Srpska

—вети отац £ован  ронштатски „удотворац

ќтац £ован био Ље ретка поЉава меРу Ъудима, духовни горостас, сасуд пун изобилне благодати ЅожЉе, коЉа се преко Ьега изливала на све Ъуде. ” Ьеговом карактеру запажаЉу се многе изузетне црте, коЉе га издваЉаЉу од осталих, обичних Ъуди. “о су: молитвеност, аскетизам, сиромаштво, смиреЬе, кротост и Ъубав.

ћолитвеност

ќтац £ован био Ље велики молитвеник. ” своЉим молитвама Ѕогу он се обраЮао као што се син обраЮа своме оцу: са великом слободом и чврстом вером да Юе добити што моли. —коро увек молио се клечеЮи и, наЉчешЮе, своЉим речима, наглашаваЉуЮи неке од Ьих, према приликама и потребама. ћолио се прибрано, верно, свим своЉим биЮем и снагом, да су му често грашке зноЉа обливале лице и сузе капале из очиЉу. «а време молитве он Ље дубоко понирао у дух и смисао сваке речи. Ќа таЉ начин Ьегова молитва ниЉе била шаблонско и механичко реРаЬе речи веЮ излив срца и душе, целог биЮа Ьеговог. ћолитва му Ље била духовна храна, без коЉе он ниЉе могао ни даЬу ни ноЮу. „есто Ље добар део ноЮи провео у шетЬи по башти, певаЉуЮи олугласно псалме и молитве. ѕоред свакодневне вечерЬе и ЉутреЬе, служио Ље ваког дана и свету ЋитургиЉу. «а време богослужеЬа, особито свете ЋитургиЉе, он Ље духом своЉим просто горео, као огаЬ. Ћице му Ље сиЉало небеском светлошЮу и зрачило светлост и топлоту. ќн се тада духом своЉим узносио на небо, пред есто —вевишЬега, у друштво анРелских сила. ќваква благодатна измена код Ьега Ље наступала обично на ЋитургиЉи, после читаЬа —имвола вере и речи: "—тоЉмо мерно, стоЉмо са страхом"... —воЉом молитвом и оваквом благодатном изменом он Ље веома снажно, често и потресно, деловао на присутне: Ьима се коса одизала увис и жмарци струЉали кроз тело, гледаЉуЮи га и слушаЉуЮи Ьегове пламене молитве.

јскетизам и сиромаштво

ƒруга црта Ьеговог карактера Ље аскетизам, испоЪен у умерености у Љелу и пиЮу и строгом држаЬу свих постова. £ео Ље врло мало. ќсим супе од кокошиЉе изнутрице - никакво месо ниЉе окушао. ”место меса, у ЬеговоЉ се куЮи за време мрса употребЪавала иба: харинга, младица, моруна и чорба од икре. Ќеколико кашика чорбе или супе и два - три парчета рибе - Ьему Ље било довоЪно. » кад Ље на столу било више Љела, он их се ниЉе дотицао. —редом и петком ни рибу ниЉе Љео и све Ље постове ого држао. «а време ускршЬег поста рибу су замеЬивале печурке. ќн Ље на пост навикао Љош као дете у родитеЪскоЉ куЮи.

—иромаштво - Ље треЮа црта Ьеговог карактера. ќн се родио као сиромах и такав Ље и умро, иако су у току Ьеговог живота милиони рубаЪа прошли кроз Ьегове руке. —ве што Ље од своЉих поштовалаца и захвалних за исцеЪеЬе добивао, одмах Ље то раздавао сиромасима или потребитима око себе, или помагао добротворне установе и зидаЬе цркава и манастира. ќд многоброЉних примера раздаваЬа тек примЪених новчаних сума особама око себе навешЮемо неколико.

††††

” ¬ологди нека бедно одевена жена приРе оцу £овану и затражи милостиЬу. ќн из Яепа мантиЉе извади тек добивени коверат са новчаницама и пружи ЉоЉ. ћало после она се врати и узбуРено му рекне: "ЅаЮушка (оче), ви сте се вероватно преварили, овде Ље хиЪаду рубаЪа". - Ќо, па шта Ље с тим? “о Ље твоЉа среЮа, иди и захвали Ѕогу, одговори ЉоЉ он.

ѕриликом посете  иЉева (1893. године) Ьему Ље после свете ЋитургиЉе у дворскоЉ цркви супруге великог кнеза ЌиколаЉа ЌиколаЉевиЮа —тариЉег уручен пакет са новчаницама, а он га одмах да младоЉ девоЉци пред собом. ќва се збунила и рекла: "£а сам вам пришла ради благослова, а не ради новца". Ќа то ЉоЉ Ље он одговорио: ''”зми, теби Юе ускоро бити потребно". » заиста, она се убрзо верила и новчана помоЮ добро ЉоЉ Ље дошла.

»стом приликом, окружен масом народа, добио Ље од Љедне даме коверат са новчаницама, а он га одмах преда жени до себе. ƒародавка се препала 'и узвикнула: "ќче £оване, тамо Ље велика сума новца!" ќн ЉоЉ одговори: "“и ои дала мени, а Ља даЉем коме Ља хоЮу. јко ти Ље жао, узми своЉ пакет натраг и одлази!" ќна се тргла и почела да се извиЬава.

«а време Љедне опште исповести у јндриЉевском храму у  ронштату Љедна жена преда му коверат са новчаницама, а он га одмах да жени пред собом. ƒародавка Ље била веома изненаРена овим Ьеговим поступком, па Ље покушала да ухвати Ьегову руку и задржи, узвикнувши: "ЅаЮушка, па ту су три хиЪаде рубаЪа!" ј он ЉоЉ одговори: "МоЉ Ље баш толико и потребно".

£едан богаташ преда оцу £овану пакет са 15.000 рубаЪа. ” том тренутку приРе му девоЉка и замоли помоЮ за спрему. ќн ЉоЉ пружи тек примЪени пакет, не знаЉуЮи колико новца има у Ьему. ¬идевши то богаташ му напомене да Ље у пакету 15.000. Ќа то отац £ован мирно одговори: "МоЉ Ље потребно".

ѕриликом посете Љедном богатом трговцу у ѕетрограду, оваЉ на растанку тутне оцу £овану у руку коверат са новчаницама. ” том тренутку, пре него што Юе се попети у кола, пред Ьегове ноге падне неки сиромашак и затражи милостиЬу. Ѕез икаквог колебаЬа и размишЪаЬа отац £ован пружи му тек примЪени коверат. “рговац, запрепашЮен, узвикне: "ЅаЮушка, шта учинисте? “амо Ље две хиЪаде рубаЪа!" - "“о Ље Ьегова среЮа", одговори мирно отац £ован.

—миреЬе, кротост и Ъубав

»ако Ље био обдарен изванредним и великим ЅожЉим даровима: прозорЪивошЮу (видовитошЮу) и чудотвореЬем, он Ље био веома смирен и кротак и пун Ъубави према Ѕогу и Ъудима. ”век приступачан и Ъубазан у опхоРеЬу са свима и пун саосеЮаЬа према невоЪницима и паЮеницима, он Ље вазда био готов да свакоме притекне у помоЮ чиме год може, даЬу и ноЮу, не штедеЮи нимало себе. Мегова Ъубав ниЉе правила разлике меРу Ъудима него Ље обухватала и добре и зле, и приЉатеЪе и неприЉатеЪе.

 ад су му неки приговорили што око себе трпи рРаве Ъуде, он Ље одговорио: " ада —паситеЪ ниЉе терао од —ебе преЪубочинце и грешнике и поред —ебе трпео £уду издаЉника, зар Ља недостоЉни да не следуЉем Меговом примеру. £а сам исто тако грешан човек, као и ви. √решим сам и каЉем се. .. „уваЉте се гордости"...

—тараЬе о болесницима и грешницима Ц покаЉницима

ќд првог дана свога службоваЪа на парохиЉи, отац £ован Ље, после богослужеЬа, наЉвеЮу бригу поклаЬао болесницима и невоЪницима. „им би сазнао за неког болесника, ео Ље да га посети, не чекаЉуЮи позив. ѕосеЮивао Ље све, па и оне оболеле од заразних болести. ѕоред утехе и моралног поткрепЪеЬа, пружао им Ље и благодатну омоЮ, а често и материЉалну. «наЉуЮи из светог ≈ванРеЪа да су греси наЉчешЮи узрочници телесних болести, он Ље настоЉао да се болесник покаЉаЬем прво измири а Ѕогом, потом се молио за Ьегово оздравЪеЬе и све то запечаЮивао светим ѕричешЮем. «а своЉ труд он не само ниЉе захтевао никакву награду него Ље и одбиЉао да прими онуРено. ќн се држао речи —паситеЪеве: "«абадава сте добили (благодат моЉу), забадава и даЉите" (ћат. 10, 8). ј Ѕог, коЉи Ље спор на гЬев а брз на милост, изливао Ље преко оца £ована благослов и милост своЉу на болеснике, е су оздравЪали. √лас о чудесним исцеЪеЬима по Ьеговим молитвама брзо се разнео о  ронштату, потом ѕетрограду и, наЉзад, по целоЉ –усиЉи, па и ван Ьених граница. ѕо Ьеговим молитвама догаРала су се нечувена чудеса: слепи су прогледали после умиваЬа освеЮеном водом; узети су устаЉали и ходили; умно поремеЮени и демоном оседнути долазили су к себи и исцеЪивали се; патници од неизлечивих болести, коЉима и наЉчувениЉи лекари нису могли помоЮи, оздравЪали су.

††††

ѕоред болесника, велики терет представЪали су за Ьега грешници - покаЉници. ќн Ље у своЉим беседама позивао народ на покаЉаЬе, пошто смо сви грешни пред Ѕогом, а народ се одазивао и хрлио му на исповест.  ако Ље покаЉника из дана у дан било све више, он ниЉе био у могуЮности да их све поЉединачно исповеди, чак ако би то без престанка чинио дан и ноЮ. јндреЉевски храм у  ронштату за време служби био Ље тако препун, да стопе празног простора у Ьему ниЉе било, иако Ље у храм могло стати 7.000 особа. «бог тога Ље отац £ован био принуРен да заведе општу, заЉедничку исповест, како се то практиковало у првим вековима хришЮанства (до краЉа IV века).

«а време исповести он би стао на амвон и почео молитве. ” препуном храму завладала би потпуна тишина. Мегов глас одЉекивао Ље снажно и продирао у душе присутних, затим би убрзо почео да подрхтава и грца, а из очиЉу би потекле сузе: он Ље оплакивао грехе свих присутних. Мегова топла Ъубав и сузе размекшавале су и наЉтврРа срца и изазивале уздахе и плач: ридаЬе и ЉецаЉ испуне сав храм. ѕри краЉу чина исповести он позове присутне да се утишаЉу и запита да ли су се покаЉали и да ли желе да се поправе. Ќа Ьихов позитиван одговор, он заповеди да сагну главе. ” гробноЉ тишини он подигне епитрахиЪ, рашири га над присутном масом, као да Ьиме покрива главе свих присутних, и прочита разрешну молитву. Ќарод, радостан што Ље ослобоРен тешког бремена греха, гледао Ље тада са захвалношЮу свога доброг пастира, чиЉе Ље лице сиЉало надземаЪским сЉаЉем. “акве исповести памте се целог живота.

ѕрозорЪивост

“о Ље такав благодатни дар духовног вида за коЉи не постоЉи граница измеРу прошлости и будуЮности нити таЉне у души и срцу човека: он подЉеднако Љасно види оно што е догодило у прошлости и што Юе се збити у будуЮности, Љасно чита таЉне срца, као из отворене кЬиге; за Ьега не постоЉи ни граница коЉа дели оваЉ видЪиви вет од невидЪивог, духовног.

††††

ќваЉ дар отац £ован Ље проЉавио безброЉ пута, што потврРуЉу сведочанства многих особа директно погоРених или очевидаца. —ве познате случаЉеве ниЉе могуЮе навести, Љер би то изнело читаву кЬигу. ЌавешЮемо неколико.

1.†††††††† ѕриликом Љедног доласка у подворЉе Ћеушинског манастира у ѕетрограду он увече одслужи свеноЮно бдениЉе, а сутрадан рано устане да прошета обалом реке Ќеве и надише се свежег ЉутарЬег ваздуха. —а Ьиме Ље била и игуманиЉа манастира. ” шетЬи их сустигне погребна поворка неког пиЉанице. ќтац £ован почне да се крсти и рекне игуманиЉи: "јх, како Ље страшна смрт пиЉанице!" - "¬и сте знали покоЉника?" запита га игуманиЉа. - "Ќисам, али видим демона како се радуЉе погибиЉи Ьегове душе", одговори он.

2.†††††††† ќца £ована позову у Љедну куЮу да одслужи молебан. ѕо свршетку домаЮица му пружи коверат са новчаницама, али он ниЉе хтео да прими него ЉоЉ нареди да таЉ коверат са новцем преда сутрадан првоме кога сретне на улици.

∆ена сутрадан порани и изиРе на улицу. ќчекивала Ље да Юе наиЮи неки радник или сиромашак. јли на улици ниЉе било никог. ќна Ље продужила и сретне Љедног официра. ЌиЉе смела да га заустави него продужи даЪе. јли на улици нигде никог. ѕосле извесног колебаЬа, она се врати натраг и пожури да стигне официра. «амоли га да стане и исприча му своЉ случаЉ. ќфицир ЉоЉ тада откриЉе да се налази у веома тешкоЉ ситуациЉи: жена му Ље озбиЪно болесна, а он нема новца за лекове. ѕошао Ље у заложни завод да заложи последЬу ствар и тако доРе до новца за лекове. ∆ена му Ље тада пружила коверат са новцем, коЉи Ље он примио као дар ЅожЉи и захвалио Ѕогу и дародавки.

3.†††††††† £едном у ѕетрограду сродници неког болесника више пута су молили оца £ована да доРе и помоли се за исцеЪеЬе болесника. “о Ље било за време беле недеЪе, пред ускршЬи пост. јли отац £ован, заузет другим, хитниЉим пословима, ниЉе долазио. Ѕолесник се тада нашали и рекне да отац £ован сад негде Љеде палачинке, па зато не долази. » кад су веЮ изгубили наду да Юе доЮи, отац £ован наиРе. ”шавши у стан, он се упути право у собу болесникову, као да му Ље распоред одаЉа у стану био добро познат, иако дотле ту ниЉе био. ѕришавши постеЪи болесника, он Ље као у своЉе извиЬеЬе рекао: "ѕалачинке Ља нисам ни окусио". “о Ље присутне као гром поразило.

4.†††††††† «а време молебана у ЉедноЉ породици била Ље присутна и нека жена, тужно расположена. ќтац £ован извади из новчаника 2.000 рубаЪа и пружи ЉоЉ, рекавши: "”зми ово, требаЮе ти!" МоЉ Ље предстаЉала операциЉа и новац ЉоЉ Ље заиста био веома потребан.

»стовремено неком човеку поред себе пружио Ље маЬу суму. Мему су била потребне ципеле, а он ниЉе имао новца да их купи. ќд оца £ована добио Ље таман толико колико коштаЉу нове ципеле.

5.†††††††† «а време службе у цркви кадетског корпуса у ћоскви уРе у олтар Љедан млад официр, да би видео оца £ована. ” том тренутку отац £ован преносио Ље свете ƒарове са престола на жртвеник.  ад их Ље пренео, пришао Ље младом официру и поЪубио му руке. —ви присутни у олтару били су тиме веома изненаРени и збуЬени. Ќико ниЉе знао зашто Ље отац £ован то учинио. ЌиЉе знао ни официр. » он се веома изненадио и збунио. ћеРу присутнима почело се шапутати да то предсказуЉе неки будуЮи догаРаЉ у животу младог официра, можда Юе он бити свештеник. „увши то, официр се почне смеЉати. Мему на памет ниЉе долазило да буде свештеник. ѕа ипак - догодило се. ќн се касниЉе замонашио у чувеноЉ ќптинскоЉ пустиЬи и под именом ¬арсонофиЉа био познат као велики подвижник.

††††

6.†††††††† ќтац £ован дао Ље благослов удовом капетану јлексеЉеву да ступи у ƒуховну академиЉу и прорекао му да Юе по завршетку јкадемиЉе бити епископ у Ьеговом родном краЉу, у јрхангелску. ѕророштво се испунило. «авршио Ље јкадемиЉу 1892. године, замонашио се и као монах ћихеЉ изабран за епископа архангелског.

7.†††††††† ѕознати професор  азанског универзитета јлександар »ванович јлександров прими писмо од Љедне приЉатеЪице породице са позивом да доРе и присуствуЉе молебану у ЬиховоЉ куЮи, коЉи Юе служити отац £ован  ронштатски. ѕрофесору се оваЉ позив ниЉе допао. Мему се учинило да Ље то увреда за Ьега да иде на молебан коЉи Юе служити Ьему непознат свештеник.

јли кад се приближио назначени у писму час, он се предомисли и поРе. ƒошавши до куЮе своЉих познаника, он наРе да су врата главног улаза закЪучана. ќн Ље знао да постоЉи и споредан улаз и упути се тамо. ¬рата споредног улаза била су широм отворена. ќн уРе, али у првим одеЪеЬима не затекне никога. “о Ље био доказ да Ље служба почела и он се упути ка средини стана. ƒошавши до одаЉе у коЉоЉ се вршила служба, он не уРе унутра него стане иза отшкринутих врата. ќтац £ован служио Ље молебан и сви присутни били супогружени у молитву. ѕо свршетку молебна сви су редом прилазили крсту и руци оца £ована.  ад су се сви изреРали, отац £ован окрене се вратима и запита: "ј шта Ље са професором, зашто он не прилази?"

ƒомаЮица се журно упути вратима и иза Ьих наРе збуЬеног професора, чиЉи су образи били црвени као рак.  ад Ље професор ушао, отац £ован му Ље приметио: "¬и се, професоре, канда боЉите крста? ј гле, ви Юете ускоро доживети да свима поƒносите крст да целиваЉу".

«буЬени професор, на кога су погледи свих присутних били уперени, пришао Ље крсту и целивао. ѕосле неког времена жена га напусти и доРе до развода брака. ќн се замонаши и буде ректор  азанске духовне академиЉе, а потом и епископ.  ао епископ тешко се разболи и писмом замоли оца £ована да се помоли за Ьегово оздравЪеЬе. ѕосле неколико дана добиЉе од оца £ована одговор да му Ље молба услишена. » заиста, он се опорави и оздрави.

8.†††††††† £едан трговац из централне –усиЉе доРе код оца £ована у  ронштат и после ЋитургиЉе у јндреЉевском храму приРе да целива крст у руци оца £ована. ѕоред оца £ована стаЉао Ље тас на коЉи су верни спуштали своЉе прилоге за сиромахе.  ад Ље наишао трговац, отац £ован зграби са таса повеЮу суму новца и пружи трговцу. ќваЉ Ље одбио да прими, говореЮи да Ље он имуЮан човек и може и сам да приложи на тас. јли Ље отац £ован упорно наваЪивао да прими, говореЮи: "”зми требаЮе ти". “рговац ниЉе смео више да се противи и узео Ље.  ад се вратио куЮи, сазнао Ље страшну вест: Ьегови магацини са робом изгорели су и он Ље остао без ичега. ѕомоЮ коЉу Ље добио од оца £ована добро му Ље дошла и омогуЮила му да продужи са радЬом.

9.†††††††† √одине 1899. ¬ладимир —тепанович ≈влампиЉев, заставник, био Ље сведок следеЮег догаРаЉа на станици Ѕрест - Ћитовск.

ЎестогодишЬи синчиЮ Ьегових познаника био Ље оболео од дифтериЉе и месни лекари изЉавили су да Ље стаЬе оболелог безнадежно. ” то време родитеЪи овог дечака дознаЉу да Юе отац £ован проЮи возом кроз ову станицу, и коЉим возом и у коЉе време.

ћати дечака рекне мужу да Юе поЮи на станицу и замолити оца £ована да се помоли за оздравЪеЬе Ьиховог сина. ћуж ЉоЉ одговори да Юе она тешко успети да се пробиЉе кроз масу света до оца £ована и да би маса могла да Ље пригЬечи и удави. «ато Ље боЪе да он поРе. ∆ена га Ље молила да поведе и Ьу са собом, али он ниЉе пристао него Ље пошао сам, додавши да Ље и иначе све узалудно и бескорисно.

 ад Ље воз стигао, заставник Ље видео како Ље отац £ован изишао из вагона и упутио се право оцу оболелог дечака и рекао му: "«ашто и жену ниси са собом повео, кад те Ље она толико молила?" ќтац детиЬи толико се збунио, да ниЉе знао шта да одговори. јли отац £ован га Ље предухитрио, рекавши: "Ќека, ништа не мари, иди, син Ље твоЉ здрав".

» заиста, син Ље оздравио.

10.†††††† ћуж Љедне даме у ѕетрограду дуго Ље боловао, остао без службе и умро, оставивши жену у краЉЬоЉ беди са четворо малолетне деце. ¬ласница стана, и сама сирота, тражила Ље од удовице да уредно плаЮа кириЉу, претеЮи судом и истериваЬем на улицу из стана. √ладна и онемоЮала деца тражила су хране; дрва ниЉе било, а ни посла. "ЌаЉбоЪе Юе бити да свршим са собом", мислила Ље несреЮна жена. "“ада Юе сирочиЮе прихватити". –азмишЪаЉуЮи где и како наЮи излаз из очаЉног положаЉа, она Љош Љедном реши да потражи посла у ЉедноЉ куЮи, па ако и таЉ покушаЉ не успе, да се не враЮа своме стану. ЋутаЉуЮи бесциЪно улицама и Љедва се држеЮи на ногама, она примети гомилу бедника око фиЉакера коЉи Ље стаЉао на улици пред Љедном куЮом.

"ƒа ли ниЉе ту отац £ован?" синуло ЉоЉ Ље у глави. ” том часу врата куЮе се отворе и на Ьима се поЉави отац £ован. ќн Ље брзо прелетео погледом по окупЪеноЉ маси, затим пришао овоЉ жени и предао ЉоЉ кесу пуну новца. »зненаРена и пресреЮна, она, као на крилима, полети своме стану. Ќовца у кеси било Ље и за кириЉу, и за куповину дрва и намирница. ј после два дана стигао Ље повоЪан одговор на Ьену давнашЬу молбу о приЉему Ьене двоЉе деце у прихватилиште. ј убрзо и она Ље нашла службу.

11.†††††† £една побожна породица у ћоскви позове у посету оца £ована. ” тоЉ породици био Ље студент, коЉи ниЉе веровао у Ѕога и подсмевао се на рачун "попова".  ад Ље отац £ован стигао, он се прво обрати студенту, рекавши: "¬ама Ље неопходно да се данас исповедите и причестите".

ѕродорни поглед оца £ована и убедЪиве речи деловале су на студента и он Ље послушао савет.

ѕосле неколико дана умро Ље напречац. ќтац £ован провидео Ље скору смрт младиЮа, кога Ље први пут у животу видео, сажалио се над погибиЉом коЉа Ље претила ЬеговоЉ души и спасао га исповешЮу и причешЮиваЬем —ветим “аЉнама, иако га Ље оваЉ исмеЉавао.

12.†††††† ƒва питомца ¬оЉне академиЉе у ѕетрограду чувши о прозорЪивости оца £ована, реше се да оду у  ронштат и провере. "јко Ље он заиста прозорЪив, знаЮе са каквим смо намерама и жеЪама дошли у  ронштат".

 ако су решили, тако су и учинили. ”  ронштат су стигли и ушли у јндреЉевски храм за време свете ЋитургиЉе. ѕо свршетку ове, они, заЉедно са присутнима, приРу да целиваЉу крст у руци оца £ована.  ад су они дошли на ред да целиваЉу свети крст, он им Ље ускратио, рекавши: "¬и сте дошли да ме искушате, за вас нема благослова". ѕитомци су били пренеражени и дубоко се каЉали због своЉе дрскости.

ќво Ље испричао Љедан од те двоЉице, потоЬи капетан у —евастопоЪу. “о се догодило 1900. године.

13.†††††† £едно друштво за карташким столом реши се да искуша оца £ована, па пошЪу по Ьега да доРе ради исповести и причешЮа Љедног "болесника". ќтац £ован одбиЉе позив, рекавши да се не ради ни о каквом болеснику, него о доконим Ъудима за карташким столом.

14.†††††† £едан учитеЪ математике I ѕетроградске класичне гимназиЉе оболи од туберкулозе и лекари му посаветуЉу да оде у  аиро и тамо проведе неко време. ќн израчуна да би му за пут и лечеЬе било потребно 5.000 рубаЪа, а он их ниЉе имао. ” невоЪи, реши се да оде у  ронштат до оца £ована и затражи Ьегову помоЮ. ѕо доласку у  ронштат, он се упути куЮи оца £ована. “у затекне много света. Ќашавши Љедно празно место у одаЉи, он седне и реши се да сачека своЉ ред.

ЌиЉе много времена прошло, а у ту одаЉу уРе црквеЬак оца £ована и саопшти: "ЅаЮушка зове учитеЪа коЉи Ље дошао из ѕетрограда". Ѕолесник Ље помислио да се то на Ьега не односи, па Ље Юутао. јли се црквеЬак поново поЉави и запита: " о Ље овде учитеЪ из ѕетрограда?" Ѕолесник се Љави и поРе за црквеЬаком. ќтац га сретне и замоли да му подробно каже шта му Ље потребно.  ад му Ље болесник рекао, отац £ован почео Ље да се моли Ѕогу, обраЮаЉуЮи ћу се као присутном сабеседнику: "√осподе, “и видиш да Ље он болестан и да му Ље потребно 5.000 рубаЪа, даЉ му их". ѕосле тога отпустио Ље болесника.

¬ративши се куЮи, болесник Ље био уморан од пута и преживЪеног узбуРеЬа, па Ље одмах легао да спава. —утрадан разбудио га Ље служитеЪ из гимназиЉе и рекао да га зове директор због неког хитног и важног посла. ќн се брзо спреми и поРе. ƒиректор му Ље рекао како Ље био код барона Ѕудберга, управника царске канцелариЉе. Ѕарону Ље потребан педагог, коЉи би пратио Ьеговог болесног сина у  аиро, и да Ље директор Ьега препоручио барону. ѕри том Ље учитеЪу дао своЉу визит карту и препоручио да одмах оде до барона. ”читеЪ послуша и оде. ƒошавши у канцелариЉу, он преда директору визит карту и буде преко реда примЪен код барона.

Ѕарон му Ље поновио своЉ предлог да прати Ьеговог сина у  аиро и додао да он сада има много издатака и може учитеЪу за пут да понуди само 5.000 рубаЪа. ѕоражен чудесним збиваЬима и ван себе од радости, учитеЪ Ље примио предлог, отпутовао са бароновим сином у  аиро и вратио се отуда здрав.

15.†††††† £едан богати официр проводио Ље безбрижан и раскалашан живот, пиЉуЮи и трошеЮи немилице новац са сличним себи. »мовина се брзо топила и смаЬивала. £едног дана, не говореЮи ником ништа, он се пешке упути оцу £овану у  ронштат. —тигавши тамо, он уРе у јндреЉевски храм, у коме Ље служио отац £ован. ѕо свршетку ЋитургиЉе, официр изаРе из храма и наРе се у маси света на улици, у тренутку кад Ље отац £ован изашао из храма на бочна врата и сео у кола, коЉа су га ту чекала и одмах пошла.  ад су се приближили гомили у коЉоЉ Ље оваЉ официр стаЉао, отац £ован заустави кола и по имену позове из масе овог официра.  ад му Ље оваЉ пришао, отац £ован му Ље рекао: "“и си из толике даЪине допутовао, седи у кола, иЮи Юемо код мене, нужно ми Ље да с тобом поразговарам". ѕосле тих речи, посадио Ље официра поред себе и повезао. ”спут му Ље рекао да Ље добро учинио што Ље дошао и дуго га саветовао да остави пиЮе, пушеЬе и раскалашни живот. ќфицир га Ље послушао (ќво Ље испричао син тога официра).

16.†††††† ”лицама  ронштата ишла су два друга, колеге по служби, Љедан религиозан, а други неверник. ѕрви Ље био велики поштовалац оца £ована, па Ље предложио своме другу да поРу у цркву на ЋитургиЉу и саслушаЉу проповед оца £ована. ћеРутим, Ьегов друг се веома критички и сумЬалачки односио према оцу £овану и чудима коЉа Ље он чинио, па Ље одбио предлог рекавши да не веруЉе народним причама о оцу £овану. јли на наваЪиваЬе свога друга ипак пристане, рекавши: "Ќешто ново и интересантно сигурно неЮу видети ни наЮи, али кад наваЪуЉеш, поЮи Юу да видим како он изводи своЉу комедиЉу".

 ад су стигли у храм, ЋитургиЉа Ље била при завршетку. ќни стану по страни. ќдмах потом кроз масу света прилази им црквени тутор, послат од оца £ована из олтара, и саопштава невернику да га отац £ован позива у олтар. ќваЉ, веома изненаРен, али присебан, почео Ље да уверава тутора да Ље посреди грешка, Љер баЮушка Ьега уопште не зна нити може знати, и да он сигурно зове неког другог. “утор се врати у олтар, али се убрзо опет поЉави и приРе невернику, рекавши: "ѕа ваше Ље име тако и тако, а презиме тако (тачно Ље рекао и име и презиме), према томе баЮушка вас зове".

»зненаРен до краЉности, неверник Ље осетио ледену струг кроз тело. ” краЉЬоЉ пометЬи, он се обрати своме другу за савет: "Ўта да чиним, да идем или не?" - "ѕа Љасно Ље да баЮушка тебе зове. »ди, па ако Ље неки неспоразум, обЉасниЮе се".

«буЬен и блед у лицу, неверник се, и мимо своЉе воЪе, као по некоЉ неопходности, упути за тутором у олтар. —амо што су ушли, Ьему брзо прилази отац £ован и обраЮа му се са питаЬем: "ƒакле, мили моЉ, реци, молим те, како ти се допада моЉа комедиЉа, да ли Ље добро изводим?"  ад Ље чуо ово питаЬе, неверника Ље обузео трепет и ужас, ноге су почеле да му клецаЉу, он Ље пао на колена и почео да моли за опроштаЉ. ќтац £ован га Ље подигао и речима вере, кроз коЉе Ље провеЉавала топла Ъубав, поучио и вратио на пут истине.

17.†††††† £една породица у ѕетрограду позове оца £ована у посету. ” очекиваЬу Ьеговог доласка, поред чланова породице, искупи се и много других. ” то време у овоЉ породици гостовала Ље Љедна дама, разочарана у животу, коЉа ниЉе веровала ни у Ѕога ни у чуда оца £ована. ќна ниЉе желела ни да види оца £ована, нити да га чуЉе. «ато се повуче у Љедну забачену собицу пространог стана, седне на кревет и почне да се занима ручним радом.

” то стигне отац £ован колима. Мега пред улазом дочекаЉу сви чланови породице, коЉи су се били окупили, у намери да му приРу за благослов. јли се догодило нешто неочекивано и за присутне несхватЪиво. ”место да се поздрави са Ьима и да их поЉединачно благослови, он журним кораком проРе мимо Ьих, упути се у стан кроз сплет многих одеЪеЬа у пространом стану уРе у собу, у коЉу се била повукла она дама. ¬идевши оца £ована, она се толико препала, да ЉоЉ се учинило, као да се сва соба са предметима у ЬоЉ почела да окреЮе. ћеРутим отац £ован мирно Ље сео поред Ье и почео да побиЉа Ьено невероваЬе и очаЉаЬе, да говори о ЅожЉем милосрРу и ѕромислу, о покаЉаЬу и вери. √оворио Ље дирЪиво, топло. и убедЪиво и саветовао да се врати вери и нади. ƒирнута Ьеговим речима, она се расплакала, а срце Ьено испунило се благодатном топлином, коЉа увек прати човеково обраЮеЬе Ѕогу.

ѕошто Ље тако у души ове разочаране жене запалио светилник вере и духовног живота, он Ље потом извршио молитву, ради коЉе Ље био позван у ову породицу.

18.†††††† ” јндреЉевском храму у  ронштату служио Ље неко време са оцем £ованом Ракон ћихаил. Мегов таст био Ље свештеник више година при истом храму са оцем £ованом. ќтац £ован много Ље волео обадвоЉицу. Ќа заузимаЬе оца £ована Ракон ћихаил рукоположен Ље за свештеника и поставЪен за старешину храма и вероучитеЪа II  адетског корпуса у ѕетрограду. —а Ьим Ље у ѕетроград прешао и Ьегов таст, коЉи Ље био зашао у године, али Љош бодар и крепак. ѕриликом своЉих долазака у ѕетроград отац £ован Ље често посеЮивао ову породицу.

£едном, на ¬елики четвртак, ќко 9 сати изЉутра, када се свештеник ћихаило спремао да поРе у цркву, неко Ље зазвонио на главним вратима. ќтац ћихаило поРе и отвори врата. Ќа Ьима се указа отац £ован. —вештеник ћихаило обрадовао се и у исто време изненадио посети оца £ована у то време. ќтац £ован рекао му Ље да Ље дошао ради опроштаЉа са Ьеговим тастом. —тари свештеник ниЉе био болестан, него само малаксао, као и сви стари Ъуди Ьегових година. ѕосле кратког задржаваЬа, отац £ован Ље отишао. —тарчев зет, свештеник ћихаило, отишао Ље после подне у своЉу цркву, да служи велико бдениЉе.  ад се вратио куЮи, затекао Ље таста мртва.

19.†††††† £едан свештеник из унутрашЬости –усиЉе наслушао сео оцу £овану, па доРе у  ронштат и заЉедно са оцем £ованом одслужи рану ЋитургиЉу. ќтац £ован Ље, по своме обичаЉу, читао брзо молитве, повишуЉуЮи и спуштаЉуЮи тон с времена на време.  ад Ље оваЉ свештеник то чуо и видео, помислио Ље у себи: "ѕа и ти служиш, као и ми сви, и не разликуЉеш се много од нас". Ќа то му Ље отац £ован одмах гласно одговорио: "ј шта си ти мислио? £а сам исти, као и сви ви".

20.†††††† ¬ладимир ¬асиЪевич —тепанов био Ље поштански чиновник, али Ље из неких разлога желео да промени струку. ѕреко неких лица, блиских оцу £овану, он успе да се састане са Ьим, изложи му своЉу жеЪу да буде свештеник и затражи Ьегов благослов. ќтац £ован му обЉасни тежину дужности и одговорности духовног пастира у времену коЉе долази, и даЉуЮи му благослов, рекне му: "ƒобро, биЮеш свештеник. –укоположиЮе те епископ —ерафим". “о Ље било 1907. године.

»пак, ¬ладимир Ље продужио поштанску службу. √одине 1914. учествовао Ље у рату против Ќемачке. ƒуго времена о Ьему ниЉе било никаквих вести. Ќеочекивано он се своЉима Љавио писмом из —ибира и известио их да се на Ьему испунило пророштво оца £ована: од марта 1919. године он Ље свештеник у селу —паскову, близу “омска, а рукоположио га Ље епископ —ерафим. »з —ибира касниЉе прешао Ље у област ”рала, а потом северног  авказа. (—ведочанство Ьегове браЮе).

21.†††††† £едан човек у годинама, поклоник светих места, затражи од оца £ована благослов пред поклоничко путоваЬе у —вету √ору. ќтац £ован га благослови и рекне: "ѕоРи на јтон, у јндреЉевски скит, тамо Юеш пут да правиш".

 ад Ље стигао у јндреЉевски скит, он изрази жеЪу да га приме у братство. »гуман £осиф одбиЉе га рекавши, да у братству имаЉу одвише монаха и да им нови нису потребни. ќн Ље измеРу поклоника одбио многе и млаРе од Ьега, способниЉе за све врсте послова.

-†††††††††† "јли мене Ље к вама послао отац £ован  ронштатски", рекне поклоник.

-†††††††††† "ј да ли ти знаш неки занат?" запита игуман.

-†††††††††† "£а сам зидар и могу камен да тешем и пут правим".

-†††††††††† "јко си зидар, ти си нам потребан. Ќама Ље потребно да изградимо пут од —кита до воденице".

-†††††††††† "ЅаЮушка £ован тако ми Ље рекао: "ѕоРи на јтон, у јндриЉевски скит, тамо Юеш пут да правиш".

Ќови послушник прихватио се посла и за годину дана изградио пут у серпентинама до воденице, по коме могу и аутомобили, ако би их било, тако да саобраЮаЉу, као и сточна запрежна кола. ѕо завршетку пута, зидар се разболео, отишао у болницу и у ЬоЉ умро као монах, проживевши у манастиру две године.

22.†††††† √одине 1893. моЉ десетогодишЬи синчиЮ оболи од шарлаха. ћени поРе за руком да га сместим у болницу принца олденбуршког у засебну зграду. Ѕолничка опрема била Ље прекрасна, а таква и нега болесника. ЋечеЬе се спроводило под надзором директора болнице, чувеног професора –аухфуса, специЉалисте за дечиЉе болести. јли упркос свим наЉбоЪим условима и лечеЬу, сурова болест узимала Ље све више маха и претила блиском катастрофом.

£едног тешког дана неговатеЪица ме наговори да изаРем на чист ваздух и прошетам улицама. £а сам послушала и изашла. »шла сам право, као аутомат, ништа ме ниЉе интересовало. ѕодаЪе од мене прошла су кола и Ља сам пре душом осетила него очима видела да Ље у Ьима био отац £ован  ронштатски, и одЉедном ми синула мисао: ето коме се треба обратити молбом за помоЮ. јли како? “ражеЮи начина, дошла сам до краЉа улице и скренула у другу. ћало даЪе видела сам на тротоару велику гомилу народа. ƒошавши до Ье, запитала сам зашто се таЉ народ скупио, шта се десило?

-†††††††††† "ќвде Ље дошао отац £ован  ронштатски и служи молебан у куЮи месара", одговорили су ми.

“ако неочекивана дивна прилика да се сретнем са оним о коме сам дотле мислила, поразила ме Ље. ћислеЮи брзо, дошла сам до закЪучка да морам доЮи до Ьега и умолити га да се помоли за мога сина, али Ља сам била далеко од улаза у куЮу месара, а да се прогурам до Ьега кроз тако густу гомилу - ниЉе било могуЮе. ј и да предузмем ма шта, веЮ Ље било касно. ” том часу маса се заталасала. »з куЮе у коЉоЉ Ље био отац £ован изашла Ље гомила, потиснула масу коЉа Ље ту стаЉала и чекала и направила пролаз до кола оца £ована, коЉи се одмах поЉавио. Мега су водили под руке. Ќа Ьеговом светом лицу титрао Ље радосни осмех и он Ље Ъубазно бацао поглед на масу.

ƒошавши до половине тротоара, он се окренуо на нашу страну и довикнуо ми: "ј и ви сте овде!" »зашавши из затвореног круга, он се упутио у моме правцу. ћаса се раздвоЉила и омогуЮила ми да му приРем и узбуРено рекнем: "ЅаЮушка, благословите, моЉ син Ље опасно болестан, на самрти!"

ќн ме Ље благословио и рекао неколико утешних и охрабруЉуЮих речи, коЉе Ља у оном узбуРеЬу нисам запамтила. £а сам му целивала руку, и он Ље отишао. Ўта Ље све преживела моЉа душа при овом чудесном сусрету са оцем £ованом, Ља не могу речима исказати. £едино што сам схватила и запамтила Ьегове речи, мени упуЮене: "ј и ви сте овде!" ќно што Ље немогуЮе било мени - да му приРем, Ьему, прозорЪивцу, било Ље лако да изаРе у сусрет жеЪи душе намучене матере због страдаЬа сина, коЉа проси Ьегову молитвену помоЮ.

¬ративши се у болницу, сазнала сам да Ље температура сина опала, што Ље лекаре и неговатеЪицу бацило у нову бригу. ћеРутим, Ља сам била спокоЉна. » стварно, то Ље била последЬа брижна ноЮ. —таЬе сина компликовало се само због Ьегове велике слабости, али криза Ље прошла среЮно и он се почео опоравЪати. „им му се повратио нормалан сан, опоравЪеЬе Ље брзо напредовало.  ако се касниЉе показало, болест ниЉе оставила никаквих последица (—ведочанство детиЬе матере).

23.†††††† ” градиЮу јлексину, “уЪска губерниЉа, живела Ље добра и побожна породица √оршкова: ѕетар јнтонович √оршков и супруга му јлександра. ќна се разболи и московски професор наЮе да Ље операциЉа неопходна.

††††

 ао веруЉуЮа жена, она оде у  ронштат и обрати се оцу £овану за савет. ѕошто Ље саслуша, он ЉоЉ рекне: "Ќа операциЉу немоЉте пристати. јко ме послушате, поживеЮете и обе кЮери удати. јли на операциЉу немоЉте иЮи; у противном, у двадесети дан после операциЉе умреЮете". ѕо повратку куЮи, она све исприча своме мужу. јли професор —Ьегирев и Ьегове колеге почели су да наговараЉу мужа да убеди жену у потребу операциЉе. ќни су рекли мужу да Юе супругу ускоро изгубити, ако се не оперише. ќ речима оца £овано они су се са подсмехом изразили.

ЌаЉзад, и жена се сагласи и оде у ћоскву на операциЉу. ќперациЉа Ље успешно обавЪена и она се почне опоравЪати. Ќаступио Ље двадесети дан и доктор —Ьегирев дошао Ље да Ље посети и прегледа. ѕосле прегледа он изЉави: "¬и сте се добро опоравили и кроз недеЪу дана можете преЮи у приватни стан. ѕозовите к себи Љедну кЮер, да вам буде веселиЉе у туЮем граду". ќна захвали доктору и замоли болничку сестру да напише телеграм Ьеном мужу.  ад Ље телеграм послат, она Ље рекла милосрдноЉ сестри: "ќтац £ован рекао ми Ље да Юу умрети у двадесети дан, а Ља се тако добро осеЮам и ускоро Юу напустити клинику".

 ад Ље изговорила ове речи, опустила Ље главу на Љастук. —естра Ље приметила да се у лицу изменила и да ЉоЉ Ље позлило. Ѕрзо Ље позвала доктора —Ьегирева.  ад Ље оваЉ дошао са другим лекарима, она Ље веЮ била мртва. ” размаку од Љедног сата Ьеном мужу послат Ље други телеграм, у коме га извештаваЉу, да Ьегова супруга ниЉе више меРу живима.

”мрла Ље у двадесети дан после операциЉе, како ЉоЉ Ље и предсказао отац £ован. ќ овом случаЉу сазнао Ље после сав град јлексин.

03 / 01 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0