Srpska

Ќа прагу ЅожиЮа

Ѕеседа са митрополитом ћесогеЉским и ЋавреотикиЉским ЌиколаЉем

–азговор са митрополитом ЌиколаЉем Ље реализован током ЅожиЮног поста, у директном преносу емисиЉе „ƒруга димензиЉа“. ¬ладика Ље, пре свега, одговарао на питаЬа световне публике Ц због чега Ље он, научник, астрофизичар оставио научну кариЉеру и постао монах, зашто Ље сумЬа у Ѕога корисна и како у свакодневном животу пронаЮи другу димензиЉу.

††††

ќбЉаснити оваЉ свет

Ц¬аше високопреосвештенство! ћногима Ље познато ваше изузетно образоваЬе: прво сте завршили физички факултет на —олунском универзитету, затим ’арвард, ћасачусетски технолошки институт. Ѕавили сте се астрофизиком, математиком, биомедицином...ƒа нисам нешто заборавила?

Ц “ако Ље, бавио сам се тиме. —ве су то дивне професиЉе.

Ц  роз толико различите и тешке предмете ви сте у младости тражили Ѕога или себе?

Цћислим да сам тражио и Љедно и друго. —амо не бих то назвао „потрагом“, веЮ „жудЬом“. ∆удЬом за нечим новим, истинским, исконским, дубоким, Љаким и управо моЉим. Ќе могу вам тачно описати, како и шта Ље то било. ѕорастао сам у породици где су се скоро сви бавили физиком. ћоЉа маЉка Ље физичар. “ата се исто, како смо сматрали, посветио минуциозним наукама, поред образоваЬа из хуманитарних наука. «авршио Ље правни факултет. Ќо, у куЮи су свима нама природне науке биле на првом месту.

Ц ¬еЮ сте тада осетили привлачност према ÷ркви и Ѕогу?

ЦЌе, тада сам осеЮао привлачност према науци, познаЬу. »пак, растао сам у породици коЉа Ље живела истином вере, не теориЉски, а истински, слободно, стварно. ”право та атмосфера Ље родила у мени корисну, може се реЮи Ц „милу срцу“, сумЬу. ∆елео сам да осетим оно што Юе Љасно и поуздано изаЮи из моЉе сопствене душе, да не носим читав живот „туРу“ кошуЪу, у коЉу су ме родитеЪи обукли, да не живим оним што сам инстинктивно доживЪавао, услед деЉства емоциЉа или због неких споЪашЬих фактора.

Ц од куЮе се нико ниЉе супротставЪао слободи вашег избора?

Ц ћоЉ отац Ље сам, у наЉвишем степену, био човек коЉи Ље волео слободу и никада, ни на коЉи начин ниЉе спутавао избор и животни позив деце. »пак, када се у породици Љедан бави физиком, и други постаЉе физичар, Љедан другог вуку за собом...

ќколности су у породици биле такве да смо браЮа, сестре, и Ља долазили до свог Љезика изражаваЬа кроз физику...

Ц ада сте први пут осетили призив?

Ц ѕризив нисам осетио, али као што сам и говорио, у студентским данима сам прошао кроз период добре унутрашЬе сумЬе (желим ово да подвучем!).

«а мене Ље тада био врло важан моменат истраживачке истине. ƒок сам студирао у јмерици, схватио сам: треба поставити циЪ и иЮи ка Ьему. „инило ми се да Ље таЉ циЪ нешто што се не може обухватити, нешто огромно што ме Ље изнутра испуЬавало. £едном приликом Ц сеЮам се тог дана: 1. фебруар 1984. године Ц догодило се следеЮе: дошао сам до циЪа свог истраживаЬа. «а мене Ље то било потресно искуство! јли, како се могло и очекивати, у души сам осетио да Ље остало место коЉе ничим ниЉе било испуЬено. »ако сам дошао до задатог, научног циЪа, и више од тога: резултат Ље превазишао моЉа очекиваЬа (тако бива у науци: поставиш циЪ, истражуЉеш и тек после схваташ да Ље добиЉени резултат много важниЉи од оног коЉи си очекивао да Юеш добити). ≈то, без обзира на све то, осетио сам: остало Ље празно место, коЉе чека да се испуни.

Цќно Ље било испуЬено студираЬем на богословском факултету?

Ц Ќе. ЌиЉе никако било у вези са студираЬем, веЮ са потрагом Ѕога и живота у ÷ркви. ѕред моЉим очима су се поЉавили изузетни примери стварне, праве, истинске речи вере, за коЉе Ље моЉе срце увек било отворено. –одом сам из —олуна и у студентским данима сам током распуста посеЮивао —вету √ору, проводио тамо по неколико дана, упознао старце. јли Ље моЉе срце Юутало. √ледао сам на монаштво као на нешто добро, чему Ъуди посвете живот, али мени страно. —вета √ора ми Ље подарила лично созерцаЬе вере, успомене, слике коЉе су правом тренутку испливале на површину.

“ада, 1984.године, осетио сам да Ље наука интересантан посао, коЉим сам заиста маштао да се бавим и коЉи никако нисам планирао да напустим. ћеРутим, непланирано, поред науке се поЉавило нешто Љош чудесниЉе, испуЬено изванредним садржаЉем, истинским и потпуно другачиЉим. “о ме Ље убедило. ѕоред тога, било ми Ље Љасно да не могу обЉаснити оваЉ свет само помоЮу Љедне науке.

Ц —ада сте га обЉаснили?

Ц—ада не желим да га обЉашЬавам. —ада сам га заволео без обЉашЬеЬа. «аправо, почео сам боЪе да разумем оваЉ свет. —вет коЉи чине само осеЮаЬа, Љеднакости, докази и наше лично искуство Ље врло ограничен. ќн не одговара ни на каква питаЬа о познаЬу. јли, постоЉи свет коЉи може да изведе човека из оквира Ьегових осеЮаЬа, ослободи из окова ограничености Ьегову логику. ќваЉ други свет може побоЪшати научно познаЬе првог света.

Ц “о Љест,Љедно помаже другом?

Ц “ако Ља осеЮам. ¬рло сам среЮан Љер ми Ље Ѕог дао да интуитивно схватим да Ље у ÷ркви истина.

јко то ниЉе загрЪаЉ, ни ово ниЉе ÷рква

††††

Ц ј одлука да постанете члан ÷ркве?

Ц ƒонео сам Ље за 23 дана. 23 дана Ље прошло од тренутка када ме Ље та мисао посетила и од када ми ништа друго ниЉе улазило у главу. ∆елео сам да окренем кормило живота и рескирао сам да запливам у сасвим другом смеру. —лавим Ѕога због тога.

Ц«а та 23 дана ниЉе ли се поЉавила жеЪа да одустанете?

Ц ѕоЉавила се. ¬оЪна, рационална жеЪа. ќдЉедном ми се родила следеЮа мисао: а шта ако то што називамо ÷рквом, у суштини ниЉе оно што видимо: добри свештеници са брадама, у расама, иконе, тамЉан, свеЮе и кандила, Ц него Ље само организациЉа религиозног типа, коЉа постоЉи да би умирила психолошку несигурност Ъуди, Ьихове страхове, немире, осеЮаЉ неизвесности, и да ничег другог сем тога нема? «ато сам врло благодаран Ѕогу и оним Ъудима коЉе сам упознао у младости: захваЪуЉуЮи Ьима размишЪаЬа о дубЪим стварима у периоду моЉих „благословених сумЬи“ су превагнула.  ада сам почео да размишЪам о монаштву, одмах сам оставио науку. ѕрва ствар коЉу Ље требало да урадим било Ље да се ослободим мисли (са коЉом сам се тада веЮ сродио) о себи као научнику. ЅавЪеЬе науком Ље за мене била наЉукусниЉа храна и чинило се, неопходна за живот. ” томе нема ништа лоше, и сада ми интересоваЬе за научну хронику доноси задовоЪство. “о боЉи моЉ живот, служи као сладак фил на моЉу истину.

Ц Ўта ÷рква треба да симболизуЉе данас?

ЦЌе треба ништа да симболизуЉе, треба да буде. „—имболизовати“ Ц то Ље нека представа, неки идол. ј „бити“ Ље суштина.

Ц ѕисали сте да ÷рква треба да буде „загрЪаЉ“Е

Ц јко ниЉе загрЪаЉ, онда то ниЉе ÷рква. Ќего бич, реч закона, пресуда, хипербола лика. Ќема ништа заЉедничко са истином. ÷рква Ље оно што васкрсава, просвеЮуЉе, ослобаРа, отвара човека. «амислите не рационално, а помоЮу осеЮаЬа да свет лежи у ЅожиЉем загрЪаЉу. Ѕог Ље “аЉ,  оЉи предлаже —ебе човеку. ЌиЉе ли то прекрасно? ќтиЮи из овог света и мало осетити други живот? ћислим да Љесте. £ош чудесниЉе Ље на личном искуству проживЪавати другу реалност. »стина, у нашим животима царуЉе рационално схватаЬе, коЉе нас спутава да то чинимо. «ато ÷рква остаЉе за нас нешто што представЪа део културе и традициЉе, нешто лицемерно што скрива у себи мноштво недостатака.

£едном приликом сам, на позив школараца, гостовао у ЬиховоЉ школи. –азговарали смо и таЉ разговор Ље био врло креативан. £едно дете Ље упитало: „»звините за питаЬе.  ажу да су се данас многи окренули религиЉи. ѕо вама, да ли Ље то исправно?“ ќдговорио сам: „–елигиЉа као таква ми Ље незанимЪива. Ўта Ље то религиЉа? –елигиЉа Ц „долази време испитног рока, одбране дипломе или приЉемних испита, ниЉе важно да ли сам се спремао али палим свеЮу како би ми Ѕог помогао да положим испит.“ јли, такав Ѕог не постоЉи! –елигиЉа Љош значи да сам исцедио чириЮ, боли ме, целе ноЮи не могу да заспим, ставЪам на болно место уЪе, трчим код лекара, чиним све што Ље могуЮе, са тешкоЮом трпим и замишЪам Ѕога  оЉи Юе се сада поЉавити и решити моЉ проблем. јли ни такав Ѕог не постоЉи.“

Ѕез Ѕога Ље смрт бесмислена

Ц ѕостоЉе и озбиЪниЉе ситуациЉе, владико. √де Ље Ѕог када Ъуди губе децу, или када болуЉу од неизлечивих болести? ѕисали сте о човеку коЉи подиже очи ка небу и узвикуЉе: „«ашто баш мени, √осподе?!“ “о Ље прекор.

Ц “о Ље прекор, а могло би бити и питаЬе. Ќи Љедно, ни друго ниЉе лоше. ¬рло Ље разумЪиво, Ъудски Ље.  ако Ље то мени могло да се деси?! ” епилогу кЬиге, на коЉу се позивате, говорим о сусрету са девоЉчицом на самрти. –екао сам ЉоЉ: „ћогу ли да те питам? ( тада се у мени родила сумЬа у Ѕога...) ƒа ли си некада поставЪала себи питаЬе: „√осподе, зашто се то мени десило?“?“ „Ќе, Ц каже. Ц ЅатЉушка, сваки пут сам се питала: „«ашто се то ниЉе са мном десило, √осподе?!“ » очекивала сам не смрт, него просвеЮеЬе.“

“о су врата кроз коЉа се одвиЉао разговор Ѕога са девоЉчицом. “аквог Ѕога у  ога ми сада сумЬамо, са смрЮу и осталим, Ц нема. «ар може бити Ѕог,  оЉи Ље допустио смрт (у оном смислу како Ље ми схватамо)?! «а мене Ље смисао смрти без признаваЬа Ѕога необЉашЬив!

«амислите наш живот. ” прошлом животу сам био астрофизичар и зато знам: живимо у свету колосалних растоЉаЬа. “о Ље невероватно! —ада Юу вам реЮи колико Ље велики свет. —ветлост коЉа има огромну брзину, оквирно за секунд стиже од ћесеца до «емЪе, а око 8 минута Ље потребно да преРе растоЉаЬе од —унца до «емЪе. ќд наЉудаЪениЉе планете му треба 3,5 сата. ќд „првог —унца“, коЉе се налази изван оквира нашег —унца, Ц 3,5 године. Ќаша галаксиЉа Ље толико велика да има 200 милиЉарди звезда. ƒиЉаметар галаксиЉе Ље око 100 хиЪада светлосних година, то Љест, светлости треба 100 хиЪада година да проРе кроз Ьу. » постоЉи 100 милиЉарди таквих галаксиЉа у ¬асеЪени. »ли, узмите време: старост ¬асеЪене Ље, како кажу, 13,7 милиЉарди година. “о су недостижне величине!

Ц ” чему Ље ту утеха за нас?

ЦЌаставиЮу. ∆ивите 70, 80, 100, па и 200 година, али не више! £а такоРе. —ада имам 53 године, и моЉ животни пут се полако завршава. ћоЉ пут Ље маЬи од тачке. ѕостоЉи смрт коЉу не можемо одредити: ни када Юе доЮи, ни како. «намо само Љедно Ц да Юе она безусловно наступити. ѕа зар Ље могуЮе да Ље наш живот то „ништа“? £едан познати физичар Ље говорио да смо дошли до теориЉе по коЉоЉ смо ми резултат прерасподеле честица ни из чега.  аква трагедиЉа! „ини ми се да помоЮу таквих теориЉа схватамо ништавно мало у односу на то шта бисмо све могли да схватимо о свету: оваква теориЉа одводи од претпоставке да постоЉи нешто велико, сакривено од нас, што превазилази наш разум, али у чиЉе оквире се можемо уклопити. “акав поглед би могао да нас укЪучи у другу логику, да успостави нашу везу са Ѕогом!

Ц ако да пребродимо бол од растанка са овим животом, чак и ако веруЉемо у живот после смрти?  ако пребродити тугу од губитка воЪене особе?

Цћислим да треба да дамо себи простора да преживимо таЉ бол. Ѕол Ље сведочанство наше Ъубави. ƒок сам живео у јмерици, често сам меЬао станове. “оком сваке селидбе сам осеЮао да ми чупаЉу душу и кореЬе из места на коЉе сам навикао. «аволео сам своЉе зидове, намештаЉ, собе, како су биле распореРене ствари, фотографиЉе, кЬиге и предмети Ц био сам везан за Ьих.  олико Љако смо тек везани за човека! ”колико Ље то ваше дете, коЉе сте ви одгаЉили....ћаштали сте о ЬеговоЉ будуЮности, планирали живот, држали га у наручЉу и волели Ц а сада он, пред вашим очима, одлази! «ар Ље могуЮе да се не осеЮа толики бол?!

Ц£ош Ље горе ако оно пред вашим очима страда. –еЮиЮете: искушеЬе...

Ц ЌеЮу Ља реЮи: искушеЬе. ”право то и Љесте оно право, огромно, врло често неиздржЪиво искушеЬе. Ќе бих пожелео никоме, па ни себи, да осети страдаЬе ближЬег. ћеРутим, то Ље реалност коЉа постоЉи у нашим животима. «ахваЪуЉуЮи болу видимо, макар Ља видим, велику Ъубав према човеку коЉи страда. —а Ьим се саосеЮам. » то Ље сведочанство Ъубави. ƒа ли ме разумете? ѕитаЬе Ље како улити наду у своЉ бол.

Ц Ўта нам помаже да видимо перспективу?

Ц¬ера. ¬ажно Ље не шта нам помаже, него шта нам одмаже да Ље видимо! Ќаше доба Ље рационално доба. Ќаши приЉатеЪи су Љеднакост, докази. »пак, то ниЉе Љедини начин спознаЉе. ѕостоЉи друго знаЬе Ц да се човек смири пред великим и непознатим коЉе га окружуЉе. ЌавешЮу вам пример. ѕомоЮу физике данас можемо видети, схватити, обЉаснити само мали део свега што постоЉи. Ќа пример, ¬асеЪену чини само 4 % онога што видимо захваЪуЉуЮи телескопима, радиотелескопима, гама зрацима. 23 % чини тамна материЉа, 73% тамна енергиЉа. ќ тим цифрама научници говоре последЬих година. ”право Ље овде скривена таЉна: не у 4 процента коЉе видимо, веЮ у 96% коЉе не препознаЉемо.

Ѕог-слуга, Ѕог-психолог, Ѕог истински

††††

Ц «нате, то Ље зато што имате специфично образоваЬе.  ако може обичан човек, коЉи не влада тим знаЬима и нема блиског односа са Ѕогом, осетити оно што постоЉи изван граница света у коЉем се налази?

Ц ќдговориЮу вам врло Љедноставно. ѕре сто година грци, коЉи су живели на месту где сада живимо, нису знали све оно о чему сам говорио, нити су имали тих препрека коЉе стоЉе пред савременим човеком. »мали су веру, коЉа им Ље давала много веЮу утеху у односу на ону коЉу ми поседуЉемо. ” наше време, тешко трпимо страдаЬа коЉа су трпели Ъуди пре нас.

Ц «бог чега? Ќаш живот Ље постао лакши?

Ц Ќаш живот Ље постао егоистичан. ѕокреЮу га наше жеЪе. ∆елим Ц и биЮе тако како хоЮу. јко не успева, Ља то не разумем. “о Ље резултат логике коЉа Ље основана само на такозваним правима човека.  ако Ље чудесно када човек може да се смири, да ограничи своЉе „Ља“ и да види оно што су видели наши преци. Михов интелект Ље био маЬе оптереЮен, били су, за разлику од нас, изнутра више испуЬени.

Ц¬ероватно да би се дотле дошло, треба тражити оно унутрашЬе?

Ц“о, о чему говорите Ље стохастички приступ: седим и мислим о проналаску Ѕога. ѕостоЉи нешто доступниЉе свима, Љедноставно, практично и што даЉе резултат Ц имати помало филозофски склоп ума. ќн Юе нам дозволити да видимо ствари у своЉоЉ Љедноставности, смиреЬу и истинитости. Ѕез гордости и претензиЉа. ѕопут оне девоЉчице... имала Ље велико смиреЬе.  ада кажем: „«ашто не мени, него мом ближЬем?“ Ц гордост. »ли: „«ашто Ље Ѕог са мном урадио то и то?“ ЌиЉе Ѕог урадио! ѕостоЉе ситуациЉе у коЉе упадамо, и онда молимо Ѕога за помоЮ.

Ц «ашто веЮина Ъуди пре прилази Ѕогу, ÷ркви, вери преко тешких ситуациЉа, када Ље неопходно молити за помоЮ, него у благостаЬу?

Ц ћислим да желе оно о чему смо веЮ говорили. ” ÷ркви траже Ѕога-психолога.

—познао сам Ѕога у своЉоЉ среЮи, успеху коЉи ме ниЉе испуЬавао. Ѕог се испоставио веЮи него моЉ успех. „итаЉуЮи текстове светих отаца, где описуЉу своЉе искуство проживЪаваЬа Ѕога, свако види да постоЉе врата коЉа воде ка √осподу, преко радости, слободе, смиреЬа, наде. ѕостоЉе и друга, она доводе човека путем страдаЬа, губитака, бола. » Љедна, и друга воде ка Ѕогу. «амислите сада батЉушку коЉи се нашао у тешкоЉ ситуациЉи. ќн се може обратити Ѕогу само са речима: „—ам сам, наг, не могу више! ѕомози, потребно ми Ље “воЉе присуство.“ » он Юе кроз утеху осетити присуство Ѕога. ¬елика Ље то ствар!

Ц ќбично човек осеЮа присуство Ѕога, када се испуни оно о чему Ље молио. «ар ниЉе тако?

Ц “ако Ље. —усреЮемо се са отвореним чудом, са испуЬеЬем онога за шта смо се молили, када нам Ље Ѕог слуга. »мамо прохтеве, ќн долази и испуЬава их. јко не, ќн нас чини незадовоЪнима.

Цќбично даЉемо Ѕогу обеЮаЬе, и ако се после тога ништа не промени, позивамо се на то да Ѕог не постоЉи, а ако Ље молба испуЬена, онда постоЉи...

Ц “о Ље „Ѕог-слуга“, „наш сопствени Ѕог“, коЉи Ље створен од Ъудског материЉала. “аЉ Ѕог ниЉе Ѕог ќткровеЬа. »стински Ѕог ниЉе нека „виша сила“, нити „виши смисао“, ни „добро“. ќн Ље Ћичност,  оЉа ме Ље попут магнета привукла ка ÷ркви. ”право Ѕог као Ћичност.

”скоро Юе наступити и ЅожиЮ. Ќе славимо га због тога да бисмо на било коЉи начин прошарали своЉ живот. ќ чему нам говори ЅожиЮ? Ѕог као Ћичност Ље постао „овек! ѕотресно сазнаЬе!

ЅожиЮ: баЉка или реалност?

††††

Ц—лавимо таЉ догаРаЉ Љедном годишЬе?

ЦЌе, славимо га сваког трена. »сто тако и сваког трена нашег живота проживЪавамо ЅожиЮ, ¬аскрсеЬе, –аспеЮе, ЅогоЉавЪаЬе... √оворим у идеалном случаЉу. —мирени хришЮанин непрестано проживЪава те тренутке.

Ќа ЅожиЮ Ѕог постаЉе „овек да би се човеку откриле божанске димензиЉе. ƒа Ље у питаЬу рационално умствоваЬе, веЮ бисмо га оповргли. ћеРутим, имамо сведочанства на основу животног искуства. —тавЪам их раме уз раме са светским откриЮима у науци. “о су величанствени тренуци, дати човеку да их осети.

Ц јли не свима, и не увек?

Ц—вима. £а са тиме живим. ќкружуЉе ме. ƒоЮи Юе и до вас!

Ц¬аше високопреосвештенство! ƒве године сте провели на —ветоЉ √ори, коЉу називате „универзитетом срца“. “амо Ље вероватно, лакше бити у ЅожиЉоЉ близини, захваЪуЉуЮи самоЮи и удаЪаваЬу од света?

Ц —амоЮа много помаже! Куди коЉи теже разговору са Ѕогом, бираЉу таЉ пут.  ада сам желео да постанем научник, изабрао сам универзитет са наЉбоЪим условима за достизаЬе свог циЪа. “ако и ови Ъуди, са призивом на монаштво, сматрали су јтос за наЉбоЪе место. Ќо, недавно сте изговорили мудре, животне речи о томе да и у свакодневним искушеЬима и недаЮама човек може да се обрати Ѕогу и да √а пронаРе. » то Ље диван сусрет!

Ц олико пута у животу човек може доживети велики тренутак сусрета са Ѕогом?

Ц£еданпут, у тренутку своЉе сумЬе, рекао сам Љедном професору медицине коЉи ме Ље инспирисао (веЮ Ље отишао са овог света): „Ѕога нема“. ѕитао Ље: „«ашто?“ Ц „«ато што нема хришЮана, Ъуди ЅожиЉих“. Ц „ќтвори очи и погледаЉ около! —ви Ъуди, сваки човек, има поред недостатака и врлине, коЉе чине образ ЅожиЉи и даЉу могуЮност сусрета са Мим. ” ближЬима проналазимо Ѕога.“

Ц »зговорили сте да Ѕога нема у тренуцима сумЬе?

Ц ƒа, имао сам шест година корисне сумЬе. » дан, данас понекад могу посумЬати у Ѕога. ƒопада ми се, Љер знам: као резултат сумЬе, ближе Юу приЮи Ѕогу. ќбЉасниЮу. ƒолазим у болницу и видим девоЉку мало стариЉу од 20 година. ¬идим како се мучи. ѕоред Ье су немоЮни од страдаЬа родитеЪи. ”место да даЉем религиозне савете, са хладним срцем механички говорим: „√осподе! «ашто тако?  акав Ље свет у коме живимо?!“ Ќе могу ништа друго да кажем. “ако Юе свако реаговати у сличноЉ ситуациЉи. ” таквим моментима сумЬам и говорим: „√де си “и, √осподе?“

Ц ј после √а проналазите?

Ц ѕроналазе га сви Ъуди на ЅожиЮ. “о и Љесте сусрет са истинским Ѕогом. »стина, ево ЉудеЉи су чекали да Юе доЮи Ѕог, да Юе се спустити са небеса у слави и части, са анРелима! јли ништа слично се ниЉе догодило. —амо ћладенац у ¬итлеЉему. «а Мега нису могли да кажу да се родио Ѕог.

Цќдакле знамо да ЅожиЮ ниЉе баЉка, или лепа прича са Љелком, Љаслама и разнобоЉним лампицама? —ве изгледа врло театрално...

Ц“о о чему говорите, Ље погрешан доживЪаЉ ЅожиЮа. ”брзо након роРеЬа Ѕогомладенца почела су гоЬеЬа и 11 милиона Ъуди Ље дало своЉ живот за Мега. “о се никако не може назвати „баЉка“. ƒали су своЉ живот без остататака за Мега, за Мегово ¬аскрсеЬе. » Ља сам због Ѕога оставио своЉ светски живот. «ар мислите да сам то урадио због „баЉке“? Ќаше доба не разуме, за Ьега су ЅожиЮ вашари, вертепи и прЉаники са «апада, нажалост! ЅожиЮ Ље могуЮност сусрета са Ѕогом. » она Ље важниЉа од нашег сусрета и беседе.

Ѕог, у коЉег не веруЉем

††††

Ц ¬рло сте блиски младима. ќмладина Ље наша будуЮност. «нам да вам долазе многи да се консултуЉу са вама око питаЬа коЉа их муче. Ќа ваш поглед, коЉи су основни проблеми омладине данас?

Цѕрво бих желео да вас исправим. –екли сте да сам близак младима. Ќе, близак сам сваком човеку! —ада говорим са вама, не познаЉем вас, телевизор не гледам и дошао сам са повереЬем, и не због неког циЪа. ≈во ме поред вас, као и поред тих младих Ъуди, као и поред старице коЉа умире. ¬олим да будем меРу младима Љер су они бунтовни део нашег друштва (и не зато што на Ьима лежи будуЮност). —ви имаЉу будуЮност у перспективи вечности. «а мене будуЮност ниЉе овоземаЪска. “о Ље могуЮност коЉа проистиче из овоземаЪске будуЮности и тече ка вечности.

Ц јли у овоземаЪскоЉ будуЮности ми реално живимо...

Ц» Ља такоРе живим, иако проживЪавам и другу, вечну. јко погледамо те младе Ъуде, видеЮемо да их сами уништавамо оним што им даЉемо. Ќедавно ми Ље дошао Љедан атеиста и човек посвеЮен политици.  аже: „Ќе знам...моЉе срце се отвара за веру, меРутим, моЉа филозофиЉа Ље мало другачиЉа“. ѕитам га: „Ќиси верник?“ Ц „ѕа, не бих тако рекао“, Ц „Ўтета“, Ц кажем. Ц „«ашто“ Ц „≈то, Ља нисам верник“. Ц „” ком смислу? Ќе разумем...“ Ц „–еЮи Юу ти у каквог бога не веруЉем. јко Ље бог „та ÷рква раскоши, провокациЉа, жестине, лицемерЉа, кариЉеризма, неурачунЪивих реакциЉа“, ни Ља Ље не прихватам. —ада замисли Ъубав, о коЉоЉ се говори у £еванРеЪу! «амисли ÷ркву, коЉа, попут зрака шири блаженство Ц Ѕлажени чисти срцем...блажени гоЬени за правду...“ Ц „ƒа, и тога тамо има...“

ƒакле, ако си црквени човек, а не можеш сведочити ту Ъубав, та блаженства, боЪе Юути. јко ми, свештеници, то не можемо, боЪе да „затворимо уста“.  ада ми долази младиЮ, трудим се да му улиЉем наду и такав поглед на свет, са коЉим би могао да се бави оним што му доноси радост. “ада се и Ља радуЉем заЉедно са Ьим. ∆елим да откриЉе другу димензиЉу живота. —а младима Ље много лакше, него са одраслима.

ЋитургиЉа: спустити Ѕога на земЪу

Ц«нате младе Ъуде коЉи редовно долазе у храм?

Ц —ам не бих отишао у такву ÷ркву, о коЉоЉ Ъуди говоре као о нечему тужЬикавом. ћлади иду тамо где има наде. ѕре две, три године су ме позвали да освештам школу. ƒеца никако нису могла да се утишаЉу, учитеЪи су покушавали да их смире, грдили их. Ќа краЉу су се сви умирили.  ада се освештаЬе завршило, директор Ље рекао: „ƒанас Ље наш гост митрополит. ќн Ље изузетан човек, студирао Ље тамо и тамо, урадио у животу то и то“. ƒеца се нису много заитересовала. „јко се сложи, волели бисмо да га позовемо да Љош Љедном буде наш гост и одржи вам час физике или биологиЉе“.  ажем: „ƒецо, врло сам вам захвалан за пажЬу и са великом радошЮу Юу одржати час из физике, коЉу добро знам, и биологиЉе. јли, мислим да вам могу дати нешто више. ”чити вас физици и биологиЉи могу и други учитеЪи. ’аЉде да доРем одслужим ЋитургиЉу код вас. —пустиЮу вам Ѕога на земЪу“. ƒеца су аплаудирала. ѕомислио сам: „¬ероватно нису разумели шта сам рекао!“ –азуме се да нису поверовали да могу то учинити, али су интуитивно осетили да се ради о нечему добром, што желе и чему сами теже.

√лавни проблем Ц одсуство истинитости у ÷ркви

††††

Ц¬и сте против раскоши у ÷ркви, скупих одежди...

Ц Ќиког не осуРуЉем. јли, мислим да Љедноставност краси. —авременог човека не спутава раскош да преРе праг ÷ркве. »пак Ље ниЉе тако пуно. √лавно Ље одсуство истинитости у ÷ркви. Ќедостатак истинских речи. Ќаше “аЉне су постале само обреди...

Цћного пута сте говорили о томе да “аЉне треба да буду бесплатне, да Ъуди не треба да плате за венчаЬе...

Ц«ар ниЉе очигледно? ≈во примера: венчаЬе. —ви поклаЬаЉу младенцима поклоне: роРаци, приЉатеЪи, комшиЉе, браЮа и сестре. ѕа зар ÷рква не може да им нешто поклони? «ашто да тог дана не рашири своЉ загрЪаЉ за Ьих?

£едном сам отпутовао на венчаЬе Љедном човеку на високоЉ функциЉи. ”радио Ље све да “аЉну ¬енчаЬа обавим Ља. ќтпутовао сам, венчао из свег срца, благословио младенце. Ќаша митрополиЉа дели „Ќови «авет“ у издаЬу манастира ¬атопед, лепо дизаЉнирани, са позлатом. ƒакле, поклонио сам им Љедан такав „Ќови «авет“ и благословио их. Ѕили су дирнути. ќтац породице Ље све време понавЪао: „ акво Ље то било венчаЬе!“. —лужио сам као обично. Ќишта више! ѕотом ми се обратио: „’аЉдете, останите Љош мало, уРите у дом“. ќдговорио сам: „Ќе могу, морам да се вратим, ускоро почиЬе бдениЉе“. ј он: „ћа какво бдениЉе! ћолим вас, уРите!“ ”шао сам, направили смо заЉедничку фотографиЉу, како Ље он замислио. ѕрозборио сам коЉу реч, благословио Ьегов дом и кренуо ка излазу. —тоЉим на вратима, он ми протеже коверат.  ажем: „¬рло сам вам захвалан, али немам разлога да узмем таЉ коверат.“ Ц „ћолим вас! ¬идите ли колико имам!“ »мао Ље свадбу за хиЪаду Ъуди, кетеринг и томе слично. „–адуЉте се! Ц кажем. Ц »мам више од тебе. “и имаш новац да ми даш. ј Ља сам дошао да ти подарим благодат“. Ц „“о Ље прилог“, Ц узвраЮа. ќдбио сам: „’вала, ниЉе потребно“.

Ц„ак ни као прилог нисте узели. «бог чега?

Ц ƒошао сам на венчаЬе, не да бих прикупио новац на дела милосрРа митрополиЉе. —ложиЮете се, ви бисте поступили исто као таЉ отац. “о Ље добро Љер Ъуди желе да даЉу. ÷рква поступа ружно ако жели да добиЉа.

Ц Ќавикли смо да даЉемо, а не да добиЉамо...

Цƒавно су ме позвали да одслужим помен. Ѕио сам Љеромонах. ∆ена Ље отворила торбу, прочепркала по ЬоЉ и веЮ држала свежаЬ новчаница да ми преда. Ќисам протегао руку ка ЬоЉ да целива, како се обично ради.  ажем: „Ќека Ѕог упокоЉи преминулог!“

Ц«нали сте шта Юе се даЪе догодити?

ЦЌаравно. „Ѕлагословите, оче“. –екао сам: „¬еЮ сте добили моЉ благослов“. „ћолим вас, оче!“ Ц „ЌиЉе потребно. ”шао сам у храм, за неколико минута сам одслужио помен. “акве грехе не узимам на себе.“ ќна Ље пЪеснула рукама: „ќваЉ човек Юе бити свет!“  ако Ље све Љедноставно. –екао сам ЉоЉ: „ћолим вас, склоните новац“. Ц „ќче, у том случаЉу молитва неЮе бити делотворна.“ Ц „јко ми не даш новац, можда Юе бити делотворна, а можда и неЮе. јко ми даш, сигурно да неЮе“.

“о Ље образац Ъудског размишЪаЬа. ” томе нема ништа добро. ЌиЉе ли тако?

Ц“ако Ље. ћеРутим, и ÷рква прикупЪа са тацне новац за свеЮе, за требе, за Љедно, друго...

Ц—ве може бити и добро, и лоше. «ависи како се реализуЉе. ” нашоЉ митрополиЉи смо спремни да не користимо тацну, ниЉе неопходна. јли постоЉе и екстремне ситуациЉе, када су Ъуди пострадали од пожара, на пример. ”стао Ље народ. ƒа се ниЉе дигла и ÷рква, одмах би Ље окривили!

Ц ƒа, свакако.

Цјко ÷рква одбиЉе тацну, поставЪа се питаЬе: аха, а одакле им новац? «анимЪиво, где га криЉу?! ѕостоЉи такав зли скептицизам...

Ц “о Ље неповереЬе народа.

ЦЅез обзира, у нашоЉ митрополиЉи, колико знам, Ъуди су спремни да учествуЉу у животу ÷ркве. ћноги су нам давали пристоЉни новчани износ. “и Ъуди су прилагали и нама, и ÷ркви, и ставЪали новац на тацну. ”век поставЪам питаЬе: како да распоредим таЉ новац? —ама чиЬеница Ьихове жртве, сведочи о томе да Ъуди желе да жртвуЉу. “ада Ље тацна добро дело!

Ѕожанствени живот може почети овде

††††

Ц¬аше високопреосвештенство! Ќаш циклус се назива „ƒруга димензиЉа“. ѕо вама, да ли Ље наш живот овде, у тоЉ димензиЉи у коЉоЉ живимо, или Ље ипак негде другде, где се надамо и замишЪамо да постоЉи?

Ц ЌеЮу се сложити са вашим „замишЪамо“. „Ќадамо се“, чини ми се неЉако, „веруЉемо“Ље много боЪе. „ƒруга димензиЉа“ ниЉе место. ћало другачиЉе бих рекао. ѕриродно, наш живот Ље у овоЉ димензиЉи и одатле почиЬе све. ћеРутим, наш живот ниЉе само у томе. ќн Ље мало другачиЉи. ћоЉе учешЮе у беседи Юе бити оправдано уколико сам успео да пробудим сумЬу да постоЉи други живот, са другом логиком, различитом од „Љедем, учим, женим се, старим, умирем“. ƒа постоЉи нешто Љош осим 70 килограма, 70 година, 70 еура месечно, недеЪно, дневно коЉе човек зараРуЉе. ƒруги доживЪаЉ живота. Ѕожанствени живот може почети овде, на земЪи.

—а митрополитом ћесогеЉским и ЋавреотикиЉским ЌиколаЉем
разговарала ≈ва  ириакопулу
са савременог грчког превела јлександра Ќикифорова
—а руског »ва ЅендеЪа

17 / 12 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0