Srpska

∆итиЉе и чудеса ѕреподобног —аве —торожевског

ѕреподобни отац наш —ава од ране младости своЉе заволе ’риста и омрзну свет, и отишавши к ѕреподобном —ергиЉу прими од Ьега монашки постриг. ” монашком ангелском чину он се добро подвизаваше, Љер желеЮи добити од √оспода небеска блага он угаРаше Ѕогу постом, бдеЬем, молитвама, смиреноумЪем и свима осталим врлинама. ѕри томе он доживе многа искушеЬа од демона, али их помоЮу ЅожЉом победи и зацари се над страстима.

††††

«атим, по савету свога учитеЪа великога —ергиЉа он оде из обитеЪи —вете “роЉице и настани се у пустом месту на гори званоЉ —торожи, краЉ извора реке ћоскве, близу «венигорода, на педесет врста од царског града ћоскве. “у ѕреподобни —ава стаде монаховати у потпуно усамЪеничком молитвеном тиховаЬу, трпеЮи хладноЮу и жегу. ћеРутим, то не потраЉа дуго. √лас о Ьеговим подвизима и светом животу брзо се пронесе, и к Ьему почеше са разних страна долазити монаси и мирЉани са молбом да живе поред Ьега и да их он руководи у духовном животу. —ве Ьих ѕреподобни отац примаше с ЪубавЪу, и биваше им пример смирености и монашког трудоЪубЪа: сам он захватао Ље у реци воду, и на своЉим леРима носио на високу гору, и радио друге потребне послове. “име Ље желео да научи братиЉу да се не леЬе и да не губе дане своЉе у беспосличеЬу, коЉе Ље измишЪач свакога зла.

††††

ѕосле тога христоЪубиви кнез √еоргиЉе ƒимитриЉевич даде ѕреподобном оцу —ави потребна средства, да на том месту подигне храм у част чесног и славног –ождества ѕречисте Ѕогоматере. ѕреподобни подиже на молбу кнеза храм, и устроЉи манастир чудесан и велики, монасима на душеспасоносно живЪеЬе у Ьему. » Ѕлажени —ава беше добри пастир ’ристовог стада у овоЉ обитеЪи, напасуЉуЮи своЉе стадо на духовним пашЬацима и утврРуЉуЮи их у многим врлинама.

ƒоживевши добру старост, ѕреподобни отац —ава мало оболе. ќнда сазва братиЉу и даде им многе поуке из Ѕожанскога ѕисма: да чуваЉу чистоту душе и тела, да имаЉу Ъубави меРу собом, да украшуЉу себе смиреношЮу, и да непрестано пребиваЉу у посту и молитви. - ѕосле тога ѕреподобни им постави за игумана Љедног од своЉих ученика, и своЉ братиЉи заповеди да буду послушни и покорни игуману. ЌаЉзад, давши свима мир и последЬи целив, Ѕлажени —ава у добром исповедаЬу предаде душу своЉу у руке ЅожиЉе, у треЮи дан месеца децембра.

¬ест о преставЪеЬу светог угодника брзо се разнесе по околини, и околни житеЪи, и сви христоЪубиви граРани «венигорода, кнезови, боЪари и прост народ, с великом ЪубавЪу слегоше се на погреб, носеЮи са собом своЉе болеснике. »звршивши над покоЉником надгробно поЉаЬе, сахранише га чесно у подигнутоЉ од Ьега цркви ѕресвете Ѕогородице. „есне мошти ѕреподобнога —аве и до данашЬега дана точе многа и разна исцеЪеЬа свима коЉи им с вером приступаЉу, у славу ’риста Ѕога нашег, коЉи чини чудеса преко угодника —воЉих и по преставЪеЬу Ьиховом. √осподу нашем слава, сада и увек и кроза све векове. јмин.

 азиваЬе о чудесима ѕреподобнога —аве —торожевског

Ќакон много година по преставЪеЬу —ветога —аве, игуман Ьегове обитеЪи ƒионисиЉе Љедне ноЮи, обавивши уобичаЉено правило, леже да отпочине од труда. ” сну Ьему се Љави чесни монах, благолик и украшен седином, и рече му: ƒионисиЉе, намалаЉ моЉу икону. - ƒионисиЉе га упита:  о си ти, оче, и како ти Ље име? - Ѕлаголики старац одговори: £а сам —ава, оснивач овога места.

ѕробудивши се из сна ƒионисиЉе призва неког старца, по имену јвакума, коЉи беше Љедан од ученика ѕреподобнога —аве, и упита га:  акав Ље изгледао по лицу Ѕлажени —ава? - јвакум исприча игуману какав Ље изгледао Ьегов ава и учитеЪ и каквог Ље раста био. - “ада му игуман рече: ”право такав ми се Љави ѕреподобни —ава ове ноЮи, и нареди ми да га изобразим на икони.

» ƒионисиЉе брзо изради икону ѕреподобнога —аве, пошто сам беше иконописац. » од тога времена нарочито стадоше се збивати многа чудеса и исцеЪеЬа на гробу ѕреподобнога —аве.

††††

” обитеЪ ѕреподобнога —аве доведоше бесомучника коме беше име £уда. «а време молебна —ветоме —ави, бесомучни повика: “ешко мени, Ља горим! - ј када га упиташе због чега тако силно викну, он рече: £а видех благоликог старца. ќн стаЉаше на гробу ѕреподобнога —аве, држаше крст и осени ме Ьиме: из крста изиРе велики пламен и свега ме опали. ≈то, због тога повиках, и тим пламеном прогнан би од мене нечисти дух.

£едном монаси обитеЪи —ветога —аве узропташе на свога игумана ƒионисиЉа. » упутише великоме кнезу £овану лажну доставу против Ьега.  нез поверова ЬиховоЉ клевети и нареди да игуман одмах доРе к Ьему. “ада игуману, коЉи беше у великоЉ невоЪи, Љави се ноЮу у сну —ава Ѕлажени и рече: Ўто си брижан, брате? »ди к великоме кнезу и смело говори; не сумЬаЉ, и √оспод Юе бити с тобом и помоЮи Юе ти. - ”годник ЅожЉи Љави се такоРе и некима од роптача, и рече им: –ади тога ли се ви повукосте из света, да у роптаЬу вршите подвиг монашког живоваЬа свог? ¬и ропЮете, а игуман се са сузама моли за вас. » ко Юе однети победу: ваше ли роптаЬе, или молитва оца вашег? -  ада игуман и братиЉа предстадоше самодржцу и изЉаснише се на суду суочени, тада роптачи бише посрамЪени, а игуман се с чешЮу врати у манастир.

††††

£едан од монаха обитеЪи ѕреподобнога —аве дуго и тешко боловаше од очиЉу, тако да ни наЉмаЬе ниЉе могао гледати у светлост. Ќо Љеднога дана он доРе гробу —ветога —аве, паде на колена и са сузама моЪаше исцеЪеЬе. » своЉе болесне очи стаде отирати покривачем што беше на кивоту светог угодника. ”гледавши то, други монах коЉи Ље ту стаЉао, поче га грдити: »сцеЪеЬе добити неЮеш, само Юеш прашином очи своЉе Љош више позледити. - ћеРутим монах што са вером припаде ка гробу —ветога —аве, доби исцеЪеЬе, а монах коЉи га Ље грдио, изненада би поражен слепилом, и чу глас коЉи му говораше: Ўто си тражио, нашао си, да би се на твоме примеру и други научили, да се не потсмеваЉу и не хуле чудеса коЉа биваЉу од угодника ЅожЉег. - “ада ослепЪени са великим страхом и ридаЬем паде пред гроб ѕреподобнога —аве и моЪаше опроштаЉ, коЉи и доби, али не одмах него после многих молитава, суза и покаЉаЬа.

£едне ноЮи доРоше лопови у манастир —ветога —аве са намером да покраду цркву ѕречисте Ѕогородице. Ќо када се они прикучише к прозору, што Ље над гробом ѕреподобнога, одЉеданпут се пред Ьима испречи огромна гора, на коЉу они ни на коЉи начин не могаху узиЮи. Мих спопаде страх и трепет, и они отидоше празних руку. - ќво касниЉе сами ти лопови испричаше када с покаЉаЬем доРоше у манастир; и они остало време живота свога проведоше у покаЉаЬу.

††††

ѕотом у обитеЪ ѕреподобнога —аве доРе неки боЉарин, »ван –тишчев, носеЮи на одру болесног сина свог √еоргиЉа, коЉи од велике слабости ниЉе веЮ могао ни говорити. ћонаси одржаше молебан за оздравЪеЬе √еоргиЉа, па налише манастирског кваса у уста болеснику. » болесник одмах проговори, прихвати се хлеба са трпезе монашке, и постаде здрав. —илно обрадован исцеЪеЬем сина, родитеЪ Ьегов узнесе велику благодарност Ѕогу и Меговом угоднику —ветоме —ави, и рече к ѕреподобноме као к живоме: ѕреподобни оче!  од своЉе куЮе имам много робова и робиЬа коЉи пате од разних болести. ¬еруЉем, ако ти усхтеднеш, можеш и Ьих исцелити. - »змоливши од игумана кваса, боЉарин се заЉедно са исцеЪеним сином врати куЮи своЉоЉ. » нареди да му доведу Љедну од Ьегових робиЬа, по имену »рину, коЉа беше глува и слепа: нали ЉоЉ у уши манастирског кваса и помаза ЉоЉ Ьиме слепе очи. » тог часа »рина прочу ушима и Љасно прогледа очима. » сви се запрепашЮени дивЪаху величини ЅожЉоЉ. ќнда боЉарин дозва Љеднога од своЉих робова, јртемиЉа, коЉи седам година беЉаше глув: нали му у уши од истога кваса, и он одмах доби исцеЪеЬе. ѕосле тога доведоше слепу девицу  икилиЉу; и она помазана тим квасом прогледа. Ќо сва ова чудеса чиЬаше не квас него молитве ѕреподобнога —аве, и велика вера боЉарина »вана. Ќакон извесног времена разболе се и сам боЉарин »ван. ”потребивши исти лек, и он доби исцеЪеЬе.

»гуман обитеЪи ѕреподобнога —аве —торожевскога, ћисаил, тешко се разболе, и, изгубивши сваку наду на оздравЪеЬе, беше на самрти. £едном црквеЬак обитеЪи, √уриЉе, иРаше да звони за ЉутреЬе.  ада пролажаше поред црквених врата, Ьега срете благолики старац и стаде га распитивати:  ако Ље са здравЪем ваш игуман? - √уриЉе му исприча о ЬеговоЉ болести. “ада благолики старац рече: »ди и кажи игуману, да призове у помоЮ ѕресвету Ѕогородицу и оснивача ове обитеЪи старца —аву, па Юе оздравити. ј ти, брате, отвори ми врата да уРем у цркву. - √уриЉа обузе нека сумЬа и не хте да отвори врата пре звона, нити се усуди запитати старца, ко Ље и откуда Ље. Ќо поЉавЪени старац, не говореЮи више ни речи, оде к црквеним вратима: врата се одмах сама отворише, и старац уРе у цркву. √уриЉе се онда у страху врати у келиЉу и стаде прекоравати свога помоЮника: «ашто синоЮ ниси закЪучао црквена врата? ≈то, овог часа видех непознатог човека где уРе у цркву кроз отворена врата. - ћеРутим помоЮник са заклетвом тврРаше да Ље синоЮ чврсто закЪучао црквена врата.

††††

“ада они упалише свеЮе, похиташе у цркву, и наРоше врата добро затворена и закЪучана, као што их Ље помоЮник √уриЉев синоЮ наЉсигурниЉе закЪучао био. ѕо завршетку пак ЉутреЬа √уриЉе исприча братиЉи све што виде и чу. » сви Љедногласно закЪучише да Ље старац коЉи се Љавио, био сам —вети —ава. „увши о томе, игуман ћисаил нареди да га носе на гроб ѕреподобнога. “амо се он усрдно помоли за своЉе исцеЪеЬе, и потпуно оздрави молитвама ѕресвете Ѕогородице и ѕреподобнога —аве.

» друга многа чудеса и исцеЪеЬа биваху од гроба угодника ЅожЉег. » сада биваЉу онима коЉи са вером приступаЉу, благодаЮу ЅожЉом, а на молитве ѕресвете Ѕогородице и ѕреподобнога —аве. Мега и ми молимо, да он и наше душевне и телесне болести исцели своЉим топлим посредоваЬем код ’риста √оспода Ѕога нашег, коме слава вавек. јмин.

16 / 12 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0