Изложба фотографија царске породице Романов у Немањићкој Великој Хочи

Рейтинг@Mail.ru Rambler's Top100 Православие.Ru, 11 апреля 2017 г.
https://pravoslavie.ru/srpska/102534.htm
Оливера Радић

На отварању о царској породици беседио архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Дечани

    

После Ораховца, изложба о породици последњег руског цара Николаја Другог Романова, у понедељак, 3.априла, је отворена у Великој Хочи у просторијама ОШ,, Светозар Марковић". На отварању је о царској породици Романов, вези Србије и Русије, несебичној помоћи Србији у Првом Светском рату, али и о новомученицима косовским оцу Харитону и оцу Стефану говорио игуман манастира Високи Дечани, архимандрит Сава Јањић.

    

Отварању је присуствовао и парох великохочански протојереј ставрофор Миленко Драгићевић, сви ученици и наставници ове школе, али и ученици и професори из Гимназије у Ораховцу.   Отац Сава је нагласио да Светог Руског Цара Николаја Другог Романова много тога везује са нашим народом, и да данас, посебну улогу, у неговању љубави и пријатељства, које постоји између српскога и рускога народа, има Сретењски манастир из Москве са сабратом јеромонахом Игнатијем Шестаковим који је послао изложбу о царској породици Романов. Отац Сава је подсетио присутне:

    

Говорећи о братској вези Србије и Русије и великој љубави цара Николаја према српском народу отац Сава је, истакао важност помоћи руског цара у Првом светском рату :

Отац Сава је такође говорио о великој пожртвованости царице Александре и њених ћерки током Првог светског рата, када је много рањеника допремано са фронта, што се може видети и на многим фотографијама где су оне приказане у болничкој одећи крај болесничких постеља:

    

- Царица Александра је доста учинила да се помаже рањеницима, тако да је један део Царске палате био претворен у болницу. Олга и Татјана су учествовале у најтежим операцијама, бринуле се о рањеним војницима, радећи често и најтеже послове, гледајући страшне сцене ампутација. Било је доста тешко, али оне су храбро носиле крст свога народа. Царица је организовала да се војницима на фронт шаље Свето писмо, да се шаљу иконе и да војници знају да царска породица брине о њима.

    

Међутим, 1917. цар се повлачи са престола, у нади да ће се ситуација коју су анархисти, изазвали у земљи, смирити. Но они су користећи ратна страдања и сваљујући сву кривицу на цара и његову породицу, изазвали стаљинистичку револуцију и цара и његову породицу склонили једно време у Царско село, а потом у унутрашњост Русије где су 1918, 17. јула мучки убијени у Ипатијевом дому од стране комесара Јуровског и његових војника. Они су били груби према царској породици, у сред ноћи повели да их фотографишу у једну подрумску просторију, поређали их, извадили оружје и убили их, а потом су њихова тела однели на неку ливаду, запалили, бацили у јаму и полили кречом.

    

- Занимљиво је, рекао је отац Сава- да се поштовање према Царским Новомученицима врло брзо проширило на територију Србије, где су дошле многе избеглице из Русије, посебно бројна црквена лица, епископи, свештеници, монаси. Они су пренели поштовање према Царским Новомученицима у Србију. То је још једна, додатна, веза која нас везује за цара Николаја и његову породицу.

Говорећи о животу цара Николаја, отац Сава је на првом месту истакао цареву велику везаност и љубав према породици, царици Александри, ћеркама Олги, Татјани, Марији и Анастасији и сину Алексеју, што се може видети и на изложеним фотографијама:

    

- За разлику од других царева, који су били заузети државним пословима, цар Николај је много времена проводио са породицом, са својом децом. Због тога је био критикован. Има много слика на којима се они играју. Такође су јако лепе слике на којима су њихова летовања на Криму, у дворцу Ливадија, на њиховом броду Штандарт, где су често боравили, путовали, исто тако у Царском селу њиховој омиљеној резиденцији где су живели... Готово најмање времена су проводили у Петербургу званичној резиденцији царева. Сама царица није желела те велике палате. Више је волела да да живи у скромној породичној атмосфери.

    

По речима оца Саве, што је поткрепио и многобројним примерима, страдање руског народа, које је започело страдањем царске породице Романов, довело је до процвата руске цркве:

- Страдање руског народа је довело до процвата руске цркве и до обнове руске државе, посебно последњих година. Тако се надамо да и ова страдања која ми пролазимо и која смо пролазили треба да нас науче да се духовно обновимо и да нађемо духовну снагу и да покажемо један хришћански однос не једнога гнева, љутње, беса, горчине, јер то није хришћански, већ да прихватимо то као горак лек, нешто што је Господ допустио, да би смо се ми учврстили у својој вери и да бисмо више размишљали о Богу.

Отац Сава је после приче о Романовима, одгледао изложене фотографије, попричао са ђацима, упутивши им позив да са својим наставницима дођу у посету манастиру Високи Дечани. Потом је у школској зборници разговарао са директорима основних школа и Гимназије из Ораховца и Велике Хоче. Они су му изнели и своје свакодневне проблеме, који се, како је после разговора, рекао отац Сава ,,могу решити једино уз Божју помоћ, слогу и међусобну љубав међу људима“.