Манастирска слава у манастиру Св. Врача Козме и Дамјана у селу Зочишту, у Метохији

Рейтинг@Mail.ru Rambler's Top100 Православие.Ru, 21 июля 2012 г.
https://pravoslavie.ru/srpska/54966.htm
Оливера Радић

У манастиру Св. Врача Козме и Дамјана у селу Зочишту код Ораховца је, 14. јула
прослављена манастирска слава. Са разних страна аутобусима и аутомобилима су пристигли поклоници ове велике светиње: из Београда, Краљева, Крагујевца, Крушевца, Косовске Митровице, Лепосавића, Грачанице, Племетине, са Брезовице и других места. У манастир су на славу похитали и некадашњи игумани (свако у своје време) овога манастира отац Јован , игуман Црне и отац Ромило,игуман Дубоког Потока. Лепо време је Бог послао тако да су верници могли на отвореном да отстоје док је трајала Света Литургија, коју је служио владика Теодосије уз саслужење свештенства и монаштва рашко-призренске епархије. Сваки део црквене порте је био испуњен народом, а на улазак у саму цркву се чекало у реду сатима јер су сви желели да се поклоне моштима светих бесребреника Козме и Дамјана и упуте им своје молитве или захвалност на већ пруженој помоћи.

На Литургији је отац Стефан, игуман манастира Свети Врачи, произведен у чин архимандрита у знак посебног признања због несебичног залагања у духовној обнови ове светиње.

У празничној беседи владика Теодосије је честитао славу игуману архимандриту Стефану и окупљеном народу, потсетио је све на страдање ове светиње, рекавши да после свеког страдања долази васкрсење, што нам сведочи и васкрсење манастира. Он је позвао све који живе на овим просторима косовско -метохијским да издрже уз божју помоћ, јер доћи ће бољи дани, као што су дошли бољи дани за ову светињу и наставио:

-Господ је са нама, ако одемо са ових простора сви ће нас заборавити. Косово и Метохија су света српска земља и ми треба да се запитамо да ли та реченица коју стално слушамо, долази до наших срца. Ја вас позивам да останете верни својим огњиштима, јер Срби који живе у другим деловима Србије верују у нас, они ће нас подржати у ономе што је свето у нашем истрајавању да останемо на овим просторима. А сви заједно да помогнемо и овој братији, да овај манастир, ова црква, овај конак, овај звоник, засијају још већом лепотом него што су били и да тиме покажемо да се не може злочином уништити оно што је Богом дато, да покажемо да људи овога света нису јачи од ових светиња и да је Бог са онима који страдају, који се њему моле и који су са њим на његовом крстоносном путу.

На Литургији се причестило стотинак верника међу којима је био велики број деце. Обављено је освећење водице коју из манастира верници носе у своје домове и користе као лек. Освећени су и славски колачи
. Са манастиром је славу ове године припремио Милош Дејановић из Липљана, а за наредну годину су се јавили Милосав Коцић и Лазар Гарић из Косова Поља.

Трпеза љубави је окупила велики број верника, а за оне који су журили било је приређено послужење у манастирској порти. Игуман Стефан је захвалио Богу и Светим Врачима јер је слава протекла у реду и миру Божјему рекавши:

- Лепо су служитељи божји, са владиком Теодосијем на челу, служили, а народ је имао слободу од Бога дату, иако смо у ропству од НАТО снага и Шиптарског, да будемо слободни да своју славу прославимо онако како Бог хоће. Последњих година на славу долази народ у великом броју и по две хиљаде душа , што на литургију што у току дана и обраћа се светим Врачима за помоћ. Фала Богу и Светим Врачима, ове године смо поткровили манастирску трпезарију која је као и цео манастир била у рушевинама од 1999. године, ал је нисмо завршили. Надамо се да ћемо је завршити као и звонару, и део конака, ако будемо сакупили средства од добрих људи. Св. Врачи као што исцењују и наша тела и душе, помоћи ће да и обнову манастира доведемо до краја .

Манастир Светих Врача Козме и Дамјана су, одмах по доласку КФОР-а на Косово и Метохију запалили шиптарски терористи, а манастирска црква је минирана у септембру 1999. године. Пет година је манастир самовао, а октобра 2004. године, на Свету Петку, у манастир су се вратили први монаси и започели обнову. Део конака је за кратко време обновљен, а 2007.године манастирска црква је освећена, и у њу су враћене мошти Светих Врача Козме и Дамјана. У току претходне године на иконостас су враћене иконе Пресвете Богородице и Господа Исуса Христа, које су доживеле тешка оштећења приликом страдања цркве, али им је после рестаурације поново враћен првобитни изглед. И чудотворна икона Светих Бесребреника Козме и Дамјана је рестаурирана и добила место, на посебно за њу, израђеном трону у цркви. Царске двери су осликане, а ако буде могућности и црква ће бити фрескописана. Манастирска порта је уређена, поплочане су стазе, озидан бунар са светом водом и чесма, урађена фасада на делу конака, где живе монаси, новозасејане лозе крај манастирских зидина већ дају прве плодове, а испод манастира ка селу Зочишту урађен је део потпорних зидова.

У последње две године заштиту манастира је од КФОР-а преузела КПС полиција, а манастир осим православних хришћана често посећују и муслимани, којима Светитељи у великом броју случајева дају исцељења.

Иначе Срби из села Зочишта су из села прогнани 1999. године. Српске куће су у селу обновљене 2004. год, али представници Међународне заједнице и организација које су куће зидале нису испоштовали договор да главе породица буду присутне при изградњи, те власници кућа нису од почетка били задовољни. О повратку се само размишља, али од њега нема ништа док се не створе безбедносни и економски услови за одржив опстанак у селу.