Srpska

£еванРеЪе о згрченом телу и згрченим душама

13, 10-17. «ач. 71.

√оспод »сус ’ристос посетио Ље земЪу у сили и смиреЬу, да научи Ъуде богоЪубЪу и човекоЪубЪу.

††††


Куди су безсилни сами по себи; богоЪубЪе их налева силом. Куди су охоли сами по себи; човекоЪубЪе их испуЬава смиреЬем.

ќд богоЪубЪа долази и човекоЪубЪе. ќд осеЮаЬа божанске силе долази смиреЬе. —вако човекоЪубЪе без богоЪубЪа Ље лажно; а свака друга сила сем божанске Ље охола и немоЮна.

Ќо човек Ље био изабрао нешто треЮе, што ниЉе ни богоЪубЪе ни човекоЪубЪе; изабрао Ље самоЪубЪе Ц зид, коЉи га одеЪуЉе од Ѕога и од Ъуди, и потпуно осамЪуЉе.

КубеЮи Љедино самога себе човек не Ъуби ни Ѕога ни човека. ќн чак не Ъуби човека ни у самом себи; он Ъуби само своЉе мишЪеЬе о себи, своЉу самообману.  ад би он Ъубио човека у себи, он би у исто време Ъубио и слику ЅожЉу у себи, и он би убрзо постао богоЪубив и човекоЪубив. £ер би тражио и у другим Ъудима човека и Ѕога, предмете своЉе Ъубави.

Ќо самоЪубЪе уопште ниЉе Ъубав но одрицаЬе Ѕога и презираЬе Ъуди, било то Љавно или притаЉено.

—амоЪубЪе ниЉе Ъубав него болест, и то тешка болест, коЉа неизоставно вуче собом и друге болести.  ао што богиЬе неизоставно производе собом огаЬ у целоме телу, тако самоЪубЪе производи огаЬ зависти и гЬева у целоЉ души. —амоЪубЪив човек испуЬен Ље завишЮу према онима коЉи су боЪи од Ьега, или богатиЉи, или учениЉи, или поштованиЉи меРу Ъудима. ј са завишЮу иде нераздвоЉно и гЬев, као пламен уз огаЬ; потаЉени гЬев, коЉи овда онда избиЉе, и избивши обЉавЪуЉе сву ругобу болеснога срца Ъудског, затрованог отровом самоЪубЪа. ƒанашЬе ЉеванРеЪе износи нам Љедну Љасну слику предивнога ’ристовог човекоЪубЪа с Љедне стране и ругобног фарисеЉског самоЪубЪа са завишЮу и гЬевом с друге стране.

” време оно, кад учаше »сус у ЉедноЉ зборници у суботу, и гле, беше онде жена коЉа имаше дух недуга осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се никако исправити. —уботни дан био Ље дан заЉедничке молитве за £евреЉе као што Ље за нас ’ришЮане ЌедеЪни дан. » ако Ље √оспод »сус често ходио у пустиЬу и самоЮу, где Ље проводио по целе ноЮи на молитви, ќн ниЉе избегавао ни заЉедничке молитве у зборници с народом. » уРе по обичаЉу своме у дан суботни у зборницу, каже ЉеванРелист за Мега на другом месту (Ћк. 4, 16). ќн Ље, дакле, имао обичаЉ ходити у дом молитве, и ниЉе избегавао свенародне молитве. » ако то Мему ниЉе било потребно, ќн Ље то чинио из смиреЬа, и нама за поуку. ƒанас Юете пак чути од многих како гордо зборе: Ља се молим код своЉе куЮе, и ниЉе ми потребно иЮи у цркву на молитву! “ако говори неразум и гордост. ј пример ’ристов Љасно нас учи, да треба чинити и Љедно и друго: и молити се таЉно у самоЮи, и Љавно у цркви са осталом браЮом.

Ќо √оспод »сус ниЉе ходио у цркву само да се моли, него и да учи Ъуде.  олико Ље и колико пута ќн тумачио —вето писмо у цркви, колико предивних поука дао Ъудима, колико медних речи изговорио, коЉе нису записане у £еванРеЪу! » сви се дивЪаху речима благодати коЉе излажаху из уста Ьегових (Ћк. 4, 22). ћноге, премноге од тих животворних речи благодати нису дошле до нас, но ипак дошло Ље до нас онолико колико нам Ље довоЪно за мудреЬе и спасеЬе.
Ќо √оспод »сус ходио Ље у цркву Љош и зато да према указаноЉ прилици помогне Ъудима и моЮним делима, и тако засведочи —воЉе божанство и своЉе спаситеЪство. “акво Љедно моЮно дело ќн Ље учинио и овом приликом, о коЉоЉ Ље реч у данашЬем ЉеванРеЪу. ” зборницу Ље била дошла и Љедна згрчена жена, згрчена од злог духа, и то згрчена не за недеЪу или месец или годину дана него за пуних осамнаест година. » не могаше се исправити. ѕогЬурена главом коленима ова бедница ниЉе могла видети ни звездано небо над собом ни човечЉа лица око себе. “ако се зли дух постарао да онакази потомке јдама и ≈ве заводеЮи ове лажним обеЮаЬем, да Юе бити као богови, ако само Ьега послушаЉу! » на место да постану боговима праоци Ъудски обрели су се наЉеданпут обучени у зверску кожу и у прашину, а ова Ьихова потомкиЬа била Ље тако наказно згрчена, да Ље морала служити на Љезу Ъудима и на страх животиЬама. ≈то боговске части коЉу Ље Раво обеЮао Ъудима! » не могаше се исправити. ќсамнаест година не могаше се исправити, него гмизаше по земЪи искривЪена као тетива, главом уз колена. «ар Ље то живот? “о ниЉе живот него осуда. Ќедуг те жене био Ље тако страшан и тако дуготраЉан, да они коЉи су Ље први пут видели склаЬали су се од Ье, а они коЉи су Ље дуго гледали нису Ље више ни видели као Ъудско биЮе него као суво искривЪено дрво, коЉе ни за шта друго ниЉе до да се посече и у огаЬ баци. “а отврдлост Ъуди према наказнима ниЉе заиста маЬе наказна од наказе.

Ќо, гле, ево „овекоЪупца, коЉи се с пажЬом и сажаЪеЬем обазре на ово бедно Ъудско створеЬе, и коЉи у Ьему не виде суво и искривЪено дрво него кЮер јврамову, душу створену од Ѕога и достоЉну милости ЅожЉе.

ј кад Ље види »сус, дозва Ље и рече ЉоЉ: жено, опроштена си од болести своЉе. » метну на Ьу руке, и одмах се исправи и хваЪаше Ѕога. ќво дивно чудо сотворио Ље √оспод не по молби нити по вери ове жене него по —воЉоЉ сопственоЉ побуди и моЮи. ЌиЉе ли ово Љасан утук свима онима коЉи би злурадо хтели да умаЬе божанску величину чуда ’ристових говореЮи као тобож да су та чуда била могуЮа само због аутосугестиЉе оних над коЉима су се и збила? √де Ље и траг од неке гатарске аутосугестиЉе код ове згрчене жене? ќна ниЉе могла ни видети лице ’ристово од згрчености своЉе. ќна ниЉе ни замолила ’риста за милост, нити Ље и Љедним знаком изразила своЉу веру у Мега. Ќе само то, него та жена ниЉе била ни у близини ’ристовоЉ, нити Ље она прва к Мему пришла, него ќн Ьу дозва.  ао пастир кад угледа своЉу овцу заврзену у трЬе, полумртву и безгласну, па ЉоЉ се он први Љави! “ако и жалостивни √оспод, ѕастир ƒобри, први се Љави овоЉ —воЉоЉ овци, заврзеноЉ од —атане. ѕрво ќн ослови Ьу: жено! Ќе каже: богаЪе! ни: накарадо! ни: сенко живота! ни: грешнице! него: жено! —амом том речЉу √оспод ЉоЉ повраЮа изгубЪено достоЉанство Ьено. ѕотом Ље опрашта од болести, и наЉзад ставЪа пречисте руке —воЉе на Ьу. ƒа би тако био савршен дар небесног ƒародавца што га ќн даруЉе земнородним! ѕрво Ц сажаЪив поглед, друго Ц моЮна реч, треЮе Ц милуЉуЮа рука. —ве оно чега Ље ова жена била лишена пуних осамнаест година. ќн ЉоЉ даЉе. £ер ако се кад неко и сажалио на Ьу, сажаЪеЬе то ниЉе било чисто него помешано са страхом за себе и поноситошЮу собом; иако Љу Ље кад неко ословио, ословио Љу Ље по нужди и утекао од Ье, и ако Ље неко опет по нужди морао се дотаЮи Ье, дотицао се врховима прстиЉу брзо журеЮи да опере своЉе прсте. ј √оспод »сус Ље нарочито дозва к —еби, и говори ЉоЉ лековите речи, и ставЪа на Ьу обе —воЉе лековите руке. ќн се опходи према овоЉ непознатоЉ жени као отац према кЮери своЉоЉ. ƒа Ље оволика милост била упуЮена на црну земЪу или на Љарко сунце, земЪа би се морала потрести и сунце заплакати. Ќо ова милост Ље била упуЮена на згрчену жену, и жена се одмах исправи.  ако се исправи крива кичма и не сломи се?  ако се покрете непокретни врат и не беше болно? “ребало Ље милиони година да проРу, говоре бесловесни умови у наше доба, да се кичма маЉмунска усправи и да маЉмун постане човек! “ако говоре, Љер не познаЉу силу и моЮ ∆ивога Ѕога. √ле, требало Ље ваЪда само Љедан секунд, па да се на Љедну реч √оспода »суса исправи кичма женина, кривЪа много од кичме маЉмунске! Ќо, како се исправи кичма? како се покрете врат? како наказа поста здрав човек? како се заврзена овца одреши? како безгласна мумиЉа доби аваз и усуди се проговорити? ќ свему томе не питаЉ, него иди и хвали Ѕога као што га и ова жена хваЪаше. » одмах се исправи и хваЪаше Ѕога. ¬идите, како Ље код ове жене са оздравЪеЬем тела оздравила и душа! £ер само здрава душа зна да хвали Ѕога за свако добро ма с коЉе стране и ма од кога оно дошло, док нездрава душа заборавЪаЉуЮи Ѕога као ƒародавца хвали и слави смртне руке кроз коЉе често Ѕог даЉе Ъудима —воЉе дарове. ј √оспод »сус баш Ље и хтео да научи Ъуде, да вазда хвале и славе Ѕога. “ако, ќн нареди исцеЪеном лудаку √адаринском: врати се куЮи своЉоЉ, и казуЉ шта ти учини Ѕог (Ћк. 8, 39)! » на све стране где Ље √оспод чинио моЮна чуда Ъуди се дивЪаху и хваЪаху Ѕога. ќтуда Ље ’ристос и могао при растанку са овим животом реЮи: ќче, Ља прославих тебе на земЪи (£ов. 17, 4)! Ќе служи ли све ово за укор нама коЉи кад учинимо неко добро Ъудима тражимо да Ъуди хвале нас место Ѕога? —вако добро што примамо од Ъуди, не примамо од Ъуди него кроз Ъуде. “о ќтац шаЪе поклоне деци —воЉоЉ преко деце —воЉе. £ер то Ље Мегова радост и Мегово благоволеЬе, да тако чини. Мему припада сва слава и хвала кроз све векове и сву вечност.

Ќо с овим се прича ЉеванРелска не завршуЉе. ƒо сада смо чули само чудо светлости, а сад, ево, да чуЉемо чудо таме.

ј старешина од зборнице расрди се што Ље »сус исцели у суботу, и одговараЉуЮи рече народу: шест Ље дана у коЉе треба радити, у те дакле долазите а не у дан суботни. “о говори озлобЪени син таме.  ао да Ље —атана изишавши из грчене жене ушао у Ьега! “о говори самоЪубЪе, праЮено своЉим нераздвоЉним пратиоцима: завишЮу и гЬевом. ’ристос лечи, а он гата. ’ристос дреши од сатанских уза Љедан живот Ъудски, а он гата са данима! ’ристос изгони злог духа из болеснице, а он се гЬеви што га изагна на ова врата а не на она! ’ристос отвара небо Ъудима и показуЉе ∆ивога Ѕога, а он се срди што да ќн отвори небо изЉутра а не увече! ’ристос са свеЮом улази у тамницу сужЬима, а он √а укорева што то ниЉе одложио за други дан! «аиста, оваЉ старешина Ље чудотворац своЉе врсте! «амишЪена чуда у Ьеговом срцу у том тренутку била су ужасаваЉуЮа, само што му Ље оскудевала моЮ да их изведе. ” том тренутку да Ље могао он би претворио и ’риста и исцеЪену жену и све присутне коЉи се задивише ’ристу у прах и у дим. » да Ље могао он би пре наредио, да пола тога града пропадне под земЪу само да се не деси оно што се десило у Ьеговом немоЮном и злобном присуству. Ќо сва та црна чуда Раволска лежала су безсилно у Ьеговом срцу, и Љедва су се могла довуЮи од срца до Љезика и исказати своЉе име. ј име им Ље било —атана, а презиме пакао. ¬идите, како Ље страшЪиво и подло увреРено самоЪубЪе! ќваЉ самоЪубиви старешина се не усуРуЉе укорети ’риста, него укорева народ. ” самоЉ ствари он срцем укорева само ’риста а не народ, но Љезиком казуЉе друкчиЉе. £ер шта Ље народ ту крив? јко Ље неко Љош крив за то добро дело, крива Ље она исправЪена жена. Ќо шта Ље и та бедна жена крива? ќна ниЉе трчала за ’ристом и молила √а да Ље излечи. Ќапротив, ’ристос Ље Ьу дозвао и излечио савршено мимо Ьене наде и мимо ичиЉег очекиваЬа у зборници. £асно Ље, дакле, да ако Ље ко крив за све то, крив Ље ’ристос. ѕа ипак старешина зборнице не сме да погледа у очи ’ристу и да изрече: ти си крив! него управЪа своЉу жаоку на сав народ, и укорева народ. »ма ли очигледниЉег и подлиЉег лицемерства? «ато га √оспод и назва лицемером:
ј √оспод му одговори и рече: лицемере! сваки од вас у суботу не одрешуЉе ли свога вола или магарца од Љасала, и не води ли да га напоЉи? ј ову кЮер јврамову коЉу свеза сатана ево осамнаеста √одина не требаше ли Ље одрешити из ове свезе у дан суботни! √оспод познаЉе срца Ъудска, и ќн зна, да старешина зборнице срцем упуЮуЉе прекор Мему, и ако га он Љезиком упуЮуЉе народу. «наЉуЮи то √оспод не може да дозволи, да народ трпи прекор за оно зашто Ље само ќн одговоран. —ветлиЉи од сунца и чистиЉи од кристала √оспод не може да лицемери, то Љест: да се прави невешт и да Юути када се неко други због Мега кара. » зато док немоЮни и неодговорни народ Юути и трпи неправедни прекор од стране свога старешине √оспод отвара уста и одговара. Ћицемере! ословЪава ќн старешину, Љер му чита срце Ьегово. «ар се сме у суботу помагати стоци а не сме Ъудима? ¬о и магарац не остаЉу ниЉедан дан неодрешени од Љасала и неизведени из таме на светлост и ваздух, а ова жена осамнаест година стоЉи неодвезана од сатанског проклетства, и ти се Љош Ъутиш што се и ЬоЉ даде слобода? «аиста и тебе Ље —атана везао не маЬе него Ьу. МоЉ Ље он везао главу за колена, а теби Ље везао душу за суботу. ќна се, ево, одвеза, а ти оста везан. «ашто се и ти не одвезуЉеш? —убота Ље дата Ъудима да их подсети на Ѕога више од других дана. Ќе подсеЮа ли ово дело исцеЪеЬа жене на Ѕога више и од ове данашЬе суботе и од свих субота од ћоЉсеЉа до данас? ЌиЉе ли, дакле, ово дело веЮе од суботе? » зар не видиш да Ље овде ќнаЉ коЉи Ље веЮи од суботе? и не само од суботе него и од цркве (ћат. 12, 6)? «ар не осеЮаш ти, мали старешино синагоге, да пред тобом стоЉи —тарешина душа Ъудских? ќ, кад би ти знао, како се сви дани и ноЮи пред Меговим погледом брзо сустижу на Љедном истом ушЮу у вечност!

Ќо, гле, како √оспод Љош Љедну част указуЉе оноЉ жалосноЉ жени: ќн Ље назива Юерком јврамовом! “име ќн хоЮе не само да нагласи величину вредности живе Ъудске душе уопште, над бесловесним створеЬима, као што су во и магарац, него Љош и узвишеност те згрчене и везане жене над овим лицемерним старешином зборнице. ƒа Ље та жена била благочестива и богобоЉажЪива, види се прво из тога што се и поред свог страшног недуга трудила да долази у зборницу, да слуша реч ЅожЉу и да се моли Ѕогу; а друго Љош и из тога што чим Ље оздравила и усправила се она Ље одмах стала хвалити Ѕога. “ако Ље и праотац јврам био захвалан Ѕогу за свако добро а стрпЪив у страдаЬима, и то без и наЉмаЬег малаксаваЬа у своЉоЉ вери у Ѕога. ќво Ље, дакле, права кЮи јврамова, и то не само по крви него и по стрпЪеЬу и побожности, и то верниЉа кЮи јврамова од овога старешине, коЉи се као уопште све старешине ЉевреЉске поносио своЉим аврамовским пореклом. ”ствари он Ље издаЉник јврама, а ова жена Ље права кЮи јврамова.  ако, дакле, ЬоЉ да се не помогне? Ўта ту смета субота? —убота Ље била одреРена за одмор човеку. » благословио Ље √оспод дан одмора (2 ћоЉс. 20, 11). Ќо не треба ли и душа да се одмори, а не само тело? ј душа се не одмара нерадом и лежаЬем као тело него добрим делима, делима милосрРа, делима богоугодним. “о Ље прави одмор душе, Љер то поЉачава здравЪе душе, и повеЮава моЮ и радост Ьену. ЌесумЬиво, да ми треба у дан празнични да чинимо добро и стоци, но тим пре треба да чинимо добро Ъудима. Ќе забраЬуЉе √оспод да се у дан празнични не води брига о волу и магарцу и да се не дреше и не изводе на поЉило, али нареРуЉе да се тим пре чине добра дела Ъудима. “акав Ље био смисао празноваЬа седмога дана, такав Ље био дух закона ЅожЉега. ” своЉоЉ духовноЉ помрачености и моралноЉ пропасти старешине ЉевреЉске су само могли Љош да гледаЉу у слова закона, и та слова да обожаваЉу. » тако закон место да буде воР на путу овога живота претворио се био у лешину коЉу су они вукли за собом. ћесто да им закон буде пламена свеЮа у мраку, он Ље постао угашени пепео у златноме суду, коме су се они клаЬали онако исто као негда Ьихови преци златноме телету. Ќо у овоме случаЉу ниЉе ревност према закону разЉарила старешину зборнице против ’риста колико Ьегово болесно самоЪубЪе.  ако то да се неко може показати моЮниЉи, и мудриЉи, и милостивиЉи у зборници од Ьега? ќн тобож ревнуЉе за закон ЅожЉи, меРутим цеди Љезиком гноЉ из свога раЬавог срца! » зато га Љош ’ристос назива лицемером.

—воЉим одговором, оштрим као мач и Љасним као сунце, √оспод Ље уЮуткао и постидео не само старешину него и све противнике —воЉе.


» кад он ово говораше стиРаху се сви коЉи му се противЪаху, а сав народ радоваше се за сва Ьегова славна дела.  ако Ље лако одбранити човекоЪубиво дело! Ѕог стоЉи иза таквог дела као сведок и штит, и добро дело даЉе неодоЪиву речитост Љезику. «наЉуЮи све таЉне на небу и на земЪи √оспод »сус знао Ље и ову таЉну, у коЉу сумЬаЉу маловерни, коЉи траже адвокате и за добру ствар као и за рРаву. «ато √оспод и саветуЉе —воЉим ученицима, да кад их изведу из зборнице, и на судове и пред поглаваре, не брину како Юе и шта Юе одговарати, Љер неЮете ви говорити него ƒух оца вашег говориЮе из вас (Ћк. 12, 11-12; ћат. 10, 10 19-20)! ѕогледаЉте, како архиРакон —тефан одговара пред своЉим мучитеЪима! ѕа како одговараЉу негдашЬи рибари, ѕетар и £ован! ѕа апостол ѕавле! “ако не одговараЉу Ъуди коЉи се из кЬиге уче него само они коЉе учи ƒух ЅожЉи. “ако не говоре адвокати нити смртни Ъуди уопште Ц тако само Ѕог говори. £ош премудри цар у старо време пророчки Ље исказао Љедну истину ЉеванРелску рекавши: човек спрема срце, али Ље од √оспода што Юе Љезик говорити (ѕриче 16, 1). ’ристов одговор старешини у зборници био Ље такав, да Ље изазвао стид код противника а радост код свега народа. Ќарод се радуЉе, Љер види у Меговим речима блесак победе добра над злом као што га пре тога виде у Меговом чуду над згрченом женом, као и у многим другим славним делима Меговим. –адоваше се за сва Ьегова славна дела. “ек Ље Љедно славно дело било учиЬено и разглашено, долазило Ље друго, па треЮе, па сва друга редом. » Љедно чудо потврРивало Ље друго; свако последуЉуЮе сведочило Ље о истинитости предходеЮег; а сва укупно стварала су радост меРу безрадостним и наду меРу безнадежним, утврРивала веру меРу маловерним, крепила добре на путу добром а одвраЮала залутале од пута лутаЬа, ширеЮи на све стране разговоре меРу Ъудима, да Ље Ѕог посетио —воЉ народ и да Ље царство ЅожЉе близу.
ќво данашЬе ЉеванРеЪе довоЪно Ље поучно и кад се површно чита; но оно има и Љедан своЉ унутрашЬи смисао необично поучан за наш духовни живот. «грчена жена означава згрчени ум сваког оног ко не стоЉи близу ’риста √оспода. »маЉуЮи згрчен ум човек не може сам своЉом силом да се исправи ка Ѕогу и небу непрестано пузи по земЪи, хранеЮи се земЪом, учеЮи се од земЪе, тужно веселеЮи се од земЪе. «грчен ум Ље у исто време скучен и ограничен ум, Љер он себе чини зависним од чувстава; он веруЉе само чувствима; он тражи своЉе порекло меРу животиЬама; он тражи своЉе задовоЪство у Љелу и пиЮу, он не зна за Ѕога, нити за свет духовни, нити за бесмртни живот, па зато опет не зна ни за вишу, небесну радост, неутешан Ље, страшЪив, пун муке, и туге, и злобе. √оспод »сус дозива к —еби такав ум, да га он исправи, просвети и обрадуЉе. јко ћу брзо приРе као она згрчена жена, заиста бива исправЪен, просвеЮен и обрадован, и свом силом своЉом хвалиЮе и прославЪаЮе Ѕога. јко ли ћу не приРе, он Юе помрчати и сасвим умрети у греху своме, као што Ље и казао √оспод неверуЉуЮим £евреЉима: помреЮете у своме греху (£ов. 8, 21). “ако бива са умом чулним, земаЪским, згрченим до земЪе, пузеЮем по земЪи. Ќо не бива боЪе ни са умом слабомоЮним и од греха раслабЪеним, коЉи не веруЉе да Ље ни оно истина што он држи за истину а нема моЮи да се отресе неистине и да приступи »стини. » кад чуЉе позив »стине, он одмах налази изговора говореЮи: данас Ље субота, не могу, Ц ти ме ниси позвала у згодан дан! »ли: твоЉ позив Ље оштар, не могу Ц требала си ме позвати другим речима! »ли: Ља сам млад и буЉан, не могу Ц требала си очекати с твоЉим позивом, док се Ља Љош мало забавим лажЉу! »ли: Ља имам жену и децу, не могу Ц требала си се ти прво о Ьима побринути, па тек онда мене позивати! »ли Љош друго, и десето, и стото! –аслабЪени ум увек Юе наЮи неки смешан разлог, да не поРе за »стином. ј »стина виче Љедном, и двапут, и трипут, и одлази, а раслабЪени ум остаЉе пузеЮи по прашини и умируЮи у греху. ј ко за овога живота одбиЉе позив »стине, смрт Юе доЮи изненадно, узеЮе га, и закЪучати за Ьим врата земаЪског живота. » такав онда нити Юе моЮи дочекати повратка у оваЉ живот, нити покаЉаЬа у оном, нити милости на —уду ЅожЉем.
ј смрт Ље близу, и —уд ЅожЉи Ље близу Ц две страшне опомене да и наше покаЉаЬе треба да буде близу. Ќе буде ли наше покаЉаЬе ближе и брже од смрти и —уда ЅожЉег, оно Юе онда увек за увек бити далеко од нас. —ада Ље оно у нашим рукама, и ми се можемо користити Ьиме Љош за неко кратко време. ѕожуримо се, дакле, да се користимо покаЉаЬем, Љер то Ље први и почетни лек за душу Ъудску. —амо се покаЉмо, и онда Юе нам се одмах отворити даЪа врата и казаЮе нам се, шта нам даЪе треба чинити. ƒок Ље год човек у овоме смртном телу, Ьегов дух Ље увек згрчен, више или маЬе. Ќо ’ристос позива све згрчене духом, и душом, и умом. ќн Љедини може да исправи оно што оваЉ свет са пакленим силама искриви. „овече! ∆ено! ƒете! дозива нас ќн, хотеЮи тим именима да уздигне наше достоЉанство и покриЉе наша права имена срама и греха: слепци! богаЪи! губавци! просЉаци, и хотеЮи да замукле и блатом напуЬене трубе духа исправи, очисти и учини их гласовитим трубама славе ЅожЉе. ƒа би трубеЮи славу ЅожЉу и ми се прославили у царству светлих ангела и прославЪених светитеЪа на небу, у царству ’риста Ѕога нашега. Мему нека Ље слава и хвала са ќцем и ƒухом —ветим Ц “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

12 / 12 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0