Srpska

ƒецембарске славе на  осмету

 ажу да на  осову и ћетохиЉи нема —рба. ќно мало или мало више што их има страдаЬем спасаваЉу своЉе душе. Ќема струЉе у сред зиме или нестане вода изненада, то више ниЉе траума. “елефони укинути, сада су можда враЮени или нису враЮени. ” ком селу има мреже а у коЉе не можете да телефонирате, то нико не зна тачно да вам каже.  о нас представЪа у —купштини  осова, колико —рба ради у ѕриштини, то нико не би могао тачно реЮи. „ак и то коЉи Ље дан нерадан за —рбе у √рачаници питаЬе Ље. £ер неки празнуЉу католички и православни ЅожиЮ, а други само православни.

ћного Ље недефинисаних параметара свакодневице у животу —рба на  осову и ћетохиЉи. јли када се обележаваЉу манастирске и црквене славе- тада нема дилеме. ” таЉ дан има много верног народа, незнано одакле су се сакупили.

” децембру само- сабирали смо се много пута. Ќа дан ¬аведеЬа пресвете Ѕогородице, домаЮини су нам били у ЋипЪану. —лужио Ље отац »ларион игуман манастира ƒраганац . ∆итеЪи ЋипЪана коЉи се окупЪаЉу Љедино ту у црквеноЉ порти, на таЉ дан осетили су пуноту цркве и пуноту душе.

Ќа дан светог £оаникиЉа ƒевичког, монахиЬе у овом усамЪеном манастиру усред дреничких шума, имале су неизброЉано много гостиЉу. ќни коЉи су редовни посетиоци манастирске славе кажу да никада ниЉе било оволико народа. ќко двестотине килограма рибе Ље припремЪено, то смо чули, а за остало знаЉу сестре и домаЮини славе. ƒомаЮини у овом манастиру углавном су мештани села ѕрилужЉе на домак ќбилиЮа. ќви вредни домаЮини не престаЉу да брину током целе године о сестринству ƒевича. ” Љесен, када саберу летину, они имаЉу леп договор, па део своЉих приноса натоваре на камионе и одвезу у манастир. «а славу и када Ље било мало народа били су ту мештани ѕрилужЉа.

††††

Ѕог Ље дао леп сунчани дан и домаЮинима благодат те се наситило стотине гостиЉу са различитих страна. ¬ладика ЅудимЪанско ЌикшиЮки -£оаникиЉе, служио Ље свету литургиЉу са ¬ладиком “еодосиЉем и монаштвом и свештенством из ÷рне горе и ≈пархиЉе –ашко- ѕризренске. Ќарод се тискао да узме благослов и „владикино платно“, Љер Ље у оваЉ дан освештан обновЪени храм.

—а миром и трепетом прилазили смо гробу светог £оаникиЉа, узносили му молитве, клечали и целивали, оставЪаЉуЮи цедуЪице са именима за помиЬаЬе и разне дарове, веруЉуЮи дубоко да Юе он узнети своЉе молитве за нас пред √оспода и да Юе нам бити дато оно што иштемо. »злазили смо из ƒевича обновЪени и узнесени . ÷рни шарпланинац умиЪавао се око нас.

”следио Ље и ЌикоЪдан, храмовна слава цркве у ѕриштини. ќваЉ страдални храм спаЪен Ље 2004. године,а литургиЉски обновЪен 2010. √одине. √раРани ѕриштине коЉи су остали да живе у Ьему сваке године у маЉу узносили су славу светом Ќиколи наизменично узимаЉуЮи колач чак и онда када Ље било само згариште. «а зимску славу два- три домаЮина пресецали су своЉ славски колач. Ќеколико година уназад устаЪен Ље црквени колач коЉи узносе домаЮини славе наизменично. ќве године колач Ље пресекла и припремила послужеЬе —унчица из ѕрилужЉа. ћеРу присутнима било Ље мештана ѕрилужЉа, мештана √рачанице и околних села села, као и пун аутобус мештана Ааковице коЉи су дошли аутобусом да би баш на  осову и ћетохиЉи прославили оваЉ дан. » они су узнели славу —ветом Ќиколи пресецаЬем колача уз молитву да се сви расеЪени Љеднога дана врате у своЉ завичаЉ. ¬ладика “еодосиЉе, свештеник —аша ћитровиЮ и отац јндреЉ, из ¬исоких ƒечана пресекли су шест славских колача. ќни ѕриштевци коЉи су редовно присутни на слави св. Ќикола, у овоме виде узрастаЬе духовног живота у своме граду.

††††

»лиЉа и Ѕлагуна “раЉковиЮ коЉи су читав своЉ живот проживели у своЉоЉ куЮи надомак цркве, коЉи су Ље чували, улепшавали и обнавЪали, сузама, зноЉем и крвЪу, иако су морали да напусте своЉ дом, сваке године своЉ колач доносе у своЉу цркву. »стовремено, радозналим новинарима, са напором али достоЉанствено показуЉу остатке своЉе куЮе коЉу су садашЬе комшиЉе претвориле у сметлиште.

” ово двоЉе Ъуди, као и у осталима коЉи су расеЉани на различите стране нема ни трунке осуде. ¬ладика “еодосиЉе Ље честитаЉуЮи славу свима подсетио на правдоЪубивост и страдаЬе светога оца ЌиколаЉа. ќн ниЉе марио за смрт Љер Ље Ьегов живот био ’ристос. ’ришЮани широм васеЪеЬе славе светог ЌиколаЉа. ќваЉ мученички храм ниЉе оставио свети отац ЌиколаЉ Љер се храм обнавЪа , ми смо хришЮани народ коЉи има наду, Љер и у оваквим условима ми служимо √осподу. ќбнова иде у последЬе време мало теже, али успеЮемо да га осликамо како би био Љош лепши и ближи Ѕогу. ’оЮемо добрим да подсетимо рушитеЪе , као √оспод са крста када Ље казао „ќче опрости им, Љер не знаЉу шта чине.“ ќпхрвани мржЬом они не виде да се све то Ьима враЮа.“ ¬ладика Ље подсетио да косовске институциЉе веЮ три године не плаЮаЉу надокнаду за имовину српске цркве коЉу су узурпирали.

ќд свега Ље наЉважниЉе да се народ овоЉ цркви враЮа где год да се налази у расеЉаЬу.“о су осетили граРани ѕриштине коЉи су на дан славе дошли у цркву, али и они коЉи су се са тугом сеЮали како Ље некада било.

’одочасници у срцу имаЉу само Љедну ЉеванРеЪску мисао:

√де су овце ту Ље и пастир Ьихов - √де Ље пастир ту се и овце Ьегове сабираЉу.

27 / 12 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0