Srpska

„естертон, Ћуис и митрополит јнтониЉе

Ќеко Ље оштроумно запазио да су у ’’ веку меРу свим проповедницима £еванРеЪа у ¬еликоЉ ЅританиЉи (а у то време их Ље тамо било доста) Ъуди чули и дубоко прихватили гласове само троЉице Ъуди. ќви проповедници су √илберт „естертон,  лаЉв Ћуис и митрополит јнтониЉе (Ѕлум). ¬реди пажЪивиЉе погледати ову троЉицу „последЬих ћохиканаца“, пошто Ље управо труд налик на Ьихов потребан сваком друштву коЉе чува своЉу везу са ’ристом и ÷рквом.

††††

„естертон и Ћуис су мирЉани. ќни не заузимаЉу никакво место у хиЉерархиЉи, нису везани корпоративном етиком, нису обележени печатом школског, специЉалног образоваЬа. «ато су специфично слободни. “амо где епископ и свештеник мора три пута да се осврне на мишЪеЬе надреРених, на евентуални друштвени резонанс и слично, ова двоЉица говоре оно што мисле привлачеЮи слушаоце ЉедноставношЮу и смелом искреношЮу. ќни не говоре зато што Ље то нужно, зато што Ље то Ьихова обавеза због зваЬа и положаЉа у друштву, веЮ само због вере и узнемирености срца. » нехотице се сеЮамо нашег домаЮег „витеза вере“, како су га с поштоваЬем називали чак и неприЉатеЪи, тачниЉе Ц јлексеЉа ’омЉакова. ќн се ниЉе борио за ÷ркву зато што Ље завршио богословиЉу, веЮ зато што Ље живео у ÷ркви и ради ÷ркве. ” области учеЬа о ÷ркви ниЉедан Љерарх ниЉе био тако свеж као оваЉ мирЉанин.

”осталом, иако Ље ’омЉаков био песник, у богословЪу Ље био управо богослов, а нипошто не писац коЉи говори на богословске теме. ЌиЉе писао чланке или есеЉе, веЮ велике и озбиЪне радове. „естертон и Ћуис тешко да су били богослови. ќбоЉица су почиЬала да ствараЉу као песници. ћеРутим, постали су познати: Љедан као новинар, есеЉиста и критичар; а други као писац и тумач хришЮанских основа, као катихета с академским знаЬима.

«а разлику од обоЉице митрополит јнтониЉе ниЉе писац и ниЉе професор, ниЉе новинар и ниЉе полемиста. ќн Ље сведок. Мегове речи су увек сведочанство о ономе што наизглед знамо од детиЬства. ћеРутим, владика увек ономе што нам Ље познато уме да дâ ону дубину на коЉу су ретки заронили. — дубоким осеЮаЬем, с великом снагом веродостоЉности коЉа проистиче из личног искуства и дубоке уверености у истинитост речи коЉе изговара, он сваки пут слушаоцу изнова открива £еванРеЪе. –еч ЅожиЉа у Ьеговим устима никад ниЉе сувопарна и ниЉе досадна. ќн не маше цитатима као палицом, плашеЮи оне коЉи се не слажу. јли излива реч као ЉелеЉ; лечи душе од чирева неверЉа, таштине и неодговорности.

ЌиЉедан од Ьих троЉице ниЉе роРен као хришЮанин, али су то постали. —ваки од Ьих Ље у стаЬу да поштено исприча о своЉим сумЬама, о трагаЬу за Мим, о томе како √а Ље пронашао. ќва честитост коЉа нас привлачи у стаЬу Ље да се дотакне самог средишта савременог човека коЉи се плаши традициЉе, за коЉег Ље хришЮанство „превише оптереЮено“ теретом минулих епоха. »з традициЉе, не одбацуЉуЮи Ље уопште, веЮ пре Юе бити Ц потврРуЉуЮи, троЉица благовесника васкрсаваЉу осеЮаЉ ЉеванРеЪске свежине. ” Ьиховим устима Ќови «авет Ље заиста Ќов, а £еванРеЪе Ље радосна вест и боЪе се не може реЮи.

«анимЪиво Ље да за разлику од „естертона и Ћуиса митрополит јнтониЉе ништа ниЉе писао. ƒеловао Ље сократовски: питаЉуЮи, одговараЉуЮи, ЮутеЮи повремено и размишЪаЉуЮи наглас пред лицем Ѕога и саговорника.  асниЉе су Ьегове беседе постаЉале кЬиге захваЪуЉуЮи напорима приЉатеЪа и поштовалаца. —реЮа што Ље живео у време средстава за снимаЬе звука и нису били потребни напори стенографа. ”згред речено, о епохи. “ехнички напредак, повеЮаЬе броЉа становника, прекинута веза времена и свеопшти метеж...  о ниЉе грдио наЉновиЉу историЉу и духовну подивЪалост савремног Ъудског мравиЬака?! „√воздени век, гвоздена срца.“ јли ова епоха нам ипак дозвоЪава да издаЉемо говоре мудрих Ъуди помоЮу техничких средстава и да преносимо ове говоре хиЪадама и милионима слушалаца.

ƒобро би било да сваки град има свог митрополита јнтониЉа, сваки универзитет Ц свог Ћуиса и сваки лист Ц свог „естертона. јли то би било добро. ј ако Ље лоше? јко Ље лоше овакви Ъуди су ретки и за многе би непоправЪив губитак било да их чуЉе само наЉближе окружеЬе. ” средЬем веку, кад Ље веЮина пастве била неписмена, кад су кЬиге биле скупе и кад ниЉе било медиЉа, све Ље зависило од могуЮности да се мудар човек чуЉе уживо. ƒанас, удаЪени Љедни од других временом и простором, можемо да се поучавамо благодатном речЉу помоЮу кЬига и различитих аудио и видеоснимака. —ва троЉица су то имала на уму. —ва троЉица су у различито време и с различитим интензитетом држала беседе, предаваЬа и проповеди на радиЉу. ќдносно, они су сасвим савремени, да би их човек данашЬице схватио, и сасвим су устремЪени у вечност, да не би угаРали тренутном укусу, веЮ да би бранили или обЉавЪивали истину.

ѕрот. јндреj “качов. Ѕегунац од света. ƒраслар, 2016 ѕрот. јндреj “качов. Ѕегунац од света. ƒраслар, 2016
ѕотребна су нам ова троЉица, наравно, с другим презименима. ѕотребни су нам мачеваоци попут „естертона, коЉи су спремни да извуку из корица оштар мач неоспорних аргумената и да на предаЉу примораЉу сваког скептика или несавесног критичара, коЉи хули оно што не зна. ќваЉ формат наЉбоЪе одговара свим облицима журналистике.

ѕотребни су нам професори коЉи се много приЉатниЉе осеЮаЉу у друштву древних рукописа него на аутобускоЉ станици. ќни, зовуЮи у помоЮ безброЉни збор писаца и песника коЉи су некад живели, могу да дочараЉу Ъудима, коЉи су учили „нешто и некако“ хришЮанство као плодну снагу, коЉа Ље у сва времена могла да запали срца и донесе радост.

ѕотребни су нам, напокон, епископи коЉи о ’ристу могу да говоре не одозго надоле, веЮ лицем у лице, не као они коЉи уче, веЮ они коЉи несебично деле истину с другима.

ќва троЉица су потребна друштву коЉе себе сматра образованим и паметним; друштву коЉе Ље чак помало уморно од свог свезналаштва и коЉе попут ѕилата, слежуЮи раменима, пита: „Ўта Ље истина?“ £едноставним Ъудима су потребни Љедноставни проповедници. јли Љедноставност нестаЉе. Ќа Ьено место долази недоучена надменост, коЉа Ље увек спремна да спори с Ѕогом због своЉе недоучености. ƒолази навика да се изговараЉу лаке речи на тешке теме и да се даЉу туРи одговори на вечна питаЬа, за коЉа човек ниЉе пострадао. ”право Ьима, Ъудима коЉи су заражени метафизичком неозбиЪношЮу, било би корисно да на ЉедноЉ од животних прекретница сретну неког од ове троЉице: „естертона, или Ћуиса, или митрополита јнтониЉа. Ќаравно, с другим презименима.

***

»з кЬиге "Ѕегунац од света"

—а руског ћарина “одиЮ

21 / 12 / 2016

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0