Седма смотра проповедништва у Поповићу

Рейтинг@Mail.ru Rambler's Top100 Православие.Ru, 6 октября 2017 г.
http://www.pravoslavie.ru/srpska/106924.htm

    

У суботу 30. септембра 2017. године у порти цркве Светог великомученика Георгија у Поповићу одржана је седма по реду „Смотра црквеног беседништва“.

Црквена општина поповићка са јерејем Марком Стевановићем већ седам година заредом организује смотру беседништва и надметања у овој јеванђелској и мисионарској дисциплини. То је прелепо плетеније словес и продуховљено надметање у подвигу Речи Божје упућене срцима људским. Пре седам година, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, а залагањем пароха Марка Стевановића и тадашњег министра енергетике и члана Владе Србије др Радомира Наумова основана је ова институција.

У прелепој црквеној порти догађају се увек придружује и црквена Академија за црквену уметност и консервацију из Београда тако да порта засија изображењима светих, па и настаје посебна контемплација у бојама. Над свим овим се надвија псалам Давидов: „Диван је Бог у Светима Својим, Бог Израиљев“.

    

Тема овогодишњег беседништва је била „Велики и Часни пост“, а богонадахнутим речима су се обратили свештеници: Марко Јефтић из Епархије шумадијске, Глигорије Марковић и Војислав Дољанчевић и ђакон Ненад Илић из Архиепископије београдско-карловачке, као Игор Карановић из Епархије банатске.

Лепотом беседништва задивили су нас и вероучитељи Горан Аврамовић из Епархије шумадијске, Велибор Мартиновић из Епархије захумско-херцеговачке и професор Горан Раденковић.

    

За музички део програма били су задужени ученици верске наставе СМШ „Др Милоје Милојевић“ из Крагујевца. Како љубавна реч тако и музика ове деце, под водством изванредног вероучитеља господина Предрага Обровића, никога не оставља равнодушним.

Покровитељи Седмог сабора црквеног беседништва у Поповићу су: Управа за сарадњу са Црквама и верским заједницама при Министартву правде Владе Републике Србије, Градска општина Сопот, Центар за културу Сопот.

Међу угледним званицама, поред архијерејског намесника протојереја-ставрофора Љубише Смиљковића, протојереја-ставрофора проф. др Радомира Поповића, протођакона Радомира Ракића, представника Академије - Високе школе СПЦ за црквену уметност и консервацију, били су представници локалних власти, као и угледне личности из културног живота.

Реторика, одн, омилитика се увек и беседа сматрала Светињом и главном мисијом Цркве. Реторика се у Цркви вековима убрајала међу седам слободних уметности (septe martes liberales, тј. уметности достојних слободног човека). Док се граматика нпр. бави слободним говором (recte dicere), реторика се бави добрим говором (bene dicere). За Православље је добар говорник не само онај који је вешт беседник (perfectusorator), него и морално потпун (virbonus dicendiperidus).

    

Реторика није супротно вулгарним тумачењима, пуко наговарање, а још мање надвикивање. Она представља симбиозу ума и језика. То је најбоље изразио Тин Ујевић рекавши: „Мени треба моћна реч, љубав или света смрт“. Та реч Божја, на јеврејском „давар“ је реч која се рађа из подвизништва и егзистенције. Она је моћна, поетична, разиграна и стваралачка.

Говорништво има такође и своје етичко утемељење, а у свом развијеном облику не само што путем саветовања помаже решавању проблема, него и проналажењу пута ка Христу, јер је Христос пут, истина и живот (Јн 14,6). Томас Хобс је са грешком људску способност говора свео на способност да се издају наређења, да се наређења могу разумети и крај реторике видео је у победи (The end of rhetorics is victory).

    

Беседници су потврдили да су отворени да сведоче Христа у односу према свим проблемима којим нас постмодернистичка епоха запљускује својим таласом и прави изазов у Тојнбијевом смислу те речи. Поред сунца обасјала нас је и благодат Духа Светога и Његових нестоврених и непатворених енергија. Отац Марко Стевановић, иначе оснивач «spiritus movens, spiritus agens” ове смотре поделио је захвалнице и по примерак Светога Писма и позвао све за трпезу љубави.

Горан Раденковић