Srpska

ЂЎта име моЉе ти значи?ї

÷иклус ЂћоЮ кЬигеї. „ланак 4

††††

’амлет за воланом

ѕостоЉе сервиси за позиваЬе таксиЉа коЉи клиЉенту на мобилни телефон шаЪу кратку поруку о томе да шаЪу возило и наводе име возача. £едном сам наручио кола и добио поруку: аутомобил марке (рецимо) „нисан“, боЉа (рецимо) црна, возач се зове ’амлет. ” принципу, не сеЮам се тачно марке и боЉе ових кола, али име возача неЮу заборавити. Ѕез било каквог „рецимо“ возач Ље био ’амлет. „Ѕаш ме занима,“ Ц мислим, какав Ље оваЉ таксиста ’амлет. — беретком? — мачем? “ужних очиЉу као што су очи —моктуновског?...“ ƒолази возило, излазим из зграде, седам у кола. «а воланом Ље човек источЬачког изгледа од четрдесетак година. ћршав, кратке косе, необриЉан. Ќишта нордиЉско. Ќишта онострано и загонетно. ѕитам: „£есте ли ¬и ’амлет?“  аже: „£есам.  уда идемо?“ ќдговорио сам и кренули смо.

јли занимало ме Ље: зашто ’амлет? «ашто не ƒон  ихот, или д’јртаЬан? ”питао сам. Ќе подругЪиво. ƒобронамерно.  аже: „ћоЉ тата Ље волео позориште. –адио Ље као лекар.  ао обичан лекар. ЌиЉе био начелник болнице, ниЉе био чиновник. ѕросто лекар у дому здравЪа. јли Ље био лудо заЪубЪен у позориште. ћогао Ље да превали преко сто километара до Ѕакуа, да оде на представу или на оперу, а онда ноЮу да се врати и да уЉутру буде на послу. ќн ми Ље дао име ’амлет.“ ѕитам: „ј имате ли браЮе и сестара?“ Ц „»мам.“ Ц „ј да ли су они, - кажем Ц АулиЉете, ќфелиЉе, ћеркуциЉи?“ ќн врло мирно окреЮе волан (сигурно Ље навикао на таква питаЬа). „Ќе. ќни имаЉу обична имена. —амо сам Ља ’амлет.“ ƒаЪе се возимо Юутке. ќсмехуЉем се гледаЉуЮи кроз прозор. ƒобронамерно. ќнда кажем: „¬и сте јзербеЉЯанац, зар не? јко Ље отац ишао у позориште у Ѕаку, то значи да Ље јзербеЉЯанац. «нате, био Ље Љош Љедан јзербеЉЯанац коЉи се звао ќЬегин...“ —ад се веЮ он осмехуЉе: „Ќе, нисам знао.“

¬ласт Љунака

ќЬегин £усиф огли ’аЯикасимов ќЬегин £усиф огли ’аЯикасимов
ј он Ље заиста постоЉао и звао се ќЬегин ’аЯикасимов. Мегова породица Ље била племенитог порекла. ѕрефикс „хаЯи“ уз презиме значи да Ље у Ьеговом роду било праведника. ћаЉка му Ље била филолог и лудо Ље волела руску кЬижевност. «емЪа Ље 1937. године обележавала стогодишЬицу смрти ј. —. ѕушкина. «ато Ље сину коЉи Ље роРен те године дала име ќЬегин. ”згред речено, ќЬегинов млаРи брат такоРе има кЬижевно име: Ќизами Ц у част веома познатог источЬачког писца ЌизамиЉа √ЉанЯеве. » он Ље роРен кад Ље била нека годишЬица. —хватили сте: занимЪива породица. ќЬегин (онаЉ из јзербеЉЯана) Ље занимЪив Љош и због тога што Ље био Љедан од наЉпознатиЉих песника на чиЉе стихове су компоноване песме. ¬алериЉ ќбодзински их Ље изводио. „” сваком стиху су само тачке после слова „л“... “ако сам хтео (на руском: хотел), али нисам умео (на руском: сумел)...“ ћноги се тога сеЮаЉу. ѕевао Ље у Ѕулбул-огли. ћноги су певали. ј пошто у ———–-у нису важила меРународна ауторска права ќЬегин Ље смело преводио западне шлагере на руски потпуно меЬаЉуЮи смисао. –ецимо, “One way ticket” Ље претворио у „ѕлаво-плаво иЬе“. “о Ље било исплативо. Ќовац, слава и сви атрибути и Љедног и другог. ћеРутим, ќЬегин Ље 1985. године постао ќлег.  рстио се и примио Ље ѕравославЪе. ѕосле Ље отишао у ќптину где Ље постао —илуан. ”мро Ље у схими с именом —имеон. —ахраЬен Ље негде око ƒомодедова. ≈то, то Ље таква прича. „Ќе знате за овог азербеЉЯанског ќЬегина?“ Ц питам таксисту ’амлета.  аже: „Ќе. Ќе знам. —тигли смо.“ ѕлатио сам и опростио од ’амлета. »дем и размишЪам. “ачниЉе Ц сеЮам се:

—рце без жеЪа било Ље тада,

 ад мучну сам врелину пила...

„ќЬегина“ ваздушна громада

 ао облак нада мном се надвила.

“о Ље јхматова. —ину ниЉе дала име у ѕушкинову част, али Ље била очарана Ьеговом поезиЉом. » како се само прецизно изразила: „ваздушна громада“. » размишЪам: ко Ље Љош добио име у част ѕушкина? “ачно. —етио сам се: ¬ампилов, драматург, назван Ље по ѕушкину. ƒивни ¬ампилов коЉи Ље написао „Ћов на патке“ и „—тариЉег сина“. » „ уЮа с погледом на поЪе“ и „јнегдоте из провинциЉе“. ќн Ље био Љединствен и самоук. —ве што Ље написао вреди. ∆ивео Ље Љош краЮе од ѕушкина. —а тридесет пет година се утопио у ЅаЉкалском Љезеру, 1972. године.

„» небом плове бродови од облака. / јли Ље сваки гроб Ц краЉ земЪе.“

ј роРен Ље исте године кад и ќЬегин, 1937. £убиларне године. ≈то, мислим, какву власт ѕушкин има над Ъудским судбинама. » не само ѕушкин, веЮ и ќЬегин; не само Ўекспир, веЮ и ’амлет. ќдносно, нема Ље само аутор, веЮ и лик. ќн Ље нешто попут сенке, измишЪен Ље Ц а такоРе делуЉе. „¬аздушна громада“. „¬аздушна“, али „громада“.

„ќЬегин и космос“††

»дем тако и сеЮам се √ермана “итова. √агариновог дублера и другог космонаута у свету. √ледао сам документарни филм о Ьему. ќн Ље добио име √ерман у част Љунака ѕушкинове „ƒаме пик“ (премда бих се Ља плашио да назовем сина по таквом Љунаку). ј сестра му Ље «емфира. ќна Ље, опет, добила име из ѕушкинових „÷игана“, оних у коЉима Ље и јлеко (премда се такоРе не бих усудио да дам кЮерки име у част овакве ЉунакиЬе). √ерманов и «емфирин тата Ље био професор руске кЬижевности негде на јлтаЉу. ќчигледно да Ље озбиЪно волео стваралаштво „сунца руске поезиЉе“. ЌиЉе деци дао име по црквеном календару, него по школском програму. ≈то, да ниЉе сину дао име у част √ермана, веЮ макар у част Ћенског Ц ¬ладимир, “итов би можда први полетео у космос: причало се да партиЉа ниЉе хтела да пошаЪе у орбиту –уса коЉи се зове √ерман. £уриЉ Ље боЪе. ¬ише смо навикли на Ьега. “оплиЉе Ље.  ако год било, други космонаут света Ље такоРе волео ѕушкина. ѕушкин му Ље помагао да живи. “ачниЉе, да преживи.

ѕилот-космонаут √ерман “итов ѕилот-космонаут √ерман “итов
††††

 осмонауте тренираЉу и дресираЉу на такав начин да ниЉе сигурно да ли Юе иЉедан од Ьих уопште полетети у космос: може се десити да умру и на земЪи од преоптереЮеЬа или услед несреЮног случаЉа. » колико их Ље таквих Ц пионира неба, коЉи су се упокоЉили на тренинзима на земЪи! £едан од тестова Љесте глува соба. ” ЬоЉ нема ниЉедног звука и влада мркли мрак. “у човек треба да седи. ѕонекад данима. ј посматраЉу га лекари и начичкан Ље сензорима. ѕровераваЉу да ли може да издржи самоЮу, некретаЬе и одсуство споЪашЬих стимуланса. ѕростиЉе речено, провераваЉу да ли Юе човек полудети у космосу или неЮе. ƒакле, √ерман “итов Ље у глувоЉ соби декламовао читаве главе из „≈вгениЉа ќЬегина“. ƒа би сачувао психичко здравЪе. ƒа би изашао из ове собе као друштвено користан човек. » рецитовао Ље тако много да су стручЬаци коЉи су га посматрали стекли утисак да “итов зна напамет целог „ќЬегина“. јли не само то, он Ље знао напамет ћаЉаковског и Љош по нешто. Ѕио Ље образован и паметан. £едном речЉу, из собе Ље изашао као друштвено користан космонаут. » чик нека сад неко каже да су за осваЉаЬе космоса потребни само физика, инжеЬери и софистицирана техника.

ƒа би човек летео до звезда треба прво да их посматра. ј гледаЬе звезда Ље веЮ поезиЉа и ако Ље нема, човек Юе целог живота гледати само у земЪу као да Ље нешто изгубио.

Ќичег више нисам стигао да се сетим тог дана, зато што ниЉе требало да идем далеко од места на коЉем сам изашао из ’амлетових кола. ѕоштено говореЮи, ничег више о ќЬегиновом животу се не сеЮам, осим тога што сам научио на часовима руске кЬижевности. „» више ниЉе било мастила, и оловка се сломила“. јко се сетим или ако сазнам, испричаЮу вам. „асна реч.

—а руског ћарина “одиЮ

29 / 12 / 2016

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0