Децембарске славе на Космету

Кажу да на Косову и Метохији нема Срба. Оно мало или мало више што их има страдањем спасавају своје душе. Нема струје у сред зиме или нестане вода изненада, то више није траума. Телефони укинути, сада су можда враћени или нису враћени. У ком селу има мреже а у које не можете да телефонирате, то нико не зна тачно да вам каже. Ко нас представља у Скупштини Косова, колико Срба ради у Приштини, то нико не би могао тачно рећи. Чак и то који је дан нерадан за Србе у Грачаници питање је. Јер неки празнују католички и православни Божић, а други само православни.

Много је недефинисаних параметара свакодневице у животу Срба на Косову и Метохији. Али када се обележавају манастирске и црквене славе- тада нема дилеме. У тај дан има много верног народа, незнано одакле су се сакупили.

У децембру само- сабирали смо се много пута. На дан Ваведења пресвете Богородице, домаћини су нам били у Липљану. Служио је отац Иларион игуман манастира Драганац . Житељи Липљана који се окупљају једино ту у црквеној порти, на тај дан осетили су пуноту цркве и пуноту душе.

На дан светог Јоаникија Девичког, монахиње у овом усамљеном манастиру усред дреничких шума, имале су неизбројано много гостију. Они који су редовни посетиоци манастирске славе кажу да никада није било оволико народа. Око двестотине килограма рибе је припремљено, то смо чули, а за остало знају сестре и домаћини славе. Домаћини у овом манастиру углавном су мештани села Прилужје на домак Обилића. Ови вредни домаћини не престају да брину током целе године о сестринству Девича. У јесен, када саберу летину, они имају леп договор, па део својих приноса натоваре на камионе и одвезу у манастир. За славу и када је било мало народа били су ту мештани Прилужја.

    

Бог је дао леп сунчани дан и домаћинима благодат те се наситило стотине гостију са различитих страна. Владика Будимљанско Никшићки -Јоаникије, служио је свету литургију са Владиком Теодосијем и монаштвом и свештенством из Црне горе и Епархије Рашко- Призренске. Народ се тискао да узме благослов и „владикино платно“, јер је у овај дан освештан обновљени храм.

Са миром и трепетом прилазили смо гробу светог Јоаникија, узносили му молитве, клечали и целивали, остављајући цедуљице са именима за помињање и разне дарове, верујући дубоко да ће он узнети своје молитве за нас пред Господа и да ће нам бити дато оно што иштемо. Излазили смо из Девича обновљени и узнесени . Црни шарпланинац умиљавао се око нас.

Уследио је и Никољдан, храмовна слава цркве у Приштини. Овај страдални храм спаљен је 2004. године,а литургијски обновљен 2010. Године. Грађани Приштине који су остали да живе у њему сваке године у мају узносили су славу светом Николи наизменично узимајући колач чак и онда када је било само згариште. За зимску славу два- три домаћина пресецали су свој славски колач. Неколико година уназад устаљен је црквени колач који узносе домаћини славе наизменично. Ове године колач је пресекла и припремила послужење Сунчица из Прилужја. Међу присутнима било је мештана Прилужја, мештана Грачанице и околних села села, као и пун аутобус мештана Ђаковице који су дошли аутобусом да би баш на Косову и Метохији прославили овај дан. И они су узнели славу Светом Николи пресецањем колача уз молитву да се сви расељени једнога дана врате у свој завичај. Владика Теодосије, свештеник Саша Митровић и отац Андреј, из Високих Дечана пресекли су шест славских колача. Они Приштевци који су редовно присутни на слави св. Никола, у овоме виде узрастање духовног живота у своме граду.

    

Илија и Благуна Трајковић који су читав свој живот проживели у својој кући надомак цркве, који су је чували, улепшавали и обнављали, сузама, знојем и крвљу, иако су морали да напусте свој дом, сваке године свој колач доносе у своју цркву. Истовремено, радозналим новинарима, са напором али достојанствено показују остатке своје куће коју су садашње комшије претвориле у сметлиште.

У ово двоје људи, као и у осталима који су расејани на различите стране нема ни трунке осуде. Владика Теодосије је честитајући славу свима подсетио на правдољубивост и страдање светога оца Николаја. Он није марио за смрт јер је његов живот био Христос. Хришћани широм васељење славе светог Николаја. Овај мученички храм није оставио свети отац Николај јер се храм обнавља , ми смо хришћани народ који има наду, јер и у оваквим условима ми служимо Господу. Обнова иде у последње време мало теже, али успећемо да га осликамо како би био још лепши и ближи Богу. Хоћемо добрим да подсетимо рушитеље , као Господ са крста када је казао „Оче опрости им, јер не знају шта чине.“ Опхрвани мржњом они не виде да се све то њима враћа.“ Владика је подсетио да косовске институције већ три године не плаћају надокнаду за имовину српске цркве коју су узурпирали.

Од свега је најважније да се народ овој цркви враћа где год да се налази у расејању.То су осетили грађани Приштине који су на дан славе дошли у цркву, али и они који су се са тугом сећали како је некада било.

Ходочасници у срцу имају само једну јеванђељску мисао:

Где су овце ту је и пастир њихов - Где је пастир ту се и овце његове сабирају.

Ваш коментар
Овде можете оставити ваше коментаре. Сви коментари биће прочитани од стране уредништва Православие.Ru
Enter through FaceBook
Ваше име:
Ваш e-mail:
Унесите броjеве коjе видите на слици:

Characters remaining: 4000

×