Srpska

¬ратио сам се са јтона

‘ото: “рейвис ƒав ‘ото: “рейвис ƒав
††††

ѕронаЮи себе

ќпет сам отишао на неколико дана на јтон. Ѕио сам одсутан неколико дана... четири Ц пет. ќтишао сам да мало прочистим своЉ ум. ќтишао сам да наРем покоЉа и да васпоставим духовну равнотежу. ќтишао сам да одахнем, да доРем себи и да се поново дотакнем свог √оспода. —ада сам се вратио. » одлучио сам да данас не говорим на уобичаЉене теме, а обЉасниЮу шта Ље то потпуно ново: поделиЮу свежа сеЮаЬа, свеже утиске са тог кратког путоваЬа Ц ходочашЮа на —вету √ору. ѕричаЮу о томе што ме Ље поразило.

 ако су били предивни ти дани без телефона, имеЉла, телевизиЉе, новости, радиЉа, магазина и новина, и без свега сличног! ”м се очишЮуЉе. ћоЉ ум се очистио за само неколико дана. «а неколико дана моЉа душа се успокоЉила.  ако Ље диван таЉ опоравак! » онда схваташ да ми овде, у свету, живимо ненормалним животом. ЌемоЉ да ми завидиш, чуо сам све то! ј неки кажу: Ђ“и имаш могуЮности, зато и идешї, Ц Љер ниЉе тако лако отиЮи (мислим, ми бисмо хтели да узмемо одмор, али не можемо да оставимо своЉе обавезе, Ъуде коЉима смо потребни). ЌемогуЮе Ље нестати без трага, живимо у овом свету. »пак, потребан Ље предах. —вако осеЮа потребу за предахом, и треба да наРе времена за Ьега.

ѕа, ко може, нека оде на —вету √ору, други у викендицу, да наРе душевни опоравак, треЮи на ходочашЮе, и тако да се успокоЉи. —ам √оспод Ље рекао своЉим ученицима, када су се они вратили са мисионарског пута на коЉи их Ље послао: ЂѕоРите ви сами... и отпочините малої (ћк 6, 31). ќдахните мало. „овеку Ље потребан предах. “оком одмора ти схваташ колико Ље наш живот у граду постао неприродан!  ако Ље наш ум постао нездрав! √убимо главу од константне олуЉе новости, догаРаЉа, информациЉа, и сами себи не одговарамо за то. Ўтавише, осеЮамо потребу за таквим лудилом, и без Ьега нам Ље неугодно!

ј Ља бих желео да те упитам: шта се то десило са мном током тих дана, када уопште нисам гледао телевизиЉу, нисам пратио новости и ништа о Ьима нисам знао, шта се догодило? Ќе знам шта се дешавало у свету, али сам се молио за свет речима: Ђ√осподе, »сусе ’ристе, помилуЉ свет твоЉї. Ќисам ништа знао о потоЬим збиваЬима и Ьиховом даЪем развоЉу. ј зар Ље било потребно да знам све поЉединости? ќне су свеЉедно знане: проблеми, и опет проблеми, рат, економска криза, тешкЮе, болести, земЪотреси, поплаве. «ар стварно не знамо? ЌиЉе ли то Љедна те иста ствар коЉа се стално збива? ЌиЉе ли то Љедно те исто коЉе се понавЪа из дана у дан, и ми то знамо и ништа не предузимамо у вези са тим? ≈во, ти о свему томе слушаш а не молиш се! £а тамо нисам слушао, нисам знао, нисам добиЉао новости у мозгу, али имао сам обавештеЬе од Ѕога у свом срцу и молио сам се за те Ъуде, за таква збиваЬа... —ада, у граду, ми слушамо новости, и оне нас мимоилазе, Љедва и да се косну наших срдаца, нешег ума. «атим оне одлазе, губе се, и ми стварно заборавЪамо.

∆ивот коЉим ми живимо Ље неприродан. Ќе пиЉемо чисту воду и не дишемо чист и свеж ваздух. Ќа јтону Ље све честито и нетакнуто, тамо Ље све стварно, природно и предивно! „исти и твоЉа плуЮа, и твоЉе срце, и твоЉе груди. ѕиЉеш воду и она те освежава, ситиш се аутентичним стварима. „исту воду из потока коЉи жуборе и стичу се са горе. ј ваздух! ”дишеш чист кисеоник, удишеш морски Љод! √ледаш на море, широко отвараш очи, и испуЬава те радост! ј у граду, гледаш око себе и твоЉ поглед се закуцава у многоспратне кутиЉе, на колоне, на асфалт, на семафоре. ќвде Ц узнемируЉуЮи звуци. ј тамо безбрижни покоЉ! —лушаш поЉаЬе птица, видиш монахе коЉи тихо обавЪаЉу своЉе послове, своЉа послушаЬа. £едан лаган животни ритам... —ве се дешава полагано. ƒолази по Љедан чамац дневно, и ти говориш себи: Ђ»дем пред Ьегаї. —ве иде без немира, без панике, без журбе.  ако Ље то предивно!  ако ми се то само допада! ј сада, када сам се вратио у град, кажем: Ђ ако ми Ље било добро тамо, ван домета!ї (“о Ље она наша зависност од SMS порука и позива! £а сам потребан Ъудима, они су потребни мени, дужан сам да то приметим, да видим, да не пропустим!).  акво Ље то ослобоРеЬе! “и поново долазиш себи.  ако Ље то сЉаЉно Ц поново постати оно што Љеси, онаквим каквим те Ље створио √оспод! ”осталом, ќн Ље у почетку и ставио човека у спокоЉан животни ритам, у природу.

††††

ЌемоЉ да мислиш да сам се наслаРивао тиме бесконачно дуго. “о Ље траЉало отприлике четири или пет дана. “о ниЉе тако дуго, али Ље тако силно.  орист, коЉу ти добиЉеш, оставЪа дубок траг у твом срцу Ц осеЮаЉ тишине и спокоЉа. £едном сам тако ноЮу изашао из келиЉе, кренувши на службу (монаси устаЉу на службу у три часа), и погледао на небо. “ри сата ноЮу! Ќа јтону су другачиЉи Ъуди. ќни пребиваЉу у молитви. √ледао сам небо, усиЉано звездама, дивним звездама, у коЉе се од градског смога, никада нисам ни загледао. » Ъуди у граду се не буде тако рано. ” граду Љедноставно немаш подстрека да тако лако устаЉеш у зору. ј на јтону те подстиче заЉедница Ъуди, коЉе видиш. „етрдесет отаца ( или 50 Ц 60, у зависности од манастира), сви они устаЉу на службу, и Љедан повлачи за собом другог, Љедан подстиче другог, Љедан одушевЪава другог, и тада ти кажеш себи: Ђ£а нисам самї. “ако и у келиЉама слушаш шум од поклона монаха Ђтупа-луп, тупа-лупї... и нижу се поклони монаха, коЉи се моле за цео свет, и ти тада запиткуЉеш себе: Ђј шта Ље са мном, зар Юу Ља да будем беспослен?ї

ќвде гори огаЬ молитве! ќвде срца Ъуди пламте молитвом! ќд Ьих се и ти сам распламсаш! „ак и да си леЬивац или потпуно безосеЮаЉан и равнодушан човек, ти се тргнеш и помислиш: Ђ» Ља желим да се молим, као што се сви моле!ї “а победоносна радост братиЉе коЉа се моли, преноси се и на тебе.  ако Ље било чудесно посеЮивати те службе у три часа уЉутру! Ќа тим службама сам видео веома важне Ъуде, веома свете Ъуде, и сада ми само Љедно присеЮаЬе на Ьих даЉе велику снагу. —амо помислим на Ьих и мислено пред Ьима начиним поклон, целивам им руку и стопе и благодарим им зато што постоЉе. » само због тога што постоЉиш, оче, на —ветоЉ √ори, само зато што постоЉиш, Ља желим да ти заблагодарим! Ќишта друго не ради, оче, осим молитве... “и никада неЮеш изградити дом, неЮеш одлазити на посао, неЮеш, како кажу, доносити корист друштву. јли твоЉ допринос Ље толико велик, да при самоЉ помисли на тебе, Ља намах васкрсавам у живот, будим се из дремежа, желим да се поправим, и да нешто урадим.

Ќа јтону сам срео Љедног старца подвижника. ћонаха коЉи Ље провео на —ветоЉ √ори педесет година и никада Ље ниЉе напустио. ѕедесет година он чак ниЉе ишао ни у друге манастире. Ќи на Ђпанигиреї (престолни празници), ни на ЋитургиЉе, ни на свеноЮна бдениЉа. —ве време он проводи у свом манастиру. ѕедесет година на Љедном месту. Ќа том месту он Ље спознао Ѕога и непрестано твори молитву. “аЉ дар непрестаног, постоЉаног призиваЬа имена »суса ’риста дао му Ље √оспод. » он узноси речи молитве: Ђ√осподе »сусе ’ристе, помилуЉ меї Ц непрекидно, даЬу и ноЮу. Ќа том месту он Ље упознао свет, тЉ. Ѕога, и у Ѕогу Ље открио свет. «ар да се лишава тога, да би одлазио у свет (у друге манастире). ќн носи свет у свом срцу. «ато му ниЉе неопходно да оде било где са свог места. Ќапротив, Ъуди долазе код Ьега да би га видели (у правом смислу речи Ђвидетиї). ќн не говори, не ступа у разговоре, ретко кад прозбори коЉу реч. » обично се склаЬа, избегава да говори о свом опиту. £едном ми Ље испричао, да су га одвели у —олун (чини се, због тога што се онесвестио у певници). ќдвели су га без Ьеговог личног пристанка. Ђ«ато сам и пошао, Ц рекао Ље он, Ц Љер су ме изнели. £а сам не бих изашао, и никада нисам чак ни помишЪао да изаРем са —вете √оре.ї

ќн Ље тражио од мене да се молим за Ьега: Ђѕошто си ти Ц каже он Ц свештеник, а Ља сам прости монах, помоли се за мене, да ме више не буде у овом свету, када ти следеЮи пут доРеш. £а бих веЮ хтео да одемї. Ќа таЉ начин Ље рекао: Ђѕомоли се да, кад ти следеЮи пут будеш дошао, мене више не буде на земЪи, него да будем са ’ристомї. ќн ми Ље све то говорио и био Ље среЮан. √оворио Ље то са радошЮу (а не жалосно и тужно), са искреном жеРу за ∆ивотом, коЉи Ље ’ристос.

- ѕа шта Ље теби? Ц кажем му Ља.

- ќче, Ц одговорио Ље он, Ц Ља те заиста молим за то, не говорим ти тек тако да се помолиш. ѕогледаЉ, колико смо ми година поживели? » у чему Ље циЪ нашег живота? «ар ниЉе у томе да се приближимо ’ристу? £а √а волим и разговарам са Мим по цео дан. ∆елим да се сретнем са Мим, и то Юе за мене бити наЉвеЮа среЮа. ≈во сада, кад одем у своЉу келиЉу, ќн ме може узети одавде? Ќишта не може бити боЪе од одласка ’ристу кога Ъубиш.

ћи остали не желимо да одемо из овог живота зато што не Ъубимо ’риста и нама Ље драг живот. Ќама се допадаЉу телевизиЉски канали, сериЉе, шоу програми, шетЬе, храна... “аЉ начин живота нас Ље зачарао, обузео. ћи смо се уплели у мрежу света, и пустили смо у свет своЉе кореЬе. ј таЉ старац ниЉе пустио своЉе кореЬе у оваЉ живот. ќн, живеЮи овде, живи у другоЉ реалности. Мегово срце се настанило у раЉу. ≈то шта Ље за човека!

ќн ми Ље говорио:

- ѕричаЉ о томе у свету, у току своЉих проповеди и беседа, причаЉ о томе Ъудима, да би се молили, да би понавЪали речи »сусове молитве. » ти сам изговараЉ: Ђ√осподе »сусе ’ристе, помилуЉ меї. Ќека сви изговараЉу ову молитву. «ашто они то не раде? ”осталом, и у свету Ъуди могу да ишту ’риста, да √а називаЉу по имену, да призиваЉу Мегову благодат!

≈х, Ц кажем Ља Ьему, Ц оче моЉ, сад ми Ље тако тешко да одем од вас. ќвде ми Ље било тако добро.

- Ќе говори тако.  уда год пошао, ’ристос Ље свуда. £а Юу ти реЮи како Юе да буде. “и послушаЉ! ƒоЮи Юеш куЮи, спустиЮеш венециЉанере и осетиЮеш исто што и овде. » ради исто оно што си радио овде. Ўта си овде радио? ћолио си се. ћоли се и тамо. ћожеш ти то! ѕостио си? ѕости и тамо. ”чествовао си на свеноЮним бдениЉима? —лужи и код себе у куЮи кратко бдениЉе. “о Ље и тамо могуЮе. „итао си духовну литературу? „итаЉ и у свету. —пусти венециЉанере и не мисли да си сада у своЉоЉ куЮи у јтини, веЮ мисли да си поново на јтону, и све што си овде чинио, чини и тамо. » тако Юе твоЉ дом постати —вета √ора. «ато што —вета √ора не подразумева место за живот, веЮ начин живота.

ѕредивно речено, зар не? Ђ—пусти венециЉанере и чини све што си чинио и овде.ї “о ниЉе тешко, то Ље лако! јко Ља сада замислим да сам на —ветоЉ √ори, шта бих Ља тамо радио? “амо не бих био у стаЬу стреса. ѕредивно! ƒакле, и овде, код куЮе, неЮу се прекомерно оптереЮивати. “о Ље нешто што ти заиста даЉе самоконтролу. “амо нисам чинио нервозне и исхитрене поступке, дакле, и овде могу да их не вршим. “амо по цео дан нисам разговарао преко телефона Ц и овде такоРе, могу да избегавам то. ћогу да одложим телефон у страну и да кажем себи: неколико часова или неколико дана неЮу разговарати и провешЮу их у тишини. ћогу то да урадим. ЌиЉе добро везивати се. Ћепо Ље прилепити се ’ристу, —ветима, али не овом или оном месту, Љер би то било као кад бисмо говорили ’ристу.Ђ√осподе, ти се овде не налазиш, √осподе, “и си ме повредио, “воЉ однос према мени, “воЉ промисао, “воЉа брига о свету, па у Ьима нема праведности.ї Ќе! ’ристос Ље свугде присутан! Мегова Ъубав Ље посвуда, и тамо где се Ља налазим, могу много да учиним за ’риста...

»ди у манастир док си млад

††††

ѕосле тога Ља сам посетио Љош Љедан манастир, и тамо сам срео младиЮа од 18 година. ќн Ље завршио школу и био Ље Ђпредпослушникї, тЉ. Ђпредпослушникї у том смислу да Ље хтео да испита себе[1] да ли може да издржи живот на —ветоЉ √ори.

£а сам га приупитао:

- Ўта ти овде радиш?

ќн ми Ље одговорио:

- £а сам послушник. ƒошао сам да преиспитам себе и да мене испитаЉу (зато што поЉам Ђпослушникї, Ђискушеникї, управо означава онога ко испитуЉе себе, да ли му се допада такав начин живота, а истовремено се испитуЉе какав Ље утисак оставио на оне коЉи га испитуЉу).

“о значи, да се ти преиспитуЉеш, али и да други гледаЉу, да ли могу да те задрже у манастиру. ” овом случаЉу, Љош ништа ниЉе коначно. “и долазиш, пролазиш искушеништво, не везуЉеш се никаквим обавезама, и нико те ничим не условЪава. «атим ти, уколико желиш Ц одлазиш, уколико желиш Ц остаЉеш. “о су етапе припреме и искушеништва.

ќнаЉ ко ме сада слуша, каже:

- ѕа зар Ље то могуЮе? ќсамнаестогодишЬе дете! “о Ље неприхватЪиво! “о Ље лакомисленост! Мегове одлуке су Љош увек незреле.

ј Ља одговарам:

- —тани, опрости ми! ћоЉа маЉка се удала када Ље имала 19 година. «ар Ље Ьен поступак био незрео? ћоЉа маЉка ме донела на оваЉ свет и ти ми долазиш и говориш: ЂЌека Ѕог да здравЪе твоЉоЉ маЉци зато што Ље родила нашег баЮушкуї. »згледа да Ље био Ђнезреої и поступак коЉи Ље учинила моЉа маЉка, Љер Ље по твом мишЪеЬу то незрело и брзоплето...

- Ќе Ц каже он Ц Ьена одлука ниЉе била незрела.

£а заиста не разумем: како Ьена одлука (у том узрасту) ниЉе била незрела? ѕознаЉем многе парове коЉи су се рано венчали, коЉи су се касниЉе каЉали због тога и нису знали шта да раде. £едноставно, у нашем животу постоЉе тренуци заноса у коЉима ми доносимо одлуке. ѕритом, веЮина меРу нама, ништа не говори када видимо да се неко рано жени (зато што сви тако раде). ћи се не жалостимо: Ђјх, како се он рано ожениої. јли када неко у раним годинама жели да се посвети Ѕогу, тада као да нас нешто рани. »стину вам говорим, за толико година колико радим са матурантима у школи, први пут у животу сам срео младиЮа коЉи Ље са 18 година дошао на —вету √ору (тако млад!). ƒруге нисам сретао. «а толико година ово Ље први пример. “о Ље изузетак. » боЪе реЮи предиван изузетак, благословен. »зузетак коЉи показуЉе да Ѕог и данас надахЬуЉе душе и ставЪа у срца младих Ъуди ватрену жеЪу да заволе ’риста.

«ар Ље то слабост? «ашто те то тако Љако збуЬуЉе? ∆елим само нешто да те питам: «ар си ти срцевидац? ƒа ли познаЉеш срце сваког човека? “о Ље неозбиЪно и незрело... „екаЉ мало: отац ѕорфириЉе Ље са 12 година отишао на —вету √ору, и данас сви читаЉу Ьегове кЬиге, слушаЉу Ьегово житиЉе, биваЉу дубоко ганути и каЉу се, виде чуда, коЉа су учиЬена кроз тог човека, коЉи Ље са 12 година (не са 18, веЮ са 12!) отишао на —вету √ору. » што Ље Љош важниЉе, он Ље у младалачком узрасту чинио духовне подвиге. “и Юеш сада реЮи: Ђƒа, али то Ље изузетакї. ƒобро. јли ко Ље теби рекао да оваЉ младиЮ неЮе постати изузетак? “и си брзоплет и признаЉеш да ниси срцевидац, те не можеш видети оно што Љедино Ѕог може Ц не можеш знати таЉне сваког човека.

Ђ»ли се млад жениш, или се млад постризуЉешї.  ада неко учини ово друго и у младости и одлучи да постане монах, тада нестаЉе читава револуциЉа. ѕрави удар! јли Ља сам се уверио на свом личном примеру да Ље све у ЅожиЉим рукама. » ако Ље нешто по ЅожиЉоЉ воЪи, то Юе се и десити. ј уколико ниЉе по воЪи ЅожиЉоЉ, може и свет да се сруши, али то се неЮе догодити. ќдносно, уколико неко жели да постане монах, то се неЮе догодити ако то ниЉе воЪа ЅожиЉа. Ќешто Юе се десити и испречиЮе се некаква препрека.

» данас постоЉе многи коЉи чезну да се посвете Ѕогу. јли, у наше време, нико не негуЉе ту склоност, нико не подстиче младе Ъуде да се посвете Ѕогу. ј заправо, ми тако често осуРуЉемо оне Ъуде коЉи се моле за цео свет и коЉи су искусили опит старца ѕартениЉа –уског. ќваЉ свети подвижник Љедном Ље рекао Ѕогородици: ЂћаЉко ЅожиЉа, коЉи Ље смисао тога што сам Ља постао монах? ѕовери ми ту таЉну!ї » Ѕогородица му Ље одговорила: Ђ«наш ли шта значи то што си постао монах? “о значи да ти треба да посветиш себе молитви за цео светї. ѕосветити себе молитви за цео свет! ƒа се Ља не бих мучио са несаницом (у свету), оци на —ветоЉ √ори бдиЉу и моле се, даруЉуЮи мени своЉ сан. » када Ља лежим у болници, грешим, живим распусно, проводим живот у немаштини, беди, када преживЪавам развод или страдам од ове или оне болести, они се моле за мене. ѕа зар Ље по твом мишЪеЬу тако лоше што Ъуди себе посвеЮуЉу Ѕогу?

»скрено речено, мене Ље заиста гануо онаЉ младиЮ коЉег сам срео. £ер он ниЉе Љедини. ѕостоЉе многи коЉи желе да оду у манастир и посвете се Ѕогу. јли оваЉ младиЮ отишао Ље чим Ље завршио школу. ќтишао Ље да би се испитао да ли може да остане. £а не знам шта Ље он одлучио на краЉу. “о ниЉе важно. £а сам рекао ономе коЉи ми Ље поставио питаЬе:

- „уЉте, па онаЉ ко оде из света да би постао монах, пролази искушеништво, и може после неког времена да се покаЉе и напусти манастир. «ар то ниЉе неуспех у Ьеговом животу?

††††

- Ќикако. £а то не сматрам неуспехом. £а то сматрам благословом ЅожиЉим.  аквим? ¬еликим, Љер Ље он током четири, пет месеци колико Ље успео да остане у манастиру, имао у свом срцу узвишену жеЪу. » ниЉе битно што Ље ниЉе остварио. £а Юу увек памтити како Ље таЉ човек чезнуо да се приближи врху, да се успне високо на Ьега. ќн Ље поставио пред собом свет и благословен циЪ. ѕоставио Ље пред собом божанствен циЪ. «ар Ље то лоше? Ќека Ље.... али он Ље покушао! ќн Ље увидео своЉу меру издржЪивости, схватио Ље шта му недостаЉе за таЉ степен узрастаЬа и смирено Ље рекао: ЂЌе могу, Ља одлазим!ї Ќишта страшно! ƒивно Ље што си желео, изузетно Ље што си се трудио!

ƒруги теже суЉетним стварима. £едини циЪ Ьиховог живота Ље куповина аутомобила наЉновиЉе марке и прикупЪаЬе новца за таЉ ауто. «ар Ље то циЪ живота? «ар то испуЬава смислом наш живот?! ”жасно! ѕа ипак човек тако живи. » нико не схвата да Ље то неозбиЪно. Ќико се неЮе ни усудити да нешто каже таквоЉ особи, зато што се ви Ъутите и лако се посваРате. ƒруги циЪ живота представЪа одлазак на ќлимпиЉске игре. «ар Ље то циЪ живота?! ѕа, у реду, Ља га не осуРуЉем, он има своЉ смисао живота, али зар оваЉ други човек нема своЉ циЪ живота, само другачиЉи, да заволи ’риста и посвети се Мему свом своЉом душом?

ƒобру лекциЉу ми Ље одржао таЉ младиЮ: у три часа уЉутру он устаЉе, иде да чита полуноЮницу, живи у послушаЬу, самопожртвованости, служи Ъудима, ради, помаже. ќн нас Ље гостио, доносио нам храну. ј осим тога, он Ље некад знао и да ми каже: Ђќче, остало Ље слатко. —ачувао сам га за тебе. ћени Ље тако драго што си дошаої. “о Ље чудесно!

ѕредивне ствари се могу доживети у ÷ркви. јли многи не знаЉу за Ьих, медиЉи не знаЉу за Ьих. » нико о Ьима не говори на телевизиЉи! Ќикада нам се не говори да Љош увек ниЉе све пропало, и да на свету Љош увек постоЉе млади коЉи чезну за нечим предивним у свом животу.

ѕланови и ѕлан

“амо, у манастиру срео сам Љош Љедног човека коЉи ми Ље причао о себи нешто што ме Ље веома дотакло. —а смиреЬем ми Ље говорио о свом животу (познавао сам га од раниЉе) и рекао:

Ц Ѕио сам мисионар (не сеЮам се где: у «аиру, јфрици или Љош негде). » ето, док сам био у мисиЉи, Љавили су ми из манастира да Ље потребно да се вратим. «ашто? Ц Ѕио сам потребан у манастиру. ј Ља сам Љако волео мисионарство. ћени се Љако допадало моЉе дело. ћеРутим, ми, монаси, живимо у послушаЬу. ѕослушаЬу код свог духовног оца. Ќемамо своЉа права да бисмо могли да кажемо: „£а желим то и то, или захтевам, или Юу се трудити или Юу искочити из своЉе коже да бих добио нешто“. “о Љест, таква усрдност представЪа страсну прилепЪеност: Ља нешто Љако желим и не могу да се растанем са тим. ≈то шта значи таква ревност: не могу без нечега.  од нас монаха тако нечег нема, ми све можемо да оставимо ако нам кажу.

††††

Ќе криЉем оче, мени се Љако допала мисиЉа: када видиш да те Ъуди слушаЉу широко отворених очиЉу, отворених уста, када видиш како упиЉаЉу ’ристове речи, како се Ъуди крсте од малог до великог, спаЪуЉу кЬиге о магиЉи. Ќа твоЉе очи се догаРаЉу ’ристова чуда. “и видиш Ъудску жеР, деЉство ЉеванРелске речи на Ьиховим душама. » твоЉе срце се радуЉе. –адуЉеш се ти сам Љер служиш ’ристовоЉ слави, Љер те Ъуди воле и ти волиш Ьих, везан си за Ьих Љер чак и Љедеш са Ьима заЉедно. » одЉедном! »з манастира овде у √рчкоЉ, говоре ти да треба да се вратиш назад (!..). ќставио сам све и отишао.

Ѕио сам узнемирен. ј он не: био Ље спокоЉан и разборит. «амислио сам себе на Ьеговом месту: када би са мном поступили на таЉ начин, Ља бих се страшно узнемирио. «бог чега? «ато што су уништили моЉу машту, разорили моЉе планове. » затим ми (они коЉи су разорили моЉе планове) говоре: „Ўта желиш Ц то? Ќе! “и Юеш радити то и то.“ » сваки монах одговара: „” реду, Ља немам своЉе планове“.

Ц јли зар ти се тамо ниЉе допадало?

Ц ƒопадало ми се, али ми се сада допада на том новом месту где Юе ме поставити.

 ада сам се вратио са —вете √оре, звала ме Ље Љедна жена и почела да ми говори о Ьеним сваРама са мужем Љер не умеЉу да изаРу у сусрет Љедно другом и измене своЉе планове ради другог. —вако Ље желео да поступа по свом. ѕа зар то ниЉе страшно?

ќно што монаси доживЪаваЉу као свакодневну вежбу, подвиг и реалност (веЮина Ље то окусила на сопственом искуству) Ц Љесте да се ништа не тражи за себе.

ЅиЮеш свештеник. ЅиЮу. ЌеЮеш бити свештеник. ЌеЮу. »Юи Юеш и рецимо, ловиЮеш рибу за манастиру а затим Юе имати послушаЬе у библиотеци. ƒа, волим да пецам. ƒопада ми се море, морска пучина. ¬олим штапове за пецаЬе. ћени се све допада. ќдлично, и нека ти се допада све!

ќво смиреЬе, ова спремност на измене Юе омекшати твоЉу душу и биЮеш у стаЬу да ускладиш према Ьима, неЮеш бити толико тврдоглав и захтеван. јко би такво (послушаЬе) било и код нас у градовима, супружници би били веома среЮни, а породице радосне. Куди би уступали Љедно другом. ќдрицаЬе тог монаха од своЉе жеЪе Ље била добра лекциЉа за мене.

–екао сам му:

Ц ќче, желим да знаш да се твоЉа мисиЉа наставЪаЕ сада на другом нивоу! “воЉ поступак су видели и оци у манастиру (они су упознати чиме си се бавио) а и други Ъуди, а и у мисиЉи Юе такоРе сазнати за то: вратио си се не зато што си осеЮао неприЉатеЪство према било коме, или си се посваРао са неким или ниси желео да наставиш, веЮ зато што више од свега желиш да испуниш воЪу ЅожиЉу коЉа ти Ље обЉавЪена преко твог духовног оца. “о Ље велико служеЬе! “и и мене сада поучаваш и у односу на мене вршиш мисионарско служеЬе. Ќапустивши мисиЉу у јфрици, ти остаЉеш мисионар. £ер Юутиш када имаш много шта да кажеш. ј ако говориш, о чему Ље то онда?

“воЉе речи су: „смиреЬе“, „послушаЬе“, „Ъубав према Ѕогу“, „жртва“, „ослаЬам се на Ѕога“, „поверавам себе Ѕогу“, „умируЉем се“. “и си, као што говоре —ветитеЪи, налик на лопту коЉа, када Ље гураш по земЪи, иде у сваком правцу. Ћопта нема углове коЉи би ЉоЉ сметали. √де Ље гураЉу, тамо и иде. “и си такоРе то научио и сличан си лопти у рукама ЅожиЉим. √оспод те води где жели, а ти се не противиш. “и си као ЉесеЬи листиЮ коЉи пада на земЪу. ¬етар подиже суво лишЮе и ти видиш како се они покреЮу, преврЮу, окреЮу и негде зауставЪаЉу. » затим их поново налет ветра подиже и носи даЪе. ќви листиЮи немаЉу никаквих захтева, не иду насупрот даху ЅожиЉем, дуваЬу тог ветриЮа.

ћонаси управо тако живе. ƒобри монаси. ј ако неко не жели да се подвизава, он и у самом манастиру може бити напоран и захтевати: „Ќе, Ља желим то и то“, или иЮи околним путем да би достигао своЉ циЪ. ћеРутим, ми сада говоримо о човеку коЉи жели да се подвизава. » Ц не обмаЬуЉем те Ц лице овог човека било Ље потпуно мирно. ћени би сваки пут недостаЉала таква душевна равнотежа. «ато ме то задивЪуЉе. £а бих такоРе желео да реагуЉем као он, када се нешто меЬа у мом животу. £ер ако ти нешто чиниш Ѕога ради, онда се не прилепЪуЉеш за оно што радиш веЮ за оно „друго“ (послушаЬе) о чему смо говорилиЕ јко желиш да идем у мисиЉу, идем “ебе ради. ћоЉа радост ниЉе мисиЉа ради мисиЉе, веЮ мисиЉа “ебе ради.  роз мисиЉу Ља показуЉем своЉу Ъубав према “еби. јли ако знам да “и желиш да “е Ља Ъубим кроз повратак, да седнем у авион (ово ми Ље говорио монах коЉи Ље спаковао своЉе ствари и вратио се), Ља Юу “е Ъубити управо тако! £ер за мене Ље наЉважниЉе да “е Ъубим независно од тога како “е Ъубим!Е

—еЮам се, Љедном сам путовао да бих одржао беседу и догодио се неспоразум (Ъуде нису обавестили). ќдговорни су све организовали, Љедино су заборавили да обавесте народ о датуму. ѕутовао сам и путем сам се радовао Ц не знам да ли сам се радовао због тога што Юу говорити о ’ристу или због тога што Юу држати беседу. “о су две различите ствари. £едно Ље када идеш да чиниш нешто баш у славу ЅожиЉу, а друго Ц Љер теби приноси задовоЪство то што чиниш. » ето, путуЉем на ту беседу. ƒолазим на договорено место, а тамо никога нема! ”мируЉем себе: доЮи Юе. ѕоЉавЪуЉе се свештеник и говори:

Ц ќче, нико неЮе доЮи. ќпрости ми, никога нисмо обавестили.

—пустио сам се са неба на земЪуЕ и говорим (у себи): „ƒа ли сте ви нормални? Ўта Ље ово! ѕрешао сам дуг пут да бих одржао ову беседу, а на Ьу никога нису звали!“ —поЪа сам се, наравно, осмехивао и умиривао га:

Ц Ќишта страшно, не брините! Ўта да радиш! ƒогодио се неспоразум.

»знутра сам био веома изнервиранЕ ј да сам стварно Ъубио Ѕога и Љедино Мега, онда бих требао да помислим: „√осподе, “и си тако желео, тако се и догодило“.

ј ево и правог разлога за оно што се догодило. Ѕог Ље желео да сачува Ъуде од моЉих речи, пуних егоизма, самоЪубЪа и самозаЪубЪености. ЅоЪе Ље вече провести у тишини него слушати проповед несмиреног проповедника. “ако сам и био дужан реЮи себи, а не да осуРуЉем свештеника. ≈то, тако и Љесте заправо али ми тада то ниЉе чак ни пало на памет. ≈то о чему ме Ље покренуо да се замислим монах коЉи Ље био у стаЬу да се одрекне своЉих стремЪеЬа.

“ражио на ќмониЉи Ц нашао на јтону

††††

ƒобар пример показали су ми и други монаси. —мирени. ƒраги моЉ, на —ветоЉ √ори Ље велико смиреЬе, то Ље чиЬеница. £а сатима размишЪам о светогорским оцима и доживЪавам наЉвеЮе умиЪеЬе само од тога што постоЉе те личности, одевене у црно, и ти чак не можеш да разазнаш ко Ље ко. “и видиш црну силуету, коЉа пролази поред тебе, и не знаш ко Ље он. » Ьему Ље неважно што ти то не знаш. ќн Ље човек коЉи Ъуби ’риста. » ништа више. ќн Ље човек коЉи те води ’ристу, и коЉи ти указуЉе на ’риста. » ништа више. «ашто би ти знао ко Ље он?  ако се зовем, где сам роРен, колико имам година, кога сам подучавао... Ќека те не занима ништа од овога. £а живим ’риста ради! јко желиш да знаш нешто о мени, знаЉ само Љедно: Ља се молим.

£едан монах каже: Ђјко хоЮеш нешто да сазнаш о мени, знаЉ само Љедно: ако сада отвориш моЉе срце, видеЮеш златним словима исписано име √оспода »суса ’риста! «наЉ то! Ќе желим да више било шта знаш о мени. Ќишта другої.

“о Ље за мене добра лекциЉа! ќн долази до самог срца! ќбрази су му смирени, лице благословено, благодатно, свето, прекрасно, по ЅожиЉоЉ воЪи!

£едном, када смо седели и Љели за столиЮем, погледао сам наспрам себе. “амо Ље стаЉао Љош Љедан столиЮ за мирЉане раднике, коЉи се труде у манастиру. «а тим столом приметио сам Љедног човека, са капом, какву носе млади Ъуди коЉи скиЉаЉу на планинама. “аЉ младиЮ ме Ље стално гледао. јли, с обзиром да Ље имао капу, Ља нисам могао тачно да видим црте Ьеговог лица и тако нисам ни схватио ко Ље он. ј он Ље све време гледао у мене...

ѕре извесног времена, некако по ¬аскрсеЬу (од тада Ље веЮ прошло око шест месеци) срео сам у ÷ркви Љедну маЉку, моЉу познаницу.

- ако Ље ¬аш син? £а га дуго Ц веЮ неколико година Ц нисам видео.

ћаЉка Ље заплакала:

-«ар ¬и ништа не знате?

-ј шта би требало да знам?

-ћоЉ син Ље зависник?

-ќд чега?

-ќд игле.

-Ўта то говорите? Ќе могу да веруЉем да Ље то истина.

£а сам познавао тог дечака са анРеоским, целомудреним лицем. Ѕлагословено дете, веома радосно створЬе.

-ѕустите оче, за нас Ље ово права трагедиЉа. ќн Ље одлутао са правог пута.

» она Ље опет пустила сузе.

£а сам такоРе био потресен због овога што сам чуо. ќстао сам после ЋитургиЉе у храму, да бих се поздравио са парохиЉанима, у чиЉе домове Ља одлазим. јли оваЉ разговор ме Ље потпуно запаЬио.

£а кажем:

-ј где могу да га наРем? ’тео бих да га позовем?

-¬и не можете да га наРете.

- ажите ми где Ље он, и Ља Юу тамо отиЮи.

-ѕа где он може да буде, оче? “умара по ќмониЉи[2]!!! “амо Юете га наЮи (ако га наРете).

-ƒа ли Юе он хтети са мном да разговара?

-Ќе знам да ли вас се он сеЮа, да ли Юе моЮи, да ли Юе Ьегов мозак бити замагЪен у том тренутку.

”стао сам и пошао. “ражио сам га тамо на ќмониЉи, где сам и раниЉе виРао наркомане као што Ље он, коЉи падаЉу по тротоару, добиЉаЉу дозу, коЉа делуЉе неколико часова, а они седе са празним погледом... » тако сам шетао и тражио га свуда, обишао сам све уличице, али нисам нашао онога кога сам тражио. » онда сам упитао себе: Ўта Юе сада бити са Ьим? √оворио сам: ЂЅоже моЉ, помилуЉ то детеї. ѕа како Ље то могло да се догоди?! «ашто Ље тако диван момак потонуо у наркотике?  ако Ље он могао да се сприЉатеЪи са дрогом? ћолио сам се за тог младиЮа...

A сада на —ветоЉ √ори, у трпезариЉи манастира, где сам ручао и разгледао Ъуде коЉи су седели наспрам мене (као што сам веЮ говорио), мене Ље посматрао Љедан човек. » када сам излазио из трпезариЉе, он Ље прошао поред мене. ќн такоРе ниЉе схватио ко сам Ља, али када се он нашао на малом растоЉаЬу од мене, Ља сам га препознао. “о Ље био он! “аЉ младиЮ, коЉег нисам видео веЮ пет Ц шест година, а за то време он Ље постао зависник од наркотика. Ѕио сам потресен! √ледао сам у Ьега, застао и рекао: Ђƒа ли си то ти?ї ќн Ље узвикнуо: Ђќче!ї » поЪубио ме. ќн ме поЪубио као свог роРеног оца, у образ, а не као свештеника, са страхопоштоваЬем. «ато што тоЉ деци недостаЉе нежности, Ъубави, топлине. Ќе зато што он то ниЉе имао у своЉоЉ породици, него зато што деци у тинеЉЯерском периоду, увек недостаЉе Ъубав. ј нарочито сада када они страдаЉу. ќн ме ухватио за руку и ниЉе Ље пуштао. Мегова рука Ље дрхтала, тресла се од.... не знам (то су Ъуди са растроЉеним нервним системом). ќн Ље био толико емотиван да Ље Ьегова рука дрхтала као да Ље стари декица. £а сам осетио то узбуРеЬе на своЉоЉ руци, на свом длану, а он ме ниЉе пуштао.

”питао сам га:

- ако су твоЉи?

-«ар в¬и не знате?

-«нам и веома ми Ље драго што сам те срео. «ашто си дошао овде?

-ƒошао сам овде и овде тражим помоЮ од ћаЉке ЅожиЉе. ћолим се, идем на службе, помало помажем у разним пословима у манастиру, да бих очистио своЉ организам, смирио се и пребродио то што ми се догодило. ѕонекад одем у град, али тада поново упадам у невоЪу, враЮам се претходном животу, падам, устаЉем....

-«наш шта Юу ти реЮи? Ѕог, ћаЉка ЅожиЉа те неЮе напустити. “и као и сваки човек имаш своЉ пут у животу. Ќе разочараваЉ се. Ќе очаЉаваЉ. –ади оно што Ље до тебе. » Љош Љедном Юу ти реЮи да ми Ље драго што сам те срео овде. «наш ли где сам те тражио? Ќа ќмониЉи. » сада ми Ље драго што се налазиш у наручЉу Ѕогородице, овде у Ьеном врту!

ќн Ље био ганут и питао ме:

- ада креЮе ваш брод?

-¬еЮ сада креЮе, у 10.20.

-¬идеЮемо се Љош, испратиЮу вас.

» он Ље дошао, да би провео са мном последЬих десет минута, да би ми говорио о ономе о чему ниЉе могао све ове године... .да бисмо се испричали за све ово време коЉе се нисмо видели. ќн Ље отрчао и донео ми фотографиЉе своЉе породице, своЉих воЪених Ъуди. ћи смо тако дирЪиво разговарали. ќн ме Ље гледао и тражио да се молим за Ьега. ÷еливао ми Ље руку, похлепно покушаваЉуЮи да осети топлину, и Ъубав, и нежност (и очинску и материнску истовремено) Ц све ово Ље тако недостаЉало овом младиЮу. » Ља сам говорио: Ђ’ристе моЉ, какво Ље ово чудо!ї

∆елео сам да позовем овде Љедног новинара (неЮу га именовати), господина Ќ, са канала Ќ, где непрестано осуРуЉу, вреРаЉу, оптужуЉу ÷ркву.. .желео сам да га позовем и кажем: ”зми интервЉу од овог младиЮа. ƒоРи овде и реци му шта ти свима причаш о ÷ркви и о монасима! «ашто се ти у ствари тако понашаш, зашто вреРаш и не волиш ÷ркву? ƒоРи овде и кажи му. «наш ли шта Юе ти он реЮи на све то? –еЮи Юе ти, Ља сам овде пронашао циЪ и смисао живота. » да се нисам пронашао овде, Ља бих умро, окончао бих своЉ живот самоубиством, изгубио бих разум, дошао бих до краЉЬег дна. “о Ље наша —вета √ора, мистична, скривена. “о Ље Љедан велики дар, о коЉем ти никада ниси слушао на телевизиЉи, на главним каналима, у новостима, зато што то Љедноставно ниЉе на продаЉу. јли то погаРа и дотиче човека, и он почиЬе да се каЉе, укЪучиЮе телевизор, и ти Юеш изгубити посао. » шта Юеш тада да урадиш? £ер ти и сам говориш да Ље потребно емитовати скандале, безобразлук, грех, хаос, да би задржао гледаоце и имао висок реЉтинг гледаности. ј преда мном се оправдаш речима: Ђѕа зар Ље неистинито то што сам рекао?ї »стинито Ље, али постоЉе и добре ствари. ѕостоЉе тако дивне проЉаве красоте, светости, здравЪа у болести, дарова у немоЮи, Ъубави, топлог загрЪаЉа и поЪупца, када Љедан осеЮа да Ље неопходно да загрли неког другог, да би му показао Ъубав и нежност. «ашто ти никада о томе не говориш? ј све то постоЉи на —ветоЉ √ори.

≈пилог

††††

≈то, такву —вету √ору сам Ља заволео. » баш таква —вета √ора Ље ганула моЉе срце, и Ља сам отишао испуЬен среЮом, снагом, утехом, умилеЬем, покаЉаЬем. јли ово путоваЬе показало ми Ље и моЉе проблеме. Ќеко Ље рекао: Ђ—ваки пут када одем на —вету √ору, Ља односим нешто посебної. ¬идиш, колико сам ти разних ствари сада испричао, коЉе сам видео за четири Ц пет дана проведених на јтону. » када сам стигао до аеродрома, где Ље био моЉ лет за јтину (Ља сам нашао Љефтину авионску карту, говорим то зато што се многи збуЬуЉу, када чуЉу да си се враЮао авионом, Љер мисле да даЉеш за карту стотине евра, а заправо карта кошта свега 35 евра), пришли су ми Ќемци, брачни пар, са кутиЉом, у коЉоЉ су се налазиле заручне бурме, и обратили су ми се на немачком, а Ља нисам све разумео.

-ћи желимо Ц кажу они Ц да нам благословиш наше бурме.

«ар су видели да се Ља враЮам са јтона? Ќе, они нису знали да се враЮам са јтона, и Ља не знам зашто су баш мени пришли на аеродрому.

£а сам се заинтересовао:

-ƒа ли сте православни?

-Ќе. ј да ли Ље то проблем? ћи само желимо да добиЉемо благослов. «ар Ље лоше да ти благословиш наше бурме?

-ƒаЉем вам благослов.

» Ља сам благословио прстеЬе. Ќемци су се са великом ЪубавЪу опростили од мене. ј Ља сам у себи рекао: Ђ” благодатном расположеЬу се враЮем са —вете √оре, стижем на аеродром, и седам чекаЉуЮи лет. ∆елим да сачувам у себи и саберем све дивне тренутке, коЉе сам доживео, а онда изненада неко, као да га Ље нешто привукло мени, прилази ми и тражи благослов, и каже: ћи славимо 50 година брака и желимо да нас ви благословите. —амо што сам изашао са —вете √оре и истога часа ми долази неко да тражи благослов. “ада сам осетио у своЉоЉ души да ако ти заиста стремиш ка Ѕогу, па чак и ако ћу се мало приближиш, други то осете, и када се враЮаш са —вете √оре, желе да ти се примакну, иако ти сам не чезнеш за тим и не тражиш то. —ве се ово дешава само због тога што си ти, макар и у малоЉ мери постао човек ЅожиЉи.

Ќакон тога сам сео на експресни лет до јтине да бих стигао куЮи. ”шао Ље Љедан наркоман, коЉи Ље извадио папир, и почео причати о себи, да Ље ишао на рехабилитациЉу, да су га приказивали на неком каналу... и он сада тражи помоЮ. ѕомислих у себи: Ђ—ада не може бити ни говора о томе да му неЮу дати новацї.

-јли Ц пожали се неко Ц он Юе те паре потрошити на наркотике.

-ј зашто тако говориш?! «ар Ѕог коЉи му даЉе живот не зна шта ради? «ар сви ми нисмо наркомани? «ар ти коЉи по сто часова дневно гледаш телевизор ниси наркоман?  о си ти тада? »ли ти коЉи по цео дан брбЪаш на телефону? «ар та празнословЪа нису твоЉи наркотици? » да ли те Ѕог кажЬава? Ќе! «ашто бих онда Ља кажЬавао овог човека? » коначно, зар мислиш да Юе он за ових пола евра коЉе сам му дао, отиЮи да купи наркотике? Ќе, драги моЉ. £а му даЉем своЉу Ъубав. —вештеник Ц то Ље Ъубав, то Ље дариваЬе. £а му не могу ништа дати, али не могу дозволити да оде без моЉе Ъубави.

—тавио сам руку у Яеп и пронаРох неки ситниш, 20 Ц 30 центи, и тако сам накупио 60 центи и ставио му у шаку. ј он уместо да оде, испред свих Ъуди, у препуном вагону воза, почео ми Ље целивати руку, не одваЉаЉуЮи Ље од своЉих усана. Ќаочиглед свег народа. » сви су видели наркомана, са отвореним документима, како целива руку свештеника, коЉи се вратио са —вете √оре, што нико, меРутим, ниЉе знао. јли то Ље знао Ѕог, и ќн Ље посетио душу свога чеда и рекао му да Ље оваЉ свештеник грешан (Ѕог то зна), али на Ьему почива благодат ’риста, коЉи Ље Кубав, и коЉи Ље Љедини неопходан Ъудима. » Ьему Ље ’ристос потребан, и он Ље добио благослов од овог грешног свештеника. » никоме више ниЉе целивао руку. » ни пред ким другим се ниЉе тако зауставЪао као што се зауставЪао пред свештенством, пред ÷рквом, пред ’ристом, коЉи Ље насушна потреба свим Ъудима.

”право то ми Ље показала —вета √ора: ако си човек ЅожиЉи, ти имаш много тога што можеш да даш Ъудима (чак и ако просто седиш у вагону воза, и идеш на посао, или ништа не радиш). ¬ажно Ље, само по себи, то што ти постоЉиш, што дишеш. «ато што твоЉе дисаЬе миомирише именом ’ристовим. ѕонавЪаЉ Љедноставну молитву Ђ√осподе »сусе ’ристе, помилуЉ меї, седеЮи у вагону воза на линиЉи ћаруси Ц ѕиреЉ, и ништа више немоЉ да радиш, само твори молитву. » то Ље велика помоЮ, велики дар, то Ље веома плодотворно. ј друге Ъуде пусти да раде оно што желе. £едан Юе доЮи да би се мало задржао поред тебе, други Юе доЮи да мало поразговара, треЮи Юе се почети да се расправЪа са тобом, да би видео како Юеш реаговати, и да би се уверио да ли си ти истински хришЮанин или ниси.  ако Ље дивно бити хришЮанин! ’ристос Ље велика вредност!

∆елим вам много ЅожиЉег благослова. » желим да благодат ћаЉке ЅожиЉе, благодат свих светогорских отаца, светогорских светитеЪа, осеЬуЉе живот свих нас, и нека нам Ѕогородица помогне да схватимо да Ље —вета √ора свуда (сваки дом, свака соба може да постане —вета √ора!), и што Ље наЉважниЉе, оно што нам Ље свима неопходно, то Ље ’ристос, Ѕогородица и свети. “у утеху даЉе нам ÷рква, веЮ овде и сада, у своЉ своЉоЉ топлини.

јрхимандрит јндреЉ ( онанос)
—а руског: ¬есна »вковиЮ и Ћазар АачиЮ

Pravoslavie.ru

29 / 12 / 2016

[1] Ќа грчком, реч Ђпослушникї (δόκιμος) потиче од корена δοκιμάζω, што значи ЂиспитуЉемї. ” црквенословенском Љезику постоЉи непотпуна, али блиска сличност, овог термина са термином Ђискушеникї, коЉи потиче од речи Ђискушатиї, односно означава онога ко пролази кроз искушеништво.

[2] “рг у јтини, где се обично окупЪаЉу наркомани.

     оментари:

    2016-12-29
    15:08
    Ѕранислав:
    из текста "...«ато што —вета √ора не подразумева место за живот, веЮ начин живота..."....по мени срж овог дивног текста...

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0