Srpska

ЌаЉвиша школа

Ѕеседа о ƒетиЬцима, ћатерицама и ќчевима

ћоже ли жена заборавити пород своЉ, да се не смилуЉе на чедо утробе своЉе (»с. 66, 13)

††††

ѕородичне везе

” нашоЉ ÷ркви три недеЪе пре ЅожиЮа посвеЮене су везама и односима у породици.

“реЮа недеЪа пре ЅожиЮа Ц ƒетиЬци Ц опомиЬе децу на Ьихове дужности према родитеЪима.

ƒруга недеЪа пре ЅожиЮа Ц ћатерице, и прва недеЪа пре ЅожиЮа Ц ќчеви Ц опомиЬу родитеЪе на дужности према деци.

ќбичаЉ да на ове празнике родитеЪи везуЉу децу и деца родитеЪе има символичан значаЉ. » Љедни и други одрешуЉу се поклонима.

ќваЉ обичаЉ Ље дивна слика нераскидивих веза измеРу родитеЪа и деце, предака и потомака. ”зице, коЉима Љедни друге везуЉу, то су знамеЬа Ьихових нераскидивих веза. “о Ље символика конаца коЉима се тка историЉа Љедне породице, Љеднога рода, Љеднога народа и читавог човечанства. Ўта би било са ткаЬем историЉе када не би било те потке и те основе? —ви би се конци расули и замрсили. ѕлатно историЉе не би било саткано, Љер родитеЪи предаЉу деци основу живота, а деца у ту основу уткиваЉу нову потку. “ако се везуЉе прошлост и будуЮност, старо и ново, бивша и будуЮа поколеЬа.

ќва три породична празника славе се у три недеЪе пре ЅожиЮа, пошто Ље оваЉ велики празник посвеЮен роРеЬу —ина ЅожиЉег и у славу Ќебеске ѕородице. ƒанашЬа недеЪа посвеЮена Ље материнству, па се због тога оваЉ празник зове ћатерице.

††††

ћатерино крило

£едан велики и у свету познати писац написао Ље кЬигу коЉа носи наслов „ рило материно“. ƒанас имуЮни Ъуди гледаЉу коЉе се високе школе у свету сматраЉу за наЉбоЪе, па тамо гледаЉу да пошаЪу своЉу децу на школоваЬе. ћноги мисле да су наЉбоЪи универзитети у ѕаризу, ќксфорду, ’арварду и други. ћеРутим, оваЉ велики писац доказуЉе у своЉоЉ кЬизи да од свих школа, коЉе постоЉе на свету, за човека наЉвише вреди оно што може да научи на „материном крилу“. “у школу не може да замени ни Љедна друга школа, па ни наЉславниЉи универзитети.

ѕитали су другог славног научника, коЉи Ље завршио неколико високих школа, стекао много научних степена и награда, написао много значаЉних кЬига, коЉа му Ље од завршених школа наЉвише помогла? „ЌаЉвише ми Ље помогла школа моЉе неписмене маЉке“, одговорио Ље таЉ велики научник. ќдакле таква снага, такав утицаЉ, таква моЮ ЉедноЉ неписменоЉ жени? Ќа то питаЬе ниЉе лако да се одговори. —амо по себи материнство Ље Љедно од наЉвеЮих чуда света. “о Ље таЉна сакривена у души и у срцу маЉке са мноштвом других осеЮаЬа, доживЪаваЬа и нагона. —ве Ље то изузетно и величанствено, по чему маЉка на земЪи личи на Ѕога на небу.

††††

ћатеринска Ъубав

ѕутописац Ље описао догаРаЉ из »ндиЉе. ” неком селу запалила се куЮа и Ъуди су гасили ватру. «а то време Љедан човек се од свих одвоЉио, гледаЉуЮи непрестано у Љедно дрво. Ќа питаЬе зашто не помаже у гашеЬу пожара, оваЉ Ље одговорио: „«анело ме Ље Љедно чудо и не могу да се одвоЉим од Ьега. ¬атра Ље захватила ово дрво и гнездо са младим птицама.  ада Ље маЉка птица приметила пламен око свога гнезда, почела Ље крилима да заклаЬа своЉу младунчад. Ќа краЉу Ље са Ьима изгорела.  о даде у срце овом малом, неразумном створу толику Ъубав? “о Ље могао да учини само Ѕог.  ада не би било других, ово Ље довоЪан доказ да Ѕог постоЉи“, завршио Ље своЉу причу онаЉ »ндиЉац.

Ќаш велики духовник и проповедник испричао Ље причу о Љедном свом доживЪаЉу. ¬оРен Ље на стратиште неки разбоЉник, коЉи Ље био осуРен на смрт, зато што Ље убио у ЉедноЉ куЮи мужа и жену, а потом запалио куЮу. “ако Ље затро целу породицу. ѕосматраЉуЮи оваЉ несреЮни догаРаЉ Ъуди су Юутали и нико ниЉе ништа говорио. ЌаЉедном из масе Ље излетела маЉка оног несреЮника, вичуЮи из свега гласа и преклиЬуЮи: „Ќе убиЉаЉте, господо, мога сина! ќн Ље био добар, али Ље наведен на зло. ”биЉте мене, Ьега пустите!“ ќвде Ље одговор на питаЬе по чему маЉка наЉвише личи на Ѕога. “у Ље такоРе и одговор на питаЬе где Ље центар материнства. “о Ље материнска Ъубав.

 риза материнства

ƒанас се говори у свету и код нас о кризама у свим правцима живота. Ќа жалост, меРу овима се помиЬе и криза материнства. Ќо, поменимо и пример где ниЉе било кризе.

ѕитали су Љедну маЉку, коЉа Ље имала дванаесторо деце, шта ЉоЉ Ље наЉвише помогло у васпитаЬу и подизаЬу деце. „ƒржала сам се непрестано за ЅожиЉу руку. “ако сам осеЮала да сам увек Љака“, рече ова жена. „Ќисам много држала лекциЉе деци и мало сам говорила. ” споразуму са своЉим мужем понашала сам онако како сам желела да се понашаЉу наша деца када одрасту. £а сам показивала Ъубав према деци и учила их да се меРусобно воле. ƒеца су делила не само Ъубав меРу собом, веЮ скоро и сваки залогаЉ. —тариЉа деца су били наши помоЮници у васпитаЬу и подизаЬу млаРе деце“.

 риза се материнства данас огледа и у избегаваЬу раРаЬа веЮег броЉа деце.  олика Ље то несреЮа, Љош сасвим не можемо сагледати. «а неколико година видеЮемо читаву трагедиЉу не само за поЉедине породице, веЮ и за читав наш народ! ƒа не говоримо о несреЮама коЉе повлаче за собом побачаЉи Ц злочини чедоморства у утробама маЉки. Ќаш народ каже: „«ло се не може издробити“. ЅоЉимо се да Юемо навуЮи гнев ЅожиЉи на читав народ због греха коЉи вапиЉе на небо!

 риза материнства Ље такоРе у томе што су многе наше маЉке исувише дуго одсутне са породичног огЬишта због запослености. Ќеки чак и оставЪаЉу своЉу децу одлазеЮи, ради запослеЬа, у иностранство. £ош Ље велики броЉ разлога коЉи нас подсеЮа на материнску одговорност према деци у нашим приликама. ќваЉ дан подсеЮа на ту одговорност и опомиЬе да се учини све што може да би се ствари поправиле.

ѕремудри —оломон каже: „ћудар син Ље радост оцу своЉему а луд Ље син жалост матери своЉоЉ“ (ѕриче —ол. 10, 1). ќваЉ празник Ље Љош и дан коЉи опомиЬе децу да доживе дубоку и молитвену благодарност за сва доброчинства коЉима су их задужиле Ьихове маЉке. Ѕило да су живе или мртве, оне су за своЉу децу живе и увек су уз Ьих присутне. ћа колико да деца учине Ц било молитвама, било речима, било делима Ц за своЉе маЉке, остаЮе им вечити дужници.

Ќека вам Ље свима среЮан и благословен оваЉ празник!

Ѕогу нека Ље за све слава и хвала сада и вазда Ц кроз све векове. јмин!

„асопис —ветигора

25 / 12 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0