Srpska

ѕраведници последЬих дана

¬ладимир ЎЮербинин Ље снимио око 80 документарних филмова, а 1994. године Ље основао иконописну радионицу у —ретеЬском манастиру у ћоксви, чиЉи маЉстори су осликали више од 18 храмова у –усиЉи, —рбиЉи, ”краЉини и ѕоЪскоЉ. —ретеЬски манастир Ље издао кЬигу ¬ладимира ЎЮербинина под насловом Ђ—рце скрушеної. ќна представЪа пут вере, устремЪен ка вечном животу, изложен кроз личне приче аутора. “о Ље кЬига о повратку нашоЉ истинскоЉ природи кроз покаЉаЬе, коЉа нам казуЉе како да се верно држимо пута √осподЬег.

††††

 ажу да у наше доба више нема праведника, а посебно у велеграду као што Ље ћосква. јли тако су говорили и у моЉоЉ младости: зар може нешто добро да изникне на безбожничком совЉетском тлу? ћеРутим, праведници су били меРу нама и тада, а уверен сам и да су и данас ту.

£едноставно, у данашЬе време православци траже и желе нешто друго. Мих привлаче харизматске личности, коЉе уживаЉу велику популарност у народу. “о су Ъуди коЉи шокираЉу оштрим речима или провокативним поступцима.

ј светост Ље увек стидЪива, непорочна и тиха. ќна зазире од бучних раскрсница и вике Ъуди. “ако Ље одувек било.

* * *

—асвим недавно, по земаЪским мерилима, свега пре 13 година, упокоЉила се у √осподу схимонахиЬа ћариЉа (“епЪакова), супруга бившег протоРакона московског “ихвинског храма оца јлексиЉа.

“аЉ храм се налази у близини метро станице ¬ƒЌ’ (велики саЉамски центар у ћоскви Ц прим. прев.), недалеко од бившег студентског дома ¬√» -а (еквивалент ‘акултета драмских уметности прим. прев.). “амо смо ишли, док смо били студенти, на све празнике и на све недеЪне службе. » врло често смо посеЮивали ту цркву са намером да чуЉемо како отац јлексиЉе пева на краЉу ЉутарЬе службе Ђ—вЉат √оспод Ѕог нашї. »мао Ље слаб, старачки глас (тада Ље имао преко 70 година), али чинило се као да не пева он, веЮ сама Ьегова душа.

ќтац јлексиЉе Ље изгледао као светац са иконе: витак, са дугом седом косом, коЉа му Ље прекривала рамена, са густом брадом и добродушним осмехом.

 ада би он разговарао са неким, изгледало би као да се цео предаЉе саговорнику, толико Ље у Ьему било искрености и топлоте, толико га Ље занимао човек, коЉи се налазио пред Ьим.

∆ивот оца јлексиЉа ниЉе био лак. ќн Ље био искушеник ƒаниловског манастира у ћоксви, када Ље манастир веЮ био пред затвараЬем. £едног дана дошао Ље игуману Ц епископу ‘Љодору (ѕоздеЉевском), како би сазнао шта му Ље даЪе чинити у животу.  омунисти су дотад позатварали скоро све манастире, Љедино што му Ље преостало Ље да се повуче у катакомбе или да ступи у безбожнички свет.

” то време владики ‘Љодору се обратила искушеница, чиЉи Ље манастир такоРе био пред затвараЬем, са истим питаЬем: шта даЪе?

¬ладика Ље помно осмотрио Ьега, па Ьу, потом узео Ьихове руке и сЉединио их, уз речи:

ЂЅудите заЉедно заувекї.

Ќе само да се у том тренутку Ьих двоЉе нису познавали, него нису никад ни видели Љедно друго, али су остали верни благослову владике до краЉа свог живота.

Ђ∆ивот Ље пролетео, дословце, за Љедан дан, Ц казала нам Ље попадиЉа после четрдесет дана од упокоЉеЬа оца јлексиЉа. Ц ∆ивели смо у беди и сиромаштву, отац јлексиЉе Ље радио у гаражи возног парка ÷  комунистичке партиЉе (каква ирониЉа!). јли било нам Ље весело и радосно, а живот Ље био лак. Ќе само што се за ових 58 година заЉедничког живота нисмо ни посваРали, веЮ не памтим да Ље моЉ муж икада подвикнуо на мене. »стине ради, Љедном приликом ме Ље случаЉно закачио лактом, не Љако, али ме Ље закачио. ѕосле тога се годинама извиЬавао за тої.

* * *

ќн Ље постао Ракон у педесет другоЉ години живота, после ƒругог светског рата. Ќа дан рукоположеЬа само што ниЉе умро, тачно пред ѕрестолом пукао му Ље чир на желуцу. Ќишта се ниЉе десило, преживео Ље, али Ље одустао од тога да прими свештенички чин, Љер Ље сматрао себе краЉЬе недостоЉним.

ќн Ље имао Љедну идеЉу, коЉу Ље обЉашЬавао свакоме кога би сусрео. ќн се чудио да Ъуди не разумеЉу суштину —вете “роЉице.

Ђ“о Ље Љако просто, Ц говорио Ље, Ц узмите на пример воду, пару и лед. ќни су у разним агрегатним стаЬима, али су у суштини Љедно те исто! “ако Ље и са —ветом “роЉицом!ї

ќн Ље молио образоване монахе из ћоскосвке духовне академиЉе да напишу стручан чланак о томе, али су му се професори само подсмевали и посаветовали га да настави да износи своЉе просте молитве.

Ђ–азумем да сам Ља само неук човек, али ако Ъуди нешто не разумеЉу, треба им некако обЉаснити!ї, Ц писао ми Ље, када сам веЮ био ангажован у своЉоЉ парохиЉи. ќн Ље сазнао да Ља пуно пишем и замолио ме Ље да срочим Ьегову идеЉу. јли Ља сам то одбио, не знам више ни због чега.

јтмосфера у Ьиховом стану у улици ƒокукина Ље била посебна. ѕосвуда су биле окачене старинске иконе и горела кандила. »мали су пуно куЮних Ъубимаца: два стара мачка, маЉмунче и великог папагаЉа са сломЪеним крилом, кога Ље Ьихова Юерка рестауратор, добила на поклон од морнара с коЉима Ље пловила у £апан, или може бити у »ндиЉу.

ѕапагаЉ Ље био онаЉ прави, гусарски.  ада су им долазили гости у посету, морали су да покриЉу кавез тамном крпом, Љер Ље  еша (тако су га звали) сваког госта дочекивао са сочним псовкама. “им ружним речима су га научили морнари. ћа колико год да су се Ьегови нови власници трудили да га одуче од те грозне навике и да га науче да изговара молитве, никако им ниЉе полазило за руком.  еша би псовао сваки пут када би се уплашио.

††††

* * *

ќвако Ље попадиЉа ћариЉа причала о смрти свога мужа, оца јлексиЉа.

ЂЅаЮушка Ље умирао у нашоЉ викендици, ниЉе боловао дуго и замолио ме Ље да не зовем лекаре. ¬идела сам да му Ље сасвим лоше, хтела сам да му приРем и да се расплачем, да га загрлим, али сам се боЉала да Юе он све схватити и почети да се секира.

ѕитала сам га:

“ ако се осеЮаш, баЮушка?”

ј он се насмеЉао на силу:

“ƒобро ми Ље матушка. ЅоЪе него икада пре.”

» Ља сам разумела да он тако говори да се Ља не бих ражалостила.

ћи смо се обеЮали Љедно другом до краЉа живота. » када сам видела да Ьегове очи гасну, да душа одлази, Ља сам му се бацила у наручЉе и заридалаї.

ќца јлексиЉа су сахранили у мантиЉи велике схиме. »споставило се да су он и попадиЉа одавно постали монаси и живели у велеграду у свом сопственом породичном манастиру.

»спунили су своЉ младалачки сан Ц постали су монаси...

¬ладимир ЎЮербинин
— руског јлександар АокиЮ

23 / 12 / 2016

     оментари:

    2017-01-16
    18:22
    Miodrag:
    Kakva velika sreca!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0