Srpska

≈пископ бачки »ринеЉ: —ваки хришЮанин има одговорност за судбину света!

Мегово ѕреосвештенство ≈пископ бачки и новосадски »ринеЉ (ЅуловиЮ) у сусрет ЅожиЮу, празнику роРеЬа ’ристовог, за празнични броЉ ЌедеЪника ѕечат промишЪа и говори о важним питаЬима коЉа се тичу не само вере и духовног и религиЉског живота веЮ и проблема нашег ширег друштвеног и политичког живота, те укупних геополитичких и других прилика:

††††

* ƒубокоуважени и поштовани ¬ладико, када смо уочи прошлог ЅожиЮа разговарали, почетак нашег диЉалога био Ље суморан и брижан, будуЮи да се у том тренутку чинило да Ље велики светски сукоб безмало известан. ” години коЉа Ље потом протекла доживели смо и нека изненаРеЬа. „ини се да су се у ≈вропи, јмерици и свету уопште догодиле крупне политичке и друштвене промене и да сада нове геополитичке и друге прилике ствараЉу битно измеЬен глобални амбиЉент Ц духовни, политички, цивилизациЉски и културни. ћожемо ли бити спокоЉни у увереЬу да предстоЉеЮи ЅожиЮ, за разлику од претходног, дочекуЉемо у боЪим и среЮниЉим светским приликама? —мемо ли се надати тоЉ милости и добробити?

¬Ћјƒ» ј »–»Ќ≈£: Ќаши божиЮни разговори се, ево, претвараЉу у леп обичаЉ да се на краЉу календарске године присетимо свега онога што се збило, а што заслужуЉе пажЬу и захтева извесни коментар и обЉашЬеЬе. ƒа то опишемо латинском пословицом, заправо ќвидиЉевим стихом: ћорем фецерат усус (пракса ствара обичаЉ).

ћорам реЮи да заслугу за оваЉ леп обичаЉ имате искЪучиво ¬и зато што ¬аша дубокоумна питаЬа нису плод само интелектуалне знатижеЪе и беспослице веЮ искреног и систематског промишЪаЬа коЉе има за циЪ да ¬ашим читаоцима Ц али и широЉ Љавности Ц пажЬу, иначе раслабЪену обиЪем полусловесних и бесловесних садржаЉа, усмери на оно наЉбитниЉе у друштвеном, политичком, културном, па и црквеном животу нашег народа.

ќзбиЪност, добронамерност и истиноЪубивост ¬аших питаЬа примораваЉу и моЉу маленкост да настоЉим да, сходно своЉим ограниченим могуЮностима, допринесем обЉашЬаваЬу или расветЪаваЬу поЉединих догаРаЬа и кретаЬа коЉа су заокупЪала нашу пажЬу у протеклом периоду.

ѕрво питаЬе се односи на данашЬицу, Љош прецизниЉе Ц на историЉски тренутак у коме се дешаваЉу промене на светскоЉ сцени. ќно се тиче свакодневног живота и буквално опстанка сваког човека и Ъудске заЉеднице коЉа, уверен сам, вапи за одговором. ѕитаЬе нас наводи на терен политичких прогноза коЉи бих наЉрадиЉе избегао, не само зато што су се на овом поЪу у протеклоЉ години обрукали и светски експерти веЮ зато што мени као монаху и епископу то и не припада. Ќа дубЪоЉ равни ¬аше питаЬе Ље, меРутим, начелниЉе, свевремено, и погаРа суштински однос поЉединца према животним околностима, поготову у време егзистенциЉалних криза: питаЬе смисла, питаЬе могуЮности животног оптимизма и у наЉтежим приликама.

≈лем, светске прилике су такве какве су. ћожда се у кондензованом виду препознаЉу у двеЦтри сцене апокалиптичног риЉалити програма, коЉе се врте на телевизиЉским и компЉутерским екранима широм света: отац и маЉка опасуЉу експлозивом кЮери од седам и девет година и шаЪу их у смрт; тешки камион гази десетине невиних на божиЮном саЉму; младиЮ хладнокрвно пуца у леРа човеку на изложби. ЌевидЪиви демонски покретачи таквих невероватних злочина, коЉе сигурно не видимо само у радикализованом исламу, заправо желе да сви Ъуди живе у страху.

јли меРу наЉчешЮим порукама у —ветом ѕисму Љесте следеЮа: Ќе боЉ се и не плаши се! Ѕог их у историЉи спасеЬа Ъудског рода упуЮуЉе безброЉ пута, у наЉразличитиЉим околностима било личних, приватних искушеЬа било када су у опасности племена или цео народ. Ѕог увек понавЪа: Ќе боЉ се и на плаши се, а често наставЪа речима: £ер Ља сам Ѕог твоЉ; укрепиЮу те и помоЮи Юу ти.  оначни, пак, одговор и кЪуч живота налазимо у речима коЉе Ље ’ристос упутио ученицима, предсказавши им сопствено страдаЬе: „ќво сам вам казао да у мени мир имате. ” свету Юете имати жалост; али не боЉте се, Ља сам победио свет” (£ов. 16, 33). —тога нада у милост и добробит о коЉоЉ говорите, нада у мир коме се заЉедно са свима надате, не зависи од историЉског тренутка и променЪивих околности него од чиЬенице да Ље ’ристос победио свет. ” духу поменутих речи √осподЬих ми и данас отклаЬамо сенку страха са наших живота и припремамо се да прославимо празник доласка на свет Ѕогомладенца ’риста, чиЉе име Ље и ≈мануил, коЉе и значи Ѕог Ље са нама.

—а таквом вером и надом да Ље Ѕог са нама, са радошЮу понавЪамо молитвене речи: —лава на висини Ѕогу и на земЪи мир, меРу Ъудима добра воЪа!

* –авнотежа у свету постепено се враЮа, Љер су покушаЉи успоставЪаЬа униполарног поретка практично пропали, примеЮуЉу неки наЉутицаЉниЉи и наЉмоЮниЉи светски државници. ¬еруЉуЮи у дух ове промене, руски председник ¬ладимир ѕутин готово литерарно надахнуто и сликовито каже: „ћи веЮ живимо у другоЉ димензиЉи“! ƒа ли су реалне или пак преураЬене наде да Ље ново, и у овом смислу изгледниЉе и мирниЉе, доба веЮ наступило?

¬Ћјƒ» ј »–»Ќ≈£: ” духу стихова поменуте божиЮне химне ми се морамо молити да наде у мир постану реалност и веровати да Юе нас √оспод благословити мирниЉим периодом историЉе. Ќаш народ, прва жртва униполарног поретка, претрпео Ље бруталност и обесправЪеност, до тада без преседана у новиЉоЉ историЉи. Ќаш отпор Ље уЉедно био и први одговор на култ силе и насиЪа, прво противЪеЬе, коЉе Ље отворило прву пукотину униполарног света коЉи се наметао. Ѕез непотребног хвалисаЬа и пагубног самозадовоЪства, коме смо ми иначе склони, можемо реЮи да се та пукотина стварала управо у односу на нас или на нама, свеЉедно.

ѕоследЬих година, Љош страшниЉе, трпе и други, муслимани и хришЮани, на Ѕлиском »стоку, али и у јфрици. —ада страдаЉу и ≈вропЪани. —ви заправо вапиЉу за миром.  ао да Ље свет дошао до тачке са коЉе нема повратка. “ога Ље, изгледа, свесна критична маса светског становништва, прво еминентне маЬине, како ќртега и √асет назива духовну и интелектуалну елиту, а онда и демос, народ широм света. ѕотом, уследиле су, на изненаРеЬе, па и запрепашЮеЬе естаблишмента у ≈вропи, јмерици и другде, одреРене промене. ћи не можемо са сигурношЮу тврдити куда Юе те промене одвести свет. јли оне свакако буде наду.  онкретно, заиста охрабруЉе наЉава политике новог председника —јƒ да –усиЉу не види као претЬу, односно као противника. јли, истовремено онеспокоЉава намера да се настави трка у нуклеарном наоружаваЬу.

јли дозволите ми Љош и ово: оно што називамо униполарношЮу или новим светским поретком заправо Ље многоглаво зло коЉе настоЉи да обухвати све области живота. ” томе успева до те мере да не само што деформише природне моделе живота, са тежЬом да ишчезну брак, породица, нациЉа, чак и полно одреРеЬе, него уобличава и до присиле намеЮе нове моделе, нове структуре друштва и нове заЉеднице, утемеЪене на новим, извитопереним стандардима и правилима. ѕромена политичких односа у свету Љош не значи укидаЬе услова коЉи су таЉ поредак (читаЉ: беспоредак) створили, а Љош маЬе брисаЬе оних ефеката коЉе Ље он створио.

ћожда Юу употребити преЉак израз ако кажем да ми Ље било занимЪиво да посматрам очаЉ коЉи Ље показивала бирократизована политичка и медиЉска псеудоелита у судару са демократском воЪом Ѕританаца, а Љош више приликом избора новог председника —јƒ.

ƒужан сам овде да напоменем да, упркос санкциЉама и недаЮама коЉе смо трпели, не треба да ликуЉемо због кризе ≈вропске ”ниЉе коЉа Ље заправо почела Љош доношеЬем Ьеног ”става, конститутивног акта у коме Ље свесно занемарен хришЮански темеЪ старог континента. ” том смислу, пре треба да се надамо да Юе будуЮа европска елита, враЮаЉуЮи се хришЮанским коренима и наслеРу, успети да дефинише и нову политику коЉа Юе имати у виду целокупност континента, а везивно ткиво неЮе бити само евро. ¬идеЮемо да ли Юе, после промена „преко ¬елике баре”, у текуЮоЉ децениЉи уследити и смена „елитâ” у ≈вропи.

††††

* ќдмереним и уздржаним, али садржаЉним и прецизним, одговорима у интервЉуима датим „ѕечату” показали сте свестрано познаваЬе укупних прилика и сложене стварности нашег времена, као и способност луцидног тумачеЬа садашЬих дешаваЬа, унеколико и предвиРаЬа и проЉавЪиваЬа предстоЉеЮих догаРаЬа. — обзиром на ово искуство, питам ¬ас, као епископа и као интелектуалца: шта у свету актуелних геополитичких „тектонских“ промена може од будуЮности да очекуЉе наш народ? ’оЮемо ли се, суочени с новим околностима, коЉе за нас не мораЉу нужно бити маЬе бруталне и тешке од претходних, сналазити спретниЉе и усмеравати мудриЉе? »ма ли управЪачка елита српског народа снаге и памети за праве изборе на раскршЮу на коЉе смо управо ступили?

¬Ћјƒ» ј »–»Ќ≈£: ” основи, констатациЉе коЉе сте изнели више су плод нашег дугогодишЬег приЉатеЪства и ¬аше нимало критичке благонаклоности према мени него плод реалности. Ћично могу да потврдим само део у коме се констатуЉе да сам епископ ÷ркве ’ристове. ѕитаЬе имплицира оцену актуелне споЪне политике ¬ладе —рбиЉе. Ќепотребно Ље истицати сложеност, а сада и променЪивост споЪнополитичких околности у коЉима се држава —рбиЉа и српски народ у целини налазе. ѕосебно имам у виду –епублику —рпску,  осово и ћетохиЉу, тежак положаЉ —рба у ’рватскоЉ, ништа маЬе незавидан у ÷рноЉ √ори. ” складу са информациЉама коЉима располажем, а свакако су непотпуне, мишЪеЬа сам да, у споЪнополитичком домену, премиЉер и ¬лада —рбиЉе воде политику коЉа сагледава и штити актуелне и будуЮе интересе и положаЉ целог српског народа.

* √одину 2016. обележили су епохално значаЉни догаРаЉи везани за хришЮанство, за ÷ркву и, посебно, за ѕравославЪе. ќдиграо се историЉски сусрет руског патриЉарха и папе у ’авани, одржан Ље свеправославни скуп на  риту, председник ѕутин Ље посетио —вету √ору, а велики притисак на православне, наЉпре на –уску, па на —рпску ÷ркву, наставЪен Ље. Ўта бисте од поменутих збиваЬа, духа и чиЬеница коЉи су их обележили, издвоЉили као важно и пресудно, вредно памЮеЬа или пак заборава, добро и маЬе добро за даЪу судбину ѕравославЪа, али и ÷ркве уопште?

¬Ћјƒ» ј »–»Ќ≈£: “ри догаРаЉа коЉе сте навели другачиЉи су по програму, садржаЉу и циЪевима и сваки има различито место у историЉи ÷ркве, историЉи спасеЬа. ЌиЉедан од Ьих неЮе пасти у заборав, али Ьихов допринос оствареЬу ЅожЉег плана о спасеЬу човека и творевине и Ьихов утицаЉ на потоЬа покоЪеЬа биЮе различит, веЮи или маЬи, зависно од тога у коЉоЉ мери Юе бити остварен потенциЉал коЉи су ти догаРаЉи носили.

* —усрет руског патриЉарха  ирила и папе ‘раЬе у ’авани ниЉе без разлога назван „милениЉумским”. —ам догаРаЉ, дух и садржаЉ разговора два црквена поглавара, као и декларациЉа коЉа Ље том приликом потписана, заслужуЉу наЉвеЮу пажЬу. „«ахваЪуЉемо Ѕогу за обнавЪаЬе хришЮанске вере без преседана коЉе се дешава данас у –усиЉи и у многим земЪама »сточне ≈вропе, где су децениЉама господарили атеистички режими” Ц каже се, измеРу осталог, у тексту те декларациЉе.  ако би ваЪало разумети у овоЉ прилици и наглашену поруку руског патриЉарха и папе да „ѕравославна и  атоличка ÷рква могу активно да раде заЉедно”?  олико „активно“ и колико „заЉедно”?

‘ебруарски сусрет патриЉарха  ирила и папе ‘раЬе на  уби заиста Ље епохалан догаРаЉ, милениЉумски Ц веЮ самом чиЬеницом да Ље први у историЉи. Ќикада до тада нису се сусрели римски папа и московски патриЉарх. ” заЉедничкоЉ изЉави или декларациЉи Ьих двоЉица су дала одговор на ¬аше питаЬе: „ћи желимо да удружимо своЉе напоре ради сведочеЬа о £еванРеЪу ’ристовом и о заЉедничком наслеРу ÷ркве првог милениЉума тако што Юемо заЉедно одговарати на изазове савременог света. ѕравославни и католици су дужни да науче да пружаЉу Љедногласно сведочеЬе истине у областима у коЉима Ље то могуЮе и нужно (моЉе подвлачеЬе). Кудска цивилизациЉа Ље ушла у период епохалних промена. ’ришЮанска савест и пастирска одговорност не дозвоЪаваЉу нам да останемо равнодушни пред изазовима коЉи изискуЉу заЉеднички одговор” (опет моЉе подвлачеЬе).

Ќема сумЬе да патриЉарх  ирил и папа ‘раЬа по свему припадаЉу веЮ поменутим еминентним маЬинама, личностима коЉе имаЉу духовну снагу, знаЬе, одговорност, храброст за компромисе, способност да, следеЮи сопствену традициЉу, понуде савременоЉ цивилизациЉи одговоре на наЉтежа питаЬа, за добро хришЮанства, али и света у целини. ”верен сам да Ље нужно да у духу сведочеЬа о £еванРеЪу ’ристовом пред изазовима савременог света, коЉи заиста захтеваЉу заЉеднички одговор, у оквиру сопствених могуЮности следимо начела коЉа су поставила двоЉица Љерараха на  уби.

” том смислу доживЪавам и сусрет са папом ‘раЬом и другим представницима –имске ÷ркве коЉи Ље делегациЉа наше ÷ркве имала почетком године, у коме сам и сâм, заЉедно са митрополитом јмфилохиЉем и нашим угледним интелектуалцем, амбасадором др ƒарком “анасковиЮем, учествовао. ћогу да посведочим да смо водили разговоре коЉе можемо описати Љедноставно као истиноваЬе у Ъубави. ѕолазна и завршна поента читавог сусрета била Ље да искрени диЉалог и меРуцрквена сарадЬа на поЪу сведочеЬа и обЉавЪиваЬа ЉеванРелских начела и вредности представЪа и категорички императив нашега времена.

* Ќе само у ’авани веЮ и много пута потом поменуто Ље, не без забринутости, да „÷ркве имаЉу велику одговорност за будуЮност хришЮанства и будуЮност цивилизациЉе”. ѕажЬу заслужуЉе управо ово повезиваЬе поЉмова хришЮанства и цивилизациЉе, Ьихово преплитаЬе у судбинскоЉ меРузависности у будуЮности. ћоже ли се закЪучити да Ље за опстанак цивилизациЉе у коЉоЉ живимо хришЮанство пресудно? ѕоготово ако се има у виду да многи веома моЮни центри одлучиваЬа и управЪаЬа савременим светом Љавно оглашаваЉу да им Ље овакав „модус“ размишЪаЬа и просуРиваЬа далек, будуЮи да хришЮанство не уочаваЉу као битан фактор напретка глобалног друштва.  ако коментаришете ову противречност и Ьоме подразумеван тиЬаЉуЮи, па и претеЮи, антагонизам „духа времена”?

¬Ћјƒ» ј »–»Ќ≈£: Ќе ради се о спорадичноЉ констатациЉи него о постоЉаном увереЬу, односно о вери нас хришЮана. “о увереЬе у нашу одговорност за судбину света засновано Ље, измеРу осталог, на ’ристовом божанском идентитету израженом речима: „£а сам јлфа и ќмега, ѕочетак и —вршетак” (ќткр. 21, 6). Ќашу, пак, улогу, односно улогу и одговорност сваког хришЮанина, препознаЉемо такоРе у ’ристовим речима: „¬и сте со земЪи; ако со обЪутави, чиме Юе се осолити? ќна веЮ неЮе бити ни за шта осим да се проспе напоЪе и да Ље Ъуди погазе” (ћат. 5, 13).

—тога сваки хришЮанин, пре других Ъуди, има различиту одговорност за судбину света и будуЮност цивилизациЉе. ƒа ли Ље та одговорност веЮа или маЬа, зависи од духовних дарова, од службе у ÷ркви коЉу има. јли нема сумЬе да Ље свако има.

—вако, пре свега, треба да води рачуна о сопственом животу и спасеЬу и о животу своЉих ближЬих. ƒа Ьегова сопствена вера не обЪутави. ƒа према сваком створеЬу и према природи поступа са ЪубавЪу. “о Ље довоЪно. «нате, многи речи апостола ѕавла: „јко страда Љедан уд, с Ьим страдаЉу сви удови; а ако се Љедан уд прославЪа, с Ьим се радуЉу сви удови” (II  ор. 12, 26) доживЪаваЉу као неку далеку мистичну слику, а ради се о ЉедноставноЉ истини. —ве Ље у свету и у природи меРузависно. ќтуд Ље и одговорност хришЮана за свет наЉвеЮа. ƒруги не мисле тако. јли, ни то ниЉе нешто ново.

*  ада данас ѕравославЪе (посебно у изЉавама мислилаца –уске ÷ркве) себе Љавно дефинише као „утемеЪивача и заштитника цивилизациЉе коЉа Ље алтернатива западном свету”, колико Ље ова порука разумЪива и привлачна духовноЉ деци нашег времена? „ини се да овакву „алтернативу западном свету” и многи у —рбиЉи не би баш радосно поздравили, односно да не постоЉи стварно разумеваЬе Ьеног смисла и значаЉа.  олико и шта наша ÷рква чини да ову идеЉу, макар у Ьеном „разблаженом” виду, приближи и обЉасни своЉим верницима, али не и само Ьима?

¬Ћјƒ» ј »–»Ќ≈£: ’ришЮанство, односно ѕравославЪе као наЉстариЉе и наЉаутентичниЉе сведочеЬе ’ристовог учеЬа, одувек Ље било алтернатива духу времена. ”колико, ипак, не одбацуЉуЮи неке вредности западне цивилизациЉе, чиЉи смо део у много чему, ствари поставимо антагонистички, као што сте их ¬и поставили, морамо дефинисати упоришну тачку за овакво тврРеЬе. Ўта Ље, дакле, то чему Ље ѕравославЪе алтернатива или чему треба да буде алтернатива? “о можемо да препознамо у такозваним ’аЉековим постулатима. Ќаиме, ‘ридрих ’аЉек, Љедан од наЉутицаЉниЉих економиста и политичких философа модерног доба, 1974. године, примаЉуЮи Ќобелову награду за економиЉу, рекао Ље: „‘инансиЉска контрола ниЉе контрола само Љедног сектора Ъудског живота. ќна чини контролу средстава потребних за све наше циЪеве. ј онаЉ коЉи поседуЉе Љединствену контролу ових средстава одлучуЉе коЉи циЪеви Юе да буду олакшани, коЉе вредности треба да се сматраЉу вишим, а коЉе нижим Ц укратко, у шта Ъуди треба да веруЉу и за коЉе циЪеве треба да се боре.” „ини ми се да Ље он изрекао кондензовано ¬ЉеруЉу модерног економског и друштвеног „духа времена”, заправо тоталитаризма глобалног поретка.

Ќа жалост, оваЉ ’аЉеков програмски циЪ у великоЉ мери Ље остварен. ¬еома мали броЉ Ъуди контролише светску економиЉу, у том циЪу одреРуЉе вредности и намеЮе у шта Ъуди треба да веруЉу. Ўта ѕравославне ÷ркве Ц —рпска, –уска, било коЉа, а веруЉем и –имокатоличка ÷рква и неке од протестантских деноминациЉа Ц одувек нуде Ъудима и свету, насупрот ропству модерног духа времена дефинисаног у ’аЉековом учеЬу, спроведеном у пракси? Ќуде слободу. —лободу исказану речима апостола ѕавла: „—тоЉте у слободи коЉом нас ’ристос ослободи, и не даЉте се у Љарам ропства ухватити” (√ал. 5, 1). ћодерно ропство, у коме се налази читав свет, опасниЉе Ље, пагубниЉе, од било чиЉе окупациЉе. ¬еруЉем да хришЮански, пре свих православни свет и по духовном капацитету наЉмоЮниЉа –уска ÷рква, црпеЮи искуство из аскетске традициЉе ѕравославЪа, може да изнаРе делатан, животни одговор на оваЉ наЉвеЮи изазов.

* ѕритисак «апада на ѕравославЪе Ље дуготраЉан, изузетно снажан и нимало приЉатеЪски. ќ неким димензиЉама истог могли смо се уверити током припрема историЉског —веправославног сабора на  риту, а потом и током —абора, коЉем Ље претходила, такоРе историЉска, посета председника ѕутина —ветоЉ √ори. ” симболичноЉ равни посета —ветоЉ √ори била Ље догаРаЉ без преседана, не само због чиЬенице да су први пут у историЉи –усиЉе председник и патриЉарх били заЉедно у молитви на —ветоЉ √ори, и да Ље ѕутину било дозвоЪено да заузме место коЉе Ље раниЉе било предвиРено само за византиЉске цареве.  ако тумачите ова догаРаЬа, шта уочавате као наЉзначаЉниЉе у Ьима?

¬Ћјƒ» ј »–»Ќ≈£: ѕознато Ље да Ље председник ѕутин верник и, куд год да иде, походи православне светиЬе. —вета √ора Ље духовни светионик свих православних народа и заиста Ље значаЉно што су у овоЉ поклоничкоЉ посети заЉедно били председник ѕутин и патриЉарх  ирил. “име су манифестовали садеЉствену животну заинтересованост како за духовни напредак сопствене земЪе и ÷ркве тако и за духовни напредак свих православних народа. –еформе коЉе председник ѕутин уводи у своЉоЉ земЪи по угледу на —толипина, бореЮи се против неолибералног капитализма, изазиваЉу несумЬиве симпатиЉе код православних верника, па тако и код светогорских отаца. »з тих разлога, чини ми се, указана му Ље символична част коЉу сте поменули. Ћично, не доживЪавам ѕутина као византиЉског василевса. ќн Ље модеран политичар коЉи тражи решеЬа о коЉима смо говорили малочас.

* —веправославни сабор на  риту, не само због изостанка представника неких ÷ркава, а меРу Ьима и –уске ÷ркве, изазвао Ље многе недоумице, па и теолошке расправе. Ўта Ље одлучило да —рпска ѕравославна ÷рква, коЉа Ље наЉпре наЉавила да неЮе учествовати, присуствуЉе том сабору? ƒа ли се нешто постигло, или вредно добило и показало, одласком на  рит?

¬Ћјƒ» ј »–»Ќ≈£: ѕо потенциЉалу наЉзначаЉниЉи или заиста епохално значаЉан требало Ље да буде скуп на  риту сазван као —вети и ¬елики —абор ѕравославне ÷ркве. ¬и сте га именовали свеправославним скупом, али он, нажалост, ниЉе био свеправославан.  ао што Ље познато, одсуствовале су четири ÷ркве, четири ѕатриЉаршиЉе: јнтиохиЉска, –уска, √рузиЉска и Ѕугарска. „ак и занемаруЉуЮи принципиЉелност разлогâ за Ьихово неучествоваЬе, морамо закЪучити да Ље без особених искустава, на пример, древне ÷ркве јнтиохиЉе у коЉоЉ Ље настала сама реч хришЮанин, или –уске ÷ркве коЉа има преко три стотине епархиЉа, у раду скупа на  риту ипак био заступЪен маЬи део православне икумене. ћосковска ѕатриЉаршиЉа има седам православних универзитета, пет духовних академиЉа, педесет и две духовне семинариЉе, тридесет и седам духовних школа, више од осам стотина манастира, чиЉег Ље духовног и богословског искуства и знаЬа било лишено критско сабраЬе. ƒа не изоставимо Ѕугарску ÷ркву са коЉом делимо слична историЉска искуства, а поготову √рузиЉску ѕатриЉаршиЉу коЉа такоРе баштини хришЮанство Љош из апостолског доба.

—рпски епископи су, махом, током дискусиЉâ настоЉали да износе ставове коЉи су израз васеЪенског ѕравославЪа, уверен сам, не претенциозно, имаЉуЮи у виду и одсутне ÷ркве. ћоЉ лични допринос, уколико га Ље уопште било, дефинисан Ље оквиром задатим претходним одлукама —ветог —абора и —ветог —инода, а превасходно послушношЮу ÷ркви и нашем ѕатриЉарху.

“реба истаЮи да Ље у веЮини докумената усвоЉених летос на  риту, ипак, снажно потврРен православни етос у данашЬе време. ” документима коЉи се тичу брака и биоетичких проблема потврРене су темеЪне антрополошке истине и учеЬа ÷ркве коЉима Ље кроз историЉу чувана и очувана Ъудска егзистенциЉа. “е истине Юе ÷рква и убудуЮе чувати као наЉвеЮу светиЬу. ” другим, пак, питаЬима ниЉе постигнут консензус, чак ни на тако редукованом сабору. јко реално посматрамо, критско сабраЬе Ље ипак било много више од обичне меРуправославне конференциЉе, како поЉедини критичари тврде, али, нажалост, и много маЬе од —ветог и ¬еликог свеправославног —абора.

* –уски патриЉарх  ирил, поглавар чиЉа се огромна моЮ у шали наглашава опаском да Ље „патриЉарх коЉи држи у своЉим рукама нуклеарни ковчежиЮ“, Љавно изражава увереЬе да се секуларна ≈вропа све више удаЪава од своЉих хришЮанских корена. „’ришЮанство Ље угрожено не само на Ѕлиском »стоку, где Ље ситуациЉа алармантна, веЮ и у ≈вропи”, сматра он. —рбиЉи и ЬеноЉ Љавности, коЉоЉ се неуморно доцира и сугерише да Ље „европска будуЮност”, односно тежЬа за интеграциЉом у простор ≈вропске униЉе, Љедина идеЉа вредна живЪеЬа, информациЉе о овоЉ димензиЉи —тарог континента несумЬиво могу бити интересантне и вредне промишЪаЬа!

¬Ћјƒ» ј »–»Ќ≈£: Ќе мислим да Ље шала о руском патриЉарху „коЉи држи у своЉим рукама нуклеарни ковчежиЮ” довоЪно умесна. ѕре Юе бити да може да збуни неупуЮене. ” некоЉ мери веЮ сам ¬ам одговорио на ово питаЬе. »деЉа о слози европских народа Ц можда онаквоЉ како су Ље видели  ант, Ўилер, Ѕетовен, јденауер Ц Љесте племенита идеЉа и не треба Ље одбацивати. »стини за воЪу, владаЉуЮе и веЮинско мишЪеЬе код нас ниЉе еврофанатично. ЌиЉе ни еврофобично него Ље опрезно и уравнотежено. ¬еЮ сам рекао да Ље криза ≈вропске униЉе почела 2003. године, када конститутивним актом ниЉе дефинисана као заЉедница вредности него као економски простор са заЉедничким законима и институциЉама. “ада Ље саму себе дефинисала као постхришЮанску, а европске вредности, укЪучуЉуЮи и Ъудска права о коЉима говоре као о некаквоЉ мантри, изгубиле су своЉу основу. “амошЬим теоретичарима ниЉе Љасно ни да ли се ради о заЉедници нациЉâ или заЉедници граРана. ≈вропска униЉа ниЉе, дакле, дефинисала ни своЉ унутарЬи идентитет.

ќдговор им даЉе патриЉарх  ирил: „’ришЮанство Ље формирало основу европских вредности и идеЉа. ¬ан хришЮанске традициЉе немогуЮе Ље стиЮи до сазнаЬа о унутрашЬим покретачким механизмима друштвеног и културног развоЉа овог региона код народа коЉи га насеЪаваЉу. ЌиЉедан наредни степен у граРеЬу наше заЉедничке куЮе не може да буде достигнут без ослонца на хришЮанске вредности”. » Љош Љедан став патриЉарха  ирила о европским интеграциЉама: „Ќаша ÷рква не треба да буде споЪни посматрач процеса европских интеграциЉа. ћи смо убеРени да православна традициЉа треба да дâ властити допринос развоЉу простора уЉедиЬене ≈вропе. ѕравославни народи очекуЉу да за своЉу спремност да учествуЉу у развоЉу европских интеграциЉа западни свет буде отворен за прихватаЬе вредности коЉе се налазе у традициЉи источних хришЮана”. Ќи маЬе ни више. „ини ми се да овакав став интуитивно има и актуелна српска политика.

* »звесно Ље да на верски идентитет ≈вропе и данас и децениЉама уназад, огроман утицаЉ имаЉу миграциЉе. ≈вропа Ље управо због миграциЉа одавно промеЬена, и то Ље утисак коЉи не потврРуЉу само експерти и упуЮениЉи посматрачи. Ўта се може очекивати, како Юе, према ¬ашем виРеЬу, оваЉ процес надаЪе теЮи?

¬Ћјƒ» ј »–»Ќ≈£: ќдговор нам Ље, дубоко загледан у историЉску судбину српског народа, дао ћилош ÷рЬански: „Ѕило Ље сеоба и биЮе их вечно, као и пороРаЉа, коЉи Юе се наставити. »ма сеоба. —мрти нема!” ” праву Ље ћонтескЉе када тврди да миграциЉе нарушаваЉу аксиоматику политичког живота. ” савремено доба више него брутално. Ќе знам како Юе оваЉ актуелни процес надаЪе теЮи. Ќадамо се и молимо да промене на светскоЉ сцени донесу мир Ѕлиском »стоку. ѕатриЉарси ¬артоломеЉ и  ирил, папа ‘раЬа и многе друге значаЉне личности хришЮанског света апелуЉу на хришЮанску самилост и помоЮ избеглицама.

Ќаш народ наЉбоЪе зна шта Ље избеглиштво, шта значи напустити своЉе огЬиште. —еЮате се пред какав Ље страшан избор био ставЪен —ократ: да напусти своЉ полис или да попиЉе кукуту. »сход Ље познат. ЌаЉважниЉе Ље бити хришЮанин према тим невоЪницима, помоЮи колико Ље могуЮе. —ве друго Ље маЬе важно.

* ” односу на поменути европски друштвени, духовни и религиЉски дискурс упадЪива се разлика уочава у савременоЉ –усиЉи. ћеРу експертима се истичу и мишЪеЬа попут овог: „” –усиЉи се услед вакуума насталог рушеЬем комунизма створила идеолошка празнина коЉу Ље попунило ѕравославЪе.” »ако ниЉе експерт, али Љесте тенденциозни политичар, па и политикант, са овом констатациЉом се унеколико слаже и  арл Ѕилт када тврди да Ље „инспирациЉа коЉом се руководи ѕутин уствари идеологиЉа ѕравославне ÷ркве”.  ако коментаришете ова запажаЬа? » да ли се за —рбиЉу може реЮи да у том смислу показуЉе некакву тежЬу ка „попуЬаваЬу идеолошке празнине”, или пак усмереност на приближаваЬе неком идеолошком и духовном кругу?

¬Ћјƒ» ј »–»Ќ≈£: Ќе веруЉем да господин  арл Ѕилт ишта зна о ѕравославЪу, а Љош маЬе о савременоЉ дубинскоЉ психологиЉи, по коЉоЉ човек осведочено носи у себи национално несвесно, индивидуално несвесно и породично несвесно. ѕравославЪе не попуЬава никакав празан простор. ѕразан простор ствараЉу пустошеЮе идеологиЉе и различити изми. ѕутин Ље, колико знам, надахнут —толипиновим реформама, а не некаквом православном идеологиЉом.  арл Ѕилт несумЬиво не разуме процесе. ” —рбиЉи се не ради о „попуЬаваЬу” идеолошке празнине. »деологиЉа Ље страна ÷ркви Љер Ље ÷рква „дух и живот”, облагодаЮена стварност, видЪиво присуство метаисториЉе у историЉи, предукус ÷арства ЅожЉег и цивилизациЉа Ъубави овде и сада. »наче, мислим да Юе и цитирани „велеумни” господин ускоро нестати са Љавне сцене.

*  олико Ље значаЉно што Ље Мегова —ветост ѕатриЉарх васеЪенски ¬артоломеЉ служио помен Љасеновачким жртвама?

¬Ћјƒ» ј »–»Ќ≈£: » догаРаЉ о коме говорите имао Ље историЉски карактер: служба у £асеновцу пре свега, а затим и посета ’рватскоЉ у целини, нашим тамошЬим епархиЉама и верном народу, разговори са званичницима исто тако. ћитрополиЉа загребачко-ЪубЪанска са осталим нашим епархиЉама на тлу ’рватске, како Ље истакао митрополит ѕорфириЉе, први пут у историЉи ’рватске доживела Ље такав благослов Ц да у своЉоЉ средини поздрави првога по реду, по части и по одговорности епископа православне васеЪене. —âм дочек на загребачком аеродрому, као и све друге манифестациЉе духовне природе, били су изузетни по карактеру и организациЉи. «амислите: српски патриЉарх, епископи и свештеници, поводом седамдесет и пете годишЬице страхотног страдаЬа у £асеновцу, на аеродрому у «агребу свечано дочекуЉу ¬асеЪенског ѕатриЉарха са пратЬом! —ве што се у тих неколико септембарских дана догодило одраз Ље зрелости месне ÷ркве и нове перспективе живота коЉа се отвара православнима у ’рватскоЉ, као и искрене очинске Ъубави патриЉарха ¬артоломеЉа према нашоЉ ÷ркви и нашем народу.

ћислим да Ље прилика да подсетим на речи коЉе Ље изговорио том приликом: „—а посебним узбуРеЬем долазимо данас у «агреб, у намери да ми, ћаЉка ÷рква  онстантинопоЪска и сестринска —рпска ѕравославна ÷рква, одамо почаст и изразимо поштоваЬе православним новомученицима, прославЪеним у овим краЉевима за време нацистичког тоталитаризма. ѕосебно Ље данас актуелно сеЮаЬе на новомученике и на поруку коЉу они нама упуЮуЉу. ќви нови мученици ЅожЉи, пострадали у £асеновцу, представЪаЉу, кроз векове, траЉно сведочанство и пример трпЪеЬа за све хришЮане, ма где се они налазили.  роза све векове удео ѕравославне ÷ркве био Ље крст страдаЬа. јко погледамо у историЉу православних народа, констатоваЮемо да су свагда пролазили испод мача страдаЬа и мучеништва. —вагда су трпели гоЬеЬа, неправде и мученички су страдали. ѕриликом обележаваЬа ове годишЬице сеЮаЬа на новомученике, дужни смо да нагласимо животом проверено искуство ¬асеЪенске ѕатриЉаршиЉе и свих Ьених изданака, ѕравославних ÷ркава широм света, да крст у очима многих изгледа као пораз и немоЮ. «а нас, меРутим, крст представЪа доказ исправности нашега пута. ќн Ље трофеЉ победе и знак триЉумфа. ќн Ље красота наше ѕравославне ÷ркве и зато се, величанствен, уздиже на врху иконостаса храмова, господареЮи Ьима. »маЉуЮи траЉни доживЪаЉ крста, дошли смо из  онстантинопоЪа да, заЉедно са вама, искажемо поштоваЬе свештеном спомену светих синова и кЮери —рпске ѕравославне ÷ркве коЉи мученички положише своЉе животе у £асеновцу, поводом седамдесет и пете годишЬице почетка функционисаЬа ужасног комплекса концентрационих логора, тога споменика ужаса и мржЬе, коЉи Ље, меРутим, сила  рста и благодат ¬аскрсеЬа претворила у споменик победе живота над смрЮу, Ъубави над мржЬом и светлости над тамом”.

* «а –имокатоличку ÷ркву у ’рвата, али и веЮину хрватског народа, уз преЮутну сагласност ¬атикана, кардинал —тепинац Ље светац.  аква Ље сврха настоЉаЬа —рпске ѕравославне ÷ркве да –имокатоличку ÷ркву и ’рвате разувери и увери да —тепинац ниЉе светац и да га не треба канонизовати?

¬Ћјƒ» ј »–»Ќ≈£: ѕре свега, кардинал —тепинац ниЉе канонизован, ниЉе проглашен за светог. —âм папа ‘раЬа Ље претходно означио холокауст за „срамоту човечанства”. Мегова —ветост патриЉарх »ринеЉ Ље, уз пуну сагласност свих чланова —ветог јрхиЉереЉског —абора —рпске ѕравославне ÷ркве, као своЉу личну обавезу и потребу осеЮао да папу римског треба упознати са оним што се еуфемистички назива „многоброЉним контроверзама” везаним за —тепинчево деловаЬе у Ќƒ’ и са тиме како би православни —рби коЉи живе на териториЉи данашЬе ’рватске и другде где Ље живо сеЮаЬе на геноцид, као и православни хришЮани широм света, доживели одлуку о ЬеговоЉ канонизациЉи. ѕоштуЉуЮи и тумачеЮи дух и слово поруке папе ‘раЬе и патриЉарха  ирила, порукâ коЉе Ље папа упуЮивао заЉедно са патриЉархом цариградским и низа сличних папиних изЉава, слажем се у потпуности са речима нашег патриЉарха да Ље време да неко кога Љедна ÷рква проглашава светим буде као такав прихваЮен од свих хришЮана или бар прихватЪив за Ьих.

Ќа краЉу краЉева, сâм римски епископ Ље донео одлуку о формираЬу и раду  омисиЉе ’рватске бискупске конференциЉе и —рпске ѕравославне ÷ркве по овом питаЬу, што смо ми са захвалношЮу и задовоЪством прихватили. ћи се не бавимо никаквим разувераваЬем ни доцираЬем: Љедноставно износимо историЉску истину и тако сведочимо ’риста  оЉи Ље »стина, ѕут и ∆ивот. Ќаши историчари као стручни саветници (консултанти) пружаЉу драгоцену и незаменЪиву помоЮ нашем делу  омисиЉе. Михово познаваЬе историЉских чиЬеница, научна акрибиЉа и хришЮанска и Ъудска савесност мене лично задивЪуЉу. ћи дакле, у име наше свете ÷ркве, и овом приликом, у диЉалогу коЉи се води у коректноЉ атмосфери, без тешких речи, радимо оно што Ље наша обавеза. ќдлуку о —тепинцу, Ц чиЉа канонизациЉа Ље спорна, то не треба заборавити, и за многе католике, па и за Љедан броЉ хрватских католика, Ц каква год да буде, а ми се надамо да Юе бити заснована на ЉеванРелским начелима и историЉскоЉ истини, донеЮе папа ‘раЬа, коначна инстанца за сва питаЬа у –имокатоличкоЉ ÷ркви.

* ƒокле се стигло с разговорима о канонизациЉи —тепинца, и шта очекуЉете да Юе уследити после ових последЬих разговора?

¬Ћјƒ» ј »–»Ќ≈£:  роз званична саопштеЬа Љавност Ље упозната са радом ћешовите комисиЉе. ƒоговор Ље да више од тога не износимо у Љавност док се рад  омисиЉе не оконча. Ќаша страна се тога држи дословно, колеге из ’рватске делимично. £а такоРе поштуЉем договорено.

* Ѕили сте с патриЉархом »ринеЉем у –усиЉи на обележаваЬу седамдесетог роРендана Мегове —ветости ѕатриЉарха московског и све –усиЉе  ирила.  акви су данас односи —рпске ÷ркве са –уском ÷рквом?

¬Ћјƒ» ј »–»Ќ≈£: —усрет у ћоскви Ље био ретко свечан, у правом смислу торжествени догаРаЉ, вредан памЮеЬа. ѕрослава ѕатриЉарховог личног животног ЉубилеЉа била Ље у исто време и неформално свеправославно сабраЬе. ѕрисутно Ље било седам поглавара ѕравославних ÷ркава и наЉугледниЉи архиЉереЉи данашЬег ѕравославЪа, заЉедно са многоброЉним руским архиЉереЉима, игуманима, свештенством, монаштвом и хиЪадама верних. ƒа се коЉим случаЉем у ’раму ’риста —паситеЪа у ћоскви нашао неки незнабожац, Ц попут изасланикâ светога кнеза ¬ладимира  иЉевског коЉи су се пре десет векова нашли на патриЉарашкоЉ ЋитургиЉи у ÷ариграду, Ц не би знао да ли Ље на небу или на земЪи. Ќаш ѕатриЉарх, изражаваЉуЮи саборни глас и осеЮаЬе српског народа, том приликом Ље на Љезгровит начин описао односе —рпске ÷ркве са –уском ÷рквом, рекавши да осеЮа да се налази у куЮи свога брата, тако да ниЉе у гостима: примаЉу нас отворена срца, као своЉе роРене, са дирЪивом ЪубавЪу, а кад нам помажу, то Ље безусловно.

“ако се —рби увек осеЮаЉу у –усиЉи; надам се, и –уси у —рбиЉи. ѕрема ниЉедноЉ од недаЮа коЉима нас Ље √оспод посетио у току последЬих децениЉа –уска ÷рква и руски народ нису остали равнодушни. ƒоказуЉу то и доба турског ропства, и светски ратови, и пожар у манастиру ’иландару, и страшне поплаве из 2015. године. ѕосебно смо захвални великоЉ –усиЉи за сталну помоЮ коЉу пружа нашоЉ ÷ркви и народу на  осову и ћетохиЉи, не либеЮи се ни права вета у —авету безбедности и након што Ље Љедна од наших (?) бивших влада питаЬе  осова „великодушно” пребацила из —авета безбедности Ц где имамо приЉатеЪе са правом вета, –усиЉу и  ину Ц у надлежност ≈вропске ”ниЉе, заЉедно са —јƒ отимача  осова и ћетохиЉе, а за неке —рбе, све до данас, „пута коЉи нема алтернативе”(!).

*  ада Ље реч о односима меРу помесним ÷рквама, значаЉно Ље и обЉашЬеЬе тренутних односа са –умунском ѕравославном ÷рквом. ƒа ли Ље проблем са овом ÷рквом решен, односно да ли Ље престало Ьено неканонско деловаЬе у неким деловима —рбиЉе?

¬Ћјƒ» ј »–»Ќ≈£: ѕонашаЬе румунске ЉерархиЉе видим као типичан феномен етнофилетизма, шовинистичке злоупотребе ÷ркве. » £ерусалимска ѕатриЉаршиЉа Ље трпела Ьихово неканонско деловаЬе, и то ни маЬе ни више него у £ерихону, Љедном од наЉстариЉих градова на свету. «аиста феномен суи генерис! —личан упад веЮ годинама чини –умунска ÷рква и у канонски простор –уске ÷ркве, где Ље буквално успоставила своЉу паралелну ЉерархиЉу у ћолдавиЉи. –умунски упади су своЉевремено допирали и до јлбаниЉе, са познатом великорумунском идеЉом да сви влахофони, па и ÷инцари на Љугу јлбаниЉе, Љесу –умуни. („ак и да Љесу, а нису, зар Ље то разлог за кршеЬе основних канонских начела ѕравославне ÷ркве?) —порили су се и са Ѕугарском ÷рквом, опет „по влашком питаЬу”.

” погледу Ьиховог неканонског деловаЬа у —рбиЉи, у Љедном од докумената коЉи Ље обЉавила наша држава оцеЬено Ље да Ље „–умунска ѕравославна ÷рква у североисточноЉ —рбиЉи узданица румунског геополитичког ширеЬа у 21. веку”. ƒо сада наше позиваЬе на свете каноне, на црквено право, на еклисиолошка начела, ниЉе узбудило савест румунске ЉерархиЉе. ѕретпоставЪам да Юе уследити снажниЉи дипломатски и политички притисци на нашу владу, нарочито тужакаЬем на рачун —рбиЉе у Ѕриселу. јли нашим државницима, као и нама у ÷ркви, савршено Ље Љасно да се ту не ради о Ъудским и верским правима. –умунски циЪ Ље да ¬ласима, коЉи су или српског, или влашког, или двоЉног идентитета, наметну румунски идентитет, укратко Ц да ¬ласи, хтели-не хтели, постану –умуни. Ќаша ÷рква Юе се и даЪе руководити начелима канонског права и устроЉства ѕравославне ÷ркве. јко се сестринска ÷рква –умуниЉе не окане овог ,,Юоравог посла”, знамо шта нам Ље чинити, опет у служби црквеног канонског права, али тада веЮ по оноЉ народноЉ ,,на Ъуту рану Ъута трава”.

Ќаш премиЉер и влада су недавно показали да умеЉу да се одлучно и достоЉанствено одупру притисцима и уценама «агреба, па Юе, са своЉе, државне стране, умети да се одупру и притисцима и уценама Ѕукурешта. ” то сам уверен.

* Ќадам се да Юе ¬ас ово питаЬе посебно надахнути и да Юете управо на Ьега радо одговорити: „име Юе нас, у наступаЉуЮоЉ години, обрадовати ¬аша, Ѕачка епархиЉа?

¬Ћјƒ» ј »–»Ќ≈£: –адуЉем се изградЬи храма ¬аскрсеЬа ’ристова у истоименом манастиру на —унчаном брегу у  аЮу, надомак Ќовог —ада. “аЉ манастир, први коЉи се у ЅачкоЉ подиже после ваЪда шест векова, веЮ сада Ље прави украс наше ≈пархиЉе и наше ÷ркве. –адуЉем се самопрегору ковиЪског братства коЉе се стара о излечеЬу многих младиЮа и девоЉака посрнулих у наркоманиЉу и криминал и о Ьиховом извоРеЬу на пут честитих граРана, способних и обучених да привреРуЉу и имаЉу породице. Ќадам се даЪем напретку наше мисиЉе преко четири радио-станице и телевизиЉске продукциЉе. –адуЉем се нашим верницима, „спремним на свако добро дело”, среЮи венчаних, среЮи родитеЪâ због новороРене деце, среЮи крштених. ”напред се радуЉем одржаваЬу Љедне велике меРународне конференциЉе у Ќовом —аду у наредном периоду. “оком Љануара Юемо, у сарадЬи са покраЉинским органима, организовати обележаваЬе седамдесет и пете годишЬице злочиначке –ациЉе у ЉужноЉ ЅачкоЉ и, посебно, новосадске –ациЉе. ѕланирамо обЉавЪиваЬе нових кЬига и нових броЉева епархиЉскога гласила ,,¬иноград √осподЬи”, предаваЬа за народ, широки спектар духовних и културних манифестациЉа. Ћично, радуЉем се и малим стварима, коЉе свакоме живот чине лепшим Ц например сусрету и разговору са приЉатеЪем, као сада са ¬ама. —лава Ѕогу за све, по речима светог £ована «латоуста.

—вим ¬ашим читаоцима, ¬ама лично и ¬ашоЉ домаЮоЉ ÷ркви, односно породици, желим да у радости прославите празник –оРеЬа ’ристовог, празник благовоЪеЬа ЅожЉег, празник мира, Ъубави и добре воЪе, уз божиЮно мирбожеЬе (не заборавимо ову предивну, древну и само српску реч!):

ћир ЅожЉи, ’ристос се роди!

»звор: ЌедеЪник ѕечат, броЉ 452, 30. децембар 2016. године

–азговор водио: ћилорад ¬учелиЮ, главни и одховорни уредник ѕечата

“елевизиЉа ’рам

03 / 01 / 2017

     оментари:

    2017-01-03
    21:53
    £ован:
    —в.јва £устин ОелиЉски - део писма —в.јрхиЉереском —абору —ѕ÷:
    Д»маЉуЮи у виду све ове напред изложене чиЬенице и болно свестан Ьих и стаЬа у савременоЉ ÷ркви ѕравославноЉ и уопште стаЬа у свету, коЉе се стаЬе ништа битно ниЉе променило од оне моЉе прве представке —ветом јрхиЉереЉском —абору (маЉа 1971. године), савест ми налаже да се поново обратим молбом и синовским вапаЉем —ветом јрхиЉереЉском —абору мученичке —рпске ÷ркве: да се наша —рпска ÷рква уздржи од учешЮа у припремама за назови Д¬асеЪенскиУ —абор, и поготову од учешЮа на Ьему. £ер ако до таквог —абора Ц не даЉ Ѕоже! Ц доРе, од Ьега се може очекивати Љедно: расколи и Љереси и погибиЉа безброЉних душа. ј гледано из апостолско-светоотачког историЉског искуства ÷ркве, такав —абор Юе уместо лечеЬа веЮ постоЉеЮих створити нове ране на телу ÷ркве и створити ЉоЉ нове проблеме и недаЮе."

    «а почетак ми ниЉе Љасно зашто Ѕачки »ринеЉ у старту ниЉе послушао наЉвеЮег српског теолога с краЉа 20 века (уз то и —ветитеЪа) кога Ље и сам познавао, и уопште се уздржао од пута на  рит...!? «ар Ѕог преко свог —в.јве £устина ниЉе био довоЪно Љасан...!?

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0