о нашим разбоЉницима и терористима 90-их), откриваЉу државне и воЉне таЉне, мешаЉу се у приватни живот познатих (примера Ље безброЉ). —вуда безобразлук, површност и брзоплетост. ѕо мишЪеЬу —олжеЬицина, сва психичка обоЪеЬа 20. века отеловЪуЉе штампа. ƒубинско значеЬе Ље апсолутно неприхватЪиво, медиЉима су потребне само сензациЉе. ќни пласираЉу лажну девизу Ђсви имаЉу право да знаЉу свеї. “о гесло Ље лажно, Љер постоЉи и више право Ђне знатиї, не прЪати своЉу душу сплеткама, празним причама и бесмислицама. „ак и та извикана слобода медиЉа Ље пролазна. Ќема ту више никакве конкуренциЉе, мас-медиЉи делуЉу готово Љеднообразно и уиграно.

“о Ља препричавам мисли —олжеЬицина онако како их лично доживЪавам. » не знам шта ви мислите, али мени се чини да Ље он дошао до самог корена проблема.

ЂЅез било какве цензуре на «ападу се спроводи подробни одабир мисли, коЉе се деле на оне коЉе су у моди и оне коЉе нису. ћисли, за коЉе се веруЉе да су незанимЪиве, немаЉу доступ ни штампи, ни кЬигама, па чак ни универзитетима, иако не постоЉе никакве формалне забране. ¬и сте слободни само правно, али сте робови трендоваї. ѕокушаЉте да оборите ту тезу. »ли си у тренду, или не. јко коЉим случаЉем ниси Ђинї, осетиЮеш се као да си у пустиЬи, усред тог царства слободе, без икога ко би могао да чуЉе твоЉе мишЪеЬе.

јко Ље овде све тако лоше, а зашто се ¬и лепо не вратите у црвену –усиЉу, господине —олжеЬицин? »ли нам ¬и као идеал предлажете социЉализам? “аква питаЬа су била неизбежна и логична. ѕисац Ље одговарао, да социЉализам као модел, ни у коЉем случаЉу, не предлаже и не пропагира. јли да и западни модел не би предложио свом народу. —твар Ље у потрази за правим путем, а не у одабиру измеРу веЮ постоЉеЮих, то Ље суштина.

ѕроцес мишЪеЬа на «ападу Ље бинаран Ц плус или минус, добро или лоше. јли поред тога, има Љош и горе и боЪе. ќдговоре треба тражити, а не бирати (то треба упоредити са тестовима, коЉи покушаваЉу да оцене знаЬе, а заиста убиЉаЉу умне способности). —олжеЬицин говори да «апад више ниЉе на челу човечанства. » као доказ тога видЪиви су одреРени симптоми. Ќа пример, Ђпропаст уметности или одсуство великих државникаї. —ве Ље то Љасно и обичном посматрачу, погледаЉте само фотографиЉе са самита светских лидера. Ўта нам Ље чинити? ” духу старозаветних пророка, —олжеЬицин позива «апад да се смири са датом ситуациЉом, као што Ље ƒостоЉевски позивао Ђгордог човекаї да се скруши, у свом говору посвеЮеном ѕушкину. «апад, коЉи Ље навикао да слуша професионалне анализе, пре него прорицаЬа, наЮулио Ље уши и утихнуо.

Ќаш писац их Ље подсетио да Ђу 20. веку западне демократиЉе нису самостално победиле ни у Љедном великом воЉном сукобу (очито да неЮе победити ни у рату против »сламске државе, за чиЉе ствараЬе су одговорни Ц ј.“.), веЮ су се сваки пут ограРивале од противника уз помоЮ свог континенталног савезника, чиЉе вредности нису прихваталеї. ќво Ље драгоцена мисао: два рата, коЉи су названи светским, нису били светски. “о су били сукоби унутар западне цивилизациЉе, ратови самоуништеЬа! —ветски ратови, наставЪа —олжеЬицин, тек предстоЉе, када »ндокина и остали блокови уРу у жестоки конфликт. “о Юе бити рат, какав Љош нисмо видели. Ќишта добро не очекуЉе «апад у тим сукобима. «ашто Ље некадашЬи хришЮански свет слободе (или боЪе реЮи борбе за исту), науке и уметности, толико ослабио? «ашто наЉбоЪи Ъуди «апада, коЉи се моле и мисле своЉом главом, хорски наЉавЪуЉу да Ље краЉ Ьихове цивилизациЉе близу? Ќаш писац, како би нашао одговоре на та питаЬа, а у складу са нашим цивилизациЉиским традициЉама, полази од корена проблема, од историЉе.

ќн говори о антропоцентризму, о томе како Ље у центар света смештен човек, уместо изгнаног Ѕога. “о и Љесте дефинициЉа хуманизма. Ќека Ље, каже —олжеЬицин, —редЬи век и био суров век, пун потешкоЮа. јли свест, коЉу Ље изродио хуманизам Ђне признаЉе да човек има виши циЪ од овоземЪаског благостаЬа. “акво размишЪаЬе Ље у темеЪ западне цивилизациЉе уградило опасну тежЬу ка обожаваЬу човека и култу материЉалних потребаї. —ве што Ље духовно остало Ље ван те формуле. Ђ“ада су и биле оставЪене рупе, кроз коЉе данас слободно пролази злої. √ола слобода не решава проблеме човечанства, веЮ само ствара нове. —олжеЬицин Ље имао храбрости да подсети да се идеЉа слободе родила у хришЮанском, а не у неком другом друштву. » та идеЉа подразумева, пре свега, одговорност, а не попустЪивост. ЌиЉе било поЉмЪиво, не пре 200 година, него пре 50, да Ђчовек може добити необуздану слободу, просто за задовоЪеЬе своЉих страстиї. јли од тада Ље «апад успешно са себе збацио бреме одговорности и никаква научна достигнуЮа и напредак неЮе моЮи да искупе Ђто морално ништавило, у коЉе Ље упао 20. век, а што нико ниЉе могао да претпостави да Юе се збити, посматраЉуЮи свет из 19. векаї.

‘илозофски хуманизам Ље претеча комунизма. ћаркс Ље 1844. године говорио да Ље Ђкомунизам натурализовани хуманизамї. Ѕог напоЪе! „овека у центар! ≈то, и родио се хуманизам. » «апад и црвени »сток су били повезани, Љер су и Љедни и други били хуманисти. £едино што су први заступали идеЉу приватног власништва, а други су били против. £едни су били за умерени разврат у оквиру закона, а други Ц или за разврат без ограничеЬа, или за строги, али безбожни аскетизам. “и системи су слични као браЮа, сви то виде, али не разумеЉу сви шта Ље посреди. —вет Ље био подеЪен, а обе полутке су боловале од исте болести. ћи смо, каже беседник, деца просветитеЪства, Љарког, фантастичног и безбожничког. » сада смо пожЬели, шта само посеЉали. ћи немамо будуЮност, ако продужимо да живимо у тоЉ трулоЉ парадигми овоземаЪског задовоЪства и разуздане слободе.

ѕосле свега, можемо додати и мисли —ветог ЌиколаЉа ќхридског и ∆ичког, коЉи Ље рекао да се папа узгордио и обожио себе рекавши: Ђ£а сам на земЪи уместо Ѕога. £а сам Мегов Ќамесникї. —кривено значеЬе тих речи Ље било: Ђ£а и Љесам Ѕог!ї. Ћутер Ље устао против тога и рекао: ЂЌиси ти Ѕог“, али Ље додао: Ђћи смо сви боговиї. «атим Ље почела баханалиЉа лажних богова и борба за превласт, а све се завршило Ќичеовим криком: ЂЌема Ѕога! ќн Ље мртав. —ви смо га убили!ї. ƒаЪе следи краЉ историЉе.  раЉ историЉе, коЉа Ље била испуЬена ратовима и метежима, пожарима и хараЬима. јко не уследи покаЉаЬе. ћало Ље вероватно масовно и искрено покаЉаЬе на истрошеном и изнуреном «ападу. —тога цео свет гледа на »сток. Ќе будистички, или неки други, веЮ на хришЮански, на –усиЉу. —вет чека зору са »стока.

Ђјко веЮ ниЉе на прагу пропасти, онда Ље свет дошао до прекретнице историЉе, Љеднаке оноЉ коЉа Ље водила од —редЬег века ка –енесанси и од нас се очекуЉе да имамо духовног жара, да се уздигнемо до новог хоризонта, до нове равни живота, где неЮе, као у —редЬем веку, бити одбачена наша телесна природа, али што Ље Љош важниЉе, где неЮе, као у Ќово доба, бити згажена наша духовностї. ƒаЪе остаЉе само јмин и аплаузи.

–ечено у ’арварду, године 1978. од роРеЬа »суса ’риста.

ѕротоЉереЉ јндреЉ “качов
— руског јлександар АокиЮ

07 / 12 / 2016

     оментари:

    2016-12-11
    22:03
    стеван смуРа:
    ƒивна беседа и паметна анализа западног друштва. Ќажалост данас се стаЬе погоршало и пророчке речи —олжеЬицина не само да су се потврдиле него се Ьегова анализа у потпуности остварила и погоршала. Ќарочито Ље —јƒ, ¬елика ЅританиЉа, ‘ранцуска.... потврдиле Ьегову анализу и довели до отворене и безочне хегемониЉе и глумЪеЬа "светског полицаЉца" и доносиоца демократиЉе и владавине Ъудских права остатку света али на баЉонетима, тенковима, авионима, бомбама и осталим насилничим средствима. Ўто Ље наЉгоре безочно и безобразно и даЪе причаЉу о демократиЉи и владавини Ъудских права, коЉих се они не придржаваЉу чак ни у своЉим земЪама а да неговоримо о поштоваЬу у остатку света, коЉима они тожош доносе поменуто.
    Ќажалост историЉа Ље пуна таквих примера, и увек су они наЉачи диктирали остатку света како да се понашаЉу и да их безпоговорно слушаЉу. ƒанас ниЉе ништа боЪе, као и у време владавине –имског царства, или Ќаполеона, или ’итлаера, само су се променили носиоци силе.

    2016-12-10
    08:21
    дамЉан:
    ѕророк!  ао и —тарозаветне пророке мало их ко слуша, а Љош маЬе подражава. јли, последЬу има Ѕог!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0