Srpska

ќ малим греховима и о малим добрим делима

††††

“реба се плашити малих грехова и не смеЉу се занемаривати мала добра дела.

“о Ље очигледна истина. ќ ЬоЉ су много говорили, и то праведни Ъуди, као што Ље архимандрит £ован ( рестЉанкин) у беседи „ќ чиЬеЬу малих добрих дела”. јли можемо, можемо и треба да говоримо Љедно исто разним Ъудима у различито време. Ќе треба да мислимо да Ље све наЉважниЉе веЮ речено, на пример, да су га рекли свети Ъуди.  ао прво, ниЉе све речено.  ао друго, оно што Ље речено Љедном треба много пута понавЪати.  ао треЮе, на свету на постоЉи чист плагиЉат. „ак и ако дословно понавЪам туРе мисли, пропустивши их кроз себе, претварам их у своЉе. ƒакле, вратимо се греховима и врлинама.

” свету морала рачуница Ље тешка. ѕонекад Ље рачуница у свету морала Љедноставно немогуЮа. ќдносно, квалитет у овом свету постоЉи, а о квантитету се не може увек говорити. ≈во примера.

„овек Ље бацио на под комад хлеба. Ѕацио га Ље и ниЉе га подигао. ЌиЉе га одувао, ниЉе га целивао, ниЉе рекао: „√осподи, помилуЉ.” ќваЉ човек Ље тешко згрешио. »споЪио Ље окорелост, глупост, незахвалност своЉе душе, своЉе неучествоваЬе у свакодневном труду на наЉвеЮи могуЮи начин. ћоже ли се овде говорити о величини парчета хлеба? ƒа ли постоЉи разлика у томе да ли Ље ово парче велико или Ље само корица? Ќаравно да не. √рех Ље учиЬен у принципу и ниЉе важно колико грама има хлеб коЉи Ље човек презрео.

√рами могу постати фактор морала у другим условима. ” ЋеЬинграду за време блокаде Ље човек коЉи Ље секао кончиЮем ништавни комадиЮ своЉе порциЉе и давао га ближЬем достоЉан да се назове именом свеца. ≈во, ту грами улазе у област морала и рачунаЉу се. ј у свакодневном животу нема разлике да ли Ље у питаЬу векна или корица. Ќема разлике ни кад дете у присуству родитеЪа баца на земЪу Реврек коЉи ниЉе поЉело до краЉа, а одрасле баш брига за то. ƒа би се грех назвао грехом овде не треба рачунати граме.

Ќа телевизиЉи Ље више пута приказивано како фармери у различитим земЪама «апада, коЉе су наЪутиле сопствене владе, организуЉе демонстрациЉе. ќкупЪаЉу се на градским трговима на тракторима, заграРуЉу магистрале механизациЉом. „есто демонстративно проливаЉу на асфалт на стотине буради млека како би показали да од производЬе немаЉу користи. ”век ме боли да гледам ово безумЪе коЉе има „економско оправдаЬе”. —ваки пети човек на «емЪи гладуЉе у свако време и у сваки час. ј негде неко налази да му Ље с тачке гледишта рентабилности исплативиЉе да проспе у мора на стотине тона житарица с неистовареног шлепера. ѕрофит Ље нечовечан као ћолох. ќн има своЉу Ц идолопоклоничку логику. «ато размишЪам: да ли се много разликуЉу човек коЉи Ље бацио на земЪу парче сендвича и бизнисмен коЉи уништава тоне намирница због тржишне сврсхисходности? Ўлепер са житарицама Ље у односу на корицу хлеба као слон и мува. јли Ъуди коЉи чине ове поступке могу бити Љеднаки.

„”крао Ље динар” и „украо Ље милион” Љесу изрази измеРу коЉих се може ставити знак Љеднакости. ћилион се разликуЉе од рубЪе. јли тамо пише и „украо Ље”. «бог ове речи као због множеЬа нулом нестаЉе разлика измеРу величина. ¬еличине постаЉу Љеднаке.

”згред речено, кад смо веЮ зашли у област математике, останимо у ЬоЉ због Љош Љедног примера.

ћорал има везе с Ѕогом и дотиче се вечности. “о Ље исто што и изаЮи у област бесконачног коЉе има потпуно другачиЉе математичке законе.

”змимо мноштво природних броЉева од 1 до 100. —ад узмимо мноштво природних броЉева од 1 до 100 коЉи су деЪиви са 2.  оЉи од ових скупова Юе бити веЮи? ѕриродно Ц први. ќн Ље тачно двапут веЮи.

—ад узмимо бесконачно мноштво природних броЉева с Љедне стране и бесконачно мноштво природних броЉева коЉи су деЪиви са два с друге.  оЉи од ових скупова Юе бити веЮи? ЌиЉедан! £еднаки су! Ѕесконачност Ље и тамо и овамо. » то значи да Ље у бесконачности део Љеднак целини. ќбично рачунаЬе се завршило.

» као што математика говореЮи о бесконачности доспева у област других закона, тако и човек говореЮи о моралу, о греховима и врлинама, доспева у другу област, тамо где мало вреди исто колико и велико.

» сад можемо да се приближимо схватаЬу катастрофе коЉа се десила у раЉу Ц грехопаду.

—а световне тачке гледишта, шта су страшно учинили ови први Ъуди? “акав ништаван грех и тако строга казна! √де Ље та Ъубав о коЉоЉ се свуда говори ако Ље Ѕог тако строг? јли ствар Ље управо у томе што Ље мало Љеднако великом тамо где Ље реч о греховима. ” греху прародитеЪа као храст у жиру, веЮ су били скривени сви грехови потоЬег човечанства.

£асан Ље и ЉеванРеЪски максимализам коЉи преЪубником назива веЮ онога ко гледа жену са жеЪом. √рех коЉи се невидЪиво чини у духу Љеднак Ље греху коЉи Ље испливао на површину и постао видЪив. «ато нам се неЮе судити по делима, веЮ по таЉни срца. Ќа дан када Ѕог узасуди таЉне Ъудске по ЉеванРеЪу моЉему кроз »суса ’риста (–им. 2, 16) Ц тако о томе говори апостол ѕавле.

£асно Ље зашто су због себе као због последЬих грешника плакали подвижници коЉи су отишли далеко од светских станишта. ¬идеЮи у себи семена греха у истим овим семенима су видели страшне плодове коЉи су се отимали да изаРу напоЪе и оваЉ призор Ље раРао бесконачне сузе.

ƒакле, мало Ље Љеднако великом, и то нас смирава кад разговарамо о гресима.

јли нас исте мисли теше и приликом разговора о врлинама. “еше нас, зато што нам постаЉу Љасне речи √оспода о чаши воде коЉу ако човек да неЮе изгубити своЉу награду. ѕостаЉе Љасна похвала сиромашне удовице коЉа Ље у црквену ризницу ставила два ситна новчиЮа.  ад Ље у питаЬу врлина закон Љеднакости измеРу малог и великог функционише подЉеднако беспрекорно.

—ваки човек може да донесе закЪучке на основу реченог.

“о може бити одлука да се не прихвата великих дела, али да с великом ЪубавЪу чини мала.

“о може бити поновно разматраЬе свог живота у смислу проналажеЬа обичних греховних „ситница” и покушаЉ да се растане од Ьих. ” сваком случаЉу, то треба да буде поЉачана озбиЪност према животу и пажЬе према своЉим поступцима.

„овек не мора да чини ништа велико да би се спасио. Ќе треба да чини ништа киклопски страшно да би отпао од Ѕога. » за Љедно и за друго су довоЪна свакодневна, неприметна, мала дела. ћала за наш свакодневни покварени вид, али коЉа попримаЉу истинске размере кад се вид побоЪша под утицаЉем благодати.

—а руског ћарина “одиЮ

26 / 12 / 2016

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0