Srpska

ѕриступи с ЪубавЪу

ќдрасли, коЉи желе да поразговараЉу са младима о православЪу, често сами нису спремни за проповед.  акве грешке они наЉчешЮе допуштаЉу? ƒа ли критичко усмереЬе тинеЉЯера представЪа препреку за разговор о вери?  оЉе теме су интересантне младима? Ўта можемо научити од светих исповедника следеЮи Ьихов пример? ќ томе нам прича свештеник ¬алериЉ ƒухаЬин.

††††

ѕостоЉи Љедан мисионарски принцип, коЉи Ље успоставио —ветитеЪ ЌиколаЉ ( асаткин), просветитеЪ £апана: ЂЌа почетку заволи оне, коЉима хоЮеш да проповедаш о ’ристу, затим поступи тако да би и они тебе заволели, а потом им говори о ’ристуї. “о се фактички односи и на младе. Ќе можемо их учити о ’ристу, ако се не односимо лепо према Ьима, ако их сматрамо за мале штеточине. —почетка треба да научимо да с Ьима наРемо заЉеднички Љезик, да разумемо Ьихове бриге и интересоваЬа. “реба да будемо своЉи са Ьима и да им помогнемо да наРу одговоре на Ьихова животна питаЬа. » онда када млади почну да нас уважаваЉу и да нас прихватаЉу, тек Юе тада наше речи о ’ристу уЮи у Ьихова срца.

ѕада ми на ум пример из живота исповедника из 20. века, —ветитеЪа ЌиколаЉа (ћогиЪевског). £ош пре револуциЉе, био Ље учитеЪ у сеоскоЉ основноЉ школи на Љугу –усиЉе. ѕочео Ље да окупЪа децу, а затим и младе и водио их Ље на риболов, а после Ље кренуо да организуЉе разне занимЪиве догаРаЉе и увек Ље користио прилику да им говори о православЪу. »спрва их Ље учио народним песмама, а затим и црквеним. ѕрво су се деца окупЪала у школи, или у нечиЉем дворишту, а потом су почела да певаЉу у храму. Ќа таЉ начин их Ље он постепено увео у црквени живот, а као резултат тога, сеоска деца су се маЬе тукла и зазирала су од алкохола. јуторитет —ветитеЪа ЌиколаЉа Ље био толики, да су му се родитеЪи често обраЮали, жалеЮи се на своЉе синове у нади да Юе светац утицати на Ьих. –азуме се, он Ље уживао поштоваЬе меРу омладином и могао Ље смело да им прича о вери, и Ьегове речи нису могле да буду одбачене.

»скуство Ље показало да младиЮи слободниЉе говоре и слушаЉу о вери, ако при храму постоЉи, на пример, патриотски клуб, коЉи они посеЮуЉу. “амо су део мушког друштва и васпитаЬа, осеЮаЉу да их третираЉу као озбиЪне Ъуде и спремниЉи су да приме веру.

ѕонекад Ъуди указуЉу на чиЬеницу да се млади према свему односе превише критички. ћеРутим, то Ље заправо добра ствар. √оре Ље кад се све прихвата без размишЪаЬа, Љер тада постоЉи опасност да ваше дете упадне у секту. Ќекритичко размишЪаЬе Ље Љако опасно у савременом свету, испуЬеном искушеЬима.  ада разум утихне, наше срце може лако бити обмануто да прихвати лаж као истину. «бог тога личност, коЉа се развиЉа, мора да проРе и кроз период критицизма. «а тинеЉЯерски узраст Ље везано критичко разматраЬе разних погледа на свет, разних парадигми, Љер тада се код човека развиЉа сопствена мисао.

»маЉуЮи то у виду, морамо да будемо спремни да Юе у разговору млада особа и сама износити своЉе ставове и размишЪаЬа. Ќе треба се плашити тога, Љер Ьихови ставови, означаваЉу могуЮност диЉалога. ћного Ље гора ситуациЉа у коЉоЉ тинеЉЯер одише равнодушношЮу и ЮутеЮи, крадом гледа у своЉ мобилни телефон. “оком разговора, родитеЪи треба да се труде да подстакну живу расправу, како би адолесцент могао да из другог, за Ьега новог, угла размотри хришЮанство. Ќа пример, млади изнад свега воле и цене слободу. “реба им показати, да ÷рква не спутава Ъуде, веЮ да им пружа истинску слободу. ÷рква ослобаРа човека од унутрашЬих мука. јко неко у своЉоЉ души негуЉе зле мисли, злобу, гнев, завист и суЉету, како ту може бити слободе? јко младиЮ крене да пуши, следеЮи пример оних из виших разреда, има ли ту личне слободе? “о Ље чист конформизам, менталитет стада. ÷рква нам помаже да разбиЉемо окове разних зависности, да се оснажимо као личности и да ослободимо душу од Ьеног терета.

«а време пубертета, код тинеЉЯера се ЉавЪа интересоваЬе према супротном полу. —тога Ље важно с Ьима говорити о Ъубави и заЪубЪености, о мушко-женским односима, дотаЮи оне теме, коЉе су им наЉбложе.

”право у пубертету, млада особа трага за личним смислом. ѕонекад се младиЮ несвесно ослаЬа на било шта, само да би се Ьегова душа испунила смислом. ќн жели пуноЮу живота и радост. “о Ље узраст у коЉем родитеЪи, своЉим примером, могу да покажу како живот без вере нема смисла. јтеизам исповеда коначну смрт свега и Љедино вера у Ѕога нам говори да смо бесмртни, да имамо бесконачну перспективу савршенства, али да бисмо то достигли, морамо бити уз Ѕога.

ќвде Ље, пре свега, важна лична искреност, Љер се срце увек отвара пред искреношЮу. —а тинеЉЯерима можемо разговарати само од срца. » Љош Љедан битан савет: избегаваЉте придиковаЬе и моралисаЬе. ћи не покушавамо да некога научимо како да се правилно понаша, веЮ делимо са своЉим дететом оно што нам Ље наЉдраже. ѕравославна вера Ље благо, коЉе може обогатити човека у било ком узрасту.

—вештеник ¬алериЉе ƒухаЬин
— руског јлександар АокиЮ

09 / 12 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0