Srpska

ѕутевима зографа од ћанасиЉе и –аванице до светиЬа  осова и ћетохиЉе

††††

ƒошао Ље у ѕризрен из ОуприЉе. » тако своЉим радом направио везу измеРу два дела —рбиЉе, коЉa су Љош пре неколико векова повезали ЌемаЬиЮи и ’ребЪановиЮи, своЉим животима, своЉим задужбинама, своЉом крвЪу, светим моштима. Ќа  осову и ћетохиЉи у задужбинама ЌемаЬиЮа у ƒушановим —ветим јрхангелима, ƒечанима —ветога краЪа ƒечанског, ћилутиновоЉ Ѕогородици КевишкоЉ и √рачаници млади сликар из ОуприЉе Ќовак ЌоваковиЮ, Ље нашао мотиве за своЉе нове слике. ј тамо, у близини ОуприЉе, на само десет километара Ље –аваница, задужбина —ветога кнеза Ћазара и тамо почиваЉу Ьегове свете мошти, пренете са косовског стратишта краЉем кобног 14. века. Ќекада су се —рби градеЮи свете задужбине заветовали Ѕогу, захваЪивали му на даровима, и молили за опроштаЉ. «а душу на ономе свету, да наРе мир, и да се усели у –аЉска насеЪа. ј данас, ми Ьихови потомци, учеЮи делове историЉе загледани у фрагменте фресака или стоЉеЮи краЉ —ветих моштиЉу опиЉени миомирисима коЉи се из Ьих шире, питамо се да ли смо их достоЉни? Ќе само да задужбине не подижемо онако и онолико, као они, веЮ и своЉу историЉу учимо из уЯбеника коЉе нам неки други, можда чак и некадашЬи неприЉатеЪи, пишу. Ќовак, директор музеЉа у ОуприЉи, данас покушава да споЉи, повеже историЉу и уметност, да направи круг, и да своЉим сликама забележи оваЉ тренутак сада, ово време своЉеврсног ропства на  осову и ћетохиЉи, али и културног ропства у другим деловима некадашЬег српског царства.

-ћи смо у току боравка овде имали прилике да обиРемо Ѕогородицу Кевишку, ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу, ¬исоке ƒечане, √рачаницуЕ све оне наше светиЬе коЉе Ља лично и веЮина Ъуди у делу —рбиЉе у коЉем живим нису имали прилике да виде, поготово Ъуди моЉе генерациЉе, и о Ьима знамо из монографиЉа, из различитих репродукциЉа... ќво Ље свакако Љако драгоцено за мене, и имаЮе утицаЉа на моЉ даЪи рад, и Ља сам захвалан ƒому културе √рачаница коЉи Ље организовао ову ликовну колониЉу у ѕризрену - дели са нама своЉе утиске Ќовак ЌоваковиЮ.

ѕрви пут Ље у ѕризрену, први пут у комплексу манастира —ветих јрханРела, и Ьегови су утисци позитивни.  аже да Ље среЮан што Ље ту и Ьегови радови коЉи ту настаЉу обилуЉу мотивима из тога окружеЬа:

-£а сам завршио четири колажа, на коЉим доминираЉу мотиви инспирисани окружеЬем, на ЉедноЉ Ље портрет цара ƒушана, с обзиром да се налазимо у ЬеговоЉ задужбини, царском граду ƒушана —илног, ѕризрену, и Љедан портрет јнРела коЉи Ље инспирисан местом, манастиром у коЉем ми боравимо. £а сам се трудио да у тим своЉим колажима останем достоЉан начину свога рада, али сам по по први пут овде кренуо са радом портрета у стилу византиЉске иконе, коЉа Ље формулисана на сасвим другачиЉи начин, атипичан за представу овакве врсте. — обзиром да Ље реч о колажу, трудио сам се да останем доследан том византиЉском процесу рада и канону, а да ипак сама материЉализациЉа и сама употреба различитих материЉала, папира, баЉчева, допринесе заиста Љедном таквом утиску. —ада Ље на публици да оцени колико сам Ља успео у тоЉ своЉоЉ замисли.

†† ќд своЉих наЉраниЉих уметничких изражаЉа, Ќовак се бави проблемом византиЉске иконе. Мегови радови су настаЉали у атеЪеу, и рад на иконама му Ље начин да се смири, опусти.

†† - –ад на иконама ме на неки начин смируЉе и опушта. “о радим из неких наЉинтимниЉих осеЮаЬа и за себе, тако да ти мотиви византиЉске иконе имаЉу утицаЉа на моЉе стваралаштво и на моЉе поимаЬе портрета, коЉим се иначе бавим и то се пре свега види у издуженим портретима и наглашеним очима на портретима коЉе радим. ќва ликовна колониЉа у ѕризрену Юе створити нове перцепциЉе у томе шта бих Ља могао да радим и надам се да Юе то бити задовоЪаваЉуЮе.

††††

 ао неко ко се бави иконом, Ќовак Ље приметио да су фреске у ƒечанима, очуваниЉе од фресака у –аваници:

-—ликарство у манастирима коЉе смо посетили, поготово у манастиру ƒечани, Ље Љако добро очувано у односу на –аваницу коЉа Ље вековима изложена атмосверским променама.” –аваници живопис ниЉе сачуван у тако великоЉ мери, али што се тиче архитектуре види се утицаЉ. –аваница припада моравском стилу архитектуре и у томе се види утицаЉ манастира и цркава са  осова и ћетохиЉе. » то Ље доказ те везе коЉе Љедна другу допуЬуЉу.

†† —ем о –аваници, коЉа му Ље физички наЉближа, Ќовак Ље често и у другоЉ задужбини везаноЉ за цара Ћазара, тачниЉе за Ћазаревог сина деспота —тефана ЋазаревиЮа. “о Ље манастир ћанасиЉа, у народу познатиЉа као –есава, по краЉу у коЉем се налази. » ову светиЬу Ќовак везуЉе са косовскометохиЉским светиЬама, али она за разлику од Ьих и од саме –аванице има неку другу врсту духовности:

-ћанасиЉа, по мени лично, има неку другу врсту духовности. ќна Ље доста претрпела, у различитим вековима, што се тиче архитектуре, мада су сад пиргови у ћанасиЉи реконструисани у потпуности. ћанасиЉа иако ствара другачиЉи утисак, по мени, употпуЬуЉе ту причу обзиром да овде можемо да видимо да су —вети јрхангели и да су многи други манастири, били окружени зидинама, а да ти зидови данас не постоЉе. ћанасиЉа Ље Љедна од ретких цркава коЉа има негде сачуван изворни облик и коЉа може да нам употпуни слику што се тиче тог аспекта. ћанасиЉа Ље по мени врхунац тог градитеЪства и сведености форме у архитектонском смислу.

ј фреске у ћанасиЉи су у некоЉ другачиЉоЉ причи, сведочи Ќовак.

- »ако Ље Љако мало фресака у манастиру ћанасиЉи сачувано, по остацима, по ономе што можемо да видимо, откривамо композициЉе на коЉима су фреске атипичне. јко знамо да Ље деспот —тефан ЋазаревиЮ био и владар и песник, можемо претпоставити да Ље он неком лирском поетиком доживЪаваЬа —тарог и Ќовог завета сликарима, зографима, коЉи су радили на осликаваЬу ћанасиЉе, сугерисао како да реше поЉедине проблеме. » то Ље, ако гледам из мог данашЬег угла, било олакшаЬе сликарима, Љер су поред себе, као наручиоца посла имали владара коЉи Ље тачно знао шта хоЮе да насликаЉу. Ќаравно, уметници имаЉу неки своЉ стил и он се ниЉе мешао у технологиЉу, у начин рада, али описао Ље шта жели, и то Ље олакшавало посао уметнику. “ако да Ље, претпоставЪам, и то Љедан од разлога што Ље сликарство у ћанасиЉи занимЪиво. Ќема у тоЉ мери култ ратника коЉи има –аваница, иако Ље размак у раду на тим светиЬама неких тридесет година. £ако мало фресака Ље очувано, Љер и ћанасиЉа и –аваница су Љако страдале у турско време од “урака. ћанасиЉа Ље била турска коЬушница, скинуте су оловне заштите са купола па Ље била изложена киши, а одоздо амониЉак од коЬске балеге и урина нагризао Ље Љош више зидове, тако да Ље ћанасиЉа оштеЮениЉа од –аванице. ќна Ље страдала од сеоба —рба са тих простора 1690, па Ље напуштана и обнавЪана неколико пута.

††††

ƒок су мошти кнеза Ћазара у –аваници, Ќовак нам ниЉе могао реЮи да ли су мошти ƒеспота —тефана ЋазаревиЮа у ћанасиЉи.

†† - «нам да Ље приликом последЬих реконструкциЉа цркве и конзервациЉе фресака, наРен гроб у припрати, у наосу цркве у ћанасиЉи, испод ктиторске композициЉе, али не знам на основу чега и да ли су рестауратори утврдили да су то мошти деспота —тефана ЋазаревиЮа, мада сам од колега чуо да Љесу.

†† ѕо тврдЬи стручЬака коЉи се баве истраживаЬима и проучаваЬима моштиЉу светитеЪа, постоЉе докази да су мошти ƒеспота —тефана ЋазаревиЮа у другоЉ ЬеговоЉ задужбини, манастиру  опорину код ¬елике ѕлане, и тамо се свакодневно дешаваЉу исцеЪеЬа краЉ Ьеговог кивота.

†† Ќо, по Ќоваку, средЬовековно црквено сликарство Ље Љош увек потпуно неистражено, и увек има нових мотива коЉи се могу пронаЮи, а свакако много Ље оних, коЉи, као и саме светиЬе повезуЉу Ьихови задужбинари, коЉи су, као и кнез Ћазар и деспот —тефан ЋазаревиЮ кретали путаЬом коЉу су им пропутили претходници из рода светих ЌемаЬиЮа, а коЉим данас у трагаЬу за вештином и стилом оновремених зографа, корачаЉу ови нововремени сликари да откриЉу, али и пренесу таЉну на будуЮа поколеЬа.

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† †††††††††††††††††††††††††††††††† ќливера –адиЮ

††

12 / 12 / 2016

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0