Srpska

ќ отворености ≈нглеза и јмериканаца за ѕравославЪе

»з преписке јрхимандрита —офрониЉа (—ахарова) и ѕротоЉереЉа √еоргиЉа ‘лоровског

††††

ѕисмо јрхимандрита —офрониЉа (—ахарова) ѕротоЉереЉу √еоргиЉу ‘лоровском

”тисци о ≈нглескоЉ. „ћит“ Ље нестао. ќ неочекиваноЉ отворености ≈нлеза. ќ Ьиховом боготражеЬу. ќ издаЬу кЬиге „—тарац —илуан“ у ≈нглескоЉ и реакциЉи на Ьу. ќдговор човечанства на молитву преподобног —илуана. ќ малаксалости.

Genevieve-des-Bois, –оРеЬе ’ристово, 1957 г.

’ристос посреди нас!

ƒраги оче √еоргиЉе! ” данима –оРеЬа ’ристовог и ка ЌовоЉ години, ¬и и  сениЉа »вановна, примите моЉе наЉлепше жеЪе.

¬еома се надам, да ¬ас √оспод чува у добром здравЪу и да у свему садеЉствуЉе —воЉом ЅлагодаЮу.

ќве године био сам у ≈нглескоЉ; провео сам тамо два месеца; септембар и октобар. «а то време пуно сам путовао по земЪи, са Љуга до севера, пресецаЉуЮи читаву државу; видео сам много интересантног и за мене новог, што Ље изменило моЉ однос према ≈нглескоЉ и према Ьеном народу. „ћит“ о ≈нглескоЉ, коЉи Ље створен историЉом (политичком), коЉи се уЬедрио у мом сазнаЬу од детиЬства, развеЉан Ље. ƒруги „мит“ о ≈нглескоЉ, оноЉ коЉу сам Ља видео, са коЉом сам се блиско дотакао, заузео Ље Ьегово место. ћоЉа прва два путоваЬа, у 1952. и 1955. години, дали су ми могуЮност видети у животу тог великог народа много онога, што раниЉе нисам претпоставЪао: благородну простоту, величанствену скромност и поражаваЉуЮи (у односу на друге народе) такт. ќво путоваЬе Ље Љош боЪе продубило моЉе прве утиске и допунило их: код многих тамо, сусрео сам задивЪуЉуЮу мекоЮу, трпеЪиву Ъубав, нелажно приЉатеЪство и искаЬе беседе о Ѕогу. ЌаЉвише ме Ље задивило последЬе. ” том смислу, било Ље и чудних случаЉева. £а сам раниЉе слушао да у ≈нглескоЉ не воде разговоре о три ствари: о Ѕогу, о политици и о приватном животу Ъуди. ” мом случаЉу, приликом разговора са ≈нглезима, никада ниЉе додирнута само друга тачка, т.е. о политици. »споставило се, да се ≈нглези неупоредиво лакше откриваЉу своЉим срцем и са повереЬем пуштаЉу тамо, него што сам Ља то видео, на пример, овде, у ‘ранцускоЉ.

ѕутуЉуЮи по држави, Ља сам у души благосиЪао таЉ заиста велики народ. » ево резултата: кЬигу —тарца, енглески превод, прихватила Ље енглеска издавачка куЮа The Faith Press. ¬еЮ Ље потписан уговор. »злазак из штампе Юе, претпоставЪа се, бити о 20-то годишЬици кончине —тарца —илуана, т.Љ. у септембру 1958. године.  Ьига Ље прихваЮена са веома великим расположеЬем. ѕрви ≈нглез, дао Ље о ЬоЉ веома повоЪну критику, V.R. Canon of Worcester A. P. Shepherd DD Oxon (Ћично сам се са Ьим упознао. ќн Ље долазио у Ћондон). »здавачка куЮа Ље дала кЬигу на преглед Љедном свом сараднику, чиЉе име Љош нисам дознао; он Ље млади богослов, коЉи не само што се сложио са првом критиком, веЮ Ље са своЉе стране изразио Љош веЮе задовоЪство.

¬еома се надам, да Ље велика молитва —тарца —илуана за цео свет била благоприЉатна Ѕогу и да Юе на Ьегову велику Ъубав ка целом човечанству, ово последЬе, одговорити такоРе ЪубавЪу. ѕо закону: „Ўто си посеЉао, то Юеш и пожЬети“.

£а сам ¬ам лично веома благодаран за то, што сте ме ¬и увек подржавали у овом мом служеЬу за сеЮаЬа на —тарца, оца мог и добротвора у вишем смислу те речи. Yale University Press Ље такоРе препоручио исту кЬигу (о томе сте ¬и мени писали), ЉедноЉ чикагшкоЉ издавачкоЉ куЮи, коЉа Ље замолила преводиоца за Ьу. £а нисам тако стар, но силе моЉе напуштаЉу ме, и моЉа радна способност све више се снижава. ќсеЮам, како сам постао леЬив за све добро. „ак и размишЪати, за мене Ље постало тегобно. Ќо, желео би доживети до тог часа, када би могао реЮи, слично летописцу: „»спуЬен Ље дуг, коЉи Ље мени грешноме, од Ѕога завештан.

”век се са дубоком благодарношЮу сеЮам ¬ас. —еЮам се ¬ас и у поретку мог предстоЉаЬа Ѕогу.

јрхимандрит —офрониЉе

††

ќдговор протоЉереЉа √еоргиЉа ‘лоровског оцу —офрониЉу

ќ успеху са издаваЬем кЬиге „—тарац —илуан“. ќ „материЉализму“ јмерике. ќ Ьеним духовним интересоваЬима. „ќткриЮе јмерике“. ѕравославЪе у јмерици Ц неприЉатеЪства, раздори, интриге. ќ призивима да се говоре о ѕравославЪу. ѕравославна ÷рква у —јƒ. —аблазни раздора, театралности. ќ заштиЮености омладине.

Cambridge (Massachusetts. USA), 24 Љануара 1958 г.

„» Љесте и биЮе“.

ƒраги оче —офрониЉе!

†††††††††† ’вала на честиткама и опростите за касни одговор. ” време распуста се обично накупи тако много „одложених послова“, да не успеваш да се снаРеш.

†††††††††† ¬еома ми Ље драго због приЉатних критика о кЬизи. Ќисам се решавао саветовати на рачун британских издавача, мада сам и мислио, да Faith Press или SPCK (и чак Moiukray), не би били лошиЉи од Faber.

††††

 Ьига о —тарцу биЮе са ЪубавЪу прихваЮена и на нашоЉ Ђстрани водеї, меРу православнима и англиканцима, па и другима. јмерика уопште ниЉе тако ЂматериЉалистичкаї, како се то често чини многима у ≈вропи, и не интересуЉе се само за “business” и “atom danger”[1], него и ЂпитаЬима ƒухаї. ќвде Ље широко поЪе за православну ЂмисиЉуї, или, тачниЉе, за ЂоглашеЬаї, но, на жалост, православЪе, и посебно руско, не интересуЉе се тиме, веЮ неприЉатеЪствима, суЉетом и Ђнародним поносомї. ¬еома ми Ље драго, да сте ¬и Ђоткрилиї - у краЉЬоЉ мери за себе Ц ≈нглеску, онакву, каква Ље она на самом делу. £а сам дошао до овог откриЮа пре 30 година и потом сам, у продужетку 10 година, систематски обилазио државу, држеЮи предаваЬа и проповедаЉуЮи. “о ЂоткриЮеї ме Ље у своЉе време Ђпомирилої са животом, мада сам за Ьега добио пуно ружеЬа, посебно у ѕаризу. ќвде сам Ља Ђоткрио јмерикуї. ќдмах после мог назначеЬа за ’арвард, позвали су ме да беседим о ѕравославЪу са разним студентским групама на универзитету: методисти, англиканци, лутерани. Ќедавно сам говорио на конгресу лутеранских пастора у ЉедноЉ англиканскоЉ цркви, где су ме поново позвали на Ash Wednesday[2], и чак сам отишао на Љедан дан (тачниЉе, вече), у ‘иладелфиЉу за исту ту цркву. ѕредстоЉи ми Љош говорити у Congregationalists[3], отиЮи у Vaiwer College, близу МуЉорка, итд. ѕрошле године, овдашЬе одеЪеЬе hilrrseminary Movement (слично —тудентскоЉ хриЮанскоЉ федерациЉи у ≈вропи), позвало ме Ље да одржим retreat[4], за студентску групу Ц око 40 Ъуди Ц о ѕравославЪу (3 дана). √рупа се веЮином састоЉала из баптиста, конгрегационалиста и других „секташа“, али Ље била неуобичаЉено пажЪива, интелигентна и духовно осетЪива. Ќе можеш све реЮи, а и моЉе Ље искуство, наравно, сувише уско и ограничено. Ќе треба заборавЪати, да Ље и ѕравославна ÷рква у USA огромна, мада се то и прикрива раздорима и поделама, и, не у маЬоЉ мери, незаинтересованошЮу, равнодушЉем, формализмом итд. Ќа жалост, и у „пастирству“ постоЉи скривена саблазан самоЪубЪа, театралности, коЉа обара са пута, посебно младе, коЉи су и поред тога лишени сваког руководства.  ао резултат, омладина у нашоЉ парохиЉи Ље запуштена и ништа не зна. »нициЉативу мораЉу преузимати мирЉани, посебно young adults[5], тЉ. они около 30 година и стариЉи. £а често водим разговоре са том групом, посебно у грчким парохиЉама, и недавно сам ишао за Piltsbury, –а. ” Ѕостону постоЉи велика студентска православна група и ускоро Юе бити годишЬи конгрес, где Юу служити ЋитургиЉу на енглеском и читати key-address[6]. ћада имам парохиЉу и храм, пастирских брига Ље довоЪано, и научноЉ продуктивности и писаЬу то увек не помаже. ќпростите за брбЪивост. Ќека ¬ас чува √оспод. —нажите се.

— ЪубавЪу у ’ристу и братским целивом увек ¬аш √. ‘лоровски

»звор: https://azbyka.ru/

[1] јтомска опасност

[2] ѕепелна среда, ƒан покаЉаЬа Ц први дан ¬еликог поста код католика и протестаната

[3]  онгрегационалисти, пуритани Ц поборници независности местних црквених конгрегациЉа (парохиЉа) од црквене ЉерархиЉе, отцепЪена грана јнгликанске цркве

[4] ќдвоЉени семинар

[5]ћлаРи пунолетници

[6] ќбраЮаЬе, реч, официЉално излагаЬе

—а руског Љезика превео »гуман ѕетар (ƒрагоЉловиЮ)

15 / 12 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0